Naslovna strana









nedelja, 10.12.2000.
Gost: Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke i
kandidat DOS-a za premijera
Domacin: Igor Bozic

B92: Gost Intervjua dana je Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke i kandidat Demokratske opozicije Srbije za premijera. Kazite mi da li ste resili sve personalne probleme u vasoj buducoj vladi. Pre svega ostalo je tu upraznjeno mesto ministra policije.

Djindjic: Ja bih rekao da to nisu problemi nego trazenje najprikladnijih resenja u ovom trenutku. Nasa situacija je specificna. Imamo 18 stranaka u koaliciji i prirodno da to treba da bude vlada te koalicije a, s druge strane, ta vlada treba da obavi zadatke koji iziskuju izuzetnu disciplinu, koncentrisanost na zadatke, to iziskuje jednu kompaktnost, jedinstvo, ostrinu, a to opet nije bas tako lako ako imate jedan siroki pristup. Znaci, moramo da kombinujemo te dve stvari i, drugo, nekoliko simbolicnih pozicija moramo pazljivo da zaposednemo. Jedna od njih je i to mesto ministra unutrasnjih poslova, ne zato sto je ono toliko bitno nego zato sto javnost za to mesto vezuje velika ocekivanja, da se policija konacno vrati u okvire zakona, da nikada vise ne bude instrument politickih partija i vlasti, da ne bude upotrebljena protiv svog naroda nego protiv kriminalaca, tako da je to jedno osetljivo mesto i ja sam doneo odluku da ne donosim sam odluku nego da sa gospodinom Kostunicom o tome na miru prodiskutujem. Imamo razne ideje, u naredna dva-tri dana cemo imati i resenje ali mislim da to resenje nece biti niko poznat, niko vec politicki profilisan, niko za koga se vezuje neka partijska aktivnost, nego neko ko ce upravo profesionalno sa pozicija pravne drzave da pristupi tom svom mandatu i da postepeno policiju izvuce sa naslovnih stranica nasih novina i vrati je tamo gde pripada a to je da bude jedan svakodnevni sevis za potrebe gradjana.

B92: S druge strane ima odredjenih politicara iz DOS-a koji prakticno zele da budu na tom mestu. Kako cete im odgovoriti?

Djindjic: Pa ja sam se iznenadio da niko nije hteo da bude ministar za finansije a znatan broj njih je hteo da budu ministri policije. Ja mislim da su to bolesti starog vremena da se misli da je ono sto je najociglednija moc, a to ta policija to je najveca moc. Najveca moc je ako uspete da uredite odnose u zemlji a najosetljiviji problem u zemlji je ekonomija, plate, zadovoljstvo ljudi. Lako cemo za policiju ako ljudi imaju svoje plate, ako imaju posao, ako nema narkomanije. Policija se bavi samo ekstremnim izuzecima, sto znaci onima koji otpadaju od drustva cega ima u svakoj zemlji. I utoliko ja nemam razumevanja za te zelje i nemam nikakvu nameru da pravim kompromise personalne. Nije ta vlada ako je mi dobijemo nikakav plen koji se deli pa ce sada neko da dobije deo od butke, neko deo od vrata pa da nosi kuci i da odmah ispece i trosi, nego je to jedan mandat za promene. Ljudi glasaju za nas da bismo sproveli promene i mi moramo da tu vladu posmatramo kao instrument promena a ne kao instrument upravljanja i vladanja drustvom a pogotovo ne kao nagradu za neki minuli rad. Nema minulog rada u Srbiji. Postoje samo minuli troskovi i minuli dugovi. Svaki gradjanin, ako podelimo dug nase zemlje na gradjane, zaduzen je za cetiri hiljade nemackih maraka. Tu ima da se stvara, da se donosi, da se kreira, da se ideje stvaraju da bi se zemlja izvukla iz krize i samo oni ljudi koji su spremni da se zrtvuju dobrodosli su. Sada ima nekih koji kazu - ja cu da se zrtvujem tako sto cu da budem predsednik. Ima dosta takvih koji su se zrtvovali tako sto su bili predsednici. Mislim da je to bivsa prica. Zrtvuj se tako sto ces da budes tamo gde si najkorisniji a pusti druge neka procene gde si najkorisniji. Naravno, pristojno je da covek kaze - ja mislim da bi trebalo to da radim - ali jednom to da kaze i ako ne naidje na odobravanje onda treba da radi na onom mestu na kome njegovi partneri i njegova okolina misle da je najkorisniji.

