KO BIRA, NAROD ILI MIRA?
Vreme, 07.09.
pise: Milan Milosevic

 

Leva koalicija mase ogromnim spiskovima podrske, takoreci rezultatom javnog glasanja. Javnost i po najnovijim sondazama javnog mnjenja opredeljena za opoziciju – Kostunica vodi sa 2:1. Strah od dogadjaja koji proishode

Moto kampanje "2000" nekako se vrti oko sintagme "narod bira" – leva koalicija se koncentrisala na ponavljanje tvrdnje "Bira narod, a ne NATO", a momci iz Otpora smislili su odgovor "Narod bira, a ne Mira!". Instituti, agencije, izborni stabovi pokusavaju da odgonetnu sa kolikom startnom podrskom pojedini akteri ulaze u trku.

 Predsednicki kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Kostunica, u pratnji ostalih lidera DOS-a, predao je 2. septembra 2000. Saveznoj izbornoj komisiji svoju kandidaturu za predsednika Jugoslavije, podrzanu sa 100.000 potpisa, a zatim je saopsteno da u Kostunicinom izbornom stabu ima jos oko 120.000 potpisa, koji ce biti predati naknadno. Tako je otkrivena dosad najozbiljnija greska Kostunicinog izbornog staba, iz koga su se cule tvrdnje da ce DOS sakupiti milion glasova za Kostunicu, a da je vec sakupljeno 400.000 potpisa... Igraju se kredibilitetom. Socijalisti su najpre najavili da imaju 800.000 potpisa podrske, da bi Gorica Gajevic, Ljubisa Ristic i Momir Bulatovic 3. septembra predali kandidaturu Slobodana Milosevica sa 1.593.825 potpisa, od toga 181.629 potpisa sakupljenih u Crnoj Gori. Ljubisa Ristic je tim povodom slavodobitno konstatovao da njihov kandidat ima 15 puta vise potpisa od prvog, dvadeset puta vise od drugog i cetrdeset puta vise potpisa od treceg kandidata i da njihova koalicija ocekuje pobedu u prvom krugu, te da im nisu potrebne nikakve ankete. Sociolog Bora Kuzmanovic kaze kako bi Ristic morao da zna da je anonimno anketiranje pouzdanije od javnog i da ne bi trebalo da bude iznenadjen ako neki kandidat dobije manji broj glasova nego sto su sakupili potpisa. Tako vladajuca koalicija sada moze da tvrdi da je povela na "javnom glasanju". Taj tip izjasnjavanja primenjen je na jugoslovenskim izborima 1935, kada je Jugoslovenska nacionalna zajednica Bogoljuba Jeftica zahvaljujuci pritisku na birace prilikom javnog glasanja pobedila opoziciju sa 1.746.982 prema 1.076.346 glasova (glasac pridje odboru i glasno kaze: "Ja Petar Petrovic glasam za udruzenu listu...").

 Izborni stab SPS–JUL imao je zapravo zadatak da posalje jaku poruku i da ucvrsti samopouzdanje svojih biraca, i izvukli su maksimum iz sebe – cak su i preterali. Na primer, Socijalisticka narodna partija Crne Gore je na republickim izborima '98. osvojila 123.957 glasova, a iz Crne Gore je sada doslo 181.629 potpisa! U Srbiji 1.412.196 potpisa za Milosevica (koliko preostaje kad se oduzmu crnogorski popisi) predstavlja veci rezultat nego sto su socijalisti osvojili na republickim izborima 1992, na lokalnim 1996, i gotovo je isti sa rezultatom koalicije SPS–JUL–ND na republickim izborima 1997 (videti tabelu "Rezultati SPS u Srbiji od 1990").

