EXIT za početnike: Gde je IZLAZ?

Ogledala se u vrlo dobroj i muzički edukovanoj publici koja je ”očigledno željna dobrog koncertnog provoda i kontakata sa svojim omiljenim izvođačima iz sveta”, a sam ambijent Petrovaradina bio apsolutno inpresivan. Pitanje je koliko je domaći posetilac i u kojoj meri zadovoljan Exitom danas.

00
Osnovno polazište organizatora bilo je pokretanje kulturnog i zabavnog života u zemlji u vreme opšte represije i mraka koji je kulminirao pred izbore 2000. godine. "Nulti" - Exit 00, nastao je iz čistog bunta. Tromesečni program (u sto dana) predstavljao je ono što će godinu dana kasnije činiti njegovu okosnicu. Iako, zbog izolacije i nedotatka sredtava, u potpunosti oslonjen na domaće umetnike publika je Exit Noise Summer Fest 00 doživela kao kulturološko pročišćenje, dok se konačan obračun sa prošlošću u tom smislu desio naredne godine.

01
Već se tokom zime 2001. počelo šuškati o novom Exitu i megalomanskim planovima vezanim za internacionalne zvezde kao i lokaciju održavanja predviđenu na sred Petrovaradinske tvđave (?!). Ne treba zaboraviti da smo pre toga, zahvaljujući prvom Urban Experience festivalu (Beograd, avgust 2000.), osetili draži ”festivalske groznice”. Dakle, ideja je zvučala prilično neverovatno, deo medija i publike se odmah distancirao, bojkotujući događaj. A Exit 01 bio je neponovljiv.

U devet dana na više lokacija postavljene su muzički različito koncipirane bine. Očekivala nas je raznovrsna ponuda: bioskopi, predstave, tribine, sureti, poznanstva. Program je prezentovao uravnoteženi izbor aktuelnih, trendi muzičara i velikih imena rok i world muzike, ostavljajući utisak alternativno profilisanog festivala: Banko De Gaja, Finli Kuej, Roni Sajz, Disciplin A Kitchme, Osibisa, Toni Alen, Luk Slejter, Sunshine, Intruder, Kosheen… Nakon par dana po otvoranju, bilo je jasno da svaki rokenrol poklonik mora krenuti put Novog Sada u potrazi za svojim izgubljenim životom. Takva vrsta uzbuđenja više se nikada nije ponovila, ne zbog kasnijeg izbora učesnika već zbog te neopisive radosti koja je vladala unutar starih zidina.

Katarzičan set Ronija Sajza učinio je da se desi dramenbejs ekpozija koja je tresla grad. “Brown Paper Beg” još uvek odzvanja u glavi, novo ozvučenje, vrhunska rasveta, novi standardi u praćenju velikih koncerata. Navikla na odlično snalaženje u “sivoj zoni” domaća publika je već dobro poznavala grupu Kosheen iako njihov debi album nije jos bio objavljen, pa je sa neskrivenim oduševljenjem pozdravila ovaj sastav. DJ “šanac” je bio mesto susreta i ponovnog otkrića masovne dance zabave uz Tima Simenona (Bomb The Bass), Ljorku, 4 Hero, Maršala Džefersona… Exit 01 bio je radost novom danu i smeh prašnjavom jutarnjem izgledu posustale publike. Kažu da se zorom, sa suprotne obale, mogao videti žuti oblak prašine iznad dela gde se nalazila glavna bina.

02
Iskrsli su problemi koji prate ovako velike događaje a vezani su za korišćenje alkohola, narkotika i ostalih opijata, te su pojedini mediji takvo ponašanje krenuli pripisivati svima koji se trznu da odu na taj ”narkomanski pir”. Organi reda uveli su pooštreniju kontrolu prilikom ulaza i pojačanu bezbednost unutar tvrđave. Drugi su pak ponovo ignorisali ceo događaj ili mu prilazili krajnje nipodaštavački. Novih devet neprospavanih dana i noći pamtiće se po još jačoj DJ selekciji koja je dominirala u areni ali i na glavnoj bini. Prvi put smo se sreli sa Davidom Moralesom, Derenom Emersonom, Erikom Moriljom a prisetili se zašto volimo LTJ Bukema i Kevina Josta.

Te godine uspostavljen je press centar. Ikonografija Exita postala je prepoznatljiva baš kao i prilaz podno tvđave. Kako su u pitanju prizemne kuće svaki prozor postao je improvizovani kiosk; od sendviča, domaćih palačinki, kuvanog/pečenog kukuruza, hladnog pića pa do zaboravljene srpske poslastice ”masti na ‘leba” sa sve alevom paprikom. Takve slike na prilazu tvđavi postaće tradicija, baš kao i čuveni natpis "IZDAJEM SOBE ZA EGSIT!."