B92: Rekli ste da je vas program da reformisete kompletno drustvo? Meni se cini da je to malo nemoguca misija s obzirom na cinjenicu da imamo koaliciju u eventualnoj buducoj vladi od 18 stranaka. Jedan deo teritorija okupirale su strane vojne silame, ostaci starog rezima se nalaze prakticno u svim institucijama sistema, imamo najvecu stopu nezaposlenosti u Evropi, privreda upropascena... Da li je dovoljno?

Djindjic: Da. Ima jedna indijanska izreka koja kaze "Sto je veci protivnik to je veca pobeda". Ne bi bilo izazovno biti u vladi Svajcarske ili Norveske, mada je verovatno pristojno i simpaticno tamo, ali ovo je zemlja u kojoj se postavljaju temelji jednog novog drustva i to je stvarno uzbudljivo i zato to podize adrenalin i omogucava izuzetne talase energije. Sve je moguce ako ono cime jedna zemlja raspolaze, a to su ljudi, na pravi nacin motivisete i stavite u funkciju zajednickih ciljeva. Nema nemoguce misije ako ljudi koji u njoj ucestvuju imaju cvrstu volju da je ostvare. Zadatak vlade je da aktivira te ljudske potencijale, a to su i sujeta, i ambicija, i volja, i zelja za uspehom mladih ljudi pre svega. Stara vlada je arcila ono sto je bilo najvrednije u nasoj zemlji a to su ljudi. Najmanje je cenila ljude, najvise je cenila ono sto je najmanje vazno a to je novac. Novca u svetu ima vise nego sto svetu treba i to visestruko vise, samo novac trazi zemlje u kojima postoje jake institucije, dobri zakoni, kvalifikovani ljudi, pouzdani partneri. Ako to postanemo, novca ce biti. A da sada trazimo novac na postojecim osnovama - nema sanse. Niko nece da baca svoj novac cak i da ga ima previse, cak ce radije u svom kaminu da ga pali i da se zabavlja nego da ga da vama da ga vi upropastavate. Znaci, redosled poteza je da narod cvrsto pozeli i da ima jasnu politicku volju da hoce promene. Ja mislim da je to narod pokazao. Da dodje vlada koja ce da napravi jasan plan tih promena, da pokaze da ce zajedno sa narodom u tim promenama ucestvuje a ne da sa daljinskim upravljacem sedi na Dedinju i uziva u luksuzu dok narod nosi cene tih promena i da se vidi korak po korak kako te promene napreduju, uspevaju i da svako moze na svojoj svakodnevici da ocita u kojoj se fazi te promene nalaze. Ja sam siguran da ce one uspeti i mislim da smo mi kao DOS shvatili taj prioritet, naime - ljude. Ljudi su prioritet, ljudi su najvazniji i njihova volja je najbitniji element. Ne ni tehnologija, ne ni napital, ne ni trzista. Ljudi sa njihovom energijom su kljuc svakog uspeha. Mi imamo sada tu energiju. Sada je vazno da je kao vlada oblikujemo tako da ta energija postane operativna a ne da se razlije kako se '90. godine razlila. Jer '90. godine smo imali isto ogromnu energiju u Srbiji ali smo imali jednog coveka koji nije znao sta hoce i onda je setao ljude po toj tadasnjoj Jugoslaviji od fronta do fronta i postepeno se ta energija istopila i cak je presla u rezignaciju i u negativnu energiju. Znaci, energije u zemlji ima dovoljno. Sanse su velike jer smo na celoj zemaljskoj kugli mi danas jedna od najpozitivnijih nacija. Znaci o nama se prica, lako je privuci paznju vaznih investitora. Treba stvoriti uslove u nasoj zemlji da ti investitori preuzmu rizik i da dodju i da uloze svoj novac. Sa njihovim novcem i nasom energijom mi ovde mozemo da vrlo brzo napravimo ne raj na zemlji ali normalnu zemlju u kojoj ce ljudi normalno da zive.

B92: Od cega cete poceti? Da li ce to biti demontaza starog sistema, dakle onoga koji je egzistirao ovde vec 50 godina i zasnivao se na necemu na cemu zapadne zemlje uopste ne rade, na ideologiji i na svemu ostalom, na personalnim promenama...