 JAVNO GLASANJE: Ostaje, naime, sumnja da je rezim te potpise sakupio uz pritiske i otvoreno potkupljivanje biraca. DOS je odmah optuzio SPS da je spiskove falsifikovao, da koristi vlast u velikim preduzecima i da ucenom sakuplja potpise, da su imena potpisnika podrske uzimana iz "telefonskih imenika", da su podnosioci Miloseviceve kandidature "potpisali i pola miliona glasaca iz Kacanika i Junika", sto je aluzija na rezultate predsednickih izbora u Srbiji koji su pokazali je Milan Milutinovic dobio glasove i u nekim, kako se kasnije pokazalo, uporistima UCK-a.

 Prigovori sa opozicione strane govore i o tome da je policija na razlicite nacine onemogucavala kampanju prikupljanja potpisa i motivisanja gradjana da izadju na biraliste. I radikali, clanovi vladajuce koalicije, poceli su da se zale zbog onemogucavanja kampanje. Vojislav Seselj je, na primer, tvrdio da u Branicevskom okrugu zbog pristrasnosti policije vlada nesto kao vanredno stanje. Svadja radikala sa socijalistima oko RTS-a otkriva uzgred veliki skandal – drzavna televizija, kako izgleda, jednu cenu ima za partije vladajuce koalicije, a desetostruko vecu za ostale! Nadzorni odbor, naravno, "nije odavde".

 Postupajuci po direktivi da za svog sefa obezbede pobedu u prvom krugu, socijalisti su demonstrirali da pored moci imaju i najveci partijski aparat koji bez velike pompe moze da "proceslja" citavu Srbiju. U dokumentima Cetvrtog kongresa SPS-a navodi se da ova partija ima 630.000 clanova, dok njen generalni sekretar Gorica Gajevic izjavljuje da ih ima cak oko 700.000.

 Zadatak je izvrsen, ali se postavlja pitanje da li taj veliki paket s potpisima donosi neku vaznu informaciju, vaznu za izbornu orijentaciju gradjana, osim poruke da rezim "igra do daske". Prema poslednjim predsednickim izborima u Srbiji ima 7.226.947 biraca, a u Crnoj Gori, 457.633, sto ukupno daje 7.684.580 biraca. To znaci da Milosevicevih 1.593.825 potpisa cini 19,5 odsto birackog tela, ali opet ta "pismena podrska" obuhvata otprilike onoliko gradjana koliko je u sondazama prestiznog Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje (CPIJM) nadjeno tvrdih pristalica Slobodana Milosevica (videti tabelu "Tvrde pristalice).

 TRAZENJE FAVORITA: Ovaj institut nalazi 21 odsto gradjana koji se o Slobodanu Milosevicu izjasnjavaju kao o politicaru u koga imaju najvise poverenja. Najvece jezgro tvrdih pristalica Slobodan Milosevic je imao '90. godine (42 odsto) i '95 (32 odsto), a najmanje decembra '99 (oko 13 odsto). Kostunica se bitno razlikuje. Kad se u istrazivanjima Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje izdvoje podaci o pozitivnim misljenjima o Slobodanu Milosevicu i Vojislavu Kostunici, videce se da je ovaj drugi u maju 1997. poceo da vodi u tako merenoj popularnosti, da je drugi spic njegove popularnosti zabelezen u martu 2000, da mu popularnost kolebljivo skace od juna 2000 – da bi u avgustu procenat Kostunicinih tvrdih pristalica porastao na relevantnih 15 odsto.

 Opoziciono mnjenje se inace dugo kolebalo oko toga kolike su sanse koje imaju Avramovic, DJindjic, Draskovic i ostali, sto plasticno pokazuju tabele "Sestorica vodecih 2000" i "Dobar ruzan, rdjav".

 Rejting politicara prema tome koliko ljudi ima pozitivno misljenje o njima pokazuje da su 2000. godine najpopularniji bili Avramovic, Kostunica, Milosevic, Covic, Micunovic, Perisic, Obradovic, Draskovic.

 Po velikom broju protivnika izdvajaju se Milosevic, Seselj, Draskovic, i DJindjic. Prvi je predsednicki kandidat, ostala trojica prakticno vode kampanju svojih grupacija i njihovih predsednickih kandidata.

