Bojan Bošković

Tanja Bogdanov: Kako teku pripreme?

Bojan Bošković: Pa, dobro, OK, ovo je već uhodana priča tako da za sada nema nekih većih iznenađenja.

Tanja Bogdanov: Kaži mi, moram da te pitam prvo pitanje, znači ovi «tokeni» skroz su nas poremetili i ljudi su onako izgubljeni, pa ne mogu da kažem još uvek nezadovoljni, ali to ću ti reći sutra. Šta se dešava sa tim, samo na pet punktova se menjaju pare, je li tako, samo za dinare se kupuju «tokeni»?

Bojan Bošković:: Pa, da, mislim, mi smo proteklih nekoliko godina bili dosta kritikovani zbog velike gužve na šankovima, a one malo malicioznije kritike bile su na neizdavanje fiskalnih računa ljudima koji kupuju piće. Sad, s obzirom da smo pokušali da rešimo oba ta problema zapravo jednom vrstom festivalskog novca, to nije ništa novo, postoji u svetu.. ljudi ne vole mnogo da se cimaju, ali mislim da će se navići vrlo brzo. Mislim da će gužva biti prvi dan otprilike, onda će shvatiti da zapravo ono što si radio iz pet ili deset puta ili pet ili deset puta čekao na šanku zapravo sad ćeš jednom čekati na pultu gde se menjaju dinari za festivalski novac, odnosno za «tokene», a onda na šankovima uopšte neće biti gužve, jer na šankovima nema kusura, nema vraćanja. Znači, veoma je jednostavna priča.

Nemanja Kostić:  Znači, postoji samo pet tih punktova, a koliko ljudi se očekuje, 40.000 po večeri?

Bojan Bošković: Ne, ne, pazi ovako, postoje pet punktova na tvrđavi, postoji jedan punkt koji je u kampu, nemojte zaboraviti da mi u kampu smeštamo otprilike ove godine skoro 30% ljudi. Naše očekivanje je da će 30% ljudi svoje novce da razmeni u kampu, a ovi ostali kad budu dolazili na tvrđavu imaće priliku to da urade na tvrđavi. Mislim da će... znaš, u proteklom nekom periodu radili smo dosta onako aktivnu kampanju, informisali smo ljude o tim «tokenima». To jeste nova stvar, ali kažem, ta praksa postoji na nekim drugim mestima u svetu, tako da moramo to da uvedemo, a očekujemo između 45 i 50.000 ljudi dnevno.

Nemanja Kostić: Kamp je popunjen još odavno, je li tako?

Bojan Bošković: Kamp je popunjen, mi smo u više navrata informisali ljude da je kamp popunjen. Uprkos tome, nama se pojavilo nekoliko hiljada ljudi više koji nisu imali kartu za kamp i onda smo gledali kako da rešimo taj problem, tako da smo onako u svojstvu dobrih domaćina te ljude koji nisu imali gde da spavaju i koji bi sad verovatno bili raštrkani negde po parkovima i ulicama Novog Sada, jednostavno grupisali na jedno alternativno mesto, jedan novi kamp zapravo na jednom fenomenalnom prostoru kod Spensa. I tu imamo kamp za par hiljada ljudi i ljudi komotno mogu da dođu, ja mislim da tamo već ima recimo hiljadu ljudi...

Nemanja Kostić: Većinom su stranci?

Bojan Bošković: Stranci su većinom došli dan ranije, a danas očekujemo region... danas i sutra zapravo dolazi region i ljudi iz Srbije.

Tanja Bogdanov: Kad smo kod kapaciteta, pre dva dana je na Exitfest.org osvanula vest da su sve karte za četiri dana rasprodate. Da li je to prvi put u ovih sedam godina da su četvorodnevne karte rasprodate ili se to već dešavalo?

Bojan Bošković: Mi smo svake godine bili veoma blizu tog broja.

Tanja Bogdanov: Da li se zna taj broj, može li da se kaže taj broj ili je to...?

Bojan Bošković: Može, ja mislim taj broj je otprilike negde na 37.000 recimo, 38.000 karata i takođe ono što smo ove godine pokušali da uradimo, a ja nisam baš zadovoljan u potpunosti kako smo sproveli, to je restrikcija broja akreditacija i besplatnih karata koje se izdaju, koje su prošle godine bile stvarno nenormalno velike. To smo pokušali ove godine malo da sasečemo, da napravimo neku meru, neki malo zdraviji...

