U Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao i u prethodnoj Jugoslaviji, u strukturama vlasti postojalo je visedecenijsko uvrezeno misljenje, pa cak i ubedjenje, da svi oni gradjani koji se javno deklarisu protiv rezima ili se zalazu za uspostavljanje demokratije, predstavljaju opasnost po rezim i da u najmanju ruku treba da budu stavljeni pod svojevrsnu kontrolu, odnosno nadzor.

Slicno praksi bivsih komunistickih drzava Istocne Evrope, i u Jugoslaviji su formirane razne sluzbe bezbednosti, koje u neizmenjenom ili delimicno izmenjenom obliku egzistiraju i danas, kako na nivou savezne drzave, tako i na nivou republika. Ove sluzbe su decenijama prikupljale i cuvale podatke o politickim protivnicima vlasti, ali i o svim onim gradjanima koji su se zalagali za demokratizaciju drustva.

Postojecim zakonskim propisima se ne uredjuju ni neka opsta pitanja kao sto su nacin rada i postupanja ili ovlascenja razih sluzbi drzavne bezbednosti. Samim tim, zakonom nije uredjeno ni dato konkretno pitanje vodjenja dosijea o gradjanima od strane tih sluzbi. Ovo i slicna pitanja se uredjuju verovatno internim aktima u ovim sluzbama, cime su ta akta nedostupna i nepoznata javnosti. U tom cilju neophodno je promeniti neodgovarajuce propise i u skladu s tim i praksu, koji se u ovoj oblasti primenjuju vec decenijama i predmetna pitanja adekvatno urediti zakonom.

Jedan ne mnogo uspesan korak u tom pravcu ucinjen je donosenjem Uredbe o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vodjenih o gradjanima Srbije u SDB, od 22. maja 2001. Ova uredba je izmenjena jos pre nego sto je stupila na snagu (31. maja 2001). Ne ulazeci ovom prilikom u brojne nedostatke ovog podzakonskog akta, cinjenica je da je ucinjen izvestan napredak u smislu da je gradjanima omoguceno da procitaju svoje dosijee koje je o njima vodila Sluzba drzavne bezbednosti u okviru MUPa Srbije, kao o "unutrasnjim neprijateljima". Gradjanima i dalje nije poznato da li je SDB o njima vodila jos neke dosijee koji su drugacije klasifikovani, ili je neka druga sluzba bezbednosti ili obavestajna sluzba vodila dosijee o njima, ili se njihova imena pominju u dosijeima vodjenim o drugim fizickim licima ili u dosijeima koji su eventualno vodjeni o pravnim licima (politickim strankama, nevladinim organizacijama, preduzecima i sl), ili o nekim dogacajima (demonstracijama, mitinzima i sl). Upravo zato je, pod propisanim uslovima, potrebno gradjanima uciniti dostupnim i ove dosijee.

U suprotnom, dalji opstanak jedne krajnje nedemokratske tekovine -  spijuniranja vlastitih gradjana, koci zapocetu demokratizaciju drustva, a u odnosu na pojedinca - narusava pravo na privatnost gradjana, cime predstavlja potencijalnu opasnost za koriscenje drugih ljudskih prava i sloboda.

U svakom slucaju o ukupnoj problematici je potrebno govoriti otvoreno i argumentovano, sto nije i ne moze biti krivicno delo, na sta nas MUP Srbije povremeno, ali neopravdano opominje.

Imajuci u vidu sve izneto Centar za antiratnu akciju je pocetkom 2001. godine uspostavio projekat o otvaranju tajnih dosijea.