 Zanimljivo je da se po tome sto glasaci "nemaju" o njima odredjeno misljenje najvise izdvajaju Milan St. Protic, Velimir Ilic, Goran Svilanovic, Vladan Batic, Vojislav Mihailovic... Dvojica od njih imaju vazne izborne uloge, Mihailovic je predsednicki kandidat, a Protic jedan od DOS-ovih favorita u Beogradu i, govori se, gradonacelnik ukoliko DOS pobedi.

 Ti podaci iz pozadine podupiru nagovestaj (to jos nije izborna prognoza) CPIJM-a, ali i drugih agencija o Kostunicinom izbornom vodjstvu. Po simulaciji izbornog opredeljenja napravljenoj na osnovu dve sondaze CPIJM-a iz sredine jula i s pocetka avgusta 2000. godine, a to je ono sto se u novinama najcesce citira i sto izaziva nervozu izbornih stabova, Vojislav Kostunica bi pobedio Slobodana Milosevica u drugom krugu.

 DVA PREMA JEDAN: Do slicne dijagnoze doslo se i jednim drugim terenskim istrazivanjem javnog mnjenja Srbije, obavljenim u periodu od 25. do 31. avgusta 2000. godine, na uzorku od 1638 punoletnih gradjana Srbije (bez Kosova), koje je realizovao istrazivacki tim Centra za proucavanje alternativa pod rukovodstvom Srecka Mihailovica, a u kojem su jos bili: dr Stjepan Gredelj, dr Bora Kuzmanovic, dr Mirjana Vasovic i mr Zoran Stojiljkovic – uz pomoc anketarske mreze Udruzenja za unapredjivanje empirijskih istrazivanja kojim je rukovodila Nada Bogdanovic.

 Srecko Mihailovic s prilicnom sigurnoscu konstatuje da su gradjani, prema sadasnjem stanju javnog mnjenja Srbije, vecinski opredeljeni za DOS i Vojislava Kostunicu. Prema njegovoj dijagnozi, opredeljenja gradjana na gotovo svim nivoima ovogodisnjih izbora krecu se oko dva prema jedan za DOS u odnosu na levu koaliciju, sto bi bilo dovoljno za pobedu u normalnim uslovima.

 Posto u drugom krugu DOS i Vojislav Kostunica mogu racunati na jedan odsto socijalista, na 19 odsto radikala i na 76 odsto onih koji ce u prvom krugu glasati za SPO i Vojislava Mihailovica, u drugom krugu predsednickih izbora, prema sadasnjem raspolozenju javnog mnjenja, kako ga meri Srecko Mihailovic, Vojislav Kostunica osvaja apsolutnu vecinu glasova gradjana Srbije.

 Po Mihailovicevoj dijagnozi, Vojislav Kostunica ima prednost u svim socio-demografskim grupama osim medju gradjanima koji imaju 60 i vise godina (40 odsto za S. Milosevica, a 23 odsto za V. Kostunicu), penzionerima (39 odsto za S. Milosevica, a 28 odsto za V. Kostunicu), domacicama (32 odsto za S. Milosevica, a 25 odsto za V. Kostunicu), medju najmanje obrazovanim (30 odsto za S. Milosevica, a 26 odsto za V. Kostunicu), a isti odnos je i medju poljoprivrednicima i domacicama na selu.

 Najizrazitiju prednost Vojislav Kostunica u odnosu na Slobodana Milosevica ima u grupi ucenika i studenata (64 prema 4 odsto), u grupi najobrazovanijih (70 prema 11 odsto), u grupi strucnjaka – (68 prema 12 odsto), u grupi mladjih od 30 godina (55 prema 8 odsto), u grupi srednje-obrazovanih (57 odsto prema 13 odsto), u grupi sluzbenika sa srednjom skolom (56 prema 14 odsto), u grupi tehnicara (50 prema 14 odsto), u grupi gradjana starih izmedju 30 i 40 godina (50 prema 17 odsto)...

