Vodic kroz izbore

CeSID: KAKO DA VAS NE POKRADU?
Vreme 26. avgust 2000.

CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU
Kralja Milutina 21
11000 Beograd
Tel./Fax: 011/3342-762, 3342-771, 3343-553, 3235-436
e-mail: cesid@cesid.org.yu, cesid@bits.net
http://www.cesid.org.yu

BIRACKO PRAVO

1. Kakvo je moje biracko pravo?

Tvoje biracko pravo je:

a) slobodno: biracko (izborno) pravo je samo tvoje. Odluka o tome kako ces ga iskoristiti (odnosno kome ces dati svoj glas) i da li ces ga uopste iskoristiti je samo tvoja. Samim tim:

  • niko nema pravo da te natera da glasas ukoliko odlucis da ne izadjes na izbore, niti iko ima pravo da od tebe trazi da mu kazes zbog cega nisi izasao na izbore;
  • niko nema pravo da te spreci u tvojoj nameri da izadjes na izbore i po-klonis svoj glas jednom od kandidata, odnosno jednoj od stranaka;
  • niko nema pravo da utice na tvoju volju pri odlucivanju o tome kojem kandidatu, odnosno kojoj stranci ces dati svoj glas;

b) opste: biracko (izborno) pravo pripada svim gradjanima koji ispunjavaju uslove predvidjene Ustavom i Zakonom bez obzira na pol, rasu, veru, nacionalnu pripadnost ili kakvu drugu razlicitost;

c) jednako: prema nacelu jedan covek-jedan glas, svim gradjanima koji ispunjavaju uslove predvidjene Ustavom i Zakonom pripada biracko (izborno) pravo jednakog kvaliteta (sadrzaja);

d) neposredno: svaki gradjanin glasa sam i niko nema pravo da glasa umesto njega;

e) tajno: glasanje je tajno. Prema tome, niko nema pravo da od tebe zahteva da mu kazes za koga si glasao, niti iko ima pravo da te poziva na odgovornost zbog toga kako si glasao.

2. Ali i ovakva pravila mogu da budu prekrsena, zar ne?

Tacno. Medjutim, prekrsaj bilo kojeg od nabrojanih pravila predstavlja bitnu povredu izbornog postupka. Moguca posledica ovakve povrede izbornog postupka jeste i ponistavanje izbora.

3. Koje uslove moram da ispunim da bih stekao biracko pravo?

Da bi stekao biracko pravo ti moras da ispunis sledece uslove:

a) moras biti drzavljanin Republike Srbije (za savezne izbore - jugoslo-venski drzavljanin),

b) moras imati navrsenih 18 godina zivota,

c) moras biti poslovno sposoban,

Moras takodje imati u vidu da mozes glasati jedino na onoj izbornoj jedinici na kojoj se nalazi tvoje prebivaliste.

4. Da li postoji nacin da zastitim svoje biracko pravo?

Naravno! Moze ti se dogoditi da prilikom boravka na birackom mestu uocis neku nepravilnost ili da prilikom glasanja neko od tvojih prava garantovanih Zakonom ili Ustavom bude povredjeno usled nepravilnosti bilo u radu birackog odbora ili u organizaciji birackog mesta.

U tom slucaju nikako nemoj "ispravljati krive Drine" pokusavajuci da silom isteras pravdu na licu mesta, vec, ukoliko zaista zelis da postignes efekat, prati proceduru koju predvidja zakon.

Ti kao birac imas zakonsko pravo da ulozis zvanican prigovor, a potom i da podneses zalbu protiv uocene nepravilnosti:

  • u organizaciji birackog mesta (npr: nije obezbedjena tajnost glasanja; propagandni materijal se nalazi unutar kruga od 50m oko birackog mesta ili ne daj boze na samom birackom mestu itd.)
  • u radu birackog odbora (npr: dopusteno je glasanje za vise osoba i glasanje bez predhodne provere identiteta biraca; clanovi birackog odbora konzumiraju alkohol ili koriste mobilne telefone na birackom mestu itd.).

Nacini zastite birackog prava razlikuju se u zavisnosti od toga koji se izbori sprovode. Na moguce puteve zastite vraticemo se kasnije, u delu u kojem cemo objasniti svake od izbora posebno.

BIRACKI SPISAK

1. Sta je to biracki spisak?

Biracki spisak jeste spisak svih glasaca, odnosno spisak svih gradjana sa birackim (izbornim) pravom. Svaka opstina vodi biracki spisak za glasace koji imaju prebivaliste na teritoriji te opstine.