Nemanja Kostić: Besplatnih karata ja mislim da nije ni bilo nešto...

Bojan Bošković: Mislim na besplatne načine ulaska na tvrđavu kojih ima jako mnogo, tako da je moguće da je i to malo uticalo.

Nemanja Kostić: Kaži nam kako će izgledati otvaranje? Dakle, imamo dve ceremonije, jedna ona na nebu, druga je vatromet, ali vremenski odvojene, dakle, jedna pred nastup Roberta Planta, jedno posle nastupa «Prodidžija».

Bojan Bošković: Pazi, iskreno da kažem, ne znam kako će izgledati otvaranje, ja sam poslednjih nekoliko dana proveo u nekim drugim agonijama, pokušavao da rešim neke infrastrukturalne stvari koje su nam falile. Ovi avioni zvuče interesantno, mislim da će to biti super, vatromet već tradicionalno na «Egzitu», navikli smo da bude dobro...

Nemanja Kostić: Bio je spektakularan prošle godine...

Bojan Bošković: Mislim da će slično nešto biti i ove godine, vatromet je vatromet. I znam da je bila ideja da Novak Đoković otvori ove godine, ali on ima neku povredu koju mora da sanira, tako da ne znam da li se sad našla neka alternativa, dobro, da li može da se nađe alternativa teniserima ove godine.

Tanja Bogdanov: Dosta se spekulisalo i zapravo pričalo i nastavlja se ta priča poređenja «Egzita», mnogi smatraju da je ovaj nekako po imenima, ne mogu da kažem najlošiji, ali lošiji od prošle godine. Prošle godine smo imali kao aktuelne «Franc Ferdinand», «Sizor sisters», «Pet Šop Bojs» su opet bili aktuelni, a ove godine kao nemamo aktuelna imena?

Bojan Bošković: Mislim, sa druge strane, potpuno je paradoksalno da imena nisu aktuelna, a potražnja može da se poredi sa prošlom godinom i da kažemo da je čak i veća potražnja, pogotovo za četvorodnevnim kartama. Mi kada bukiramo program za festival, bukiramo ga jednostavno u realnim okolnostima, a realne okolnosti su da postoji istog vikenda jako veliki broj festivala u svetu, odnosno u Evropi, i mislim, to je jedna berza i bukvalno kolika je tvoja, odnosno moja procena da za nešto možemo da ponudimo toliko možemo... Mislim, novac donosi kvalitet. E, sad, budžeti kojima mi operišemo su mnogo, mnogo manji negu budžeti recimo naše konkurencije u Zapadnoj Evropi. I znaš, nekako, mislim da se ove godine možda potrefilo, eto, recimo da fale neki «Arktik mankiz» i meni fale konkretno, ili neki «Kilersi», ali, ipak,  imena koja dovodimo mislim da su daleko ispred neke žanrovske etikete. Mislim da su to ljudi koji su stvarno obeležili uopšte muzičku industriju u nekom smislu. Uzmi, ne znam, Snup doga, uzmi Lorin Hil, to su stvarno kvalitetna imena. Evo, ja se sećam prošle godine recimo koliko sam bio srećan zbog Bili Ajdola, ali opet, znaš, koliko je Bili Ajdol aktuelan. Aktuelan je za Srbiju zbog '90-ih i tako dalje i još neko vreme to će biti slučaj. Mislim da ovakav program kakav je bukiran ove godine stvarno predstavlja naš trenutni maksimum. Mislim da je dovoljno dobar. Mislim da će ljudi imati stvarno izuzetno dobar provod. Nije «Mejn stejdž» ono što je «Egzit». «Egzit» je preko 20 stejdževa na tvrđavi i mislim da je «Dens arena» fenomenalna, svi ostali stejdževi su stvarno dobri. Trudimo se svake godine malo da napravimo neka poboljšanja i ja nikako ne bih mogao da kažem da je program loš.

Nemanja Kostić: Tu si u pravu, «Mejn stejdž» nije sve na «Egzitu», ali ljudi mislim da imaju najviše problema sa ovim poslednjim danom, tu je bilo najavljivano svašta. Na kraju, pre nedelju dana, znali smo samo za «Vu tang klan», onda su bukirani i «Audio bulis» i sad, nastala je frka. Sad smo i mi videli raspored ispred «mejn stejdža», tačnu satnicu, i «Van Gog» sviraju od 19 do 22 u nedelju.