Djindjic: Noralno. Ne samo personalne promene nego razbijanje mehanizama koji su omogucili da se jedna manjina obogati na racun vecine i koje su omogucile da se donose nerazumne odluke a da niko ne moze da ih spreci i da mozete tek posle deset godina kada su posledice strasne da to presecete, umesto da je na pocetku vec postojao kontrolni mehanizam i kada se videlo da kola idu nizbrdo da je postojala kocnica da se to zaustavi. Ta kocnica je nezavisno sudstvo, nezavisna javnost, politicka scena na kojoj opozicija nije kriminalizovana, nije proglasena izdajnicima i petom kolonom nego je normalan deo legalnog politickog sistema. Naravno da je demontaza prvi uslov i ona je cvrsto povezana sa saopstavanjem narodu istine o postojecem stanju i razlozima. Mi ne mozemo da ljudima kazemo gde treba da idemo ako im ne kazemo gde smo sada. To gde smo sada je neprijatno. Poceli ste sa izlaganjem ali to ima i neke svoje brojke. Kako stoji nasa privreda, koliko je ljudi nezaposleno, koliko ljudi radi u preduzecima koja prave gubitke. Da kazemo ovako: 85% ljudi radi u drustvenim firmama, 85% ukupnog broja zaposlenih ljudi radi u drustvenim firmama. Od tih drustvenih firmi dve trecine su bankrot. Dve trecine bi po nasem zakonu trebalo da idu u stecaj. Sto znaci - 1.400.000 ljudi danas u Srbiji koji se vode kao zaposleni zapravo rade u firmama koje su bankrotirale samo sto to nije sudski objavljeno jer to nije moguce posto ne bi nista ni radilo. Svi bi bili bankrot. Znaci, to je realno stanje ali to realno stanje je posledica necega. Jer nisu svi bankrotirali. Istovremeno, imate banke koje po svom luksuzu prevazilaze svajcarske banke. Imate jednu, mozda je suvise ekstreman primer ali mozda ce ga gradjani razumeti, imate situaciju da su javna preduzeca - Naftna industrija, Srbijasume - novac koji imaju i koji je bio veliki, kao depozit davale bankama sa kamatom od 4% mesecno. Ta javna preduzeca su dobijala 4% mesecno za novac koji su davala tim bankama. Istoga dana je vlada od tih banaka uzimala kredite sa 15% mesecno, ili 12% mesecno u zavisnosti od situacije, sto znaci da je svoj novac davala istim bankama duplo jeftinije nego sto je od tih banaka istovremeno uzimala novac. Te banke su cvetale, ta preduzeca su propala. I sada imate Naftnu industriju Srbije kao najzaduzenije i najpropalije preduzece u Srbiji. Jedinstven slucaj na zemaljskoj kugli. Preduzece koje se bavi distribucijom energenata, nafte, pri cemu mi 25% nasih potreba nafte zadovoljavamo iz vlastitih izvora, sto znaci besplatno prakticno dobijamo naftu iz Vojvodine, i to preduzece je propalo. Ljudi moraju da znaju zasto se to desilo, kako se to desilo i u cije dzepove je taj novac isao. I, drugo, meni je zao ako neko pomisli da se ovde opet radi o nekoj nacionalizaciji ali te banke i ta preduzeca koja su se obogatila na racun takvih poslova morace da plate odredjenu cenu za razvoj nase zemlje.

B92: A sta ako su oni to radili po zakonima?

Djindjic: Radili su po zakonima, da, ali ce platiti porez na ekstra profit ostvaren u uslovima sankcija i blokade.

B92: Retroaktivno?

Djindjic: Naravno, svaki porez je retroaktivan. Taj zakon ili uredba bice doneti u novom parlamentu. Procenicemo kolika je bila korist od hiperinflacije, od primarne misije, od kupovanja deviza iz Narodne banke po kursu koji je bio deset puta nizi nego sto je bio realni kurs i od takvih finansijskih transakcija procenicemo kolika je bila dobit i prirodno je da u svakom uredjenom drustvu da se u uslovima rata, sankcija, prirodnih nepogoda, dobit koja je ostvarena i koja je izuzetna, da treba izuzetno da bude i oporezovana. I tu mozemo da se oslonimo, u Holandiji je posle rata bio takav zakon za one koji su saradjivali sa nemackim firmama i imali visoki profit u toku rata, platili su i visoki porez, '23. godine u staroj Jugoslaviji je donet zakon po kome su spekulanti, trgovci koji su se obogatili prodajuci vojsci brasno, bili oporezovani i to cemo da uradimo i mi. I to je demontaza. To je jedan deo demontaze. Drugi deo demontaze je istina o atentanu na Ibarskoj magistrali, ko je naredio ubistvo Curuvije, ko je ucestvovao u ubistvu Arkana, ko je oteo Ivana Stambolica i sta je sa njim, to je takodje demontaza tog sistema jer kroz istragu o tim slucajevima ce se videti kako je funkcionisao aparat represije prethodnog rezima. Kroz edukaciju javnosti tim putem ce biti onemoguceno da bilo kada neko uspostavi takvu represiju u buducnosti. To je jedan zdrav temelj istine na kome cemo onda graditi buduce drustvo u Srbiji koje ce biti imuno i, da tako kazem, osigurano od takvih anomalija kakve su bile ovih poslednjih deset godina.

