Šta sam najviše slušao u 2014.

Kako muzika nije olimpijska disciplina, tako i termin “lista najboljih albuma” nema nikakvog smisla. Postoje ploče koje nam se sviđaju ili ne, odnosno one koje smo slušali manje ili više. A to što su albumi sa tih lista uglavnom objavljeni između 1. januara i 31. decembra, samo je sticaj okolnosti.

Ako su vam proteklih 12 meseci prijali tekstovi koje ste na ovim stranama čitali o Nilu Jangu, The Afghan Whigs, The Black Keys, Beku, Paolo Frezuu ili Leonardu Koenu, velike su šanse da vam se i većina albuma ispod dopadne. Neke sigurno znate, a neke možda otkrijete.

Kada bih sastavljao listu svih dragih izdanja iz ove godine, ona bi sigurno bila preglomazna i premašila bi dvocifren broj. Umesto toga, ograničio sam se na 20 albuma koje sam ubedljivo najviše slušao i redosled ima veze samo sa tim.

U nadi da će nam 2015. doneti još bolju muziku i još više koncerata, umesto praznične čestitke citirao bih Nila Janga koji je svojevremeno rekao “Keep on rocking in the free world!”.

Gistro FM 495 (21/12/2014) by Hobocan on Mixcloud

1. The War on Drugs – Lost in the Dream

Kada su zaluđenici za Dilanovu muziku Adam Grandusijel i Kurt Vajl pre desetak godina osnovali bend The War on Drugs, malo ko je mogao pretpostaviti u kakve talentovane muzičare će izrasti za tako kratko vreme. Kurtov prošlogodišnji “Wakin on a Pretty Daze” i ovogodišnji, treći Adamov/The War on Drugs album su trijumf zrelosti.

“Lost in a Dream” je ploča koja možda ne opčinjava nakon prvog slušanja, ali već nakon drugog hipnoza počinje. To i jeste odlika velikih ploča – da “hvataju” lagano, ali kada to urade, “ne puštaju” danima i noćima. Iz cele ovogodišnje produkcije nisam čuo nijedan album koji ima više slojeva od ovog. I sada, nakon što sam ga preslušao više stotina puta svaki put otkrivam nešto novo.

Ako ne volite “iskakanje iz šina”, slepo se držite tradicije ili nekog određenog žanra, ili možda prestajete da slušate bend čim mu se poveća broj publike, sumnjam da ćete uživati u “Lost in the Dream”. Ako pak ne marite za žanrove i volite muzičare koji rastu, sazrevaju, menjaju se, koji imaju duboko poštovanje prema tradicionalnom i modernom, onda vam je verovatno jasna fascinacija ovim albumom. Nisam siguran da postoji grupa koja na originalniji i suptilniji način spaja uticaje sa ploča koje su snimili Sonic Youth, Prefab Sprout, Waterboys, Big Star, Dire Straits, The Feelies, Destroyer, The Velvet Underground, Kraftwerk, R.E.M, Bob Dilan ili Brus Springstin, dodavajući svemu tome svoj masni pečat. Osamdesete i 21. vek nikad nisu hodali lažernije zajedno.

Što se mene tiče, The War on Drugs su 2014. snimili album koji je na korak od remek-dela.

2. Simone Felice – Strangers

Sajmon Felis se svakim novim izdanjem penje stepenik više. Nekadašnji lider bendova Felice Brothers i The Duke and the King, 2014. je snimio najlepši album u karijeri. Savršena mešavina folka i popa. Ako volite Boba Dilana, Eliota Smita, Leonarda Koena, The Byrds i Wilco, “Strangers” je ploča koja se ne propušta.

3. Bob Mould – Beauty & Ruin

Tačno 20 godina čekam da Bob Mold snimi album na koji ću da odlepim. Poslednji put mi se to desilo dok je još svirao sa Sugar. Sa prošlom pločom (“Silver Age”) najavio je da dolaze bolji dani, a sa “Beauty and Ruin” to je definitivno i potvrdio. Ovo je tvrda, besna, nenašminkana gitarska ploča, po kojoj ću pamtiti leto ove godine.