Mlako otvaranje uz down-tempo sastav Smoke City dobilo je ubrzanje u nastavku, uz reprezentativnu domaću selekciju: Darkwood Dub, Partibrejkers, Eyesburn, Del Arno Band zatim razuzdanim garažnim drum’n’bass zvukom KAOS tima (na čelu sa Adamom F-om), onda izvođačima poput: Asian Dub Foundation, Psihomodo Pop, KUD Idijoti, Tranceglobal Underground, Horas Andi i čarobnim elektro otkrićem Exita 02, francuskom grupom Telepopmusik. Česta kašnjenja u satnici, pojedini slabo posećeni dani, razvučen program kao i pritisci da Exit sve manje treba da računa na doniranje iz budžeta, uslovili su oštre programske i koncepcijske rezove.

03
Narednu festivalsku godinu obeležila je agresivnija medijska kampanja, promena programskog menadžera, konkretniji pristup sadržaju, manji broj dana (sa devet na četiri) i znatno komercijalniji program. Petrovaradin je postao i virtuelna drzava - State Of Exit. Ono što je u odabiru učesnika nedostajalo jesu izvođači koji bi bili potpuno otkriće za posetioca. Ta osobina koja je krasila prethodne, na ovom festivalu u potpunosti je nestala, što je bila zamerka većine novinara i dela iskusnije publike. No, Exit je počinjao sam da se izdržava ili je tako barem izgledalo s obzirom da je zadobio nesebičnu podršku mnogih ministarstava kao i SO Novi Sad i pokrajinskih institucija.

2003. godine Exit se više nije mogao zaobići, ponuda bi se mogla opisati kao - susret sa muzičkim herojima ’80-ih, ’90-ih i sasvim svežim superstarovima.

Prvi put u istoriji festivala DJ bina je, prirodno, bila u senci onoga što se dešavalo na glavnoj. Kombinovanje DJ-inga i grupa je svedeniji. Publika je na fantastičnoj koncertnoj bini slušala: Soul II Soul Sound System, Stereo Mc’s, Moloko, Trikija i legendarnog pevača grupe The Pogues, Šejna Mekgovana. Oboreni su i prvi rekordi, koncert grupe Moloko nezvanično je pratilo oko 50.000 posetilaca, uz više nego očigledan nedostatak osnovnog konfora. Prilazi su svuda bili zakrčeni. Trebalo je više od sata ”u špicu” da se stigne sa jednog kraja tvrđave na drugi što je, takođe, vremenom postala tradicija.

Moloko u punom sastavu, na vrhuncu slave i u top formi pržili su noć za pamćenje. Dotadašnjim Exitima nedostajali su pravi pop izvođači, bukvalno skinuti sa top-lista. Sastav Moloko bio je jedan takav, ”skinut” i razotkriven pred publikom u svoj svojoj raskoši. DJ bina je na neki način takođe premošćavala prošlost i sadašnjost. Sa jedne strane Džef Mils i Deni Rempling a sa druge Tim Dilaks, Loti…

04
Exit je postao veliki zalogaj, tema stranačkih prepucavanja i na meti mnogih interesnih i političkih grupa. Uoči četvrtog (odnosno petog) nastavka, uhapšeni su čelni ljudi festivala Bojan Bošković i Dušan Kovačević. Poteglo se pitanje vođenja knjiga, poslovanja festivala, isplativosti, prihoda, rashoda, honorara… Održavanje je ozbiljno dovedeno u pitanje (pogledati DVD "Država izlaza – State Of Exit", Lando 2005.). Stvari ubrzo bivaju izglađene a Exit tim je morao ozbiljnije da shvati svoj posao i odgovornost koju je na sebe preuzeo organizovanjem ovako masovnog događaja.