B92: Sta mislite, koliko ce vam vremena trebati da uradite upravo to sto ste rekli? Dakle, da sprovedete sve istrage o svim malverzacijama i kriminalnim delima?

Djindjic: Mislim da treba poceti odmah, treba postaviti kratak rok recimo od tri meseca da bi bile pokrenute istrage i posle toga samo dovrsiti te pokrenute istrage, da se ne pretvorimo u jedno Dzems Bond drustvo, beskonacna misija i istrage 10 godina. Nego kazemo 100 dana imaju svi koji imaju nesto da prijave da traze da se nesto preispita. Posle tih 100 dana prosao je rok. U tih 100 dana formiracemo desetak ekipa pravnika koji ce preko racunovodstva, izvestaja Narodne banke, da rekonstruisu te glavne stvari. Naravno, ne mislimo mi da idemo u sitnice. Mi cemo samo najkrupnije ribe, za razliku od ranije kada su sitne ribe hvatane a krupne ribe prolazile sada ce krupne ribe da odgovaraju, sitne cemo da propustimo jer tih deset godina naravno da imaju neku svoju cenu i ne mozemo mi sada da vratimo na pocetak i da kazemo - puj pike ne vazi. Ajde sada sve ono sto je oteto, sto je pokradeno, sve to da vratimo, to nije moguce jer bi nas to zaustavilo u nasem razvoju ako bismo se toliko bavili prosloscu ne bismo uspeli da se bavimo buducnoscu. Ali prva stvar je da to treba da bude veoma javno, veoma transparentno, druga stvar je da treba da se ostavi vrlo kratak rok za pokretanje postupaka...

B92: Za tri meseca treba da imate i nezavisno sudstvo?

Djindjic: Pa za tri meseca treba da krenu istrage koje ce ici preko komisija i kada te komisije skupe odredjenu dokumentaciju, parlamentarne komisije, predace tu dokumentaciju sudstvu koje bi trebalo brzo da pocne da funkcionise, ne mora celo sudstvo ali dovoljna su dva ili tri tuzioca, tri-cetiri sudije za pocetak koji bi mogli sa ekspertima da taj posao urade na profesionalan nacin. A za rekonstrukciju ukupnog sudstva ce nam trebati malo vise vremena ali ja se nadam ne duze od godinu do godinu i po dana. Nasa namera je da pokrenemo postupak za izbor sudija i da pozovemo sve one sudije koje su proteklih 5-6 godina zbog sikaniranja, zbog neslaganja sa sudskom politikom, otisli u advokaturu, a to su uglavnom najbolje sudije tada bile, da se takodje vrate.

B92: Kako ce neko ko je imao 5.000 maraka platu kao advokat da se vrati na 200 maraka u sudstvo?

Djindjic: Zato sto je biti sudija jedna stvar koja imponuje i to je stvar i karijere, i sujete. Pitanje je zasto bi neko bio sudija od pocetka kada je mogao da bude svercer jer se to vise isplati. Zasto bi neko studirao medicinu i bio lekar i operisao za par hiljada dinara kada bi mogao da bude kriminalac. Ali postoje ljudske ambicije, ljudi vole svoj posao, biti sudija to je jedna vrlo ugledna i prominentna stvar i ja sam siguran i ja znam dosta advokata koji naravno zaradjuju mnogo vise ali kojima je zao sto ne mogu da budu sudije jer oni su sanjali u svojoj mladosti da ce ici tim putem i da ce imati tu karijeru. Nije novac sve ako postoji obozavanje, ako postoji jedna uredjena organizacija gde ljudi rade svoj posao po svom znanju i svojoj savesti. Mislim da mi mozemo mnoge dobre ljude da vratimo samo promenjenom atmosferom, promenjenom klimom i jednim drugacijim odnosom drustva prema njima. I to je ono sto mi u pocetku mozemo da pruzimo ljudima - uvazavanje, uvazavanje i misiju da znaju da rade na jednoj dobroj stvari. A kasnije kada se privreda oporavi naravno da ce visokoaktivne profesije, kao sto su lekari, kao sto su sudije, biti adekvatno i finansijski nagradjeni.

B92: Ali, u svakom slucaju, sudije, da se neko ne bi usudio da ih podmiti, ne mogu da imaju samo 200 maraka plate. Odakle cete njima obezbediti vece plate?