Na konferenciji u Beogradu 21-23. februara 2002. bice predstavljen i model zakona o otvaranju svih tajnih dosijea. (Osnovni principi koje je proklamovala ekspertska grupa za izradu zakona su: da gradjanima treba uciniti dostupnim ne samo personalne dosijee koji su o njima vodjeni od strane SDB u okviru MUPa Srbije, vec i dosijee koje su o njima vodile vojne obavestajne sluzbe i druge sluzbe drzavne bezbednosti; da je potrebno ovim gradjanima otvoriti i delove dosijea drugih lica, kako fizickih tako i pravnih, kao i dosijee o odrecenim dogacajima, u kojima se oni pominju; da je potrebno adekvatno urediti pitanje lustracije, kao i pitanja postupanja sa dosijeima koji su do sada vodjeni, tj. njihovo obezbecivanje, kako fizicko tako i u smislu zastite od zloupotrebe, arhiviranje i sl. Sva ova pitanja potrebno je urediti u svetlu savremenih i prihvacenih demokratskih resenja, postovanja ljudskih prava i sloboda, javnosti rada drzavnih organa i sl).

S obzirom na slozenost ukupne problematike, ucesnici ove edjunarodne konferencije ce biti predstavnici odgovarajucih drzavnih organa, pre svega unutrasnjih poslova, ali i spoljnih poslova, pravde i vojske. Ucesnici ce biti i predstavnici medija i nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjem, eksperti, advokati, kao i gracani o kojima su vodjeni dosijei.

Na konferenciji ce posebno biti predstavljena pitanja i problemi odgovarajucih zemalja u izradi i primeni zakonskih resenja, kao i njihova iskustva iz prakse i saveti koji bi mogli da budu od velike koristi za Jugoslaviju, koja je tek nedavno, sa desetak godina zakasnjenja u odnosu na njih, otpocela proces tranzicije, a u sklopu toga i proces delimicnog otvaranja tajnih i to samo policijskih dosijea.

Izjava Verana Matica na otvaranju Konferencije

Zasto kod nas otvaranje dosjea nije tema koja izaziva posebnu paznju gradjana? Da li zbog toga sto nas muce mnogo ozbiljnije teme? Ili zbog toga sto gradjani ne veruju da ce se ikada saznati prava istina o njima i onim "drugima"? Mozda i zbog straha da ce se otkriti koliko je bila razgranata i siroka mreza placenih dousnika, dobrovoljnih spijuna, samouverenih patriota? Ali, zar se sa slicnim problemima i dilemama nisu suocavala i druga istocnoevropska drustva koja su prolazila kroz tranziciju? Zar je za osiromasene i izgladnele Poljake ovaj problem zbog toga bio manje vazan? Mogu li, naime, nedace ekonomskih reformi i promena da zasene i potisnu ovaj tako ljudski, normalan interes za ono sto se desavalo u neposrednoj proslosti? Pogotovo kad je u pitanju drustvo, kao sto je nase, koje je itekako bilo optereceno, cesto vrlo opsesivno, sopstvenom prosloscu.
Kada je pao Berlinski zid i doslo do ujedinjenja Nemacke veliki broj Istocnih Nemaca bio je veoma svestan da ce otvaranjem stazijevih arhiva otkriti da je dousnistvo bilo pre nacin zivota nego profesija. Ipak, otpori otvaranju dosjea bili su krajnje marginalni.
Po cemu je nasa situacija tako drukcija i specificnija od one u drugim postkomunistickim drustvima? Verovatno zbog toga jer ne postoji ni politicka volja ni odgovarajuce raspolozenje javnog mnjenja da se sa ovim suocimo. Kao da jos uvek dominira jedno raspolozenje da je zemlja jos uvek u nekoj vrsti rata, sa samom sobom, ali i sa celim svetom, pa da je svako ozbiljno suocavanje sa radom tajnih policija u proteklih pedesetak godina opasno za opstanak drzave. Taj unutrasnji rat, izgleda, jos uvek nije zavrsen. I on je, nema sumnje, posledica politickih razlika i konkurencije izmedju glavnih politickih oponenata u DOS-u. Kontrola nad dosjeima moze imati svoju konkretnu vrednost u buducim politickim razmiricama. To je, izgleda, glavni razlog zasto se sa ovim problemom jos nismo suocili na pravi nacin.
Veran Matic,
glavni i odgovorni urednik RTV B92