2. U koji biracki spisak je upisano moje ime?

Tvoje ime i podaci moraju biti upisani u biracki spisak koji se vodi na opstini na kojoj se nalazi tvoje prebivaliste.

Ukoliko boravis u inostranstvu (na skolovanju, na privremenom radu i sl.), a jos uvek si jugoslovenski drzavljanin, tvoji podaci ce biti upisani u biracki spisak koji se vodi na opstini na kojoj se nalazilo tvoje poslednje prebivaliste pre odlaska u inostranstvo.

Ukoliko se nalazis na odsluzenju vojnog roka ili na vojnoj vezbi, u pritvoru ili na odsluzenju kazne zatvora, to ne znaci da gubis pravo glasa. Tvoji podaci ce ostati upisani u birackom spisku na opstini prema tvom poslednjem prebivalistu.

Medjutim, ukoliko si izgubio poslovnu sposobnost (pravosnaznom sudskom odlukom), tvoji podaci nece moci da budu upisani u biracki spisak. Takodje, ukoliko se tvoji podaci vec nalaze u birackom spisku, bice iskljuceni sve do momenta dok ti poslovna sposobnost, novom pravosnaznom sudskom odlukom, ne bude vracena.

3. Da li ja mogu da proverim da li je moje ime upisano u biracki spisak?

Svakako! Biracki spisak je javna isprava. Ti, kao gradjanin (glasac), imas pravo da proveris da li je tvoje ime upisano u biracki spisak.

U roku od tri dana od dana raspisivanja izbora, opstinski organ koji vodi biracki spisak ima obavezu da biracki spisak iznese na uvid svim zainteresovanim gradjanima.

Preko sredstava javnog informisanja (televizije, radija, dnevnih novi-na...), ti moras biti obavesten o mestu gde je biracki spisak izlozen. To mogu biti: prostorija u zgradi skupstine opstine, prostorija tvoje mesne zajednice i sl.

Biracki spisak se zakljucuje najkasnije 15 dana pre dana pre izbornog dana. Ukoliko propustis ovaj rok, ti vise neces imati pravo provere birac-kog spiska!

4. Da li ja smem da trazim promenu u birackom spisku?

Naravno! Ukoliko si prilikom uvida u biracki spisak uocio neku gresku ili nedostatak, ti imas pravo da trazis promenu, i to:

  • upis u biracki spisak (ukoliko uocis da je tvoje, ili neko drugo ime izostavljeno iz birackog spiska)
  • brisanje iz birackog spiska (npr. u slucaju da u spisku uocis ime lica koje je preminulo ili se odselilo)
  • izmenu (ukoliko je doslo do promene u nekom od podataka koji su od znacaja za biracki spisak, kao sto su ime, prezime itd.)
  • dopunu (ukoliko uocis da neki od podataka od znacaja za biracki spisak nedostaju, ili pak, da postoje nedostaci u nekom od podataka)
  • ispravku (ukoliko uocis gresku u nekom od podataka u birackom spisku)

5. Kako mogu da trazim promenu u birackom spisku?

Promenu u birackom spisku mozes da trazis putem zahteva.

Zahtev za promenu u birackom spisku podnosis opstinskom organu koji vodi biracki spisak. Medjutim, uz zahtev moras podneti i odgovarajuci dokaz. Kao dokaz mogu posluziti, na primer, izvod iz maticne knjige umrlih ili potvrda o odjavi prebivalista (ukoliko zahtevas brisanje iz birackog spiska), zatim potvrda o prijavi prebivalista (ukoliko zahtevas upis u biracki spisak) i druga dokumenta izdata od strane nadleznih organa.

Zahtev moras podneti najkasnije 15 dana pre dana odrzavanja izbora. PAZNJA! Ukoliko propustis ovaj rok, ti vise neces imati pravo da trazis promenu u birackom spisku.

Organ koji vodi biracki spisak mora doneti resenje o tvom zahtevu u ro-ku od 48 casova. Resenje ti mora biti dostavljeno u najkracem mogucem roku.

6. Sta mogu da uradim ukoliko moj zahtev za promenu u birackom spisku bude odbijen?

Ukoliko tvoj zahtev bude odbijen, ti imas pravo da, u roku od 48 casova, podneses tuzbu okruznom sudu (prema tvom mestu prebivalista). Tuzbu moras podneti preko opstinskog organa koji vodi biracki spisak.

Nadlezni sud mora doneti odluku o tvojoj tuzbi u roku od 24 casa. Odluka o tuzbi ti mora biti dostavljena u najkracem mogucem roku.