Djindjic: U prvih godinu dana to ce biti putem donacija i odredjenih usteda pre svega na sfercu nafte i cigareta, bice u budzetu stvoren prostor za bolje nagradjivanje iz budzeta i sudija i policajaca i nastavnika i lekara. Znaci svi oni koji treba da podignu kvalitet institucija i sistema bice dobro nagradjeni zato sto podizanjem kvaliteta institucija mi postajemo privlacni za investicije. Investicije dolaze u zemlju u kojoj su cvrste institucije, u kojoj je dobro upravljanje institucijama i u kojoj je radna snaga relativno kvalifikovana i fleksibilna i moze da se prilagodi modernim tehnologijama. Dobre institucije podrazumevaju logicne zakone, nije vazno samo da imate dobro sudstvo nego da i zakoni budu logicni, jer ni najbolji sudija se ne moze snaci ako imate 235 osnova za oporezivanje. Znaci 235 raznih taksi, dazbina, poreza, doprinosa itd., nema tu suda koji moze da se snadje. Znaci, svesti to na 5-6 kao sto postoji u Evropi i onda ce lako biti privrednom sudu da donosi presude u tim sporovima. Jake i cvrste institucije su od zivotnog znacaja za privlacenje investitora u nasu zemlju i zbog toga gradjani ne treba da se ljute ako oni koji su zaduzeni za te institucije budu adekvatno nagradjeni. Naravno, oni moraju da budu profesionalci, oni moraju da taj svoj posao rade na profesionalan nacin. Da bi se sve to desavalo, nije dovoljna samo volja vlade. Za to je potrebno da tzv. civilno drustvo, a to znaci taj nevladin sektor, to znaci razliciti instituti, nezavisni mediji, javno mnjenje, da nadgledaju taj postupak i da postoje institucije kojima se prijavljuje svaki pokusaj vrsenja uticaja na sudiju. Mi cemo u prvih godinu dana organizovati i osnovati citav niz tih kontrolnih institucija koje ce biti delimicno u parlamentu, delimicno izvan parlamenta, gde ce gradjani od kojih se trazi mito, gradjani koji znaju da je neko podmicen, gradjani koji misle da su videli neki dokaz da u drzavnom aparatu, u vlasti, postoje nepravilnosti, moci to da prijave a te institucije, izmedju ostalih i narodni advokat, imace ovlascenja da ta pitanja pokrecu i pred pravosudnim organima i pred parlamentom. U prvoj fazi, dok se ne ustale te nezavisne institucije, celo drustvo ce morati da nadgleda taj proces jer je korupcija usla u pore nasega drustva i nije logicno ocekivati da ce ta vlast preko noci da se promeni makar ko bio na vlasti, jer toliko je mogucnosti za zloupotrebe da ce mnogim ljudima to da se desi a oni nece to ni primetiti. Zato mora neko drugi da bdije nad tim, neko drugi ko ne moze da bude korumpiran jer je izvan toga. Na primer Otpor. Mi smo za to da Otpor koji je vrlo zasluzan za ovo sve sto se desilo formira jednu vrstu malog nadzornog odbora i da se gradjani koji imaju neke primedbe javljaju da se tu 3,4 advokata angazuju, da se cak neki mali fond drzavni odredi iz kojeg ce oni biti placani...

B92: Ipak, kontrola drzave?

Djindjic: Imacemo advokate koje oni angazuju, oni ce biti placeni, ali ce oni biti nezavisni, slobodni i bice vrlo neprijatno ako se sada u novinama pojavi da oni kazu - dobili smo pouzdane informacije da taj i taj policajac uzima reket, ili da taj i taj politicar daje dozvole za nesto i za to dobija proviziju, ili da je to sto se tamo gradi njegovo vlasnistvo, ali na ovo ime itd. Mislim da je takva mreza kontrolnih institucija u stanju da obezbedi jednu tranziciju ovoga drustva od jedne vrlo korumpirane vlasti do jedne transparentne, demokratske i nekorumpirane.

B92: Da li ce i ono sto fakticki jeste ustavom razdvojeno, dakle izvrsna funkcija i sudska funkcija, da li ce se to i u kom roku razdvojiti?