4. Matthew Halsall & the Gondwana Orchestra - When the World Was One

Što se tiče džeza, nijednu ploču u 2014. nisam slušao toliko kao “When the World Was One “ koju je snimio mladi trubač iz Mančestera. Album spaja ambijentalne i raspojasane momente Džona Koltrejna i Faro Sandersa, duhovnost Elis Koltrejn, stil ekipe Džajlsa Pitersona i dubinu koja se otkriva svakim novim slušanjem.

5. Warpaint – Warpaint

Onu ledenu košavu iz januara ću zauvek pamtiti po drugom izdanju grupe Warpaint. Četiri devojke iz sunčane Kalifornije su snimile hladan i mračan album koji uprkos tome pršti od emocija. Iako je Flood (koji je radio sa U2, NIN i Depeche Mode) na producentskom mestu možda neočekivan izbor, izgleda da su devojke znale zašto ga biraju.I nisu nimalo pogrešile.

6. Damien Rice – My Favourite Faded Fantasy

Mnogo sam voleo Rajsov debi “O”. Neke od mojih ljubavnih brodoloma sa početka veka ću zauvek pamtiti po toj ploči. Njegov drugi album “9” mi se nije svideo i po njemu ne pamtim ništa. A onda se u novembru, tačno 8 godina nakon prošlog izdanja, vratio u velikom stilu. Orkestracija od koje žmarci napadaju kožu, stihovi iz kojih curi krv i apsurdnost atmosfere beznađa koja daje nadu. Ako mu se Liza Hanigan ne vrati posle ove ploče, nikad neće.

7. St. Paul & The Broken Bones – Half the City

Najlepši soul album koji sam čuo u 2014. Sedmočlani all-white bend iz Alamabe sa pevačem Polom Dženvejem (koji ima nadimak “mladi, beli Džejms Braun”) bio je potpuno iznenađenje za mene. Siguran sam da bi se “Stax” i “Motown” sedamdesetih tukli oko ovog benda. Debi album godine.

8. Leonard Cohen – Popular Problems

“Old Ideas” je Koena vratio u moj levi zvučnik, a “Popular Problems” u oba. Trinaesti studijski album uvek dragog mizantropa obeležio je početak žute jeseni. Ni muzičari tezgaroši, ni sumnjiva produkcija Patrika Leonarda nisu ništa mogli Koenovom moćnom glasu i još moćnijim stihovima. Malo je onih koji dobace do 81, a oniih koji u tim godinama imaju ovako vitalan mozak, nema mnogo više od broja pesama sa “Popular Problems”.

9. The Reigning Sound – Shattered

Idealna ploča za subotu uveče – bez obzira na to da li je provodite u krevetu sa dragom osobom, u klubu sa prijateljima, spremate se za grad ili ste sami sa knjigom, pod svetlom lampe. The Reigning Sound iz Memfisa su bukvalno svakim izdanjem sve bolji. “Shattered” miri garažni rok, kantri-folk i čist pop koji svakim novim slušanjem volite sve više. “Never Coming Home” je jedna od 5 najlepših pesama koje sam čuo u 2014.

10. Paqua – Akaliko

Paqua je sastavljena od članova sastava Groove Armada, Faze Action, Phenomenal Handclap Band i Claremont 56. Kao što su pomenute grupe međusobno različite, tako i album “Akaliko” spaja teško spojive stilove. Ovde ima i Fele Kutija, i Džejmsa Brauna, Majlsa Dejvisa, Džimija Hendriksa ali tu su i Pink Floyd i Radiohead uticaji. Album za leto, more i sve one slatke poroke koji su karakteristični za to doba godine. Ili bilo koje drugo.

11. Swans - To Be Kind

Od svih bendova koji su poslednjih godina doživeli reunion, čini se da nijedan nije tako vitalan kao Swans. Za njih se u nekim pesmama sa povratničkih albuma može reći da čak zvuče bolje nego ikad pre. Majkl Đira radi šta hoće i kad hoće. I sve vreme gotovo bez greške. “To Be Kind” je stvoren za brze vožnje po paklu. Ako živite ovde, ostalo vam je samo da pronađete prevozno sredstvo.