 ODLUCNA NESIGURNOST: Mihailovic ipak upozorava da iz ovog nalaza ne sledi i izborna pobeda DOS-a i Vojislava Kostunice – ne samo zbog razlike izmedju javnog i izbornog mnjenja ili zbog toga sto se relativno veliki broj gradjana odlucuje tek sa priblizavanjem izbora (cak 17 odsto gradjana kaze da konacnu odluku donosi na sam dan izbora). Glavni je razlog, u stvari, ono na sta gradjani masovno upozoravaju – izborne kradje i mogucnost da gubitnici ne napuste fotelje vlasti. Ono sto pokazuje tabela "Za koga ce glasati gradjani Srbije" razlikuje se od tabele "Izborna prognoza gradjana Srbije". Mihailovic konstatuje da to ne znaci da biraci nisu sigurni u sebe – 92 odsto simpatizera SPO-a na ponovljeno pitanje izjavljuje da je sigurno u svoje izborno opredeljenje, kod pristalica DOS-a i leve koalicije procenat uverenosti je samo nesto manji (89 odsto), samo se radikali malo vise kolebaju (82). Drugim recima, gradjani Srbije koji podrzavaju demokratsku opoziciju “lome” se izmedju izbornog optimizma i defetizma. Oni su prilicno sigurni u sebe i svoja opredeljenja, ali sumnjaju u ishod izbora zbog spoljnih intervencija – u prvom redu pribojavaju se izborne kradje i intervencije silom u slucaju da gubitnici procene da im je to jedini nacin da opstanu na vlasti.

 CILJEVI: Stjepan Gredelj uocava da pristalice DOS-a visoko vrednuju "uspostavljanje demokratskog politickog poretka" (42 odsto) i "resavanje socijalnih problema i podizanje standarda" (40 odsto).

 Pristalice SPS/JUL pak daju izrazitu prednost "resavanju socijalnih problema i podizanju standarda" (66 odsto), koje ocigledno ni izbliza ne povezuju direktno sa ciljem "uspostavljanja demokratskog politickog poretka" (6 odsto).

 Nacionalno pitanje je skoro dvostruko znacajnije za espeesovce/julovce u odnosu na pristalice DOS-a (11:7). Medjutim, u tom pogledu oni su 'umerenjaci' u poredjenju sa svojim pandanima u SPO-u i SRS-u. Pristalice SPO-a dvostruko nadmasuju DOS u pogledu nacionalne 'zainteresovanosti ili brige' (14:7), dok simpatizeri SRS-a u istoj srazmeri nadmasuju 'nacionalnu zabrinutost' dojucerasnjih koalicionih partnera (22:11).

 Gredelj uocava da "oslonac na Zapad" ocekuje 64 odsto, "na Istok" 21, a "izolacionista" je 15 odsto, s tim sto je "rusofilski" nastrojen svaki treci pristalica SPS/JUL-a (32 odsto), odnosno vise nego svaki drugi od pet radikala (43 odsto). "Sinofil", simpatizer Kine, jeste svaki deseti pristalica "leve" koalicije, odnosno svaki dvadeseti radikalski simpatizer.

 "Vesternisti" su, dakako, brojniji. Vise od tri cetvrtine (76 odsto) pristalica DOS-a zalaze se za saradnju sa evropskim drzavama, a s njima se slaze polovina pristalica SPO-a (51 odsto).