Djindjic: Odmah ce se razdvojiti, bez roka. Naprosto, i tom kontrolom javnosti ce biti onemoguceno da sudovi deluju kao instrument vlasti. Takodje policija. To su te tri funkcije koje moraju da budu razdvojene, policija, sudstvo, vlada, znaci zakonodavna, sudska, izvrsna vlast moraju da deluju relativno samostalno jer inace dolazi do zloupotreba. Sve to je naravno u funkciji ekonomije. To nije u funkciji da se mi lepse osecamo, gladni, bosi i bez para, nego je to u funkciji pokretanja privrede. Privredi trebaju te institucije. Ako nema tih institucija, onda se ne zna odakle dolazi novac, ne zna se gde odlazi novac i ne zna se ko je odgovoran za novac. Sve te institucije imaju ulogu da unesu svetlo i red u finansijske tokove. Ti finansijski tokovi su jednim delom finansijski, drugim delom proizvodno-privredni i najveci posao i najvazniji zadatak te vlade mora da bude podrska privrede. Prvi put cemo imati vladu koja je servis privrede a ne servis ljudi koji su u vladi. To ce biti vrlo ocigledno po aktivnosti i po brzini reagovanja vlade na sve probleme koji dolaze iz privrede a kojih ima milion. Ne postoji nijedna oblast privrednog zivota u Srbiji koja nije opterecena ogromnim problemima i ti ljudi vec sada vide veliko interesovanje kod nas u DOS-u i kod nasih eksperata za njihove probleme i oni dolaze i konsultuju se i traze savete i traze pomoc u pronalazenju stranih investitora i vec sada to postepeno funkcionise. Medjutim, tek kada dobijemo vladu, privrednici u Srbiji ce videti sta znaci imati podrsku. Sta znaci to da vas neko podrzava zbog vas a ne zbog njega samog, jer vladi je vazno da je privreda u zemlji uspesna. Staroj vladi je bilo vazno da imaju korist od privrede jer ako nemaju korist njih to vise ne interesuje. Sta briga vladu za neko preduzece od koga ne mogu da naplate nesto. Medjutim, to je pogresno. Uspeh vlade se meri uspehom drugih, a ne njenim uspehom. Vlada je kao srce koje pumpa. Ona nije ruka, nije noga, ali njen uspeh je u tome ako organizam funkcionise, a ako srce ide na takmicenje u lepoti pa se kaze - srce je najlepsi organ. Ne, srce je nevidljiv organ. Ono svoju funkciju ima u tome da obezbedi drugim organima da rade. I takva mora da bude vlada. Nasa bivsa vlada je bila sve drugo nego to srce koje je pumpalo energiju i krv u organizam. Ona je trosila, ona je uzimala od organizma, uzimala od preduzeca, uzimala od naroda i zato smo dosli do ove bede u kojoj se sada nalazimo. I treci veliki zadatak te vlade je jedan koncept resavanja problema. Nema sanse da se spontano rese socijalni problemi jer mi imamo preko 1.500.000 nezaposlenih ljudi, imamo ogroman broj ljudi u firmama koje su propale, deset godina izostanka iz tehnoloskog razvoja. Ako kazemo da ce sada prirodnim putem sve to da bude reseno, to nije realno. Mi moramo da imamo jedan jasan koncept ciji ce glavni stav biti da cenu tranzicije i cenu transformacija ne smeju da plate najsiromasniji i moramo da imamo zastitne mehanizme da zastitimo ugrozene slojeve stanovnistva od cene reformi jer ta cena mora da se plati. I da pokusamo da tu cenu ravnopravno podelimo. Najveci deo na one koji imaju najvise, a najmanji deo na one koji imaju najmanje.

B92: A koja ce cena biti? Gradjane zanima koja cena reformi ce biti? Koliko ce biti zaista nezaposlenih?

Djindjic: Nece se broj nezaposlenih povecati. Broj nezaposlenih ce se smanjiti, naravno...

B92: Ali ce mnogi dobiti otkaze?

Djindjic: Ne, nece. Niko nece dobiti otkaz. To bi bilo tragicno da u zemlji sa najvecom nezaposlenoscu u Evropi i najmanjim platama u Evropi reforme krenu smanjivanjem plata i povecavanjem nezaposlenosti. Ali cena ce biti u tome da ce morati da se radi, kao prvo. Drugo, cena ce biti u tome da ce ljudi morati da uce ponovo. Posle deset godina u zapecku, mimo svetskih tokova, mimo svetskog trzista, inzenjeri ce ponovo morati uvece, kada deca legnu da spavaju, da u kuhinji otvore knjigu, da upale kompjuter, idu na internet, i malo pocinju da se obrazuju iz svoje oblasti koju su zapustili jer nisu ni imali prilike, nije ni bilo potrebno. I to je visoka cena ako se vi sa 40 ili 50 godina vratite u skolske klupe i ponovo idete na ispite, ali sami pred sobom i pred trzistem, onda je to najveca cena koju jedno drustvo mora da plati jer ono menja samog sebe. Ta promena na samome sebi je mnogo teza nego promena spolja i zato ljudi vise pristaju na to da ne ucestvuju u necemu, da im se garantuje neka relativna stabilnost a neka drugi neko to tamo radi, ali to vise nije moguce. Znaci, nase drustvo mora iznutra da se menja, a to znaci da svaki pojedinac mora na samome sebi da vidi sta mora da promeni. I to je bolno. Jer su se ljudi odvikli od konkurencije, od takmicenja, od rizika, navikli su se na nizak stabilan nivo. Imas 50 maraka ali ne radis nista, ne moras mozda ni da ides na posao. Imas subvencionisan hleb, mleko, osnovne stvari. Nekako skrpis kraj s krajem da ti dete ode u skolu, da se vrati iz skole, znas da nece moci da se zaposli kada zavrsi skolovanje ali nesto ce vec da se desi. I tu se uigrao taj jedan nizak standard i ljudi su pristali na njega. Tu se doslo do dna i dalje ne moze i sada nije resenje da se podigne malo taj nivo pa da kazemo ajde opet narod da zivotari i da se ne bavi politikom i drzavnim pitanjima. Ne. Nego je resenje u tome da se u svakom coveku aktivira taj potencijal i da salo koje smo na mozgu i na drustvu nakupili ovih deset godina bude skinuto i da ponovo prorade misici. Mnogo je prijatnije jesti kolace nego jesti sirovu sargarepu. Ali je zdravlje nesto sto je pojam zivota. Ako samo jedete kolace, onda cete da umrete od srcanog udara.