Tanja Bogdanov: Je li moguće da ćemo slušati na festivalu «Van Gog» tri sata?

Bojan Bošković: Nemam pojma, ne znam. Iskreno da vam kažem, ne znam šta je bukirano za nedelju. Postojao je realan problem - jako smo bili blizu nekoliko velikih imena koja su u poslednjem času odustala. Tako da nedelja možda malo odudara, recimo od ostalih dana, ali mislim da, generalno gledajući, da je «Vu tang klan» dosta jak bend, i «Audio bulis» mislim da će biti OK.

Tanja Bogdanov: Po poslednjim informacijama nedelja se najlošije prodaje, koliko sam saznala, po ovim jednodnevnim kartama.

Bojan Bošković: Nedelja se uvek najlošije prodaje.

Nemanja Kostić: Subota je ja mislim najjača.

Bojan Bošković: Ne, nije uvek subota najjača. Najjači su petak i subota, četvrtak bude dosta jak zato što je to otvaranje, ali najveća posećenost je definitivno subota.

Tanja Bogdanov:  Ove subote imamo ozbiljnu konkurenciju u Beogradu – «Roling Stons». Gde ćeš biti, hoćeš biti na «Egzitu» ili ćeš ići na «Stonse»?

Bojan Bošković: Ja sam se živ požderao što nisam stigao da odem na «Stonse» u Crnu Goru. To sam stvarno hteo da odem da vidim. Ne verujem da ću moći da uklopim da odem na koncert, ali bih voleo. Mislim da je to baš bitan događaj za Srbiju. «Stonsi» su u neku ruku izmislili su muziku. Treba posetiti, možda je najbolje da ljudi posete i jedno i drugo, mislim, ko može da priušti.

Tanja Bogdanov: Teško.

Bojan Bošković: Pa, ne, možda i nije teško. Odeš malo na «Stonse», pa odeš posle na Egzit», ili prvo na «Egzit», a posle na «Stonse», sve je moguće.

Tanja Bogdanov: Dakle, «Stonsi» ili «Egzit», Bojan bira «Egzit».

Bojan Bošković: Bojan mora «Egzit», Bojan bi voleo «Stonse» isto.

Tanja Bogdanov: Koja imena smo propustili, ali ne zato što smo hteli, nego prosto, eto, nije se moglo? Šta smo pokušali da dovedemo?

Nemanja Kostić: Mi već nešto znamo, tako da ćemo reći.

Bojan Bošković: Da, da, ne sumnjam da ćete reći, ali ne bih sad izdvajao nijedno ime posebno, pogotovo ne bih hteo da otvaramo neke karte za naredne godine. Neki dogovori su već napravljeni. Ono što je bitno, sam taj proces bukiranja bendova može da teče na dva načina, jedan je da si fleksibilan sa datumima i da postoji ponuda, i ljudi te jednostavno obaveste kad je neki bend na turneji, a ti ga onda radiš i ponedeljak i utorak i sredu. Mislim, kako njima već odgovara. Recimo, to je bio slučaj sa «Pepersima» za koje smo mi rekli hoćemo da radimo kad god mogu da dođu. A, drugi način je da imaš fiksirane datume i da onda moraš da cinculiraš i gledaš da li upadaš u neku turneju. To je jedan stvarno frustrirajući proces koji traje godinu dana u našem slučaju.

Nemanja Kostić: To sam ja hteo da pitam. Ja sam isto načuo nešto da već imate neka imena za 2008.

Tanja Bogdanov: Neće ti reći...

Bojan Bošković: Ne, naravno, neću vam to reći. Ništa nije potpisano za 2008. godinu, ali imamo neke «standing offers» koje jednostavno važe, tako da ljudi samo treba da se jave i da nam kažu šta i kako. I, uopšte, kontaktirano je sve što je aktuelno. Svako muzičko ime koje trenutno postoji mi smo kontaktirali.

Nemanja Kostić: Po tebi koje je najveće ime ove godine?

Bojan Bošković: «Bisti bojsi», apsolutno, nema premca.

