APSTINENCIJA

I vlast u Srbiji kao i oni koji bi to zeleli da budu veoma polazu na procene o broju onih koji nece izaci na izbore. Apstinencija - uzdrzavanje od glasanja, odnosno ne izlazenje na izbore fenomen je koji postoji svuda u svetu, ali na ovogodisnjim septembarskim izborima vlast i opozicija u Srbiji razlicito gledaju na moguce efekte neizlazenja na izbore. Medjutim, ovoga puta opozicione snage mnogo vise brinu o broju onih koji ce izbore ignorisati jer je promenama izbornog zakona vladajuca koalicija omogucila sebi luksuz da ignorise apstinente koliko god da ih bude.

Apstinirati takodje znaci i suzdrzavati se, u slucaju izbora od koriscenja prava glasa, a najcesci uzroci apstinencije obicno se nalaze u karakteru drustvenih odnosa: nezainteresovanost, nedovoljna prosvecenost biraca, njihovo uverenje da se tim putem ne moze postici neka korist, kao sto je promena vlasti. Broj onih koji nece izaci na izbore zavisi i od samih izbora kao i od uslova pod kojima se oni sprovode. Savremena politicka praksa pokazala je da je najveci broj apstinenata medju mladima. Zavrsetak izbora obicno prate zive diskusije izmedju apstinenata i biraca, da li je vredelo glasati za "ovu situaciju"?

LEGITIMNOST I LEGALITET

Upotreba ovih pojmova u politickom nastupu toliko je cesta da kod sire populacije izaziva potpunu zbrku. Kada postavite pitanje da li je Milosevic postao predsednik na legitiman i legalan nacin, bilo koji pravnik ce vam potvrdno odgovoriti i reci da je u skladu sa normama i procedurom tehnicki uradio sve kako treba. Dokaza za najcesce prigovore opozicije da su glasovi pokradeni, a izbori neregularni, ili su nedovoljni ili bivaju odbaceni.

Pozivanjem na legalitet i legitimitet vlast u Srbiji nastoji da u svesti gradjana istakne postovanje procedure i volje vecine. U politickoj praksi, legitimnost se sve vise svodi i na pozitivne stavove javnog mnjenja prema institucijama vlasti i vladajucoj grupi. Pod kojim uslovima legalni pobednik na izborima ima legitimno pravo vrsenja vlasti?

BIRACKO PRAVO

U savremenim demokratskim zemljama, biracko pravo ili pravo glasa jedno je od osnovnih i najstarijih politickih prava gradjana i direktno ga utvrdjuje sam ustav i to kao: opste, jednako i neposredno biracko pravo. Opste biracko pravo znaci da svi punoletni gradjani imaju pravo glasa bez obzira na razlike koje postoje medju njima u klasnom, ekonomskom, rasnom, nacionalnom i drugom pogledu. Jednako biracko pravo znaci da glas svakog biraca ima jednaku vrednost, a ona se ostvaruje tako sto svaki birac ima samo jedan glas na istim izborima. Neposredno biracko pravo znaci da biraci neposredno, dakle, licno biraju svoje predstavnike. U poslednjoj deceniji na svim izborima dogadjalo se da pojedini gradjani nisu mogli da iskoriste svoje biracko pravo jer su njihova imena volsebno nestajala sa spiskova biraca. Neki su prerano umirali, neki jos nisu ni bili rodjeni, a bilo je onih koji su se rodili po nekoliko puta.

Mogucnost manipulacije birackim pravom postoji i na predstojecim izborima u toliko vise sto je u biracke spiskove upisano vise od milion Albanaca sa Kosova dok direktne izbore na teritoriji Kosova nije moguce sprovesti.

CENZUS

Biracki cenzus u savremenom znacenju predstavlja poseban uslov za sticanje birackog prava. Dakle, pored opstih uslova ostvarljivih za sve gradjane (drzavljanstvo, punoletstvo) postavljen je i poseban uslov za sticanje birackog prava: najcesce placanje odredjenog iznosa poreza, posedovanje odredjenog imanja i sl. Ceo 19 vek obelezio je poreski cenzus koji je predstavljao najizrazitije ogranicenje klasnog karaktera jer se uzivanje politickih prava vezivalo za imovno stanje biraca. Ukidanje poreskog cenzusa nije u svim drzavama dovelo do uvodjenja opsteg birackog prava vec je poreski zamenjen "intelektualnim cenzusom" koji je podrazumevao odredjeni stepen obrazovanja koji je bio uslov da se postane birac.

BOJKOT

Na prvi pogled i oni koji na izbore ne izadju kao i oni koji ih bojkotuju, ucinili su istu stvar - nisu glasali. Medjutim, dok apstinenti nisu zainteresovani za izbore dotle oni koji ih bojkotuju cine to iz jakog interesa. Bojkot izbora kao svesno izrazavanje politickog stava opste je prihvaceni metod u politickoj borbi. U kratkoj istoriji visepartijskog sistema u Srbiji, bilo ih je nekoliko.

Izvorno, rec bojkot je Irsko prezime i prvobitno je ustanovljen kao ekonomska mera. U sirem smislu reci bojkot oznacava odricanje odnosa sa nekim, izolovanje nekog ili neceg od svake komunikacije sa drugim ili spoljnim svetom. Zato bojkot, za razliku od apstinencije, predstavlja politicki stav iako se on ne realizuje odlaskom do biracke kutije. Onaj ko izbore bojkotuje motivisan je jakim politickim razlozima cija jacina postaje njegov interes da ne ucestvuje u politickoj utakmici. Bojkot je javna stvar i oni koji izbore bojkotuju zvanicno saopstavaju razloge takve odluke. Razlozi apstinencije veoma retko dospevaju u javnost. Osnovna karakteristika bojkota izbora je njegova masovnost.

IZBORNA KAMPANJA

Kada udarne informativne emosije na elektronskim medijima pocnu da traju duze od fudbalskog poluvremena, mozemo biti sasvim sigurni da je izborna kampanja pocela. To je trenutak u kome oni koji se takmice za glasove krecu kroz hodnike javnosti da "Posteno"" ubedjuju birace upozoravajuci ih "Da je zrelo", da ih usmeravaju "Levo, lepse...", pozivajuci ih da stave "Tacku na pljacku", naredjujuci "Da zivimo bolje" - a ustvari potajno ocekujuci od biraca da "Svi, svi, svi" glasaju bas za njih.

Dakle, pod izbornom kampanjom podrazumeva se period politicke aktivnosti koji prethodi izborima, a ima za cilj da se pridobiju biraci za politicke programe i kandidate. Nosioci i glavni organizatori izbornih kampanja su politicke partije koje ucestvuju u pokretanju, vodjenju i finansiranju izbornih kampanja.