7. Da li su moguce ikakve promene posle zakljucenja birackog spiska?

Kao sto vec znas, biracki spisak se zakljucuje 15 dana pre izbornog dana. Medjutim, cak i posle zakljucenja, mada samo izuzetno, mozes da trazis promenu u birackom spisku.

Promene u birackom spisku posle zakljucenja (naknadne promene) mogu biti ucinjene jedino na osnovu odgovarajuce odluke nadleznog opstinskog suda.

Opstinski sud moze ovakvu odluku doneti ukoliko, na primer, podneses dokaz da si, po isteku zakonskog roka (15 dana pre izbornog dana), ispunio uslove za sticanje birackog prava (ukoliko si napunio 18 godina, ukoliko si dobio jugoslovensko drzavljanstvo...).

Naknadnu promenu mozes da trazis najkasnije 48 casova pre dana odrzavanja izbora. Po isteku ovog roka, zabranjeno je vrsiti bilo kakve promene u birackom spisku.

PAZNJA! Strogo je zabranjeno vrsiti bilo kakve promene u birackim spiskovima na sam izborni dan. Ukoliko se na birackom mestu ustanovi da tvoje ime nije upisano u biracki spisak, biracki odbor nece smeti da ti dozvoli da glasas.

GLASANJE

1. Koje je "radno vreme" birackog mesta?

Biracko mesto se otvara u 7:00, a zatvara u 20:00 casova istog dana (izbornog dana).

U toku tog vremena, biracko mesto mora biti neprekidno otvoreno. Samo izuzetno, u slucaju kada je na birackom mestu narusen red (ukoliko je izbio veci incident, tuca ili sl.), biracki odbor moze prekinuti glasanje dok se red ponovo ne uspostavi. Ukoliko je prekid trajao duze od jednog sata, glasanje ce se produziti za onoliko vremena koliko je prekid trajao.

U slucaju da se na birackom mestu zateknes u momentu zatvaranja (sa namerom da glasas, naravno), biracki odbor ti mora izaci u susret, uprkos tome sto je vreme predvidjeno za glasanje isteklo.

2. Ko (ne)sme da bude prisutan na birackom mestu?

Za vreme trajanja glasanja, svi clanovi birackog odbora (ili njihovi zamenici) moraju biti prisutni na birackom mestu.

Veoma je vazno spreciti guzvu na birackom mestu. Upravo zato, u prostoriji u kojoj se obavlja glasanje ne sme biti vise biraca nego sto je mesta predvidjenih za glasanje. Takodje, na birackom mestu se ne mogu zadrzavati biraci koji su vec glasali, kao ni gradjani koji se na birackom mestu ocigledno nalaze bez namere da glasaju (radoznali prolaznici, rodbina u poseti clanovima birackog odbora itd.). Policajci na duznosti mogu uci na biracko mesto samo uz dozvolu predsednika birackog odbora i to ukoliko je na birackom mestu doslo do narusenja reda i mira.

Na birackom mestu mogu biti prisutni i strani posmatraci. Dopadalo im se to ili ne, biracki odbor je duzan da im obezbedi mesto u prostoriji sa kojeg ce neometano moci da prate rad odbora i tok glasanja.

3. Secam se da su na proslim izborima ljudi iz jedne stranke delili svoje letke ispred samog ulaza u biracko mesto. Da li je to dozvo-ljeno?

Ne, to nije dozvoljeno! Na birackom mestu, ispred birackog mesta, kao i na udaljenosti od najmanje 50 metara od birackog mesta, zabranjeno je bilo kakvo reklamiranje (telalenje, lepljenje nalepnica i plakata, deljenje propagandnog materijala-letaka, kalendara i sl.) politickih stranaka i kandidata koji ucestvuju na izborima.

4. Da li postoje jos neka pravila na koja bi trebalo da obratim paz-nju dok sam na birackom mestu?

Postoje. Naime, na birackom mestu je zabranjeno nosenje oruzja (i opasnog orudja), trosenje alkohola i koriscenje sredstava komunikacije (mobilnih telefona, pejdzera i sl.).

5. Prosli put sam dobio nekakav poziv za glasanje. Sta da radim ukoliko ga sledeci put ne dobijem? Da li taj poziv moram obavezno poneti sa sobom na glasanje?

Najkasnije pet dana pre dana odrzavanja izbora ti moras dobiti pismeni poziv za glasanje u kojem ces biti obavesten o danu i vremenu odrzavanja izbora, kao i o adresi birackog mesta na kojem ces glasati.

