Page in English















ULTIMATE FIGHT: petak 15. ili subota 23. decembar
SAMO POBEDNIK NE DOBIJA BATINE

Nedelju dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji, u Beogradu je odrzan spektakl - Ultimate fight. Nije bio eklamiran, a do karte nije moglo da se dodje. A i oni koji su uspeli da kupe ulaznice morali su da spadaju u kategoriju biraca, odnosno starijih od osamnaest godina. Mladjima je bilo preostalo ili da se svercuju i lazno predstavljaju ili da se zadovolje gledanjem video- traka dostupnih svima.

Sudeci po izvestajima u stampi, svi su dobili batine. Osim pobednika. On je tukao sve, ali je i njega na kraju bolela ruka. Naprosto, jer je mnogo i jako udarao. Takav rezultat je u tucama i batinanjima nevicnu i nerafiniranu publiku bio i jedini moguc. Na kraju se skandiralo samo pobedniku. Navijaci ostalih, iako su se u predtakmiucenjima povremeno veoma glasno oglasavali, pridruzili su se vecini. Ili su se iskrali iz sale, u strahu da nekome ne padne na pamet da u publici ponovi ono sto se desavalo u ringu.

U subotu, 23. decembra, na programu je nesto slicno. Ultimate fight srpskog politickog karusela. Krvavi ciklus zapocet borbama neravnopravnih protivnika, zavrsava se subotnjim finalom. Stari sampion, pobednik u svim tucama u kojima je prvo vezivao protivnika, pa ga onda dovodio u ring, deluje oronulo i odrpano. Njegovi navijaci se ne cuju i ne vide. Vecina je "oduvek" bila za aktuelnog sampiona. Iz dana u dan je sve vise navijaca pobednika, a sve manje je onih koji su ikada voleli porazene.

U zavrsnim borbama, nadajmo se poslednjem Ultimate fightu politike u Srbije, zna se pobednik. DOS ne samo da ce pobediti, nego ce sam stvoriti i novi ring i nove takmicare. Samo publika ostaje ista. On je i buduca vlast i buduca opozicija. Morace da stvora nova pravila, koja ce delovati mnogo postenije, a mozda cak i biti takva, i, svakako, da ukine mogucnost gladijatorske politicke borbe i vezivanje protivnika pre ulaska u ring.

Od 5. oktobra je sreca na strani pobednika. Zasad preko svakog ocekivanja. Valjda je decenija nesreca bila dovoljna da i Srbiji "krene karta". Imali smo revoluciju bez krvi i bez ozbiljnih steta; imamo zimu bez dovoljno energenata, ali srecom i bez niskih temperatura; imamo oruzanu silu bez efektivne komande, ali ipak bez mnogo ekscesnih situacija; imamo dvovlasce u Srbiji, ali nam se ministri istih resora razlicitog nivoa, bar javno, ne svadjaju; imamo nervozu onih koji bi da se otcepe - lakse im je bilo kada je protivnik proglasen za "kasapina", nego kada mu se priznaje demokraticnost, ali se uspostavljeni imidz i privremena ravnoteza ne narusavaju... I ne samo to, desilo se zamesateljstvo sa predsednickim izborima u Americi, posto je kod nas vec zavrsena rasomonijada o procentima ZA.

Nije mudro ni pokusati da se zamisli kakve bi sve pouke nasa dojucerasnja vlast mogla povuci iz slucaja Florida. Inventivnost u marifetlucima i mahinacijama, koju su pokazivali JUL i SPS je ogromna i mahom je bila sa one strane racionalnog, te tako najcesce nepredvidljiva. Beskonacno brojanje, beskonacno ponavljanje i ponistavanje, pozivanje eksperata sa Floride na konsultativne sastanke... samo su amaterski osmisljeni scenariji, a da se takva sansa pruzila profesionalcima iz ministarstava odanosti, moguce da bismo sada umesto kosmarnog sna o tome sta se sve moglo desiti imali kosmarnu javu.