Manje bine ustoličene predhodne, 2004. godine bile su apsolutni hit. Na Balkan Fussion sceni se uz Zvonka Bogdana horski pevalo ”Ne vredi plakati…”, Crossroads bina sa gigantskom disko kuglom balansirala je u radijsko/klupskom DJ miksu, na Roots & Flowers bini slušala se muzika sveta a u Latino parkiću se plesalo bez prestanka - u rano jutoro k’o u kasno veče. Exit uspostavlja čvrstu saradnju sa RTS-om, BBC-jem a posebno MTV programom učestvujući u kampanji ”Stop trgovini ljudima”, mnoge Nevladine organizacije pronalaze svoje mesto na festivalskom prostoru baš kao i evropske festivalske korporacije modro opipavajući puls srpske i regionalne publike.
Bristol je napokon došao u Srbiju, sa Massive Attack u direktnom audio-vizuelnom suretu. Nastupi dua Goldfrapp i ekcentrične one-(wo)man-band pevačice Peaches, dugo će se prepričavati. No vrhunac je naravno incident majstor i večiti buntovnik Iggy Pop. I pored rigoroznog obezbeđenja izveo je publiku na binu, skakao i pevao kao da mu je dvadeset, prenoseći na prisutne snagu i moć istinskog rock’n’rolla.

“YEAH!YEAH! IT’S FUCKIN’ ROCK’N’ROLL, BABY!”

05
Nastavak je predstavio Novi Sad kao ozbiljniju letnju festivalsku destinaciju. Exit realizuje kampanje u većim evropskim državama. Za pet godina postao je ozbiljan konkurent velikim evropskim festivalima sa mnogo dužom tradicijom, uspevši da zaseni nama najbliži mađarski Siget.

Exit je tada možda po prvi put uspeo da u programskom smislu napravi značajan pomak. Underworld su jedini pravi elektro bend današnjice, jer su se odavno odvojili od klasične live-act forme, samim tim se više približili rokenrol postavci u načinu prezentovanja svoje muzike. Sa druge strane prejaki basovi prate nastup Ijana Brauna. On se ne može se pohvaliti kao šoumen, najbolje prolaze nezaboravne Stone Roses teme. Lepo je bilo čuti White Stripes a većini više Disciplin A Kitchme koja im je predhodila. Pored oluje i kiše koja je uslovila nesnosno blato na prilazu i ispred bina, publika je strpljivo čekala nastavak programa. Garbage su zvučali boje nego na svim svojim albumima, bila je to svirka koja je sve polovične ljubitelje, čak i one kojima ovaj bend ništa ne znači, naterala da isprate ceo nastup. Nastupali su još Karl Koks, Ladytron, Saša, Fetboj Slim…

06
Prelomna u razvoju festivala biva 2006. godina kada u Novi Sad prvi put stiže nekoliko hiljada britanaca. Exit postaje uistinu internacionalni događaj pa su shodno tome domaći izvođači ponovo na neki način skrajnuti na “okolne” bine. Činjenica da kako se koja bina osnuje prve godine biva bitnije naklonjena domaćim muzičarima dok tokom njenog razvoja oni polako isčezavaju sa iste. U tom mislu stabilniju ponudu umetnicima i bendovima iz Srbije imaju bine Elektrana i Future Shock a domaćim disk džokejima naklonjenija je bina Happynovisad.
Ponuda u glavnom programu bila je prilično jaka mada je još jednom odabir grupe The Cardigans za otvaranje bio suviše sofisticiran i mlak izbor bez obzira na odličan, nežan nastup. Upečatljiva pojava Morisija ostavila je publiku u transu. Ovaj majstor, šansonjer, sanjar i buntovnik odlično se snašao pred šarolikom festivalskom publikom što pojedinim kolgama nije baš pošlo za rukom. Premijerni nastupi grupa Pet Shop Boys, Scissor Sisters ispunjavaju ocekivanja, HIM su rasplakali tinejdžerke ionako razmazanog kreona a nastup Bili Ajdola premašuje rekord po broju posetilaca. Franz Ferdinand su se ponašali i zvučali kao da sviraju na vašoj privatnoj žurci – dovoljno ležerno i izuzetno moćno. Petrovaradinska tvrđava ozbiljno preti da bude premala da primi toliku publiku. Dance arena je ponudila nepodnošljivo komercijalan DJ izbor te je odlazak u “Dens grotlo” ostao u sećanju kao prilično mučno i, na kraju, bespotrebno iskustvo.

07
Veru u plesni i klubski zvuk vratio se naradne godine dolaskom legendi haus muzike Denija Tenalje i Frekija Naklsa. To je bio jedan od DJ setova na Exitu koji ostaje urezan u sećanje. Na njegovom nastupu okupila se zdrava publika koja zna zašto je tu i koja je uživala u fenomenalnoj Frenkijevoj selekciji. “Publika koja zna zašto je tu”, rečenica koja mi se od tada vrzma po glavi. Konstatacija i pitanje - upućeno svima publici, organizatorima, novinarima, medijima... Exit 07 ostao je u senci koncerta grupe The Rolling Stones u Beogradu ali su se izdvojili nastupi: Beastie Boys, Roberta Planta, Snup Doga, The Pipettes i The Prodigy tokom čijeg nastupa su zidovi tvrđave verujem popuštali. Exit je, u markentiškom smislu 2007. godine osvojio Evropu stekavši epitet ali i zvaničnu nagradu “Najbolji evropski festival”.