Budi bez brige cak i ukoliko ovakav poziv ne primis, jer to ni na koji nacin ne moze uticati na tvoje biracko pravo. Ukoliko tvoje ime postoji u birackom spisku na birackom mestu, niko te ne moze spreciti da glasas zato sto nisi primio poziv za glasanje ili ga nisi poneo sa sobom.

6. Ukoliko dobijem dva poziva za glasanje, da li to znaci da smem dva puta da glasam?

Ne, nikako! Ti mozes glasati samo jedanput i samo na jednom birackom mestu.

7. Da li smem da glasam umesto moje bake koja je u banji na lecenju?

Nazalost ne! Ti mozes glasati samo za sebe. Ni pod kojim uslovima ne mozes glasati za drugog ma koliko ti bio blizak (baka, drugi clanovi porodice, blizi komsiluk itd.). Takodje, ma koliko te iskreno mrzelo da iz-bornog dana izadjes iz kuce i odsetas do birackog mesta, ti nikome ne mozes poveriti da glasa umesto tebe.

8. Ako svako glasa samo za sebe, kako ce onda da glasa moj deda koji je nepismen, ili moja majka koja ne vidi dobro?

Postoji jedan izuzetak od, inace veoma cvrstog, pravila po kojem svaki

glasac sme da glasa samo za sebe. Naime, lice koje nije u mogucnosti da na birackom mestu glasa samo (na primer invalid, slepo ili nepismeno lice) ima pravo da sa sobom povede drugo lice koje ce umesto njega, ali po njegovom uputstvu, popuniti glasacki listic.

Tvoja majka ce, dakle, moci da povede na glasanje tebe ili nekog drugog u koga ima poverenja, da umesto nje popuni glasacki listic. Ali pazi! Ne smes izneveriti majcino poverenje! Ti zaista moras glasati onako kako ti ona kaze.

9. Sta ce da se desi ukoliko poranim i dodjem na biracko mesto kao prvi glasac?

Biracki odbor, tada, mora u tvom prisustvu da proveri glasacku kutiju, kako bi se uverio da je ona prazna. Pre zatvaranja, u glasacku kutiju mora biti ubacen kontrolni listic na kojem, pored potpisa clanova birackog od-bora, mora da stoji i tvoj potpis. Glasacka kutija se, potom, zatvara i u tvom prisustvu pecati. OPREZ!! Kontrolni listic mora biti jedini listic u glasackoj kutiji pre zatvaranja i pecacenja. U praksi se desavalo da gla-sanje na birackom mestu pocne sa vec unapred popunjenim glasackim kutijama. Upravo zato, ti moras insistirati da ti (kao prvom glasacu na birackom mestu) biracki odbor dozvoli da proveris glasacku kutiju. Pri proveri glasacke kutije, nemoj stedeti svoje oci! Pre pocetka glasanja, ona mora biti potpuno prazna (ne racunajuci, naravno, kontrolni listic).

10. Pre glasanja biracki odbor mora da utvrdi moj identitet, zar ne? Da li to znaci da moram sa sobom na glasanje da ponesem nekakav dokument?

Upravo tako! Odmah po ulasku na biracko mesto, saopstices birackom odboru tvoje ime i prezime. Obavezno ponesi sa sobom ispravu kojom ces birackom odboru dokazati svoj identitet.

Pogresno je shvatanje da jedino licna karta moze da posluzi toj svrsi. Naime, svaki dokument izdat od strane drzavnog organa, koji sadrzi tvoje ime i prezime, fotografiju i maticni broj (JMBG) pogodan je za potvrdu tvog identiteta (najcesce su to licna karta, pasos i vozacka dozvola). Toj funkciji nikako ne mogu posluziti isprave kao sto su clanska karta udru-zenja penzionera, povlastica za gradski prevoz, clanska karta biblioteke, zdravstvena knjizica itd.

Nemoj se ljutiti na biracki odbor ukoliko ti ne dozvoli da glasas zbog toga sto nemas pri sebi odgovarajuci dokument. Krivica je, ipak, samo tvoja. Takodje, nemoj se ljutiti na tvog komsiju, prijatelja ili rodjaka, clana birackog odbora, ukoliko od tebe (cak iako se poznajete od ranog detinj-stva) zatrazi da mu pokazes neku od pomenutih isprava. Negova je obave-za da, makar i samo formalno, proveri tvoj identitet. Postupajuci suprotno svojoj obavezi, ucinio bi ozbiljan prekrsaj i rizikovao da zbog toga odgovara pred zakonom.