DOS je, dakle, nesporni pobednik u svim politickim okrsajima u kojima ce mu se suprotstavljati stranke koje su pokazale kako izgleda kada one vladaju. Najjaca od gubitnika je stranka ponosnog oca sina Marka. SPS. Od stranke neomedjane moci i lidera neprikosnovene vlasti, stvorena je stranka gubitnika, koja ce postojati, ali nece biti bitna. Odlazak lidera iz nje je limitiran sansama da se nadje neko utociste. Kada bi nestao embargo na izdavanje viza celnicima te stranke, netragom bi se izgubio veliki deo elite. A i sam vrh bi se rado negde sklonio i od javnosti, a i od raznih istrazitelja, kada bi nekome smeo da veruje. Jedino je jugoslovensko javno mnjenje koje se necka oko saradnje sa Hagom. Svi ostali su daleko kooperativniji od nas. Pogotovo bi rado saradjivala na tudj racun. Neko je svojedobno posavetovao Slobodana Milosevica, sada predsednika opozicione SPS, da je mudro raspisati izbore za predsednika drzave, koje bi on dobio, a izbeci vanredne srpske izbore. Taj savet je doprineo demokratizaciji Srbije vise nego svi dobronamerni i drugi saveti medjunarodnih boraca za demokratiju, svi napori medjunarodne zajednice da nas urazumi ili sve sto je opozicija pre toga mogla da uradi. I sad je neko savetovao da je dobro da SM bude izabran za predsednika stranke. Levica bez njega bi svakako bila trajno jaka opozicija. Levica sa njim, nije levica i nece biti jaka opozicija. Levica sa njim je samo njegova stranka i njegov potporni zid. Njihovi opadajuci ali jos uvek postojeci procenti u javnom mnjenju su posledica neshvatanja vecine onih koji ih jos podrzavaju sta se dogodilo i interesa manjine koja se jos uvek bori za politicke pozicije i poslanicke imunitete. Ali, manir koji je opozicionar Milosevic imao kao vladar, da otera i otcepi sve sto mu se ne pokorava, je, izgleda, karakterna crta, a ne politicka platforma. Zasad su stvorene tri stranke od nekadasnjeg SPS. Dve su se otcepile, bas kao sto su se otcepljivale republike i teritorije. Nema ni JUL-a vise, a i od njega se otcepljuje po malo. Koliko ce parlamentarnih mesta imati SPS izgleda da ce zavisiti od kise. Ako bude lepo vreme i ako ionako vredi prosetati po komsiluku, male opozicione stranke kao sto su SPS i SRS ce dobiti nesto malo poslanika, jos manja SPO ce dobiti taman toliko da ce ih biti sramota da odrze skupstinu stranke, a ostale ce dobiti onoliko koliko su spremne razne saljivdzije da nasumicno zaokruzuju na glasackom listicu. Medjutim, opustena superiornost glasaca DOS-a u kombinaciji sa hladnim vetrom, prosaranim kisom ili snegom mnogima ce dati alibi tipa "pobedice i bez mene" da ostanu u stanu. Tog dana ce biti sigurno i grejanja i struje, makar ih ne bilo ni pre, ni posle. I nova vlast zna te trikove. Rezultat ce biti rast procenata koje ce male stranke osvojiti. Njihovo biracko telo je u kontrakciji, tako da oni sto su ostali nece mariti za vremenske nepogode.

Njih moze uplasiti samo red na biralistu i raspolozenje u tom redu.
Da je stvarno u pitanju Ultimate fight dokazuje i potpredsednik GO opozicionog SPS, Zivadin Jovanovic, koji se zalio na diskriminatorski tretman njegove SPS na nekada njegovoj RTS, a i na svim ostalim nekada njegovim medijima. Cinjenice nisu bas u prilog toj tezi. Istrazivanja i analize sadrzaja vesti na elektronskim i stampanim medijima pokazuje vecu prisutnost DOS i blagonakloniji stav prema DOS, nego prema ostalim strankama. Ali se sada radi o nijansama. DOS je u nedelji od 8. do 14. decembra pomenut oko 150 puta na nacionalnim televizijama, ali su opozicionar Slobodan Milosevic i njegova stranka SPS pomenuti preko sto puta. U nedeljama koje su prethodile septembarskim izborima taj odnos je bio jedan prema deset i vise u korist SM.

Srecom po opozicionara Jovanovica, sada nemamo ministra Jovanovica nego Svilanovica, pa niko nije oterao misiju OEBS-a. Tako je imao kome da se zali na neravnopravnost u medijima i atmosferu straha koja se seje medju njegove simpatizere. Naravno da nije hteo da se zali prorezimskoj republickoj izbornoj komisiji. Medjutim, nije jasno zasto ta tema nije vise zastupljena u opozicionom glasilu 24 casa ili zasto nije alarmiran CeSID. Nekako bi bilo lepse da takve stvari resavamo bez uplitanja stranaca, njihovih administracija i njihovog novca. Uostalom, to je bila svojedobno poruka bivseg ministra Jovanovica. Naravno i u "institucijama sistema". No, izgleda da opozicioni SPS vise veruje strancima nego Srbima, iako je sigurno da je SPS jos uvek popularniji u Srbiji nego van nje.

autor:
Nadezda Gace


© FreeB92, 2000