verzija za stampu

Vukašin Volf Minić agent je britanske detektivske agencije. Pažnju domaće javnosti privukao je pre dve godine kada je u Srbiji i Crnoj Gori, po nalogu multinacionalne kompanije «Japan tobacco» istraživao kanale šverca duvana. U tom periodu Minić je zajedno sa svojim telohraniteljima uhapšen u Beogradu zbog, kako je zvanično saopšteno, nelegalnog posedovanja oružja. Minić, međutim, tvrdi da je razlog njegovog hapšenja bilo to što je otkrio švercerske kanale i duvanske bosove. Ispostavilo se, međutim, da je upravo on jedan od inicijatora duvanske afere koja je potresla Srbiju i u kojoj je ceo državni vrh optužen da spada u balkansku duvansku mafiju. Prema rečima Vukašina Volfa Minića, zagrebački «Nacional» pokrenuo je tu aferu objavljivanjem njegovih izveštaja koji su, kako tvrdi, zloupotrebljeni. U narednih pola sata čućete zanimljive informacije koje je Minić, zbog nekog razloga, odlučio da više ne drži u tajnosti.

B92: Prosto me zanima na početku ko ste Vi. Neki tajni agent koji je odlučio naprasno da progovori istinu ili neko drugi?

Vukašin Volf Minić: Ne, daleko od toga. Pre svega, nisam tajni agent. Možda moj rad na terenu izgleda kao rad tajnog agenta, jer se bavim istraživanjem, a u to su uključene opasnosti i sve drugo što sliči nekom tajnom agentu sa televizije.

B92: Za «Japan tobacco» istraživali ste put šverca cigareta?

Minić: Meni je to posao, oni su me angažovali da pronađem švercere i ja sam ih pronašao. To je osnovno.

B92: Dobro, ali pronašli ste švercere...

Minić: Sviđalo se to njima ili ne, ja sam ih pronašao. Uzimajući Vulfa, uzimajući Ciu, ljude sa integritetom, oni nisu kupovali samo naš rad na terenu, već i veze, odnose i kontakte. Svi smo mi ljudi koji su bili i ostali na pravoj strani zakona, sem moje koleginice koja se prodala za novac. Zato je i normalno očekivati da ćemo ostati na pravoj strani zakona i da ne postoji novac kojim će «Stankom» ili «Japan tobacco», Pera, Mika ili Žika, platiti moje ćutanje ili moj nerad. Meni je «Japan tobacco» nudio veoma dobru sumu mesečno da ne radim više ništa na ovoj teritoriji, ali ja se ne prodajem. Da sam se prodavao, sada bih se odao nekom švercu. Ako treba da zaradim veliki novac, ja ću švercovati cigarete. Verovatno bih bio najbolji u ovom regionu.

B92: Ali ako se ne prodajete, zašto ste ćutali do sada?

Minić: Možda je u Jugoslaviji praksa da policija konstantno izlazi sa nekim obaveštenjima, da govori ljudima da je nađen kriminalac, da ima sumnje i na taj način razbija istragu. Da je «Japan tobacco» znao koliko efektivno prikupljam podatke protiv njih, koliko ih efektivno istražujem, verovatno bih mnogo manje našao. Međutim, ja sad imam dokumentaciju, kompletne dokaze za to čime su se oni bavili u poslednje četiri godine.

B92: Cela duvanska afera na ovim prostorima počela je, u stvari, pisanjem zagrebačkog «Nacionala»?

Minić: Pre 2000. godine bio je veliki tranzit cigareta preko Crne Gore. Deset godina pre toga multinacionalne kompanije bavile su se tim tranzitom, ne samo preko Crne Gore, koja je bila poslednja u nizu, poslednja u lancu. Imali su određenih problema sa Evropskom zajednicom. Kada ih je ona tužila, bio im je neophodan izgovor ili kriminalac u redovima koji bi, u stvari, jedini bio odgovoran za šverc koji su oni činili. «Filip Moris» i druge kompanije već su ušli u problem i regulisali ga. JTI je kupovinom «Rejnoldsa» imao nameru da ne preuzima odgovornost za šverc preko Crne Gore, iako je dobrih godinu dana i sam radio preko te republike. Zato im je bio neophodan «Nacional» - da bi izdvojio jednu osobu, u tom slučaju konkretno Stanka Subotića.

B92: On je bio jedini. Tu su bili glavni...

