Napisati knjigu koja nikada nije napisana

Svaka reč koju je David Albahari izgovorio na književnoj večeri u Bonu 20. novembra bila je nabijena duhovitošću. Njegovi lakonski odgovori i komentari, skromno izrečeni, uz odličan prevod Mirjane Vitman (Wittmann), lako su doprli do nemačke publike, koja se dobro zabavljala.

Albahari kaže da je možda najteže prevoditi njegove tekstove na nemački jezik, jer je njegova proza nastala pod velikim uticajem nekolicine pisaca koji su pisali na nemačkom, ali, kako kaže, ti pisci su na njega uticali na srpskom, jer ih je na tom jeziku i čitao: „Znači, prevodioci na nemački ne samo da moraju da prevedu taj novo-nemačko-srpski, već će morati da pronađu neki novi ekvivalent nemačkog koji odgovara originalu.“ Albahari priznaje i da je uvek želeo da bude Tomas Bernhard, ali „Tomas Bernhard u srpskom prevodu“.

Autor je govorio i o svojoj fasciniranosti porodicom. „Jedna drevna kineska izreka kaže da ako spoznaš, ako razumeš odnos između članova porodice, onda ćeš razumeti ceo svet“, rekao je Albahari, a potom duhovito nastavio: „Evo ja već 40 godina pišem knjige, a i dalje pišem o porodici, što znači da nisam razumeo ni porodicu ni svet“.

Međutim, kako kaže, njegova deca ne čitaju njegove knjige, a nije ni omiljeni pisac svoje žene. „Tako da postaje sve teže da pišem o porodici“, kroz smeh priča Albahari.

Kako mržnja pobeđuje ljubav

Komentarišući romane koje u njegovim knjigama pišu njegovi likovi, Albahari je rekao da je mnogo knjiga napisao želeći da napiše knjigu koja nije napisana. „Sve sam to napisao da bih, čini mi se, pokazao kako je nemoguće zapravo napisati onu pravu knjigu koju bi čovek želeo da napiše“, objašnjava autor. Tako i u romanu „Brat“ (Der Bruder), prema rečima samog autora, Filip možda toliko mrzi Roberta jer misli da svojom pojavom uništava sve ono što je postigao kada je napisao svoju knjigu „Život gubitnika“.

Iako Mirjana Vitman kaže da nije imala problema kod prevođenja konteksta u Albaharijevim delima jer je on vrlo precizan, nekada sama publika traži i nalazi kontekst koji pisac nije imao na umu. Tako su i nemački čitaoci pomislili da kafana „Brioni“ iz romana „Brat“ predstavlja metaforu za bivšu Jugoslaviju. Međutim, Albahari duhovito odgovara da poznaje tu kafanu iznutra, jer je odrastao u blizini, iako u njoj nije provodio toliko vremena kao njegov junak Filip. „Naravno, svi su posle mislili da je to politička priča o raspadu Jugoslavije, ali to nije bila moja namera. Ja sam samo hteo da pišem o tome kako mržnja pobeđuje ljubav i kako nešto što deluje lepo na početku, postaje užasno na kraju.“

Albaharijev pojedinac

Ono što, prema sopstvenom priznanju, sada radi i što je napisao poslednjih godina, rađeno je sa svesnom i jasnom namerom da pre svega ukaže na to da, ne samo u srpskom društvu, nego i društvima uopšte, još uvek postoji previše mržnje i nerazumevanja zasnovanih na tome da se pojedinac razlikuje od ostalih ljudi. „I gotovo svi moji romani“, kaže pisac, „govore o tom pojedincu koji je drugačiji od ostalih i koji zbog toga bude žigosan, viđen kao nešto strašno opasno, kao nešto sasvim drugo.“

Albaharijeve knjige prevođene su na 16 jezika, a prema njegovim rečima, svaki prevod jeste nova knjiga. Mirjana Vitman koja je sa suprugom Klausom prevodila Albaharijeva dela na nemački, kaže da sa autorom ima posebnu vezu. „Kad krenem da prevodim njegovu prozu na nemački, meni to nekako teče. To nije slučaj sa ostalima, nije slučaj sa svim piscima. Ali kod njega to teče. Imam osećaj da ja pišem“, priča Mirjana Vitman.

Ona je svesna da mnogi misle da je Albaharija teško prevoditi zbog filozofskih aspekata njegovih dela, ali Mirjana Vitman kaže da joj je, kao prevodiocu, Albahari interesantan, specifičan, drag i blizak zato što on misli na zapadno-evropski način: „On misli kao što Nemac misli, on gradi rečenicu i misao kao što ih Nemci grade.“