verzija za stampu

Miloš Vasić: Atentat na Zorana

Kad država nije država

Strana: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6

Posebno parče novije istorije je pobuna „crvenih beretki”. Posedujete transkripte telefonskih razgovora koje su tih dana vodili Dušan Spasojević i za sada neimenovani muškarac?

– Ti telefonski razgovori presretnuti su 9. i 11. novembra 2001. Sagovornici su Dušan Spasojević i nepoznati muškarac (NM) za koga se pretpostavlja da se javlja iz glavnog stana JSO u Kuli. Broj telefona sagovornika bio je zaštićen, a danas je skoro sasvim izvesno da je reč o Gumaru Maričiću, komandantu JSO. Duća je govorio sa mobilnog telefona koji inače pripada Miladinu Suvajdžiću Đuri Mutavom. Evo kako je to sve izgledalo:
9. novembar 2001.
21.14 časova
NM: Zvali su me sa jedne televizije za neko saopštenje u vezi s tim. A ja imam sa te strane otvorene kanale.
Duća: Poslao sam ja 40-50 novinara.
NM: Znam. Zvali su već mene da me pitaju da neće biti priheftani.
Duća: Koga imamo?
NM: Imamo Pink.
Duća: Pa oni su otišli tamo. Neka puštaju sve. Zvaću te ja pošto neću imati broj.
21.31 časova
Duća: Jesi video kakva je frka u državi?
NM: Jesam. Zvao sam Koleta da prenese ovome da ne reaguje, da ne komentariše.
Duća: Dobro si mu rekao. Neka se uzdrže da im ne bi j... mamu.
NM: Ja sam mu rekao, nisam spominjao tebe. Rekao sam da me direktno zvao komandant jedinice, da su popizdeli, da otkazuju poslušnost... I on mi se zahvalio što sam mu rekao i rekao je da će zvati Nešu. Rekao sam mu da mu kaže da se uzdrži. (Neša je Nenad Opačić, novosadski gangster)
Duća: Znači, ako me zveknu znaš od koga je.
NM: Idi u crkvu, pomoli se. Molim te idi sutra u crkvu.
22.38 časova
Duća: Šta ima?
NM: Evo gledam nešto na TV-u, ne znam šta se ovo dešava.
Duća: Ja bio sa ovim drugarom (Legijom, sada je jasno), zovu ga svi. Ovaj mali zove da se nađu sa ovim mojim, ali ne mogu do sutra da ga nađu. Povukli mu obezbeđenje, ovi iz jedinice otišli u Kulu svi, povukli se od njega. (Ovaj mali je Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade Srbije, a ovaj moj je Legija)
NM: Tu nikako ne treba dozvoliti da se nešto amortizuje.
Duća: Da, gotovo, nikakva amortizacija.
11. novembar 2001.
21.50 časova
Duća: Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šanse da se popusti, odjebaće ga, sad ko izda -pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi.
NM: Misliš da prekinu? On to neće da uradi. (On je Legija)
Duća: I verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema šanse da odustanu, dok ovaj (Dušan Mihajlović) ne ode. Znači, javi mu da zna, ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj (Đinđić) tamo. Samo nemoj sa tog telefona.
22.39 časova
Duća: Jesi li se čuo sa ovim?
NM: Jesam.
Duća: I?
NM: Ništa, on će se sam predati.
Duća: Pa nema ništa....
NM: Daće noćas, biće sutra u novinama. Šta ima još novo?
Duća: Ništa, ležim. Stigao je ovaj tamo, kad ti budem pričao nećeš verovati. (Ovaj bi mogao biti Čeda Jovanović)
NM: Zvao sam ove gore, u Englesku, nema nikoga.
Duća: Ma to su prevaranti.

Nije jasno na koga se to u Engleskoj odnosi opaska sa kraja o prevarantima, mada se naslućuje da je reč o kafani „Englez” u Zemunu, koja je tada bila omiljeno pojilo lokalnih gangstera i likova bliskih što Dući, što Legiji.

Jasno je da je oružana pobuna JSO imala potpuno i trenutno pokrivanje svih elektronskih i štampanih medija i nisu potrebne stručne analize da bi se videlo ko je od medija navijao za njih, a ko je bio zabrinut za sudbinu Srbije. Svedok-saradnik Zoran Vuk Vukojević je ispričao: „Vozili smo novinare. Išli smo par puta sa Bracanovićem. Šta ja znam, išao je i neki novinar sa Pinka, posle toga mu je Dušan kupio kameru, u stvari, radio je na RTS, pa je posle prešao na Pink. Kupili su mu kameru za to”.

Postoji dosta dilema oko iskaza Zvezdana Jovanovića, čoveka koji je optužen da je ubio premijera Đinđića. Šta je sudski validno, šta ne?