Ucestvovati u postavljanju demokratske pravne drzave u Srbiji, to je izuzetna privilegija, izuzetna cast i vi ostajete upisani u istoriji. Mislim da je to jedna vrlo fer ponuda. Kada vam kazemo - mi imamo poverenja u vas da dodjete da zajedno sa nama postavljate temelje moderne Srbije, mislim da je to vrlo fer ponuda sa nase strane i ja sam siguran da cemo privuci dovoljan broj nasih patriotski raspolozenih ljudi koji ce taj finansijski element da stave u drugi plan. I to je onda jedna kombinacija. Nama sada nije dovoljno samo znanje eksperata koji su i u starom rezimu bili eksperti, jer oni da su dosta toga znali ne bi oni ostali tu. Oni koji su bili najbolji u svojim profesijama, tim finansijskim, ekonomskim, osamostalili su se i oni nisu radili u aparatu. I tesko je naci u aparatu vrhunske strucnjake. Postoje ljudi koji su pristojni strucnjaci, i sigurno da nije bilo za mnoge ljude izbora, ako se neko bavi racunovodstvom ili nekim finansijama i radi u Ministarstvu za finansije i ako se ne slaze sa politikom Mirka Marjanovica, pa sta da radi, tako da je veliki broj ljudi bio u toj administraciji zato sto nije imao drugog izbora i ne treba ih osudjivati zbog toga. Ali treba proveriti njihovo znanje. Nasa je ideja da se napravi jedan test za 40.000 ljudi koji rade u administraciji i da se na osnovu tog testa snimi stanje, da se vidi kakvo je njihovo znanje, kakva je njihova motivacija, kakva je njihova inteligencija, kakvo je njihovo opste obrazovanje i koliko su oni spremni da uce. Mi zelimo da najpre reformisemo sami sebe, tj. drzavnu upravu, administarciju. Jer ako hocete da operaciju izvedete, morate da imate najpre cist instrument, ostar instrument. Taj instrument, to je ta vlada sa njenom administracijom. Ona mora da bude perfektna da bi mogla u vrlo teskim uslovima naseg zivota da neke promene obavi. Ako je ona poluprofesionalna i naidje na teske uslove, tesko moze neki dobar rezultat da iz toga proizadje. Ocekujem jednu vrlo svezu energiju sa strane. Vec imamo dvojicu ili trojicu. Recimo, Bozidar Djelic koji je predvidjen za ministra za finansije jeste decko koji godisnje ima milion maraka platu. Tu gde on sada jeste on ima milion maraka platu, i on je dosao da bude ministar za finansije. Zena mu je Francuskinja i ima probleme da dodje u Beograd. Nije samo plata u pitanju nego ti ljudi imaju svoje porodice u Americi, u Engleskoj, u Francuskoj. On je spreman da bude tu najmanje godinu dana, srecom od svojih poslodavaca je dobio dozvolu za to jer oni isto zele da podrze demokratske procese na Balkanu, tako da ce to da bude jedno od najlepsih poglavlja nase istorije kada se bude za dve-tri godine pisalo ko je u ovome ucestvovao, videcete koliko bisera nasih je rasuto po svetu i koliko od njih je zapravo emocionalno vezano za ovu zemlju. I to ce biti sjajna prica koja ce moci da sluzi buducim generacijama kao pouka da idealizam nije staromodan, da idealizam jos ima svoju snagu i da srecom kod nasih ljudi koji su uspesni u svetu ima mnogo vise idealizma nego sto se pretpostavlja.

B92: Ti ljudi su uglavnom radili u razvijenim ekonomijama ali sada dolaze na teren gde je potpuno sve razruseno. Kako ce da se snadju?

Djindjic: Onaj ko je uspesan tamo gde je najteze bice uspesan svuda. Ako ste vi na americkom trzistu uspesni...