Minić: On je bio ekskluzivni distributer «Japan tobaccoa», prethodno «Rejnoldsa», i trebalo je da bude žrtveno jagnje. Stanko Subotić trebalo je da bude predstavljen kao osoba koja se bavi kriminalom, organizovanim kriminalom sa prethodnim, Miloševićevim režimom i da ponese ceo teret optužbe za šverc preko Crne Gore.

B92: Dobro, sad baš ne zvuči toliko uverljivo kada govorimo o...

Minić: Nije stvar u uverljivosti, Vama je teško da poverujete. Toliko se govorilo o Stanku Subotiću i švercu cigareta u Crnoj Gori, toliko se pričalo o tim tzv. mafijašima iz Italije, o mafijašima iz Crne Gore i iz Srbije, o tome da im je svima Stanko Subotić bio bos, da je Vama teško da poverujete da taj čovek nema veze sa kriminalom. Nisam ovde da perem Stanka Subotića, daleko od toga. Kad bi mene neko pitao ko je Stanko Subotić u kriminalnom svetu, ja bih rekao da je on previše smešan da bi se mogao baviti kriminalom.

B92: A zašto ste onda pre godinu dana govorili da taj čovek stoji iza svih najvećih ubistava u Srbiji i da se bavi organizovanim kriminalom?

Minić: Ja nisam govorio ništa, nisam ni znao da se moji podaci koriste u te svrhe. Što se tiče afere falsifikovanja cigareta, Stanko Subotić iskorišćen je ponovo kao pritisak na Vladu Jugoslavije da bi se regulisali problemi sa falsifikatorima. Sud će utvrditi ko je falsifikator u ovom slučaju. Ja se medijima nikad u životu nisam bavio i ceo medijski nastup u to vreme bio je sinhronizovan i organizovan iz Ženeve. To znači da masu onoga što su novine objavile nikada nisam izgovorio.

B92: Dobro. Vi to niste rekli, ali Vas je on ipak tužio za klevetu i trenutno traje taj sudski spor.

Minić: Tužićemo se.

B92: Da li ste promenili mišljenje ili sad radite za nekog drugog, pa ga sad menjate? O čemu se radi?

Minić: Ne, ja nisam menjao mišljenje u javnosti. Meni je Stanka Subotića bilo preko glave, nisam ga se plašio. Vi mislite da je Stanko pokušavao mene da ubije. Bilo je napora u «Japan tobaccou», a takođe i ljudi iz ove zemlje, iz vlasti, da se napravi neki rat, neki obračun, pa ko prvi pogine. Da li ću poginuti ja, da li će Stanko, da li će nas neko ubiti za njihov račun ili...

B92: Zašto, kad ste svi toliko čisti i kad se svi bavite samo svojim poslom?

Minić: Ja sam možda bio pritisak i teret ljudima u Jugoslaviji. Mnogi su se plašili onoga što sam saznao i da to ne bude na neki način iskorišćeno, pogotovo zato što ja nikoga nisam reketirao, zato što, kako naš narod kaže, ni od koga nisam tražio ništa zauzvrat. Plašili su se i svoje prljave prošlosti, pa su se pitali zašto ne tražim ništa od njih, zašto ih ne pritiskam informacijama za koje oni misle da ih sigurno imam budući da sam toliko radio i bio u kontaktu sa ljudima i imao informacije. To je bio strah od mene, a Stanko Subotić već je bio izbačen na površinu kao kriminalac, kao osoba kojoj se može sve pripisati. I onda je Stanko...

B92: Ko ga je izbacio na površinu?

Minić: Izbacile su ga multinacionalne kompanije i drugi interesi. Da li je bilo interesa u Jugoslaviji i van Jugoslavije? Interesi su se poklopili i u tom slučaju bilo je dobro da Stanko bude jedini kriminalac. Meni je Stanko Subotić prikazan kao čovek koji se bavio švercom cigareta, to je bio osnov. Ja sam počeo rad o Stanku Subotiću decembra 2000. godine, pošto je on dobio otkaz iz kompanije, što sam tek kasnije saznao. Kad su me poslali u Crnu Goru, niko nije znao za Stanka Subotića. Niko iz sveta švercera.

B92: Od koga ste dobili prvobitnu informaciju da je on, u stvari, švercer cigareta? Od «Japan tobaccoa»?

