31. januar 2009. | Piše: Miloš Tomin

Roterdam: Nagrade

30. januar 2009.

Ko je pažljivo čitao festivalske izveštaje pisane za Kulturu B92 primetio je ovu rečenicu : Nažalost festivalski žiriji imaju svoja nepisana pravila i verovatno je da će Jang ostati uskraćen za prvu plaketu sa novim logoom. Ako ipak osvoji Tigra to će biti znak da se na festivalu nešto zaista promenilo.

I to se desilo. Jedan od osvajača tri ravnoprane nagrade VPRO Tigar je režiser filma Do poslednjeg daha (Breathless) Jang Ik Džun.

Moram da primetim i da je novi logo festivala mnogo funkcionalniji i uspešniji u estetskom smislu u trodimenzionalnoj verziji nove plakete.

Pored ogromnog talenta koji je festivalska publika mogla da vidi na projekcijama ovog filma prethodnih dana, izveštači i posetioci su na svečanoj dodeli nagrada bili svedoci iskrenom radovanju i zahvalnosti zbog pobede, što je prouzrokovalo pravu maniju za fotografisanjem sa Jangom, gotovo holivudskih razmera. Ni vaš izveštač nije ostao imun.

Ako neko od pobednika ovog festivala u poslednje vreme ima garantovani uspeh u budućnosti to je svakako Jang.

Podsećanja radi prethodni veliki talenat koji je osvojio nagradu Tigar je bio Kristofer Nolan (Memento 2000).

Druge dve nagrade su otišle u mnogo predvidljivije vode turskom filmu Wrong Rosary i iranskom Be Calm and Count to Seven.

Predvidljive, u smislu neuzbudljivosti filmskog izraza, mada iranski film pokazuje neke pozitivne naznake baratanja sa dubinom kadra i inherentno filmskim umetničkim efektima.

Žiri kritike FIPRESECI, naravno nije iznenadio svojim opredeljenjem da nagradi najizvikaniji i najlošiji film iz takmičarskog programa, Blind Pig That Wants To Fly, dok je udruženje filmskih kritičara Holandije napravilo pun pogodak nagradom filmu Toni Manero, priči o imitatoru Džona Travolte iz doba Pinočeove diktature u Čileu prošlog veka. Podsećanja radi, ovaj film je dobio finansijsku pomoć od holandskog fonda Hubert Bals, a tema mu je socijalna korupcija čileanskog društva između čekića diktature iz prošlosti i savremenog političkog pritiska SAD.

Ovakav film ne bi mogao biti snimljen da nije finansijske podrške koju određene političke strukture u Holandiji više nisu spremne da pruže, a ako to nisu spremne da čine, zar ne bi trebalo da razmisle o celokupnom dušebrižničkom konceptu svoje spoljne politike?

Slumdog Millionaire Denija Bojla je osvojio nagradu žirija mladih. Dok bi trebalo da nam bude drago zbog Bojlovog uspeha, ne čudi me što holandski filmovi ne prolaze toliko dobro van domaćeg tržišta, ako je žiri mladih koji je pored svih kvalitetnih filmova na festivalu svoj kritički sud, uprkos nominalnoj profesionalnosti, saglasio sa najmanjim zajedničkim sadržaocem publike koja je masovno glasala za ovaj film koji trenutno vodi sa razlikom od 0,2 poena i sigurno neće biti skinuta s tog mesta.

Konačni zaključci o prvom reformskom, a drugom izdanju festivala pod komandom Rutger Volfsona uslediće posle zvanične žurke za zatvaranje festivala u Subotu. Do tada treba uhvatiti poslednje projekcije i provesti vreme sa festivalskim prijateljima koji cene posvećenost filmskoj umetnosti i ovom festivalu.