TBF: Vraćamo se u Mikser da odbranimo titulu

Bend TBF čini šest talentovanih momaka: Mladen Badovinac (vokal), Luka Barbić (vokal, klavijature, sampler, programiranje), Aleksandar Antić (vokal, scratch, programiranje), Ognjen Pavlović (bas gitara), Nikša Mandalinić (električna gitara) i Jan Ivelić (bubanj). Na naša pitanja odgovarao je Mladen, a karte za koncert možete nabaviti na svim prodajnim mestima Gigs Tixa po ceni od 900 dinara, dok će na dan koncerta cena biti 1000 dinara.

B92: Svirate gotovo četvrt veka. Kako vam izgleda regionalna hip-hop, a kako pop scena danas, u poređenju sa vremenom kada ste počeli?

Mladen Badovinac: Hip hop scena danas je bolja nego pre, MC-i bolje repuju i bitovi su bolje producirani. Nekoliko izvođača mi trajno privlače pažnju i s njihovom pričom se mogu identifikovati na različitim nivoima. Sigurno nisam najkompetentniji da ocenim dovoljno precizno celu scenu jer ne poznajem dovoljno dobro scene svih zemalja u regiji, ali ono što je našlo put do mojih ušiju, srca i uma i što me teši, potiče na razmišljanje, inspiriše, pokreće, iskreno nasmejava i zabavlja su: Frenki, Edo Maajka, Bad Copy, Elemental, Marčelo, Who see, Kandžija & Toxara...

Moram napomenuti da mi nije važan redosled. Devedesetih kad smo počinjali je hiphopom dominirala zagrebačka scena koja me osobno većinom nije impresionirala zbog ozbiljnog insistiranja na nekakvoj lažnoj frajerštini i dok su oni insistirali na nekakvoj čistoći hiphop-a nama su se muzički afiniteti toliko razgranali da smo se počeli sprdati sa žanrovima i u zajebanciji prosuli da mi sviramo Ping pong muziku i po tome nazvali prvi album. Mi smo težili nekakvom blendu svega i svačega ali na temeljima hip hop-a.

Za pop scenu jednostavno nemam reči.

-- Pročitajte i Mikser i UK Parobrod dovode Zagreb i Split u Beograd --

U pesmi „Nostalgična“ semplovali ste „Sve što znaš o meni“ Arsena Dedića sa njegove ploče „Kuća pored mora“. Da li vam je taj njegov instrumentalni album specijalno drag ili je primarni cilj semplovanja bila poznata melodija?

Nije to bila planirana akcija, Saša je u potrazi za semplovima nabasao i na taj CD i baš taj instrumental mu je bio okidač za tekst, a to je zato jer ta kompozicija i ta snimka emitovala emocije koje savršeno oslikavaju priču koju je Saša imao potrebu da ispriča.

Vas slušaju i oni koji vole N.W.A, Public Enemy, Gill-Scott Herona, Sonic Youth i Nirvanu, ali i ljubitelji Bijelog Dugmeta, Bajage, Kiće Slabinca, Beyonce i Balaševića. Kako ste uspeli da spojite tako različite senzibilitete?

Da, to je jedan naš fenomen. To je verojatno uzrokovano subliminalnim porukama u snimcima pesama - (začu se zlokobni cerek: „hihihi, hehehe“).

Većina vaših pesama na YouTube kanalu ima između 500.000 i milion pregleda, a neke i više od milion. Uspevate li nekako unovčiti te silne klikove?

Kako da ne, pa vatru u kaminu zimske rezidencije održavam Ralph Lauren džemperima. Da li se izdržavate od muzike ili imate neke dnevne poslove?

Nemamo dnevne poslove, još uvek imamo sreću da zarađujemo od muzike, radimo povremeno i muziku za predstave, uleti tu i tamo sinhronizacija crtanih filmova i tako.

U prošlosti ste javno podržavali neke političare. Planirate li da nastavite tu praksu?

Najverovatnije nikad više.

Svirali ste po celoj bivšoj Jugoslaviji. Postoji li neko mesto u koje se najradije vraćate?

Nije fer da navodim poimence, necu da se bilo ko nađe uvređen. Najbolje bi bilo kad bi se mogli vratiti u 1997. pa da prođemo sva mesta ponovo. Prvi album „Ping-Pong“ objavili ste daleke 1997, kad ste bili u ranim dvadesetim. S obzirom na to, kako vam on danas zvuči? Da li ste zadovoljni većinom pesama ili je više onih stvari koje ste možda prerasli ili biste ih promenili?

Pa ja bih snimio sve svoje vokale ponovo i drugačije bi pristupio produkciji.

Tri godine je prošlo od vašeg poslednjeg albuma „Pistaccio Metallic“. Planirate li novi u nekoj doglednoj budućnosti?

Da, novi album je u fazi miksanja i planiramo ga izdati do marta 2015.

U kakvoj uspomeni vam je ostao poslednji koncert u Beogradu?

U odličnom sećanju mi je taj koncert, to je bilo u Mikseru i sad se vraćamo 12.12. u Mikser da obranimo titulu. Klub pun, publika gostoljubiva, super mi je bilo.