Nemanja Kostić: Ako uspeš nekako malo privatno da se prošetaš po tvrđavi, šta ćeš poslušati mimo ovih glavnih programa?

Bojan Bošković: Ima jako dobrih skrivenih tamo stejdževa u ovom srednjem gradu, u tim šančevima, kao što je recimo onaj «Ruts end flauers stejdž». A preko dana u kamp, ne znam da li ste bili malo dole.

Nemanja Kostić: Danas ne.

Bojan Bošković: Evo, ja sam sad upravo došao iz kampa, tamo vlada festival za sebe. Atmosfera je neverovatna, pošto nas je i Dunav počastio ove godine pa nije visok, tako da je plaža dosta velika. Puno ljudi je tamo na plaži, muzika trešti, super je. A, inače, imamo posetioce, to možda nije loše izneti kao podatak, iz 37 zemalja.

Nemanja Kostić: Uh, a sa koliko kontinenata?

Bojan Bošković: Pa, sa svih, evo, poslednje informacije koje sam ja dobio, došlo je oko 250 ljudi iz Australije, ja mislim da je to najdalje što može, ludilo potpuno.

Nemanja Kostić: Dobro, u Australiji ima i naših dosta.

Bojan Bošković: Ne, bez prezimena «ić».

Tanja Bogdanov: Aha, ovo su stranci.

Nemanja Kostić: Ali nije nešto na primer Jovan, pa nešto, Smit?

Bojan Bošković: Ne znam, možda jeste, gleda se po prezimenu.

Tanja Bogdanov: Očekivali smo ove godine i «Suba stejdž», šta se desilo?

Bojan Bošković: Pa, desilo se, znaš, da u celoj priči sa «Suba stejdžom» ja mislim da je ideja fenomenalna. Ali, Suba je mnogo zadužio Novi Sad, pa čak i celu muzičku scenu svetsku, i nikakav mediokritetski pristup tome ne bi bio dobar. I jednostavno, želimo da se bavimo time na pravi način. Pričali smo sa njegovom majkom, sa gospođom Subotić Ružom, koja je jedna fenomenalna energična žena koja dolazi inače na tvrđavu. Biće tu na «Egzitu» i postoji onako veoma dobro raspoloženje i sa njene strane, i sa strane ljudi koji su bili bliski Subi, poznaju njegov opus, da se stvarno napravi jedan «stejdž» i jedno mesto na tvrđavi gde bi se na pravi način prezentovao i njegov rad, i gde bi došli njegovi prijatelji, znači muzički saradnici koji su radili sa Subom. I uopšte, ideja koju smo mi želeli posebno da onako umotamo jesu producenti, znači mladi ljudi iz Srbije koji stvaraju muziku i uopšte sa regiona. To u paketu bi trebalo da bude «Suba stejdž». Problem je bio jednostavno što nismo imali dovoljno energije da to iznesemo na pravi način ove godine. Tako da je to nešto što ostaje za sledeću godinu.Ja sam siguran da će se to desiti i samo je pitanje da se postavi dobra ekipa koja će to da osmisli i možda neki dobar medijski sponzor, eto, na primer B92.

Nemanja Kostić: Je l' imaš nekoga u glavi koga bi mnogo voleo da čuješ na «Egzitu», a mnogo je teško dovesti ga?

Bojan Bošković: «Gorilaz».

Tanja Bogdanov: Vrteli su se na «Mejn stejdžu»...

Bojan Bošković: Ja ih u kolima non stop slušam.

Nemanja Kostić: Mada, ko zna, oni su nešto govorili da su se rasformirali, da neće više praviti muziku.

Bojan Bošković: Oni se rasformiraju, transformiraju, tu su stalno neke...

Nemanja Kostić: Da, trenutno su krenuli u neku promociju nekih proizvoda svojih koje prave, na primer, vibratori sa njihovim facama, odnosno likovima.

Bojan Bošković: Prepun ih je London inače.

Nemanja Kostić: Ali bilo bi super, oni su takođe rekli da je njihov nastup mnogo teško platiti, pošto 2 miliona dolara treba da bi se sve to organizovalo...

Bojan Bošković: Nemam tu informaciju, ali OK, to ih čini još izazovnijim.

Nemanja Kostić: Sve u svemu, hvala ti puno što si odvojio vremena.

Pogledajte program Egzit festivala