Minić: «Japan tobacco». U «Japan tobaccou» rekli su mi da su dobili informaciju iz austrijskih carina da se Stanko Subotić bavi švercom cigareta i da bi trebalo utvrditi da li je to istina ili ne, kao i da je njegov rođak sin Slobodana Miloševića. Ja sam završio taj posao u vezi sa Stankom Subotićem i vratio se oko 13. januara 2001. Mogu vam reći da u to vreme nisam utvrdio da se Stanko Subotić bavi švercom cigareta, niti da se time bavio u Crnoj Gori. Predao sam izveštaj «Japan tobaccou». U njemu je bilo puno podataka i detalja o tranzitu, o švercu, o švercerima u Crnoj Gori, i to je kasnije iskorišćeno da se napravi «Nacional». Posle je Stanko Subotić stavljen u taj kontekst i predstavljen kao glava organizovanog šverca u Crnoj Gori. Šverc u Crnoj Gori nije bio organizovan, glavni šverc vodio je prema zemljama zapadne Evrope. Italijani iz Pulje prenosili su iz Crne Gore cigarete, koje su bile legalne dok su se nalazile u Crnoj Gori, prenosili ih u Italiju, a preko Italije do zapadne Evrope. U Crnoj Gori postojao je šverc lokalnog karaktera. Takav šverc, veći ili manji, postoji i danas, kao što je uvek i postojao, ali njime su se bavili drugi ljudi. Nijedan od švercera u Crnoj Gori nije znao ko je Stanko Subotić.

B92: A jeste li Vi doznali tokom tog istraživanja ko je Stanko Subotić?

Minić: Saznao sam sve o njemu.

B92: Šta ste saznali?

Minić: Saznao sam sve o njemu, o njegovom ličnom životu, o njegovim biznis odnosima, o komunikacijama, o prijateljima, o neprijateljima. Stanko Subotić bio je posrednik «Japan tobaccoa», ekskluzivni distributer. Da je prodavao manje cigareta nego što su mu oni davali, Stanko bi bio izbačen iz posla, ali on je prodavao onoliko cigareta koliko mu je «Japan tobacco» davao, onoliko koliko mu je naređivao da prodaje. On je donosio cigarete do Crne Gore, tamo ih predavao državnim institucijama, plaćao sve poreze i sve dažbine za taj tranzit i iz Crne Gore cigarete su odlazile švercom.

B92: Znači, do Crne Gore sve je bilo legalno?

Minić: Apsolutno. I u Crnoj Gori je bilo legalno. Postoji «ilegalni» šverc cigareta u Crnoj Gori, tj. deo cigareta ide za domaće tržište, za Srbiju, za okolne zemlje, ali je taj deo vrlo mali u odnosu na glavnu količinu, tako da Crna Gora u tom procesu nije oštećena. U Crnoj Gori su plaćene takse, Stanko Subotić redovno je plaćao sve takse. Za šverc je odgovoran «Japan tobacco» zato što je, iako je znao kolika je potrošnja u tom regionu, svom distributeru davao i naređivao da prodaje više cigareta.

B92: Kada ste utvrdili da je to, u stvari, pozadina priče?

Minić: Kada su me angažovali da hitno rešavam problem falsifikata, jer je neko pokušao da otme njihovu robnu marku, saznao sam da su se sve moje informacije prenosile na pogrešan način i koristile u pogrešne svrhe. Ko su njihovi distributeri i na koji način rade sa njima, kolika je njihova proizvodnja i prodaja... Utvrdio sam sve to, kao i da su oni nastavili da se bave švercom.

B92: To je bilo 2002. godine?

Minić: 2002. godine, da.

B92: A zašto ste ćutali do danas?

Minić: Moj posao nije javni, ja sam radio...

B92: Pa, da, ali kad ste već videli šta se dešava?

Minić: Pa, nisam ja znao šta se dešava. Kako sam ja znao? Niste ni Vi znali šta se dešava. Vi ni sad ne znate šta se dešava.

B92: Da, ali ste znali 2002.godine.

