Kako je radio spasao Operu

Piše: Milena Garfield, artbizmag.com

Opera je jedna od najkomplikovanijih, najskupljih i najelitnijih umetničkih formi. Ona se sastoji od klasičnih arija, koje nisu za svačije uvo i zahteva sofisticiranu publiku koja je edukovana da uživa u njima.

Opere su, takođe, najskuplje produkcije jer zahtevaju raskošne kostime i scenografiju, ‘živi’ orkestar, hor, balet i soliste koji moraju biti visoko obučeni. Mnogo učesnika, skupa oprema, duge pripreme, velika ulaganja i vrlo uzak krug elitne publike. Jednom rečju – recept za finansijsku propast.

Ulaznice za operu često su skuplje od bilo kojih drugih, što dodatno smanjuje broj posetilaca. Opera je neka vrsta ogromnog dinosaurusa preostalog iz davnih vremena kome preti putpuno istrebljenje usled promene kuturnog i ekonomskog okruženja, a naročito usled promene ukusa i potreba publike zahvaljujći razvoju novih oblika zabave poput radija, televizije i filma.

Pa ipak, mi smo danas svedoci velikog preobražaja opere u dogadjaj čija publika postaje globalna i meri se u milionima ljubitelja i sledbenika širom sveta.

Kako je došlo do tog revolucionarnog preokreta?

Texaco "upumpava" Metropolitenu neophodno gorivo

Sve je počelo daleke 1931 godine. Kao i uvek, pomogla je kriza. I vizija. Suočeni sa velikim finansijskim problemima i dramatičnim padom publike osiromašene krizom u vreme velike depresije, uprava Metropoliten opere je videla šansu da podstakne interes za operu i proširi svoju publiku koristeći novi i sve popularniji medij: radio.

Operske arije su prezentovane do tada na radiju samo u segmentima. Ali pritisnuta krizom, uprava Metropoliten opere odlučila se na gotovo neverovatan potez: da emituje opere u celosti na radiju kroz direktne radijske prenose svojih produkcija. Ključna reč ovde je: direktan prenos ili opera uživo (opera live). Živi prenosi su najpopularniji segment radija i televizije koji uvek privlači najveću publiku, bilo da su u pitanju specijalni događaji kao dodele nagrada (Oskar), sportski prenosi ili aktuelni svetski događaji. Živa izvođenja su suština svake izvođačke umetnosti. Kad se ta dva segmenta spoje, dobija se savršena sinergija živog prenosa žive predstave (Live broadcast of the live performance).

Ali, za tako revolucionaran potez bilo je potrebno i revolucionarno ulaganje. I tu na scenu ulaziprima donna ove operske priče. Texaco – jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu. Texacoje “upumpao” neophodno gorivo da bi se ova revolucionarna i do tada nezamisliva ideja ostvarila.

Ovo sponzorstvo započelo je 1940. godine prenosom Mocartove “Figarove ženidbe“ (La Nozze di Figaro) i trajalo je bez prekida pune 63 godine. Ono predstavlja najduže medijsko spozorstvo u istoriji elektronskih medija (broadcast history).

Dosadne pauze postaju vrlo popularne i slušane

Naravno, opera je esencijalno živa umetnost čiji su važan deo vizuelna prezentacija, kostimi, scenografija, gluma, baletski segmenti. Njena suština jesu muzika i popularne arije, ali kako nadoknaditi deo koji nedostaje, kako oživeti uzbuđenje prisustva, vezuelne efekte i kako prevazići najveći problem direktnog prenosa: duge operske pauze izmedju činova potrebne za promene kostima i komplikovanih scenografija. Pa naravno, živim razgovorima samih učesnika i publike. Kada slušate operu u ovim radijskim prenosima, zaista se osećate kao da ste prisutni zajedno sa gledaocima u sali jer čujete pripremu orkestra, aplauze, pa čak i žamor u sali. Pauze koje uvek postoje u pozorištu, pa i operi, iskorištene su za prijateljsko ćaskanje sa znalcima opera, a često i sa samim učesnicima u predstavi, baš kao što i publika, prisutna na predstavi, koristi pauze da proćaska sa poznanicima o onome što su upravo videli. Razgovor, koji se vodi između činova opera u ovim prenosima, uvek je lagan i zabavan, bez velikih pretenzija, ali sa dovoljno zanimljivih informacija o izvođačima, kostimima i scenografiji, ili je protkan anegdotama sa proba i priprema. Ove pauze u prenosima postale su toliko popularne da se mnogi slušaoci uključuju u program samo zbog ovih diskusija, ili zbog sada najpopularnijeg operskog kviza, u kome učesnici odgovaraju na pitanja slušalaca, ili zbog sve popularnijeg segmenta Pričamo o operi (Opera Talk), koji je neka vrsta male škole operskih pojmova. Živi radio prenosi opera subotom u podne postali su neka vrsta prazničnog događaja, poput prenosa novogodišnjeg koncerta iz Bečke Opere, koji se sluša i prenosi širom sveta.