– Ja imam uvid u verziju Zvezdanovog iskaza čiji je deo objavljen. To je tih pet strana iz aprila 2003. godine. Dakle, postoje dva iskaza sa kojima se sada manipuliše. Prvi je informativni razgovor koji ne ulazi u sudske spise, to je takozvana prethodna radnja. Mile Novaković je pričao sa Zvezdanom, a njegov kolega Rodoljub Milović je hvatao beleške. Šta su oni pričali, ja to ne znam jer je to službena beleška organa unutrašnjih poslova. Drugi je onaj koji je objavljen i tu su prisutni čovek iz policije, neko iz specijalnog tužilaštva i advokat Vesna Radomirović. Tu ima mnogo zanimljivih detalja. Jedan je, na primer, da je tokom tog drugog iskaza Vesna Radomirović predložila Zvezdanu da se brani ćutanjem, što je ovaj odbio uz obrazloženje da je obećao momcima da će sve ispričati. Kada kaže momcima, misli na policajce sa kojima je prethodno razgovarao. Ono što je važnije jeste da ono što je Zvezdan ispričao, to se prosto ne da izmisliti.

Da li je Dušan Spasojević Šiptar nameravao da Gradimira Nalića postavi za ministra unutrašnjih poslova?

– Ja zaista ne znam šta se događalo u Dućinim kokainskim snovima. Jednostavno, odbijam da poverujem u takvu mogućnost, niti mislim da bi Grada pristao, znam čoveka. Ali, nije isključeno da je Duća stvarno mislio da će nastati opštenarodni ustanak posle ubistva Đinđića, pa će oni da se pridruže JSO koja će da zavodi red, pa posle postave svoju „koncentracionu vladu”...

Više nije sporno da je postojala čvrsta veza između kriminalaca i službe bezbednosti. U tom kontekstu pominjete Milorada Bracanovića?

– On je bio sitni glodar iz državne bezbednosti, poznat po tome što je stalno sedeo na poslu i jako se trudio, sve sa prosečnim rezultatima. Krenulo ga je posle dolaska Radeta Markovića na čelo Službe. Postao je obaveštajni oficir, pa pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove u JSO. Šta je Bracan tamo sve radio, ja zaista ne znam. Znam da je nakon toga postao načelnik Sedme uprave BIA (tehnika, prisluškivanje, tajno snimanje...), uprkos protivljenju Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, jer su ga oni tada „pročitali”. Zoran Đinđić je iz nekog razloga insistirao na Bracanoviću. Ne znam ko je Zoranu tu ideju utuvio u glavu, moguće da je Legija. Ne znam, ne smem ništa da tvrdim. Uglavnom, Bracanović je bio u prilici da ima uvid u kompletan sirovi materijal Službe. Niko nije mogao da mrdne a da Legija o tome ne zna. Ljudi iznutra, iz Službe, sa kojima sam razgovarao sumnjiče Bracanovića da je pružao obaveštajno-tehničku podršku Spasojeviću i ekipi u nekim slučajevima otmica, čak i u nekim ubistvima. Zašto je Bracanović pušten iz pritvora, meni i danas nije jasno. Još nešto: Bracanović je bio glavni Legijin kandidat posle petog oktobra za načelnika ili zamenika načelnika Službe. To tada nije bilo moguće, ali su Ulemekove želje ipak ispunjene u novembru 2001.

Kada se već stalno pominje taj obaveštajno-tehnički operativni rad, prisluškivanje ovih i onih, nije na odmet pomenuti aferu „četvorožilni kabl”.

– Ta afera može da nosi naslov i „pijana junska noć”. Aca Tomić „naložio” Koštunicu, Ljilju Nedeljković, Gradu Nalića, a nije im trebalo mnogo, da su pod prismotrom i da ih prisluškuju. Iz docnijih iskaza generala Đakovića, Simića i Vasiljevića proizilazi šta se sve događalo u Upravi bezbednosti VJ, od pola dva do pola četiri izjutra 5. juna 2001. Onako bunovni sakupljaju se generali u onom potkrovlju stare zgrade Generalštaba u Kneza Miloša 9, dok se po hodnicima motaju nervozni specijalci "Kobri" koje je uzbunio Nebojša Pavković. Pavković im ispriča kako je bio pozvan da dođe kod Koštunice i kako je tamo zatekao Acu Tomića, Gradimira Nalića, Ljiljanu Nedeljković i Vojislava Koštunicu. Onda mu je Gradimir Nalić objasnio da u izvesnoj kući ima izvesna agencija odakle se prisluškuje Predsednik. Na pitanje kako, Nalić je objasnio da se to radi putem četvorožilnog kabla i da se to odmah noćas reši, odnosno, da se izvesna zgrada zauzme silom.

Sva sreća pa se zahvaljujući prisebnosti nekih generala, uključujući začudo i Pavkovića, ništa nije desilo. A i da se desilo? Na šta bi to ličilo? Zamislite, „Kobre” upadaju u tu zgradu kod Beograđanke, nalaze jednog usnulog noćnog čuvara, na spratu nema nikoga, nalaze gomilu nekakvih kompjutera za koje bi se ispostavilo da su kompjuteri Biroa za informisanje Vlade Srbije. Našli bi i taj čuveni četvorožilni kabl koji je zaista bio provučen do te zgrade od telekomunikacionog centra.

Strana: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6