Kalatrava: Umetnik mostogradnje

Centri za istraživanje umetnosti, aerodromi, železničke stanice, Olimpijski sportski kompleks – samo su deo izvedenih objekata koji svedoče o širini talenta Santjaga Kalatrave. Njegov celokupni dosadašnji opus mogao bi se videti kao rezultat teza i istraživanja o poktretu u arhitekturi, o opiranju gravitaciji i igranju sa njenim zakonom.

Santjago Kalatrava u Ermitažu

Izložbom „U potrazi za pokretom” koja će biti otvorena do kraja septembra, Kalatrava postaje prvi savremeni arhitekta čija je retrospektiva postavljena u Ermitažu.

Početkom jula otvorena je u sanktpeterburškom muzeju najveća izložba svetski poznatog španskog arhitekte. Radovi izloženi ovom prilikom prate razvoj Kalatravinog inovativnog stila koji spaja delovanje inženjera, arhitekte i umetnika u jednoj individui. Sa namerom da prikažu tridesetogodišnji stvaralački impuls arhitekte, kustoskinje Kristina Karilo de Albornoz i Ksenija Malič uključile su u postavku i do sada neviđene slike i kinetičke skulpture.

Monumentalnom instalacijom predstavljene su i makete, tehnički crteži, skice i četiri projekcije, a fokus je stavljen na pokret kao vitalni deo Kalatravinog stvaralaštva. Prema ovom umetniku, arhitektura može da se integriše sa pokretom, rezultirajući zapanjujućom predstavom pokreta kroz masu koja ne mora nužno biti statična. Od svojih prvih radova, Kalatrava je ispitivao granice prisustva pokreta u arhitekturi i među njegovim najzapaženijim projektima je Muzej umetnosti u Milvokiju. Magazin „Time” je proglasio ovaj projekat „Najboljim dizajnom u 2001”.

Da bi se prikazala do sada najobuhvatnija izložba o Kalatravi, uprava Ermitaža je odvojila Nikolajevsku dvoranu u Zimskoj palati muzeja. Prema rečima profesora Mihaila Piotrovskog, direktora ovog muzeja, izložba o Kalatravi je najbolji način da se otvori ciklus arhitektonskih izložbi u okviru projekta o umetnosti na granici 20. i 21. veka. „U Sankt Peterburgu, gradu mostova, nismo mogli da zamislimo bolji početak projekta”, prenosi Alison Futuro za "Arch Daily" web sajt.

Mostovi

Često poređene sa oblikom riblje kosti, Kalatravine konstrukcije su projektovane sa tvrdnjom ovog arhitekte da je graditi po horizontali, a ne u visinu, daleko teže i izazovnije. Estetski sveden na minimalizam, Kalatravin stil kombinuje belinu betona i velike staklene površine. Izuzetak pri dizajniranju mostova je pešački most u kanadskom Kalgariju, za koji je uvedena crvena boja. Doslednost u stilu i odabiru materijala bila je zadržana i pri gradnji četvrtog mosta na Velikom kanalu u Veneciji (Ponte della Costituzione), te je projekat dobio mnoge negativne kritike. Najviše se zameralo što se most nikako ne uklapa u venecijansku arhitekturu kasnog srednjeg veka.

Ponte della Costituzione (Foto: Emilio Gaggini)

Nasuprot odnosu venecijanskog mosta i njegove okoline, novi most Semjuela Beketa u Dablinu u potpunosti odgovara stilu pisca minimalizma, kao i modernim građevinama na obalama reke Lifi. Alamillo most u Sevilji, koji se pruža preko Kanala Alfonsa XIII i povezuje grad sa ostrvom Kartuja, bio je izgrađen u okviru svetskog sajma Expo ’92, dok je Bac de Roda most u Barseloni izgrađen 1987. u okviru širih priprema za Olimpijske igre koje su održane 1992. godine u ovom španskom gradu. Dok "Bac de Roda" most spaja dva dela grada preko voznih šina, železnički most, za Light Rail Train u Jerusalimu, svojom formom podseća na brod kada se posmatra iz određenog ugla.

LRT most, Jerusalim (architecturebeta.com)

Most žene (puente de la mujer) u Buenos Ajresu otvara se brodskom saobraćaju, zahvaljujući rotirajućoj osnovi, čime se možda stiče najbolji uvid do koje mere Kalatrava spaja pokret i arhitekturu.

Puente de la mujer (www.calatrava.com)

Most Margaret Hant Hil (Hunt Hill) u Dalasu je prvi koji je Kalatrava sagradio u Sjedinjenim Državama i otvoren je marta ove godine. Deo je serije mostova koji prate urbanu revitalizaciju grada i postao je vizuelni simbol Dalasa koji usmerava pažnju na reku Triniti.

Kao i za većinu Kalatravinih mostova, za konstrukciju mosta u Dalasu korišćena su čelična užad koja nose deo tereta autoputa. Novina u ovom mostu je luk na vrhu nosećeg pilona, načinjen od uklopljenih čeličnih cevi za koje su pričvršćena noseća užad. Ovim projektom, Kalatrava je istakao manje korišćene delove grada i uvođenjem autoputa omogućeno je da se svi njihovi potencijali aktiviraju.

Most Margaret Hant Hil (Foto: Clark Crenshaw)

Uprkos problemima i odlaganjima pri realizaciji projekata, koji su nerazdvojivi deo života i ovog svetski poznatog arhitekte, sigurno ćemo u budućnosti videti mnoga ostvarenja koja kombinuju strukture mostova sa formama gotovo čiste umetničke skulpture.

„Dizajniranje mostova je određena vežba iz estetike inženjerstva i osećam da je integracija tehnologije i estetike vredna posebne pažnje”, rekao je Kalatrava.