MaTerra mesto: Javno dobro uskoro na aukciji

Objekat na uglu Futoške i Ulice Nikole Tesle u Novom Sadu u neposrednoj je blizini kompleksa Jodne banje, čija je centralna zgrada prošla kroz proces restauracije, dok je u blizini i nedavno u potpunosti obnovljen dvorac Eđšeg. Usled zapuštenosti, a uz saglasnost produkcijske kuće Terra film, od početka juna prošle godine, objekat je otvorio vrata javnosti kao alternativno MaTerra mesto kulture pokrenuto od strane aktivistkinja i umetnika iz Novog Sada. Uređenju programa u prostoru su se ubrzo pridružili i knjižara Prostorija i kolektiv za improvizovanu muziku Improstor (organizacija Knap).

Karakteristike samog objekta došle su do izražaja upravo kroz programe koji su se odvijali unutar njega. Pored sporednog ulaza, dva glavna ulaza u objekat, od kojih je jedan sa ulice i drugi iz dvorišta, omogućavaju prolazak kroz ceo objekat i sve programe koji se neometano paralelno odvijaju u njemu.

Dobro zvučno izlovane prostorije su te koje pružaju mogućnost paralelnog odvijanja nekoliko različitih programa u isto vreme, čime je prostor pogodan za veće multimedijalne izložbe ili festivale filma, videa ili eksperimentalne muzike. Do sad je bilo nekoliko filmskih projekcija, među koje spada i film o socijalističkoj borbi Rose Luksemburg (1986, režija Margaret von Trota) protiv glorifikacije rata koja je dovela do Prvog svetskog rata, dok su raspored i veličina prostorija omogućile drugim posetiocima socijalizaciju i radnu atmosferu pod istim krovom tokom same projekcije.

U planu programa je bila mixed media galerija kojom bi se iskoristio čitav prostor objekta, dok su do sada bile realizovane tri multimedijalne izložbe. Prva je bila kolaboracija vizuelnog umetnika Orfeasa Skutelisa i pesnikinje Jelene Anđelovski, koji su fotografijama i tekstovima pretvorili jednu prostoriju sa ulične strane u galerijski prostor. Specifičnost te prostorije je u tome što sa jedne svoje strane posetiocima pruža i mogućnost direktnog pogleda na ulicu i saobraćaj koji cirkuliše njome, a koji je pri tome u potpunosti zvučno izolovan. Kombinacija urbanog života koji se odvija spolja i prazne pravilne prostorije unutra, čini ovu galeriju pogodnu za in situ postavke.

Na poslednjoj izložbi je prikazana serija fotografija Ines Kotarac (Zagreb), čije je otvaranje 15. marta bilo propraćeno nastupom muzičko-vizuelnog dua Tóth Kína Hegyfalu koji čine Kinga Toth, pesnikinja, ilustratorka i vokal i Molnar Gergely, vizuelni umetnik, gitarista i dizajner zvuka. Njima se u realizaciji programa priključila zajednica Java Delle (Budimpešta) koja prilikom izvođenja svoje eksperimentalne muzike koristi dosta improvizacija i performativnih elemenata.

Foto: izložba Ines Kotarac, svetlosna instalacija: Roj Datom

Poslednji, od ukupno četiri realizovana programa boravka i rada umetnika ugostio je pet umetnica iz Nemačke koje su tokom svog dvonedeljnog boravka organizovale niz akcija i radionica, a svoj rad predstavile na zajedničkoj izložbi Moving Ideas koja je bila otvorena 1. marta. Tom prilikom su izlagale Štefani Vinkler, Sara Šuškleb, koja je pravila interaktivnu instalaciju koja se može nositi kao nakit, Neli Štajn, koja je realizovala knjige-skulpture, Karla Konig, čije su skulpture bile izložene uz video/audio rad i Nele Urbanovic, koja je izložila produkt pokretne štamparske kuće koju je konstruisala.

Paralelno sa njima su izlagali Filip Đurović i Tijana Stanković koji su uz interaktivnu tonsku instalaciju prikazali partituru za sve roletne na objektu. U trećem prostoru se kroz svoju produkciju predstavio kolektiv A3.Format, dok su Milena Pavlović i Duško Stamenić izveli performans „Duet za četke!“ prema ideji Karle Konig.

Projekat Nele Urbanovic, „Reci mi nešto o svom gradu“ je posebno značajan sa aspekta recepcije Novog Sada od strane povremenih rezidenata i stanovnika koji su duže u njemu. Nele je na raznim lokacijama u gradu zaustavljala prolaznike i pitala ih da joj napišu ili nacrtaju nešto o svom gradu, što je kasnije bilo objavljeno kao knjiga.

Kada se postavi pitanje budućnosti zdanja koja bi mogla postati spomenici ili centri kulture, a pri tome pravo njihovim raspolaganjem pripada i pravnom i društvenom sektoru, mogući odgovori su često kontradiktorni i u većini slučajeva nepovoljni po održanje samih zdanja. Konkretno u slučaju objekta u kojem su bile prostorije produkcijske kuće Terra film, koja nosi samo 15% akcija na zdanje, jedno od mogućih ishodišta bi bilo ono koje već postaje lajtmotiv novogradnje – rušenje celog objekta i izgradnja supermarketa ili nekog drugog objekta komercijalnog ili ugostiteljskog sadržaja.

Do ovoga najverovatnije neće doći jer je market Rodić direktno preko puta zdanja, tako da uslovi tržišta ne ostavljaju prostora za dva objekta istog sadržaja u toliko neposrednoj blizini. No ipak, oživljavanjem zapuštenog objekta, oživela je i njegova atraktivnost, koja prevazilazi atraktivnost lokacije na kojoj se nalazi.

Foto: dvorište objekta, (c) MaTerra kolektiv

Ovaj objekat je vremenom postao javni prostor demokratičnosti koji je generalno u degradaciji u neoliberalnom kapitalizmu, a pogotovo u zemljama koje su u tranziciji. Široki dijapazon programa koji su mogli da se odvijaju paralelno u različitim prostorijama pod istim krovom i da ih ljudi posećuju naizmenično, kao i murali na dvorišnim i unutrašnjim zidovima objekta, upravo su ilustracija prostora za dijaloge u gradu, otvorenog za društvena pitanja i mogućnost umeničke produkcije.

Ovakvih prostora ima još u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima Srbije, kakav je slučaj i sa takozvanom Pinovom vilom u Zrenjaninu, to jest sa zamkom izgrađenim 1894. godine po nacrtima arhitekte Lasla Đaluša, koji je Umetnička asocijacija 2004. godine pretvorila u stalni izložbeni kompleks pod nazivom Muzej destrukcije.

Zdanje na uglu Futoške ulice i Ulice Nikole Tesle u Novom Sadu u poslednjih godinu dana zasijalo je posle nekoliko godina zapuštenosti. Time je skrenulo pažnju na sebe i ukazalo na to da objekti, koji usled raznog spleta okolnosti vremenom bivaju zapušteni, ne bi trebalo da se vide samo kao privlačna građevinska zemljišta.