 OSOBINE KANDIDATA: Bora Kuzmanovic i Mirjana Vasovic, u interpretaciji istrazivanja koje su radili sa Sreckom Mihailovicem, zapazaju da se znatan broj ljudi vec unapred izborno opredelio po liniji "patriotizam – demokratija" i da kampanja za njih nije mnogo relevantna kao faktor izbornog opredeljenja. U izbornom procesu glasaci, pre svega, procenjuju licne osobine kandidata. Anketirani gradjani najcesce isticu da bi zeleli da buduci predsednik bude "sposoban i pametan" (96 odsto), "odgovoran i pouzdan" (95 odsto). Sledeca najvaznija osobina idealnog predsednika je da on mora biti "odlucan i cvrst" (91 odsto), a zatim "posten i skroman" (88 odsto). Nesto manji procenat gradjana istice kao pozeljne osobine "da je patriota" (86 odsto), "da lako razgovara i da ume sa ljudima" (86 odsto), a jos manji broj ocekuje od predsednika "da je demokrata po ubedjenju" (74 odsto) i da "postuje tradiciju" (72 odsto). Zahtev da buduci predsednik "bude porodican covek" postavlja dve trecine ispitanika (68 odsto). Ispitanici su podeljeni oko toga da li buduci predsednik treba da bude "nov, neistrosen covek", jer taj kriterijum postavlja znatno manji broj ljudi (54 odsto). Najmanje vazne osobine su da on bude "nacionalista" (34 odsto) i da (fizicki) "dobro izgleda" (32 odsto). Mada je upotrebljen izraz "nacionalista" mogao da izazove dvosmislene asocijacije kod ispitanika (u smislu razvijenog nacionalnog osecanja, odnosno u pezorativnom smislu – sovinizma) znacajno je da trecina gradjana ipak smatra da je vezanost za nacionalnu ideju ili interes vazna karakteristika koju predsednik ove drzave mora da poseduje.

 Zahtev da predsednik treba da bude "porodican covek" ucestalije postavljaju pristalice Tomislava Nikolica (92 odsto) i Slobodana Milosevica (85 odsto), a redje pristalice Vojislava Mihailovica (65 odsto) i Vojislava Kostunice (55 odsto).

 Zanimljivo je, takodje, da zahtev da predsednik bude osoba koja "postuje tradiciju" u manjem procentu postavljaju pristalice Vojislava Kostunice (64 odsto), sto je prilicno neocekivano, a cesce pristalice S. Milosevica, T. Nikolica i V. Mihailovica (kod svih ovih, preko 80 odsto). Verovatno da ovaj neocekivan nalaz, kada je o Kostunici rec, valja pripisati cinjenici da su se oko njegove kandidature okupile i stranke gradjanske usmerenosti, tj. i one koje u svojim programima ne isticu, ili cak odbacuju, tradicionalne vrednosti, a isticu modernizatorske.

 Zahtev da predsednik bude "demokrata" znatno cesce postavljaju upravo potencijalni glasaci Kostunice (88 odsto), posebno kada se posmatra u odnosu na birace koji ce glasati za S. Milosevica (62 odsto), koji ovu osobinu vrednuju cak redje nego biraci radikala T. Nikolica (72 odsto). Kostunicini biraci se, takodje, ucestalije nego Milosevicevi, zalazu da predsednicki kandidat bude "nov, (politicki) neistrosen covek" (65 odsto: 39 odsto).

 Vojislav Kostunica je najcesce dozivljavan kao sposoban i pametan (38 odsto), da je demokrata po ubedjenju (34), zatim da je odgovoran i pouzdan (27) i da je posten i skroman (25). Ove osobine cine osnovu njegovog psiholoskog profila ili "imidza" koje ima u javnosti. Osobine koje se najredje navode kada je o Kostunici rec: da je "porodican covek" i da "dobro izgleda". Ocigledno, ove osobine ne uticu presudno na predstavu koju ljudi o njemu grade kao o potencijalnom predsedniku.

 Slobodan Milosevic je, prema misljenju javnog mnjenja, "porodican covek" (38 odsto), "odlucan i cvrst" (34 odsto), "sposoban i pametan" (32 odsto). Sve druge osobine se relativno retko navode: na primer, veoma redak odgovor je da je on "demokrata po ubedjenju" (samo 2 odsto), da je "posten i skroman" (8 odsto), a u svega 0,5 odsto slucajeva kaze se da je "nov, (politicki) neistrosen covek". Zanimljivo je da 26 odsto ispitanika nije navelo nijednu osobinu koja karakterise Milosevica, verovatno izbegavajuci konkretan odgovor. Ovaj kandidat poseduje "harizmu polozaja", ono sto je vezano za moc da se utice na tok dogadjaja koja proistice iz vlasti.