11. Da li moje ime mora biti upisano u biracki spisak na birackom mestu? Kako se to proverava? Sta da radim ukoliko biracki odbor utvrdi da mog imena nema u birackom spisku?

Posto si uspesno prebrodio fazu provere identiteta, predsednik ili jedan od clanova birackog odbora mora da pronadje i zaokruzi tvoje ime u birackom spisku i da ti potom preda glasacki listic.

Moze se dogoditi da se na birackom mestu ustanovi da tvoje ime nije upisano u biracki spisak. Kao sto vec znas, ispravljanje birackog spiska na sam dan odrzavanja izbora nije dozvoljeno, sto znaci da biracki odbor u takvoj situaciji ne sme da ti dozvoli da glasas.

12. Kome mogu da se obratim ako nisam siguran kako se tacno glasa?

Predsednik ili neki drugi clan birackog odbora koji ti preda glasacki listic, ima obavezu da ti, pre nego sto pristupis glasanju, objasni nacin glasanja. Ukoliko ne ucini to samoinicijativno, ili odbije da to ucini (pravdajuci se na primer velikom guzvom pred birackim mestom), slobodno podseti predsednika (ili clana) birackog odbora da je to njegova zakonska obaveza.

Nemoj zloupotrebljavati ovo svoje pravo i koristiti ga samo iz inata (na pri-mer zbog netrpeljivosti prema clanovima birackog odbora), vec se na njega pozovi iskljucivo kada zaista uocis neke nejasnoce u vezi sa glasanjem.

13. Koja pravila moram da postujem prilikom glasanja?

Kada pristupis glasanju, ti moras postovati sledeca pravila:

a) glasa se zaokruzivanjem rednog broja ispred imena kandidata ili imena stranke, odnosno izborne liste;

b) mozes glasati samo za jednog kandidata, odnosno stranku (izbornu listu);

c) zaokruzivanje se vrsi iskljucivo hemijskom, nikako obicnom (grafitnom) olovkom;

d) nemoj nista dopisivati i crtati po glasackom listicu.

PAZNJA! Ukoliko postupis suprotno bilo kojem od pomenutih pravila, tvoj glasacki listic smatrace se nevazecim!

14. Da li postoje neka posebna pravila glasanja ako se istovremeno sprovode, recimo, savezni i lokalni izbori?

I kada se istovremeno sprovode razliciti izbori (na primer savezni i lokalni izbori), glasanje se obavezno vrsi na jednom (istom) birackom mestu. Tada ce na svakom birackom mestu postojati dva biracka spiska, dve vrste glasackih listica (najverovatnije ce biti razlicite boje) i dve odgovarajuce obelezene glasacke kutije.

Ti, medjutim, ne moras obavezno glasati i na jednim i na drugim izborima. Tvoje biracko pravo je slobodno i niko te ne moze primorati da glasas ukoliko ti to ne zelis. Ako resis da glasas samo na jednim izborima, potrebno je, jedino, da svoju odluku saopstis birackom odboru. Tada ces dobiti samo jedan glasacki listic i tvoje ime ce biti zaokruzeno u samo jednom birackom spisku.

15. Glasanje mora biti tajno, zar ne?

Tacno! clanovi birackog odbora su duzni da na birackom mestu obezbede punu tajnost glasanja. Tajnost se, kod nas, najcesce osigurava postavljanjem paravana, ali moze biti obezbedjena i odredjivanjem posebne prostorije za glasanje ili na neki drugi nacin. U svakom slucaju, prilikom popunjavanja glasackog listica, ti moras biti zasticen od radozna-lih pogleda bilo clanova birackog odbora, bilo drugih glasaca prisutnih na birackom mestu.

clanovi birackog odbora ni na koji nacin ne smeju da uticu na tvoju odluku. Odluka o tome kojem kandidatu, odnosno kojoj izbornoj listi ces dati svoj glas jeste i mora ostati samo tvoja.

Takodje, clanovi birackog odbora su duzni da paze te niko ne ometa dok popunjavas glasacki listic.

Obaveza je birackog odbora da se strogo pridrzava ovih odredbi. Moguca posledica prekrsaja jeste i raspustanje birackog odbora i ponavljanje izbora na tom birackom mestu.

16. Sta treba da radim kada popunim glasacki listic?

Onog momenta kada popunis glasacki listic, presavij ga na pola (da niko ne bi video kako si glasao), ubaci ga u glasacku kutiju i bez zadrzavanja napusti biracko mesto.

