2012. kroz pesme i albume

Ako se složimo da muzika nije takmičarska disciplina i da ne postoje “objektivno najbolje ploče”, biće nam lakše da uživamo u preporukama ljudi koji vole muziku najrazličitijih žanrova. To je ujedno i najbolji način da saznate za neki bend ili album koji će vam možda u daljoj budućnosti obeležiti dobar deo života. Batalite ego tripove, ko ima više albuma, ko je prvi čuo i ostale gluposti i uživajte u dobroj muzici.

01 Paul Buchanan - Mid Air

Možda nije najbolje izdanje iz ove godine, ali je “Mid Air” svakako album koji sam najviše puta preslušao. Letnja šetnja ozelenelom Banjičkom šumom, tihe noći u fotelji na terasi, kišna jutra uz mlaku kafu i intimni momenti sa voljenom osobom, samo su neke od hiljadu asocijacija koje me vežu za ovaj album.

Pol Bjukenen (Paul Buchanan) je gotovo sve ove pesme komponovao tokom noći, na svom starom klaviru. Svi oni setni životni momenti uhvaćeni su kao nekom starom super 8 kamerom na ovih 14 pesama koje u proseku traju po dva i po minuta i u kojima čujemo samo klavir i glas. Pol Bjukenen je osamdesetih bio poznat kao lider benda Blue Nile sa kojima je snimio 4 albuma, od kojih “Hats” iz 1989. slovi za najvažnije izdanje. Iako se njegov muzički pristup nikada nije mogao nazvati klinačkim, činjenica je da nijedan album koji je do sada snimio ne zvuči ovako zrelo. A kako i ne bi kada ga je snimio čovek koji ima 56 godina od kojih je dve trećine proveo u muzici.

“Mid Air” je album koji na savršen način beleži sve one svakodnevne stvari koje prolaze pored nas i čine najveći deo naših života, a na koje često i ne obratimo pažnju. Probajte jedne noći između 2 i 3h da razmišljate o tim stvarima slušajući “Mid Air”. Bez obzira na melanholičnu atmosferu koja vlada na ovom albumu, moguće je da vam se nakon tog iskustva svet učini kao lepše mesto. 02 Ken Stringfellow - Danzig in the Moonlight

Veteran power pop pravca, lider benda The Posies, Amerikanac “na privremenom radu” u Evropi, Ken Stringfelou je 7 godina nakon ploče “Soft Commands” objavio novi studijski album pod svojim imenom. U međuvremenu je stigao da svira sa stotinama muzičara (između ostalih svirao je i sa našim sastavima Veliki prezir i Rebel Star), ali u pauzi između tih mnogobrojnih projekata, vraćao se pisanju i snimanju svoje ploče. “Danzig in the Moonglight” se krčkao više od 5 godina i ta Kenova posvećenost je uočljiva u svakoj od pesama. Ukoliko volite indie pop, soul, folk ili bučnu gitarsku svirku upakovanu u zarazne melodije, najtoplija preporuka za ovaj album.

03 Michael Kiwanuka – Home Again

Ploča „Home Again“ dvadesetčetvorogodišnjeg momka iz Londona, poreklom iz Ugande, sasvim sigurno spada među najbolja debi izdanja u godini iza nas. Majkl Kivanuka (Michael Kiwanuka) je jedan od retkih muzičara mlađe generacije koji se sa pravom može nazvati naslednikom nedavno preminulog Terija Kalijerea (Terry Callier). Mešavina soula i popa dugo nije zvučala ovako zavodljivo.

04 Father John Misty - Fear Fun

Džoš Tilmen (Josh Tillman) je početkom godine najavio da napušta mesto bubnjara u grupi Fleet Foxes. Nakon 7 sopstvenih albuma i ovog osmog, kog je snimio pod novim pseudonimom, očigledno je rešio da svu svoju snagu usresredi na solo karijeru. Sudeći po albumu „Fear Fun“, biće da mu se smeše ništa manje ozbiljni uspesi od onih koje je ostvario sa Fleet Foxes. Ovo je ploča koja vrvi od zaraznih melodija upakovanih u gotovo savršenu 70’s prdukciju Džonatana Vilsona (Jonathan Wilson).