Minić: Ja sam masu podataka saznao tek kad sam raskinuo ugovor sa «Japan tobacoom» i kad sam počeo istraživanje o njima, a to je, nažalost, bilo posle ubistva Đinđića. Radio sam analizu «Nacionala», pisanje «Nacionala». Zoran Đinđić spominjan je samo zbog fabrike duvana koja je trebalo da se izgradi u Kragujevcu i stopiranja British American Tobaccoa koji je nameravao da se u većoj meri probije na novom tržištu. Kasnije se, kao što ste videli i sami, prekinulo dovođenje Đinđića u vezu sa Subotićem, ali je ipak ostao gorak ukus u ustima, tako da svako pominjanje Stanka Subotića asocira i na Đinđića i na vožnju avionom. A što se tiče Mila Đukanovića, priča je dosta kompleksnija, to je ipak politička priča. Ne bih da dajem svoja mišljenja, jer nisam ni kvalifikovan da se bavim politikom, ali Milo Đukanović iskorišćen je da se takođe prikaže kao kriminalac da bi se možda drugi kriminalci oprali u međuvremenu. Ja ovde ne perem nikoga. Ne znam, niti me interesuje. Mila Đukanovića nisam «radio», niti me interesuje da li se on bavio nekim drugim radnjama i šta je radio sa novcem. U svakom slučaju, znam da se Milo Đukanović do 2001. godine bavio tranzitom cigareta, u stvari, nije se on bavio, nego država Crna Gora, i od toga su svi dobro živeli. Naši ljudi su cinični, svi su lepo živeli od cigareta, od šverca, od prodaje, Milo je imao odličnu zaradu za svoju zemlju preko tog tranzita, takav tranzit i danas postoji u svakoj drugoj zemlji u svetu, preko luke Pirej u Grčkoj, dela Evropske zajednice... jer država tako pravi dobru zaradu. Međutim, predsednici se skidaju zbog toga.

B92: Pošto ste se bavili istraživanjem na ovim prostorima, zanima me Vaše mišljenje o tome koliko ima istine u spekulacijama da je ubistvo Momira Gavrilovića i generala policije Boška Buhe u direktnoj vezi sa švercom duvana?

Minić: Šverc duvana je najprofitabilniji posao na ovoj teritoriji, više se zarađuje na švercovanim cigaretama nego na švercovanju droge. U poslednjih desetak godina dosta švercera droge prešlo je i prelazi na šverc cigareta, zarade su enormne, a kazne vrlo male. Dakle, šverc duvana u Srbiji izuzetno je veliki, zaradu donosi i korumpiranim političarima i ljudima iz institucija koje su korumpirane, ali i švercerima.

B92: Jeste li Vi otkrili ko su ti ljudi?

Minić: Jesam, da.

B92: Pa, ko su ti ljudi?

Minić: Ako je policija zainteresovana da sazna podatke, razgovaraće sa mnom, a otkrivajući javno te ljude, mogao bih ugroziti i one koji su na terenu radili za mene. Time ništa pozitivno ne bih uradio, samo bih zabavljao javnost, koja bi dobila nekog novog Stanka Subotića.

B92: Dobro, ali to je stvar od javnog interesa.

Minić: Ne, stvar od javnog interesa je da imate dobru policiju, kvalitetnu policiju koja odrađuje svoj posao, da imate ljude na terenu koji mogu da urade ono što ja mogu da uradim, pa da ne morate da plaćate nekoga sa strane da istražuje bivši režim, nego da imate režim koji funkcioniše.

B92: Znači, prema Vašim informacijama i istraživanju, u Srbiji je dosta razvijen šverc duvana? I duvanska mafija?

Minić: Kako da nije razvijen! Ne samo u Srbiji nego i u okolnim zemljama. U Bugarskoj specijalno, u Bosni, u Hrvatskoj... Gro novca u svim tim korumpiranim delovima sistema donosi šverc cigareta. Ljudi, nažalost, ne ginu tek tako, bez veze, nego ginu zbog razloga i ubijaju se zbog razloga, tako da se masa ubistava u Srbiji, bilo policajaca bilo kriminalaca, desila upravo zbog šverca cigareta, zbog borbe za prevlast u tom švercu. Ja mogu skoro da tvrdim da se nijedno ubistvo u Jugoslaviji nije desilo tek tako, zbog političkog razloga. Neko je nekom smetao. Možda je neki političar smetao zato što je krenuo da radi nešto što je trebalo da radi i time ugrožavao ekonomski interes kriminalaca. I Momir Gavrilović sigurno je ubijen zato što je smetao, jer je znao previše ili se konkretno tog trenutka bavio otkrivanjem nečega.

B92: Vi to sad nagađate ili...?

Minić: Ja imam dosta informacija i otprilike bih mogao da znam zašto su ubijeni Momir Gavrilović i Boško Buha. Mislim, ja znam i vi znate da je policija, konkretno interventna brigada, davala protekciju švercerima i tu protekciju naplaćivala. To je javna tajna.

