verzija za stampu

U Beograd ste došli u vreme velikog previranja na političkoj sceni. Nešto slično tome videli ste i dok ste bili zamenik ambasadora u Moskvi. Kako, sudeći po Vašem iskustvu iz Rusije, takve podele mogu da se prevaziđu?

Srbija i Crna Gora mnogo su uradile u poslednje tri godine, od 2000. godine. Program reformi bio je uspešan u mnogim aspektima. Sada su raspisani i prevremeni parlamentarni izbori.

Mislim da je to deo prirodnog procesa, a ono što je potrebno jeste puno učešće. Mi se nadamo da će nova vlada imati jasnu politiku i da će imati snage da nastavi program reformi. Ali, najvažnije je puno učešće biračkog tela, podrška političkom procesu.

Ja smatram da je za prevazilaženje podela ili za napredovanje i bogaćenje zemlje neophodno da se usredsredite na približavanje Evropskoj uniji, na evropske integracije. Naravno, vi ste već u Savetu Evrope, u nekim drugim strukturama, tako da je postignut veliki napredak.

Vaša vlada odbija da sa Hrvatskom potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji dok general Gotovina ne bude izručen Hagu. Naša vlada suočava se sa sličnim pritiscima u vezi s Hagom. Da li je taj pritisak uspešan?

Bitno je da sve zemlje kao članice Ujedinjenih nacija potpuno sarađuju sa sudom u Hagu. Mislim da je ovde mnogo urađeno u tom pogledu. To je važno, i mi sami pridajemo veliku važnost sopstvenoj saradnji sa sudom u Hagu. Naravno, smatramo da Mladić i Karadžić treba da budu privedeni pravdi kako bi odgovorili na optužnice podignute protiv njih. Mi smo uvereni da se vaša vlada usredsređuje na to pitanje, koje je bitno i za nas.

Ali, to je samo jedan element. Naš odnos čini još mnogo elemenata i ja bih samo želeo da izrazim uverenje da je vaša vlada svesna značaja koji međunarodna zajednica pridaje tom problemu.

Još jedno pitanje koje brine Evropsku uniju jeste stanje Radiodifuznog saveta. Kako rešiti to stanje?

Znam da je to pitanje razlog za zabrinutost i njime su se bavile ambasade zemalja Evropske unije. Jedna od posledica te zabrinutosti je i to što je Evropska komisija obustavila finansijsku pomoć Radiodifuznom savetu. S pravom kažete da je to pitanje bitno, ali ja ne znam šta mi još tu možemo da uradimo.

Ipak, morate sagledati stvar. U Srbiji postoji aktivna scena nezavisnih medija. Tu je vaša televizija, mnoge novine. To je vrlo važno i ja mislim da nezavisni i dobro razvijeni mediji moraju da postoje. Nama je to jasno. Sasvim ste u pravu što ukazujete na taj problem. Kao što sam rekao, zemlje Evropske unije i druge vlade preduzele su akcije u tom pogledu. Ali, ne smemo iz vida ispustiti širu sliku, a ona je, mislim, vrlo ohrabrujuća.

Britanska vlada podržava približavanje naše zemlje Partnerstvu za mir i NATO-u? Kako Vi ocenjujete taj proces?

Vrlo pozitivno, zaista. Kao što znate, Boris Tadić je početkom nedelje bio u Londonu i imao je vrlo uspešne razgovore i sa ministrom odbrane Džefrijem Hunom, koga je pozvao da sledeće godine poseti Beograd, i sa ministrom spoljnih poslova Džekom Stroom. Mi snažno podržavamo vašu inicijativu za ulazak u Partnerstvo za mir i želimo da pomognemo koliko god možemo u procesu reforme oružanih snaga.

To je prioritet za vašu vladu i za Borisa Tadića. Mi smo vrlo zainteresovani da ponudimo posebnu obuku, učenje engleskog jezika, kao i profesionalnu obuku za pripadnike oružanih snaga. Takođe, sa zanimanjem posmatramo ideju da se jedan kontingent mirovnih snaga pošalje u Avganistan.

O Vašem prethodniku Čarlsu Krofordu negativno je pisano u nekim medijima ovde. Da li je to bilo kako uticalo na Vas?

Ne. Prvo moram da kažem da sam blizak Čarlsov prijatelj. On je veoma iskusan diplomata i uskoro će preuzeti mesto ambasadora u Varšavi. Mislim da je on, uglavnom, bio dobro praćen u medijima ovde u Beogradu. Nije moje da komentarišem oblasti u kojima je on kritikovan, moj posao je da gledam u budućnost. I moram da kažem, pošto je to neizbežna tema u ovom razgovoru, da želim da ostvarim dobar radni odnos u Podgorici.

Uveren sam da je Čarls Kroford sprovodio politiku britanske vlade i moj je posao da radim to isto. Tako da će sigurno biti kontinuiteta. Ali, iz lične perspektive, ovo je fascinantna zemlja. Velika je čast raditi ovde, i u Beogradu, ali i koristiti priliku da se putuje, naročito u Crnu Goru. Mogu iskreno da kažem da ako ambasador ne uživa u zemlji u kojoj radi, on svoj posao ne radi dobro. Ja ovde uživam, i već sam stekao prijatelje, ne samo u politici, već i van nje.