17. Ukoliko se razbolim i ne mogu da dodjem na biracko mesto, da li imam pravo da glasam kod kuce?

Naravno! Moze ti se (ne daj boze) dogoditi da zbog bolesti ili kakvog drugog razloga budes sprecen da izbornog dana izadjes iz kuce i odes na glasanje. Da bi ipak ostvario svoje biracko pravo, sve sto moras da uradis, jeste da preko rodjaka, komsije ili koga drugog, obavestis biracki odbor o tome da zelis da glasas. Bilo mu to po volji ili ne, biracki odbor ce imati obavezu da po prijemu takvog obavestenja, na tvoju adresu uputi najma-nje dva svoja clana, koji sa sobom moraju poneti sluzbeni koverat u kojem se moraju naci:

  • overeni glasacki listic,
  • zbirna izborna lista ili izborna lista sa imenima svih kandidata,
  • poseban koverat za popunjeni glasacki listic i
  • potvrda o tvom birackom pravu, koju izdaje biracki odbor.

Posto popunis glasacki listic, ti ces ga licno zatvoriti u poseban kove-rat. clanovi birackog odbora imaju obavezu da taj koverat pred tobom voskom zapecate i da ga, zajedno sa potvrdom o tvom birackom pravu, zapakuju u sluzbeni koverat koji ce, takodje, pred tobom zapecatiti.

Nemoj zadrzavati clanove birackog odbora na kafi, domacim vanilicama ili rakiji, pa cak ni iz zahvalnosti prema njihovom trudu. Oni to mozda ne bi odbili, ali ti moras imati u vidu da ih na birackom mestu ceka pregrst obaveza, te da je i za njih a i za tebe najpametnije da se oni sto pre vrate svom poslu.

18. Moj brat je u vojsci. Da li on ima pravo da glasa?

Svakako! Lica koja se nalaze na odsluzenju vojnog roka ili na vojnoj vezbi ne gube pravo glasa. Njima ce biti omoguceno da glasaju u okviru svojih jedinica. U svakoj vojnoj jedinici mora biti formiran organ za sprovodjenje izbora.

Posto popuni glasacki listic, vojnik ce ga sam zatvoriti u poseban koverat, koji ce pred njim biti voskom zapecacen. Ovako zatvoren koverat se potom smesta u sluzbeni koverat koji ce, takodje, u prisustvu vojnika biti zapecacen.

19. Moji roditelji rade u inostranstvu, a i moja sestra tamo studira. Da li oni imaju pravo da glasaju van zemlje?

Nazalost ne! Domaci drzavljani koji se privremeno nalaze van zemlje (gradjani na skolovanju, "gastarbajteri" i sl.) zadrzavaju svoje pravo gla-sa, ali ga, nazalost, ne mogu ostvariti u inostranstvu. Da bi ostvarili ovo svoje pravo, oni se moraju vratiti u zemlju i glasati u mestu svog poslednjeg prebivalista u domovini.

20. Da li zatvorenici imaju pravo glasa?

Gradjani koji se nalaze u pritvoru, ili na izdrzavanju kazne zatvora, takodje mogu glasati i to putem pisma.

Izborna komisija ima obavezu da formira posebne izvode iz birackog spiska i da ih zajedno sa potrebnim brojem glasackih listica, izbornih lista, posebnih koverata i potvrda o izbornom pravu, uputi na adresu ustanova u kojima se ovi biraci nalaze u pritvoru, odnosno u kojima izdrzavaju kaznu zatvora.

Posto popuni glasacki listic, birac ce ga licno zatvoriti u poseban kove-rat. clanovi birackog odbora imaju obavezu da taj koverat pred njim voskom zapecate i da ga, zajedno sa potvrdom o njegovom birackom pravu, zapakuju u sluzbeni koverat koji ce, takodje, pred njim zapecatiti.

Sve sluzbene koverte sa glasovima zatvorenika, odnosno pritvorenika, biracki odbor ce bez odlaganja dostaviti izbornoj komisiji.

SAVEZNI IZBORI

1. Na koji nacin mogu da zastitim svoje biracko pravo na savez-nim izborima?

a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice

Pre svega, na raspolaganju ti stoji mogucnost da, kao glasac, podneses prigovor zbog povrede tvog birackog prava.

Ukoliko tvoje biracko pravo bude povredjeno postupkom ili propustom birackog odbora, prigovor moras podneti izbornoj komisiji izborne jedinice.

Rok za podnosenje prigovora je 24 casa, a racuna se od momenta kada je nepravilnost ucinjena, odnosno od momenta kada je tvoje biracko pravo povredjeno. Ovaj rok se, dakle, ne racuna od momenta kada si ti saznao za povredu svog birackog prava, vec od momenta kada je ta povreda nastupila.

