"Uspavanka za Vuka Ničijeg" premijerno u NP-u

V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić rekao je danas na konferenciji za novinare da dve institucije odavno imaju uspešnu međunarodnu, ali i bratsku saradnju.

Nova predstava je ozbiljan i promišljen projekat, daleko od takozvane letnje produkcije, a to se i pokazalo na premijeri proteklog leta u Budvi, dodao je on.

Savić je istakao da je to u NP već četvrta premijera u sezoni koja je tek počela.

"Sale su prepune, što dokazuje da radimo na ispravan način", rekao je on, napominjući da je što se tiče konkursa za upravnika "sve po starom" i da se prijavio i na aktuelni, treći konkurs, za sada kao jedini kandidat.

Producent Budva Grad teatra Boris Mišković zahvalio je Narodnom pozorištu na saradnji koja traje više od dve decenije, dodajući da su i ovoga puta "pogodili" pravu stvar.

"Ja sam izabrao komad, principi za saradnju su već uhodani i nije bilo teško sve organizovati, ali za uspeh je uvek potrebno i malo sreće, koju smo mi ovoga puta imali", izjavio je on.

Roman "Uspavanka za Vuka Ničijeg" Ksenije Popović dramatizovala je Bojana Mijović, a predstavu je režirala Ðurđa Tešić.

Uloge igraju Viktor Savić, Marija Vicković, Bojan Krivokapić, Pavle Jerinić i Vanja Milačić.

Popovićeva je podsetila da je roman objavljen u Crnoj Gori u februaru prošle godine, a doživeo je četiri izdanja i od nedavno može da se nađe i u Srbiji.

Ona je ispričala da je išla u dom za nezbrinutu decu, jer je htela da bude hraniteljka, a neka žena joj je usput rekla "šta će ti dete iz kontejnera".

"To me je navelo da napravim lik Vuka u romanu tako da ga svako voli i da pokažem šta može da se desi ako to dete ostane prepušteno samo sebi", rekla je autorka.

Popovićeva je dodala da je veoma zadovoljna predstavom. "Publika je plakala i smejala se, a ja sam bila srećna i ponosna" izjavila je ona, hvaleći naročito tumača naslovne uloge Savića.

V.d. direktora Drame NP Spasoje Ž. Milovanović rekao je da se predstava bavi sadašnjim trenutkom i tretira problem odrastanja u domu za nezbrinutu decu, ali i način na koji se društvo odnosi prema institucijama i institucije prema pojedincu.

Rediteljka je ocenila da ovaj "slojeviti roman daje dirljivu analizu odrastanja dece koju su svi ostavili, ali se bavi i ljubavlju i prijateljstvom koji, možda, mogu da nadoknade osećaj gubitka iz prošlosti, pitanjima krivice, savesti, oproštaja".

"Stil romana je psihološki realizam, a naša predstava je po žanru melodrama, kamerna, intimna i topla ljudska priča", izjavila je Tešićeva.