 Tomislav Nikolic je "nacionalista" (32 odsto), "postuje tradiciju" (23), on je "porodican covek" (21 odsto). Vrlo retko (samo 2 odsto) navodi da je on "demokrata po ubedjenju" i da je "odgovoran i pouzdan" (6 odsto). Znatan broj ljudi je izbegao (ili nije bio u stanju) da navede bilo koju konkretnu osobinu ovog kandidata.

 Vojislav Mihailovic "postuje tradiciju" (26 odsto), on je "nov, neistrosen covek" (20 odsto), "porodican covek" (15 odsto). Retko se navodi da je "odlucan i cvrst" (4 odsto). Veliki broj ispitanika (a to je blizu polovine njih) nije naveo nijednu osobinu koju bi pripisali V. Mihailovicu, sto istrazivace navodi na zakljucak da kandidat nije dovoljno poznat javnosti.

 OPTIMIZAM, GNEV I BES: Analizirajuci licna osecanja i raspolozenja ispitanika, Bora Kuzmanovic i Mirjana Vasovic uocavaju da medju gradjanima Srbije u ovom trenutku preovladjuje optimisticko uverenje "da ce se uskoro sve promeniti najbolje" (prosecna ocena: 3,27). Samo osam odsto ispitanika odgovorilo je da u tako nesto "nimalo ne veruje", dok vise od 40 odsto u visokom stepenu izrazava upravo ovakvo uverenja. Istovremeno, samo u nesto nizem stepenu (prosecna ocena: 3,16) medju gradjanima su zastupljena sasvim oprecna raspolozenja: osecanja zabrinutosti i straha. Ocigledno je da u ovom trenutku postoji pomesanost pozitivnih i negativnih raspolozenja, sto potvrdjuju i odgovori na neka druga pitanja: na primer, u slicnoj meri su izrazena osecanja nade i optimizma, s jedne, i gneva i besa, sa druge strane. U najmanjem stepenu izrazena su u osnovi defetisticka osecanja nemoci i beznadeznosti (2,77) i ravnodusnosti i zasicenosti (2,74). Emocionalno-motivaciono, aktivisticko raspolozenje zauzima srednju poziciju u hijerarhiji osecanja i raspolozenja (prosecna ocena: 2,97)... U odnosu na neka prethodna istrazivanja (sa kojima ovi nalazi ipak nisu u potpunosti uporedivi), ostaje utisak da su pozitivna raspolozenja i osecanja u porastu, mada su negativna osecanja (strah i zabrinutost) i dalje snazno ispoljena. Sa najavom izbora, medju stanovnistvom je oziveo izvestan optimizam, mada i dalje postoji zebnja i neizvesnost u odnosu na moguce ishode i na buducnost. Hoce li sanse koje se naslucuju iz ovakvog raspolozenja javnog mnjenja biti iskoriscene ili upropascene?


© FreeB92, 2000

 


Untitled Document





PREDIZBORNE
STRANE B92

Predsednicki, savezni i lokalni izbori
24.09.2000


Republicki izbori
23.12.2000


PREDSEDNICKI KANDIDATI

Vojislav Kostunica
Vojislav Mihajlovic
Tomislav Nikolic
Slobodan Milosevic
Miodrag Vidojkovic

Ucesnici izbora
za Vece gradjana i
Vece republika


FREE B92
IZBORI 2000

Specijal
Emisije
Forum


PREDIZBORNI
PROGRAMI

DOS
SPO
SPS

[zip/doc]
[zip/doc]
[zip/doc]


ZAKONI

Proglasenje predsednika
Izborne jedinice
Izbor u Vece gradjana
Izbor u Vece republika


ENCIKLOPEDIJA IZBORA

Apstinencija
Biracko pravo
Bojkot
Cenzus
Izborna kampanja
Legitimitet i legalitet


REZULTATI PRETHODNIH IZBORA

1990
1992
1993
1996
1997
1998