Čovek koji lautom boji filmove Džima Džarmuša

Tišina ima potpuno novo ime. Jozef fan Visem (Jozef van Wissem), čast nam je. Nema mnogo profesionalnih lautista koji putuju svetom predstavljajući lautu na tako poseban način. Upečatljiv način izvedbe budi jedno davno vreme, dok minimalistički pristup svojim ponavljanjima uzdiže, lagano uvodeći slušaoce u jedno meditativno stanje. Da li je komponovanje u palindromima stil koji nameravaš da zadržiš kao ključni deo svog muzičkog potpisa i da li se nešto promenilo?

Hvala. Da, još uvek u komponovanju primenjujem ponavljanje nekoliko arpeđo akorda u palindromima, time pojačavajući osećaj transa. Osećam kako je moja muzika na taj način usmerenija ka publici te da kroz nju zapravo teče jedan razgovor između mene i mojih slušalaca. Ponavljanje u kompozicijama baca svetlo na samu prostoriju tokom nastupa jer ja ne improvizujem – prostor menja zvuk laute, i sama arhitektura dolazi u prvi plan.

Barokna lauta, prelepa, crna, specijalno je izrađena za tebe i ima 14 redova žica. Gledajući tebe, stiče se utisak da sviranje laute nije nimalo teško. Verujem da je, u najmanju ruku, upravo suprotno. Iz kog razloga prednost daješ Baroknoj lauti a ne Renesansnoj lauti – svakako da 27 žica čini bitnu razliku između ova dva instrumenta, ali imajući u vidu žive nastupe i odjek samog instrumenta, pitam se šta je to što dodatno čini karakterističnu razliku.

Crna lauta od 14 redova ima nekoliko dodatnih žica za basove koje odjekuju dublje u povratnoj sprezi zvučne kutije, renesansni štim je veseo, dok je barokni u D molu – najtužnijem akordu, kako tvrdi Spinal Tap. Sviranje u D molu više odgovara dronskim kompozicijama. Iza tebe je mnoštvo solo albuma kao i veliki broj albuma realizovanih u saradnji sa različitim muzičarima, od toga nekoliko poslednjih sa bendom Džima Džarmuša SQÜRL. Za svoj rad na komponovanju muzike za Džarmuševo najnovije filmsko ostvarenje ‘’Only Lovers Left Alive’", dobio si nagradu za Najbolju autorsku muziku u Kanu 2013. Hipnotišuće kompozicije koje svojim dubinama savršeno uranjaju u bezvremensku atmosferu ovog filma, doimaju se kao zvezda Severnjača ovog ostvarenja. Kako je došlo do ove saradnje? Koliko je lik Adama zasnovan na tebi?

Poslao sam Džimu osam solo kompozicija za lautu i sve su na ovaj ili onaj način postale sastavni deo filma još pre nego što sam i video film. Jesam pročitao scenario, ali kompozicije nisu proizašle odatle, već, kako obično biva kad komponujem, iz mog tadašnjeg raspoloženja. Dosta dijaloga u filmu zvuče kao nešto o čemu smo Džim i ja razgovarali, razgovori između dva muzičara. Na zabavi nakon dodela nagrada u Kanu, Tom Hidlston je rekao da je lik Adama izgrađen po uzoru na mene. Mislim da Džim doživljava film kao realnost, a ovaj film je veoma ličan – i, samim tim, vrlo stvaran.

Kad je lepota tvojih kompozicija u pitanju, jedno je jasno – bilo da se u tom trenutku sluša ‘’Amor Fati’’ (Ex Patris, 2010) ili ‘’How The Soul Has Arrived At Understanding Of Her Nothingness" (A Priori 2008) ili ostvarenje sa tvog poslednjeg albuma ‘’Where You Lived And What You Lived For’’ (Nihil Obstat 2013) – tu su melodije koje kidajući kosti dopiru do srži samog bića, emocija koja ne ostavlja prostora umu da odluta ni za otkucaj srca, tvoja muzika prosvetljuje. Šta za tebe predstavlja lauta? Kako se u tebi odvija proces komponovanja, da li muzika naprosto pronađe svoj put kroz tebe?

Muzika jeste promenila moj život. Imam osećaj da moja muzika može uneti promenu u živote drugih ljudi. Umetnost može i treba da menja svet. Komponovanje za mene znači otvaranje ka svetu oko mene. Otvaranje ka melodijama koje lebde tu oko nas stotinama godinama. Samo uz potpunu koncentraciju i prazan um mogu sebe da dovedem u stanje da ove melodije osetim i primim.

Naslovi tvojih kompozicija su svojevrsno sagledavanje skrivenih svetova u koje nas nosiš svojom muzikom. Da li su naslovi povezani sa duhovnim stanjem u kom se nalaziš dok stvaraš?

Naslovi su u vezi sa raspoloženjem, da, a njihovo značenje može biti i suprotno od raspoloženja, takođe. Slušalac je taj koji će naslovima, koristeći svoju maštu, dati jednu ličnu notu. Ne želim da analiziram svoj rad više nego što je to potrebno – slušalac je taj koji će da mu pridoda svojevrsno značenje. Ne želim da uskratim maštu samom procesu slušanja – moj rad je prvenstveno namenjen mojim slušaocima, ne meni. Samim tim, delom, predstavlja dijalog. Otvorenost ka mnogovrsnim muzičkim žanrovima definiše tvoju lautu iz raznih uglova – ponekad je praćena snimcima sa putovanja, a nekad elektronskom muzikom, No Wave ili noise uticajima, saradnici na tvojim albumima kao da još više doprinose njenom usamljeničkom zvuku. Da li si zainteresovan za dalji rad na muzici za film i da li su neki novi eksperimenti na vidiku?

Dobio sam više ponuda za filmsku muziku, već sam započeo rad na nekima. Takođe, u toku je saradnja sa Homeboy Sandman na njegovom novom albumu za rep Izdavačku kuću Stones Throw. Uskoro izlazi i muzika za grafičku novelu koju sam uradio za Zolu Jesus i Džima Džarmuša.

Na putu si već duži vremenski period. Putovanje kao izuzetno bitan deo tvoga bića, poput onoga na koje si se otisnuo tokom 1990-ih a koje ti je promenilo život, oplemenjuje muziku koju stvaraš i tvoje žive nastupe. Da li se bavljenjem muzikom pobeđuju zombiji? Savet je dobrodošao…

Muzika ili umetnost mogu da menjaju živote ljudi, a mogu da promene i svet. Umetnik ima odgovornost da se buni protiv savremenog društva u kom živimo. Istinska umetnost može da pobedi.