05 Lee Fields & The Expressions - Faithful Man

Kada se pre nekoliko godina vratio iz „ilegale“ snimvši sjajan album „My World“, malo ko je mislio da Li Filds takav uspeh može ponoviti. „Faithful Man“ je savremeni soul album snimljen na tradiocionalan način. Uz ove pesme možete da zavodite, tugujete, radujete se, igrate...i sve to da radite sa stilom. Slušajući ovu ploču nije nemoguće da otkrijete jedno potpuno novo značenje već izlizanog termina „cool“. 06 Lambchop – Mr. M

Savršeno orkestriran i predivno produciran, „Mr. M“ je sigurno jedno od najboljih Lambchop izdanja u poslednjih 7-8 godina. Kako je rano preminuli Vik Česnat (Vic Chestnutt) bio veliki prijatelj Kurta Vagnera (Kurt Wagner), ne čudi zašto na „Mr.M“ provejavaju pesme posvećene baš njemu. Da li zato što sam ga najčešće slušao prethodne zime ili zbog njegove atmosfere, utisak je da ovaj album najviše prija u vremenu kada smo okruženi dubokim snegom.

07 Paolo Fresu & Omar Sosa - Alma

Kada je džez muzika u pitanju, sasvim sigurno da ove godine nisam nijedan album toliko puta preslušao kao ploču “Alma”. Slično kao album “Mid Air” i “Alma” najviše prija u satima iza ponoći. Zvuk Frezuove nežne trube i Omarovog setnog klavira, prošarani lenjim tonovima violončela, prave jedinstvenu kamernu atmosferu. Svakim novim albumom Frezu nam dokazuje kako je na odličnom putu da u budućnosti nasledi Enrika Ravu na mestu “prve džez trube Italije”.

08 Bob Dylan – Tempest

O novoj ploči Boba Dylana ste već imali priliku da čitate na ovom mestu. Čak i da niste, šta reći o čoveku koja posle pola veka provedenih u muzici i 35 studijskih albuma i dalje objavljuje ploče koje se nalaze u vrhu raznoraznih godišnjih top lista?

09 Jonathan Jeremiah - Gold Dust

Džonatan Džeramaja (Jonathan Jeremiah) je jedan od najtalentovanijih mladih muzičara koji su se pojavili sa britanskog ostrva u poslednjih nekoliko godina. Odrastao u Londonu, na ćaletovoj kolekciji ploča iz sedamdesetih, ranu mladost proveo kao staff na velikom Vembliju, a kasne tinejdžerske godine u Njujorku snimajući dugo spremani debi, samo godinu kasnije vraća se sa drugim albumom...Za koji on sam kaže da je „pravi prvi“. Gde je stao sa „Solitary Man“, tu nastavlja sa ovom pločom. Ako nemate pojma ko je Džonatan, a volite Nika Drejka (Nick Drake), odnosno Otisa Redinga (Ottis Reading) ili Džoni Mičel (Joni Mitchell), život će vam biti mnogo lepši kad saznate.

10 Will Stratton – Post-Empire

Vil Streton (Will Stratton) je debi album snimio u svojoj 18. godini, a objavio ga je kada je napunio 20, u proleće 2007. Nije zgoreg pomenuti da je obou na toj ploči svirao Sufjan Stevens, koji odavno tvrdi da je Vil "sledeća velika stvar“ na alternativnoj folk sceni. Kako je od tad prošlo 5 godina tokom kojih je Vil objavio 4 albuma, sama činjenica da većina vas nema pojma za njega, samo nam govori da Sufjan nije bio skroz u pravu. Dakle, što se popularnosti tiče tu za Vila situacija nije baš ražičasta, međutim, kada je kvalitet njegove muzike u pitanju, na ovogodišnjem albumu „Post-Empire“ on je na samom vrhuncu. Hand picking stil sviranja akustične gitare u stilu Džona Fehija (John Fahey) i Džima O’Rurka (Jim O’Rourke) pomešan sa melodičnim folk motivima, praćen nekada potresnim Stretonovim stihovima, čine ovo izdanje verovatno najzrelijim u Vilovoj karijeri.

11 The Fresh and Onlys – Long Slow Dance
12 Bill Fay – Life Is People
13 Ariel Pink’s Haunted Graffiti – Mature Themes
14 Divine Fits – A Thing Called Divine Fits
15 Liars – WIXIW
16 Rob Mazurek Pulsar Quartet – Stellar Pulsations
17 Tindersticks – The Something Rain
18 David Myhr – Soundshine
19 Neil Young and Crazy Horse – Psychedelic Pill
20 Damien Jurado – Maraqopa

POGLEDAJTE I NAŠU POSEBNU SEKCIJU SAJTA POSVEĆENU GODIŠNJIM LISTAMA