strana 1 od 2 idi na stranu

Možda smo mi Miki Maus

Narodno pozorište
Autor: Maja Pelević
Reditelj i izbor muzike: Matjaž Pograjc
Umetnička i idejna osnova: Betontanc
Scenografija: Tomaž Štrucl
Scenski pokret: Branko Potočan
Kostimograf: Mateja Benedeti
Glumci: Ana Marković, Jelena Ilić, Bojan Krivokapić, Stefan Bundalo, Damjan Kecojević, Anastasija Mandić, Pavle Jerinić, Milena Predić

"Možda smo mi Miki Maus", postmodernistički prikaz prolaznosti života, kao i smisla, tj. besmisla ljudske egzistencije u vreme digitalne ere, oslobađa ogromnu energiju na sceni, a publiku zasigurno ne ostavlja ravnodušnom.

Na temu prolaznosti života stvarali su mnogi umetnici. Maja Pelević, koja je baš ovim delom pobedila na prvom anonimnom konkursu Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst je, zajedno sa Betontancem, uspela da na krajnje inventivan način predstavi fizičku korelaciju tela i stvarnosti, ostavljajući publiku u zbunjenosti i šoku.

Kroz teatar pokreta, gde fabula ne zauzima centralno mesto, sloboda fizičkog kao da ilustruje neko zlo i tragediju koja bivstvuje u savremenom čoveku. Svi akteri, bezimeni ljudi ili samo lutke koje žele da zamrznu neki trenutak kroz fotografisanje, na beketovski način prikazuju rasulo koje vlada u automatizovanom životu 21. veka.

Glavni likovi na sceni poput pčela zatvorenih u košnici besomučno tumaraju, udaraju se i frenetično skaču jedni na druge, ne bi li iskalili svoj bes, nemoć nad životom, besmislom svog postojanja. Oni se plaše vezivanja, jer znaju da će ljubav brzo proći u suludom protoku vremenu gde se stvari menjaju iz časa u čas. Za međuljudske odnose pravila više ne postoje, ljubavne i fizičke bliskosti dopuštene su svima i kombinuju se na sve moguće načine, jer novonastalo tehnološko vreme "ne priznaje više sile i zakone bogova".

Ova predstava na živopisan i krajnje dinamičan način kroz fizičku manifestaciju ilustruje mnoge teme - od otuđenja, samoće, loših porodičnih odnosa, do moralne atrofije modernog čoveka koji se pita zašto uopšte postoji kad nije ni želeo da bude rođen.

Način na koji se opisuje nedostatak prave ljubavi je šokantan – nekada uzvišeni ljubavni čin spajanja dve srodne duše u kontekstu savremenice postaje isprazan odnos, a žena "istrošena kesica čaja" koja treba da se baci u đubre. Likovi ove drame davno nisu okusili pravi planinski čaj, jer nikada nisu imali vremena da odu da ga kupe.

Dehumanizacija likova, govor besmisla, ljudi ili lutke, aparat za slikanje kao centralni motiv ove postdramske forme prikazuju izvrtanje i izopačenje jednog starijeg, drugačijeg i humanijeg pogleda na svet.

Teško je razumeti komad na licu mesta i povezati sve elemente koji se munjevitom brzinom smenjuju na sceni, ali se svakako može osetiti umetničko stremljenje Maje Pelević i Matjaža Pograjca da ukažu na neko elementarno zlo u civilizovanom društvu, na propast koja sledi, na haos koji, nažalost, vlada svakodnevicom i pojedincem.

Tenzija koju su glumci nesebičnim davanjem sebe na sceni ostvarili prenela se i na publiku, koja kao da nije bila spremna na ovakav vid izvođenja. Međutim, komad "Možda smo mi Miki Maus" je dokaz kako teatar može da prikaže jednu potpuno neobičnu dimenziju viđenja stvarnosti, koja daje prostora da se interpretira na bezbroj različitih načina.

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

Odštampaj Pošalji

Bitef: Sutra

Performansom "Sutra" otvoren je 43. Bitef09, pod nazivom "Kriza kapitala – umetnost krize". Proslavljeni flamansko-marokanski koreograf Sidi Larbi predstavio je potpuno novi ples inspirisan veštinom, snagom i duhovnošću budističkih monaka iz hrama Šaolin.

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Nebeski odred

"Nebeski odred", zastrašujuć intimni izveštaj o zlodelima nacističkog delirijuma, prikazuje ogoljene numerisane duše u Aušvicu koje su suočene sa tiranijom nezapamćenih razmera.

Postojeći komentari (4) | Pošaljite komentar

U Močvari

“U Močvari” je beskompromisna priča o napuštanju i šokantnom žrtvovanju. Hester Svein, heroina ove psihološke drame, živi u kamp-prikolici u sumornoj močvari celog svog života.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Bar sam svoj čovek

"Bar sam svoj čovek", segment iz crne hronike savremenog društva, stavlja u fokus život i stradanje marginalnih likova današnje Srbije, dva prevaranta i prostitutku, u čije će se sudbine uplesti emocije i eskalirati u tragediju.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Svici

"Svici", savremena predstava o preispitivanju sopstvenih života u jednom vremenskom raskoraku na aerodromu usred snežne oluje, fokusira se na trenutnu stvarnost protagonista koji se, u besomučnom čekanju na novi let, suočavaju sa samim sobom.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Nova Stradija

Ako se osvrnete oko sebe videćete Novu Stradiju, ako uključite televizor, pogledate vesti illi Narodnu skupštinu, suočićete se sa Novom Stradijom.

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

Švabica

Šta se dešava kada se ogrešimo o svoje srce i damo prednost razumu? Kako izgleda život kada odbacimo ljubav u ime svoje porodice, zemlje i naroda, ili u ime buduće karijere i građanske dužnosti?

Postojeći komentari (3) | Pošaljite komentar

Bli

Koliko puta ste maštali o životu u Njujorku, o magičnom zvuku džeza i saksofona koji odzvanja kroz noć, pretvarajući vašu svakodnevicu u bajku, a vas

Postojeći komentari (5) | Pošaljite komentar

Zečja jama

Ako je jedna od uloga umetnosti da nas učini boljim, humanijim, saosećajnijim, sposobnijim za razumevanje tuđih života i sudbina, onda je predstava "

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

strana 1 od 2 idi na stranu