12. Damien Jurado – Brothers and Sisters of the Eternal Son

Demijen Džurado je snimio možda i najlepši album u karijeri. Ričard Svift je ponovo u ulozi producenta, a orkestracija i aranžmani su odrađeni u velikom stilou. Većinu ovih pesama smo čuli uživo u Beogradu na Demijenovoj akustičnoj gitari i bez obzira na minimalizam, one su i dalje zvučale predivno.

13. Ambrose Akinmusire – The Imagined Savior Is Far Easier to Paint

Jedan od najtalentovanijih trubača u savremenom džezu. Ambrouz ima samo 32 godine i ovo mu je tek treći album. Mogu samo misliti kakvu će muziku snimati za koju godinu kada bude još iskusniji.

14. Neil Young – Storytone

Šta sam imao da kažem o “Storytone” već sam rekao na ovim stranama. Nil Jang je oduvek bio jedan od muzičara čije pesme mogu da me rasplaču. To mu je pošlo za rukom i 2014.

15. Steve Gunn - Way Out Weather

Još jedan momak koji potiče iz Kurt Vajl/Adam Grandusijel ekipe. Gitarista iz Bruklina Stiv Gan je počeo karijeru u Vajlovom pratećem bendu The Violators, da bi u međuvremenu izrastao u pravu veličinu. Obratite pažnju na “Way Out Weather” posebno ako volite Džona Fehija i Toma Verlejna.

16. Timber Timbre - Hot Dreams

Kanađani Tiber Timbre sve češće zvuče kao Ričard Holi i Tom Jork koji su popili mnogo kuvanog vina. “Hot Dreams” je njihov peti album i uz prošli “Creep On Creepin’ On” svakako je najlepši. Idealna muzika za za vođenje ljubavi.

17. First Aid Kit - Stay Gold

Sestre Soderberg iz Stokholma su 2014. objavile treći album, odnosno drugi u saradnji sa Majkom Mogisom iz benda Bright Eyes. One su pomešali pop, folk i lounge, snimivši najzrelije izdanje u karijeri. Da pravda nije samo ime onih naših nesrećnih novina, govori podatak da je prvi singl “My Silver Lining” imao preko 2 miliona pregleda na Youtube kanalu. Pravi primer moderne pop ploče.

18. Paolo Fresu Quintet - 30

Trubač sa Sardinije Paolo Frezu je 2014. obeležio tri decenije rada sa svojim kvintetom - istih 5 ljudi svira 30 godina, bez ijedne personalne promene. Ta hemija se čuje i na njihovom jubilarnom albumu. Majls Dejvis bi bio ponosan na ovog momka. Kada su u pitanju savremene džez balade na trubi, za moje uši ne postoji bolji muzičar od Paola.

19. Irena Žilić – Travelling

Što se tiče amerikane, ove godine nije snimljen nijedan album na ovim prostorima koji mi se svideo kao debi mlade Zagrepčanke Irene Žilić. Za razliku od većine ovdašnjih amerikana muzičara koji kubure sa manjkom isntrumenata (uglavnom ih samo prati akustična gitara i ništa više, a razlozi su najčešće ekonomske prirode), Irena je sjajno ukomponovala gudače, klavir, bubanj i gitaru. Tekstovi su otpevani na savršenom engleskom i odišu posebnom lepotom.

Kapa dole za Lovely Quinces, Anu Ćurčin i Ninu Romić, ali ipak je “Travelling” zauzeo posebno mesto u srcu. Jedva čekam da Irena održi koncert u Beogradu sledeće godine.

20. Stone Foundation – To Find the Spirit

Ova grupa svira preko 10 godina, ovo im je 5. album, a do pre 6-7 meseci nisam znao da postoje. Takva otkrića daju čar kopanju po brdu koje se zove Popularna muzika. “To Find the Spirit” je divna kombinacija soula, džeza i popa. Album koji vas konstantno vuče za rukav da mu se vratite.