08
Nakon odslušane jedne ipo pesme nametnulo se pitanje zašto su, za ime boga, dolazili Sex Pitols u tako raspadnutom stanju kad je naša Pekinška patka, i pored približnog broja godina pre najavljenih “zvezda večeri” uspela da demnostrira svu snagu i energiju panka? Isto pitanje važi i za Primal Scream. I zašto Exit po svaku cenu mora da “učestvuje” u festivalskom korporativnom cirkusu koji svake sezone (sa istim izvođačima od države do države) kruži kontinentom? Sumnjam da ćemo ikada dobiti zadovoljavajući odgovor.

2008. godinu na Petrovaradinu obeležili su: The BellRays, Juliette and the Licks, Gossip, Manu Čao a po najviše The Hives. Roni Sajz je proslavio desetogodišnjicu izlaska svog revolucionarnog prvenca “New Forms” i nastupio sa kompletnom Reprezent ekipom. Pol Veler je ostao u senci i na žalost ne dovoljno atraktivan iako se medju prisutnima ispred glave bine te godine pronašao inpresivan broj publike iz Britanije na koju Exit počinje sve više da računa što biva, složićete se, prilično neshvatljivo. Disk džokejska selekcija zadržala je gotivan trend iz predhodne godine držeći se manje komercijalnih senzacija a više pravih vrednosti dens produkcije. Istakli su se Ben Vat, Loren Garnije, Booka Shade. Dance arena se tako, na osnovu selekcije, vratila kriterijuma sa početaka Exit festivala. Samim tim u istu se ponovo dolazilo sa sličnim uzbuđenjem kao nekad.

Bojan Hohnjec, exitfest.org

09
Prošlogodišnji Exit proslavio je prvih deset godina i posle 2002. godine prvi koji je imao umereno komercijalan pristup... ili je možda samo festivalska ponuda u okruženju (na koju se i dalje prilično oslanja) bila takva. Istinska radost susreta sa zvezdama trenutka, onima koji će to tek postati kao i veteranima 2009. godine bila je izražajnija. Upečatljivi ostaju nastupi: Kraftwerk, Lili Alen, Madness, Mando Diao, Manic Street Preachers i bez presedana večitog revolucionara Peti Smit. Najveće razočarenje biva pretenciozni i nadobudni nastup mlađahnih Arctic Monkeys.

10!
Teško je poverovati da je nešto što dolazi iz domena industrije zabave ili kulture, u Srbiji opstalo uprkos diktatu medija i ukusu većine. Exit se izborio za svoje mesto i pored mnogih brzopletih odluka, smena vlasti, etikata koje su mu lepljene i još uvek nedefinisanog i britgog odnosa prema konceptu, domaćoj publici i izvođačima. Muzika - kao osnovni motiv i pokretač, kao stimulans i kao sredstvo masovne komunikacije, kao životni stil i kao odklon od prosečnosti svake vrste.

Niko od Exita ne očekuje da mu opredeljeljenje bude afirmacija domaće scene ali nesebična podrška svakako i to kroz selekciju u glavnim programima. Tretman domaćeg izvođača je posebna priča iako će, bez obzira koliko to zvučalo u ovom trenutku utopistički, budućnost festivala upravo zavisiti od (uzvratne) podrške domaćih posetilaca i muzičara. Sopstveni talenat, znanje i tržište apsolutno znaju da cene svi ostali festivali u okruženju, Exit i u tom smislu ne treba da bude izutetak.

Navikli i na česte, mahom neosnovane kritike, Exit tim i one dobronamerne teško prihvata kao činjenicu (poput pomenutog odnosa prema domaćoj ponudi na glavnoj bini, konstantnog poboljšanja infrastrukture i sl.) iako su one pak krajnje afirmativne i rezultat obostrane želje da festival bude još bolji i još kvalitetnije organizovan.

Ovog leta obratite pažnju na “manje” poznate, nepoznate i inovatore u Exitovoj ponudi. Pokažite svoje interesovanje upravo za njih kako bi festival, što se programa tiče, i ubuduće bio više naklonjen trenutku i trendovima koji dolaze.