Izborna komisija mora da donese resenje o tvom prigovoru u roku od 48 casova od momenta kada je prigovor podnet.

Tvoj prigovor moze biti usvojen, ali takodje moze biti i odbijen (ukoliko izborna komisija proceni da nije doslo do povrede tvog birackog prava) ili odbacen (ukoliko si, na primer, propustio da prigovor podneses u zakonskom roku).

Ukoliko izborna komisija izborne jedinice odbije ili odbaci tvoj prigo-vor, tada ti na raspolaganju stoji pravo podnosenja prigovora Saveznoj izbornoj komisiji.

b) Postupak pred Saveznom izbornom komisijom

Prigovor Saveznoj izbornoj komisiji moras podneti preko izborne komisije izborne jedinice, u roku od 48 casova od momenta kada si primio resenje kojim je izborna komisija izborne jedinice odbila ili odbacila tvoj prigovor.

Ukoliko Savezna izborna komisija svojim resenjem odbije ili odbaci tvoj prigovor i tako propusti da zastiti tvoje biracko pravo, pred tobom je mogucnost podnosenja zalbe Saveznom ustavnom sudu.

c) Postupak pred Saveznim ustavnim sudom

Zalbu Saveznom ustavnom sudu moras podneti preko Savezne izborne komisije, najkasnije 48 casova od momenta kada si primio resenje kojim je ova komisija odbila ili odbacila tvoj prigovor.

Odluka Saveznog ustavnog suda je konacna.

PAZNJA! Tokom citavog postupka za zastitu tvog birackog prava moras sam voditi racuna o zakonskim rokovima! U suprotnom ce, tvoj prigovor ili zalba, biti odbaceni zbog neblagovremenosti.

REPUBLICKI IZBORI

1. Na koji nacin mogu da zastitim svoje biracko pravo na republickim izborima?

a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice

Prigovor zbog povrede tvog birackog prava mozes podneti izbornoj komisiji i to izbornoj komisiji izborne jedinice (ukoliko je tvoje pravo povredjeno prilikom glasanja, postupkom ili propustom birackog odbora) ili Republickoj izbornoj komisiji (ukoliko je do povrede tvog birackog prava doslo u postupku pred izbornom komisijom izborne jedinice).

Rok za podnosenje prigovora je 24 casa, a racuna se od momenta kada je nepravilnost ucinjena, odnosno od momenta kada je neko tvoje pravo povredjeno. Rok za podnosenje prigovora, znaci, ne pocinje da tece od momenta kada si ti saznao za povredu, vec od momenta kada je ta povreda nastala.

Izborna komisija mora doneti resenje o tvom prigovoru u roku od 48 casova od prijema prigovora. Ovo resenje mora biti dostavljeno tebi, kao podnosiocu prigovora. Ukoliko komisija propusti da u navedenom roku donese odluku, smatrace se da je prigovor usvojen. Medjutim, nemoj uzimati ovo pravilo zdravo za gotovo. Svakako ce biti bolje da odes do izborne komisije i sam se raspitas o tome da li je odluka doneta ili ne.

b) Postupak pred Vrhovnim sudom Srbije

U slucaju da te ne zadovolji odluka izborne komisije i tu ima leka. Naime, u ovom stepenu, na raspolaganju ti stoji mogucnost da izjavis zalbu Vrhovnom sudu Srbije. Iako se izjavljuje Vrhovnom sudu, zalba se podnosi preko izborne komisije koja je donela sporno resenje i to u roku od 48 casova od prijema tog resenja. Vrhovni sud je duzan da odluku o zalbi donese u roku od 48 casova od prijema zalbe.

PAZNJA! U tvom je interesu da tokom postupka za zastitu tvog birac-kog prava (i pred izbornim komisijama i pred sudom) vodis racuna o zakonskim rokovima. U suprotnom, tvoj prigovor, odnosno zalba, ce, bez obzira da li su osnovani ili ne, biti odbaceni zbog neblagovremenosti.

PREDSEDNICKI IZBORI

1. Na koji nacin mogu da zastitim svoje biracko pravo na predsednickim izborima?

Pravila postupka za zastitu tvog birackog prava na izborima za predsednika Republike ista su kao pravila postupka za zastitu birackog prava na izborima za narodne poslanike.