Texaco je ostao uz Metropoliten više od pola veka i od revolucionaranog poteza svoju saradnju su iskoristili za pravu evoluciju operskog žanra, ali i evoluciju radio i televizijskog medija. Kada je i sam radio počeo da doživljava krizu i kada su mnoge stanice u svetu, koje su vremenom preuzele ove prenose, počele da se gase, Texaco je 1960., zajedno sa Metropolitenom, napravio specijalnu Texaco Metropoliten Radio mrežu (Texaco-Metropoliten Radio Network ) za svoje prenose.

Zajedno sa radio prenosima, serija televizijskij prenosa iz Metropoliten opere počela je da se emituje 1977. godine pod nazivom Direktan prenos iz Metropolitena (Live from the Metropoliten Opera). Ovi živi prenosi, koji su emitovani na PBS televiziji (Public Television), nazvani susimultani prenosi (Simulcasts), jer su se odvijali istovremeno na radiju i televizji na istim područjima. Prvi simultani prenos bila je opera Boemi (La Boheme), u kojoj su nastupiliLuccaiano Pavaroti i Renata Scotto. Dirigovao je muzički direktor Metropolitena, James Levine.

Prenosi se šire na celi svet

Živi prenosi iz Metropolitena svake subote u podne postali su ne samo promocija Metropolitenovih produkcija, već i promocija operske umetnosti koja je, zahvaljujući ovim živim prenosima, značajno popularisana među mnogo širom publikom nego što je ona koja je mogla da prisustvuje izvođenju u Metropolitenu.

Kompanija Texaco i Metrololiten opera su, za svoje radijske prenose, osvojili preko 60 uglednih nagrada uključujući i nekoliko nagrada Peabody koja je u elektronskim medijima ravna nagradi Pulitzer. Godine 1960, posle 20 godina saradnje, Texaco I Metropoliten opera dobili su specijalnoPeabody priznaje za izuzetan doprinos razvoju radija i televizije, kao i za izuzetan kvalitet programa i unapređenje medijskog sponzorstva.

Zahvaljujući razvoju satelitske tehnologije, u decembru 1990. serije prenosa proširile su se na Evropu, Australiju i Novi Zeland, 1999. na Brazil i Meksiko, a 2000. na Urugvaj, Ekvador i Japan.

U decembru 2006., dolaskom Pitera Gelba (Peter Gelb) na čelo Metropoliten Opere, Metropoliten je nastavio dalje razvijati svoje direktne prenose započevši svoju, sada već čuvenuMetropoilten Live HD seriju. Operske predstave počele su da se prenose direktno u tehnologiji visoke rezolucije (high definition), u bioskopskim salama širom Amerike. Danas, deset godina kasnije, ovi prenosi pokrivaju preko 70 zemalja na pet kontinenata, a publika se broji u stotinama miliona. Snimci se emituju i na PBS televiziji kao reprize, kao i u seriji Opera na bis (Opera Encore), u multipleks bioskopima. Tokom cele godine snimci opera, koje su emitivane u seriji Met Live, dostupni su kroz Opera on Demand, koji je takođe dostupan i kao iPad aplikacija ljubiteljima opere u svakom trenutku. Stotine snimljenih opera dostupne su publici i prekoRapsodije (Rhapsody), online muzičkog servera koji omogućava besplatno slušanje Metropolitenopera ili plaćeno downlodovanje .

HD snimci najčuvenijih opera iz Metropolitena emituju se besplatno deset dana svakog avgusta na Lincoln Plazi za 2.800 gledalaca svake večeri u programu Metropoliten Opera Letnji HD festival (Metropoliten Opera Summer HD Festival).

Texaco je prestao da sponzoriše prenose iz Metropolitena 2004. godine, nakon spajanja sa kompanijom Shevron. Ali ime ove kompanije zauvek je upisano u istoriju i u svest mliona ljudi zahvaljujući ovom revolucionarnom poduhvatu.

Zahvajujući jednom sponzoru, kompaniji Texaco, koja je 63 godine ostala dosledna u svojoj podršci jednom umetničkom žanru i jednoj instituciji, Metropoliten operi, nove tehnologije radija i televizije, koje su naizgled pretile da unište operu, iskorištene su da se stvori nova publika i da opera od elitističkog žanra, namenjenog odabranima, postane dostupna i popularna među milionskom publikom širom sveta. Jedan veličanstveni umetnički žanr osuđen na propast, doživeo je, zahvaljujći saradnji jednog sponzora i jedne institucije, svoju evoluciju i procvat.

Eto šta se može kad se dvoje slože. Šta se može, šta se sme kad se dvoje (sponzor i umetnost) istinski ujedine. Hvala Texaco!