B92: Da li imate dokaze za sve to što govorite?

Minić: Da. I znam gde su dokazi i kakvi su.

B92: Vi ste onda čovek koji bi mogao odmah da razreši nekoliko ubistava u Srbiji, a niko Vas nije pitao.

Minić: Pa, ne bih mogao da razrešim nekoliko ubistava u Srbiji, ali mogao bih da povedem možda istragu u pravom smeru.

B92: Jeste li prijavili policiji, odnosno jeste li razgovarali sa nekim ?

Minić: Policija zna za sve ovo što ja pričam. Ako bih, na primer, znao i rekao ime čoveka koji je ubio, recimo, jednu osobu, onda bi taj čovek pobegao i ja bih učinio diservis policiji.

B92: Je li u medijima bila neka Vaša izjava da ste imali saznanja da je Vladanu Begoviću takođe prećeno smrću?

Minić: Da, jeste.

B92:... i da su tada prekinuli kontakte sa njima, a imali su dobru saradnju?

Minić: Jeste, ja sam se video sa Vladanom pre mesec-dva dana i izvinio mu se što se nisam javljao dve godine da ne bih predstavljao problem. Vladan je bio ispravan, pošten momak koji je pokušavao nešto da uradi na tim carinama. On je uradio dosta i pokušavao da uradi i više. Dva dana pre mog hapšenja, drugim kanalima stigla je pretnja da će pokušati da ubiju Vladana Begovića. On je bio poslat u Preševo i onda sam ja deo svog obezbeđenja, kvalitetnog obezbeđenja, poslao da štiti Vladana Begovića u tom kutu.

B92: Zašto Vi? Zar nije trebalo država da reaguje?

Minić: Pa, država je... Taj DOS bio je korumpiran, taj DOS bio je propao DOS. Tu je bilo kvalitetnih ljudi, kao što je Đinđić, tu je bilo kvalitetnih političara, ali ostatak tih malih partija bio je do kraja korumpiran i sve institucije bile su kompletno korumpirane, tako da država nije postojala u tom trenutku, država nije znala šta da radi, a kamoli da zaštiti jednog Vladana Begovića.

B92: Je li to bilo pre ili posle smene Vladana Begovića?

Minić: Pre. Godinu dana pre njegove smene. Vladan je bio izuzetan. Pokušavao je da promeni, zajedno sa Đinđićem, pošto je govorio da je Đinđić njegov prijatelj i da ga je doveo na to mesto, pokušavao je da promeni Zakon o carinama, da da veće ingerencije carinama da bi mogli da vrše istražne radnje, da bi mogli da se uhvate u koštac sa problemima, tražio je takođe da se izvrši pritisak. Plan da se napravi ugovor o saradnji nije bio plan «Japan tobacoa», već moj i Begovićev zajednički plan da bismo na taj način mogli da dobijemo što više dokumentacije od multinacionalne kompanije i sprečimo njihov šverc, podrivanje šverca. To sigurno nije odgovaralo nikome, pošto ni dan-danas nemamo ugovor o saradnji sa multinacionalnom kompanijom. Mi ne znamo koliko oni prodaju našoj zemlji, što je neophodno. Mi to moramo da znamo da bismo na taj način mogli da sprečimo švercere.

B92: Da li ste utvrdili da u svemu tome učestvuje Zemunski ili Surčinski klan?

Minić: U švercu cigareta? Pa, što se tiče šverca cigareta, Surčinski klan bio je umešan u vrlo maloj meri. Postojala su stovarišta u Surčinu, ali klan nije bio umešan, nego su ljudi odlučivali da tu prave stovarišta za švercovane cigarete zato što su znali da policija ne sme da prilazi da vrši istragu na području Surčina. Zemunsko-surčinski klan više se bavio švercom droge, a švercom cigareta u manjoj meri. Samo bih hteo da pomenem jednog gospodina koji se non-stop pripisuje Surčinu. Ne bih ga pomenuo imenom, ali bih hteo da kažem da on nije Surčinac i da je i oko drugih ljudi pravljena fama da pripadaju ovom ili onom klanu.

B92: E, sad ne možemo tako da razgovaramo. Hoćete da pomenete, ali nećete da kažete ime.

Minić: Pa, prepoznaćete. To je Peconije, koji nikada nije bio kriminalac, niti član Surčinskog klana. Čovek je sa Novog Beograda, ali je, zato što je imao veze sa duvanom, nekome bilo interesantno da ga prikaže kao kriminalca.