LOKALNI IZBORI

1. Na koji nacin mogu da zastitim svoje biracko pravo na lokalnim izborima?

a) Postupak pred opstinskom (ili gradskom) izbornom komisijom

Na prvom mestu ti na raspolaganju stoji mogucnost podnosenja prigovora gradskoj, odnosno opstinskoj izbornoj komisiji i to u roku od 24 casa od momenta kada je nepravilnost ucinjena, odnosno od momenta kada je neko tvoje pravo povredjeno (nikako od momenta kada si ti saznao za povredu). Izborna komisija mora, u roku od 48 casova, doneti resenje o tvom prigovoru. Ukoliko komisija propusti da u navedenom roku donese odluku, smatrace se da je prigovor usvojen. Medjutim kako razlozi za zastoj mogu biti razlicite prirode, nemoj se unapred previse radovati. Bolje ce biti za tebe, ponavljamo, da se sam u izbornoj komisiji obavestis o sudbini tvog prigovora.

b) Postupak pred opstinskim sudom

Izborna komisija svakako moze doneti resenje kojim ce odbiti ili odba-citi tvoj prigovor. U tom slucaju, ukoliko jos uvek stojis pri svojim tvrdnjama iz prigovora, Zakon ti pruza mogucnost da podneses zalbu nadlez-nom opstinskom sudu. Rok za podnosenje zalbe je 24 casa od momenta kada si primio sporno resenje opstinske izborne komisije. Odluka o tvojoj zalbi mora biti doneta u roku od 48 casova.

Ovakva odluka suda je konacna i nju vise nikakav prigovor niti zalba ne mogu promeniti.

PAZNJA! Dobro obrati paznju na ro-kove predvidjene za podnosenje prigovora, odnosno zalbe. U su-protnom rizikujes da tvoj prigovor, odnos-no zalba budu odbace-ni zbog neblagovremenosti podnosenja.

POKRAJINSKI IZBORI

1. Na koji nacin mogu da zastitim svoje biracko pravo na pokrajinskim izborima?

a) Postupak pred izbornom komisijom izborne jedinice

Na uocenu nepravilnost najpre mozes reagovati prigovorom.

Prigovor protiv nepravilnosti uocene na birackom mestu kojom je povredjeno tvoje biracko pravo, podnosi se izbornoj komisiji izborne jedinice.

Rok za podnosenje prigovora jeste 24 casa od momenta kada je nepravilnost ucinjena. OPREZ! Pogresno je racunati ovaj rok od momenta kada si ti saznao za povredu.

Izborna komisija izborne jedinice mora doneti resenje o tvom prigovoru najkasnije 48 casova od momenta kada je tvoj prigovor primila.

Izborna komisija moze tvoj prigovor svojim resenjem:

a) usvojiti (ukoliko usvoji navode iz prigovora),

b) odbiti (ukoliko smatra da prigovor nije osnovan) ili

c) odbaciti (ukoliko si, na primer, propustio da prigovor podneses u obaveznom roku od 24 casa)

Resenje o prigovoru ti mora biti dostavljeno bez zadrzavanja.

Ukoliko izborna komisija propusti da u roku od 48 casova donese odluku o tvom prigovoru, smatrace se da je prigovor usvojen.

b) Postupak pred Vrhovnim sudom Srbije

Izborna komisija moze, kako smo vec videli, tvoj prigovor odbiti, odnosno odbaciti. Protiv resenja izborne komisije kojim je tvoj prigovor odbijen, odnosno odbacen, ti mozes izjaviti zalbu Vrhovnom sudu Srbije.

Zalba se podnosi preko izborne komisije (koja je donela resenje koje osporavas), najkasnije 48 casova od momenta kada si resenje primio.

Vrhovni sud ima obavezu da u roku od 48 casova donese odluku o tvojoj zalbi.

Odluka Vrhovnog suda u postupku po zalbi je konacna.


© FreeB92, 2000

 


Untitled Document





PREDIZBORNE
STRANE B92

Predsednicki, savezni i lokalni izbori
24.09.2000


Republicki izbori
23.12.2000


PREDIZBORNI
PROGRAMI

DOS
SPO
SPS


PREDIZBORNE LISTE

DOS
SPO
SPS


ENCIKLOPEDIJA IZBORA

Apstinencija
Biracko pravo
Bojkot
Cenzus
Izborna kampanja
Legitimitet i legalitet


REZULTATI PRETHODNIH IZBORA

1990
1992
1993
1996
1997
1998


RELEVANTNI LINKOVI

CESID
Medija Centar

SPO
SPS
DOS
DS
DSS
GSS
DA
DHSS
DA
ND
SDU
LSV
SVM
Socijaldemokratija
PDS


Click Here!