24. jul 2008. | Uroš Jelić

Upitnik: Ernan Katanjo

Čest gost u ovim krajevima, i jedna od zvezda predstojećeg "Refresh" festivala u Kotoru, Ernan Katanjo (Hernan Cattaneo) odgovorio je na par pitanja za sajt Kultura B92.

Koliko je teško stvoriti sopstveni zvuk na današnjoj sceni gde skoro svako može da bude di džej ukoliko poseduje dva gramofona i miksetu. I da li su lični stil i muzička osobenost danas prednost ili mana?

Skoro svako može da bude di džej, ali ne može svako da bude dobar. Lični stil, upornost, odlučnost i znanje čine dobrog di džeja.

Da li je napredak tehnologije didžejevima olakšao posao, ili je - uz brojne semplere, sve naprednije miksete i gramophone - dodatno zakomplikovao prezentovanje muzike ljudima?

Zapravo, i jedno i drugo je tačno. Naime, danas je lako biti di džej, ali kao posledica toga pojavilo se previše di džejeva. Ranije je bilo teže, ali i manje di džejeva na sceni. Konkurencija je bila manja. U svakom slučaju, dobrim di džejevima ne trebaju sve te prednosti kako bi bili dobri.

Koliko je teško ostati na vrhu na sve pretrpanijoj muzičkoj sceni?

Teško je, zato što je sve teže biti u toku sa novinama, preslušati svu muziku koja izađe svake nedelje.

Šta je po vama bitnije za di džeja - tehnika ili muzika koju on pušta, s obzirom na činjenicu da je umetnika koji raspolažu sa oba kvaliteta sve manje?

Ne slažem se sa poslednjom rečenicom. Ali, po mom mišljenju, muzika i programiranje uvek su na prvom mestu.

Publika dolazi na žurke sa jasnom predstavom koju tačno muziku želi da čuje, a svako skretanje u drugacije žanrove nije prihvatljivo. Da li su muzičari popularizacijom di džej kulture izgubili svoju prvobitnu ulogu edukatora ljudi kroz novu i nesvakidašnju muziku?

Da, to je tačno kada se govori o pojedincima. U mom slučaju, na nastupima se poigravam sa mnogo različitih žanrova, što smatram da je velika prednost u odnosu na veliki broj di džejeva.

Na samom početku elektronska muzika spajala je najrazličitije ljude koji su je prihvatili kao nešto novo – muzičku revoluciju. Čini se da je danas situacija potpuno drugačija - cela scena podelila se na klanove i granice su vidljivije nego ikada pre. Imamo ljude koji samo slušaju hip-hop, tehno, dram end bejs, elektro, dabstep…, koliko je to dobro za muzičku scenu?

Ne vidim to baš tako. Mislim da su neki hard kor ljubitelji zvuka takvi, ali da veći deo publike voli da se dobro provede, slušajući različite stilove muzike. Na primer, ja volim da čujem "Radiohead" užvo, di džej set Digvida, ili živi minimal set Trentmilera (Trentemoeller), a verujem da većina razmišlja na sličan način.

Da li je publika danas zahtevnija u pogledu muzike koju sluša?

Kao što sam rekao, pojedinci su veoma zahtevni. Ljubitelji hard kor zvuka zaista znaju šta žele da čuju i uvek traže nove stvari.

Ploče ili CD-ovi - prednosti i mane?

Koristim CD-ove, ali uskoro, svi će koristi laptopove. Važno je samo da se muzika čuje sa zvučnika, bez obzira na to sa čega je puštaš.

Ima li muzika danas i dalje moć da promeni svet i način na koji ga posmatramo?

Mislim da nema, nažalost.

Šta je novo u tvojim setovima danas i šta tvoji fanovi mogu da očekuju da čuju na predstojećem "Refresh" festivalu u Kotoru?

Svaki set je drugačiji, pošto se svake nedelje pojavi dosta nove muzike. Posetioci mogu da očekuju različite vrste haus muzike. Dublje zalaženje u suštinu stvari.