B92: I sad cela ova priča ispada kao da imate nameru da prosto amnestirate ljude o kojima smo slušali sve i svašta?

Minić: Meni je žao što ste slušali sve i svašta, žao mi je što su mediji neodgovorno pisali sve i svašta, što ste puštali raznorazne budale da pričaju ono što želite da čujete.

B92: Da li Vas je neko naterao na sve ovo, da sad izađete i kažete to što imate da kažete?

Minić: Gospođice, verujte mi da se ne plašim, bio sam u mnogo opasnih situacija. Ne bih rekao da uživam u opasnosti, ali što je protivnik veći, meni je zanimljivije.

B92: Ne plašite se za sebe, niste ugroženi?

Minić: Ja sam prošao život koji je na neki način film...

B92: Ili možda ovo radite zato što ste ugroženi?

Minić: Ne, ne, daleko od toga. Ne plašim se, ne osećam se naivnim, ne osećam se prevarenim. Jednostavno sam uradio svoj posao, završavam ga i nadam se da ću izaći iz njega i krenuti u drugi. Znam da hoću, vrlo skoro i sigurno. Ne, ne plašim se. To mi je posao, ja sam na to navikao.

B92: Vi ste ovde hapšeni 2002. godine, Vi i Vaša četiri telohranitelja?

Minić: Da.

B92: Tada je saopšteno da ste uhapšeni zbog nedozvoljenog posedovanja magnuma 357, a Vi ste tvrdili da je pozadina, u stvari, šverc i novac.

Minić: Da, jesam.

B92: Šta je bila pozadina za to?

Minić: Šta je bila pozadina?

B92: Vašeg hapšenja. Da li ste bili uhapšeni zbog ...

Minić: Apsolutno da jesam. Ja sam imao imunitet u ovoj zemlji i dan-danas ga imam, a on se odnosi na naoružanje moje i mojih telohranitelja. Samim tim imao sam pravo, to nisam ni imao kome da kažem niti je bilo potrebno reći bilo kome. Ja sam uhapšen, u stvari, to je bio pokušaj ubistva, a iza toga stoje kriminalci i šverceri kojima sam smetao, posebno u to vreme kad sam hteo da napravim ugovor o saradnji mutlinacionalnih kompanija sa našim carinama. Zato su pokušali da me eliminišu, previše sam im smetao.

B92: Pokušali su da Vas ubiju, a onda su Vas uhapsili? Pričate o istom periodu?

Minić: Hapšenje je loš pokušaj ubistva. Pištolji su razmešteni po kolima, imali smo insajdera u firmi. Oni su očekivali reakciju sa naše strane. Međutim, kao što kaže tužilac, policija nije inteligentna, zaboravila je da je i ona policajac samo bez značke. Nisu bili dovoljno inteligentni, pa su mislili da ćemo mi pokušati nešto protiv tri interventne brigade. Moji ljudi bi pokušali... Ja sam obavestio policiju kad sam dolazio u Jugoslaviju, obavestio sam je o broju mog mobilnog telefona, rekao da, ako im je potrebno da me hapse, razgovaraju sa mnom telefonom, da me mogu nazvati bez problema, da imam dosta telohranitelja oko sebe i da će oni sigurno ući u konflikt ako dođe policija da me hapsi. Znači, ako jedan uniformisan policajac ili dva, jer ja ne znam da li je on pravi policajac ili nije, izvadi oružje na mene, onda će sigurno doći do pucnjave. Moji su to očekivali i u ovom slučaju, pošto nisu dovoljno inteligentni, nisu završili Kamenicu. Međutim, kad sam video tri interventne brigade, rekao sam im da podignu ruke u vazduh i ... to je to.

B92: Jesu li Vaši telohranitelji Arkanovi ljudi?

Minić: Ne, ne. Jedan od mojih momaka je bivši Cecin telohranitelj, Srđan Mihajlović, kik bokser, nikada nije radio za Arkana. Bilo je tu Arkanovih momaka, ali svi su čisti, nikada nisu bili umešani u kriminal, imam bivšeg Miloševićevog telohranitelja i druge telohranitelje.

B92: Šta će Vam toliko telohranitelja?

Minić: Pa, ja jesam problem. Kao što vidite, pričam svašta na televiziji, pa sam problem ljudima koji su u kriminalu.