B92: Ali tamo postoje zakoni i uredjeni sistemi...

Djindjic: Najteze trziste je trziste razvijenih zemalja. Ovde postoje drugi problemi ali konkurencija, kvalitet, manevarski prostor je ovde mnogo veci nego u jednoj zemlji gde imate kao protivnike zmajeve, firme koje 24 sata dnevno razmisljaju, rade, prave planove, tako da onaj ko je uspeo u Vol stritu, tamo gde nema sekunda jednog dekoncentrisanosti, taj ima takvu energiju, takvu licnu koncentraciju i takvu sposobnost analize i vidjenja gresaka da nema sanse da ne uspe i ovde. I, drugo, to su ljudi koji su uglavnom imali iskustva sa istocnim trzistima, znaci sa Rusijom u oblasti industrije, energetike, finansija, sa svetskim trziste, to znaci i sa nerazvijenima i sa Afrikom i sa Azijom, tako da oni po prirodi stvari imaju iskustva koja su globalna, pri cemu gospodin Djelic, koga sam pomenuo, ima cak iskustva u tranziciji Poljske, Rusije, i privatizacije velikih kompanija u Francuskoj gde je bio i konsultant. Uglavnom su to ljudi koji su imali iskustva u zemljama koje su delimicno slicne nasoj i koje su prosle neke faze koje nas tek ocekuju.

B92: Sta ce ti novi ljudi da rade sa velikim javnim preduzecima, tzv. gubitasima? To su ogromne industrije sa velikim brojem zaposlenih, fakticki zaposlenih koji u stvari nista ne rade, zaostale tehnologije. Sta ce npr. da se radi sa "Zastavom" iz Kragujevca?

Djindjic: Pa naci cemo partnera koji ce biti spreman da "Zastavu" kao trziste kupi. Pogledajte "Skodu" i "Folcvagen", zasto mislite da je "Skoda" bila u boljem stanju nego sto je sada "Zastava". Postoji nekoliko stvari koje su vrednost nekog preduzeca. Tehnologija je najmanja vrednost. Najveca vrednost su ljudi koji umeju nesto da rade i trziste. Pri cemu je trziste delom domace a delom trziste koja investitor donosi sa sobom. "Folcvagen" ima svoja trzista i tu "skodu" ne kupuju samo Cesi nego je kupuju oni ljudi u zemljama gde "Folcvagen" ima pristup. Ako uspemo da dovedemo "Folcvagen", ili bilo je razgovora sa "Fijatom" ili sa nekim drugim, sa "Tojotom", a pod ovim uslovima sada relativno stabilne politicke situacije, dobrih zakona o stranim investicijama, zasticenosti investicija, gde ti investitori znaju ako uloze da ce to biti zauvek njihovo, dok to ne prodaju, a nece doci neki Seselj ili neka Mira Markovic da proglase revoluciju pa da im to uzmu, mislim da postoje visoke sanse da vrlo brzo nadjemo stranog investitora koji ce da ceni kvalifikovanost naroda u Kragujevcu koji je 20-30 godina radio u automobilskoj industriji a nisu sa drveta sisli pa sad treba da uce kako da se nesto zasrafi. To je jedan veliki kapital kada imate industrijski edukovanu radnu snagu i, drugo, to nije malo trziste. Balkan nije malo trziste. "Zastava" je imala svoje trziste i u drugim zemljama, u Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji. Neki novi proizvod koji bi se mozda zvao ne znam ni ja - "Nova zastava" - sigurno bi nasao svoje kupce tamo gde su stara "zastava" i stari "jugo" imali svoje kupce. To je jedino resenje za "Zastavu". Medjutim, sustina je u tome da se napravi jedna beskompromisna analiza nase privrede i da se vidi koji delovi su zdravi zato sto su zdravi, kao sto je "Rubin", kao sto je "Soko Stark", kao sto je "Hemofarm", postoje firme koje su vec sada zdrave.

B92: A da li ce ostati zdrave ako se ovo trziste otvori?

Djindjic: Naravno da ce ostati. Oni vec sada izvoze 90% svojih proizvoda. "Soko Stark" 90% svojih proizvoda i sada izvozi na druga trzista, pri cemu ima ogromne barijere na zapadnim trzistima koje cemo mi ukloniti. Izvozi i na istocna trzista i ima kvalitet koji je evropski. Ako vidite bombonjeru "Soko Stark", vi ne mozete da razlikujete bombonjeru koja je proizvedena u Holandiji ili u Svajcarskoj. Sasvim sigurno ne mozete ni po kvalitetu ni po dizajnu, ni po pakovanju. To je evropski proizvod. Ima jedan broj firmi koje imaju evropski proizvod. Njima treba otvoriti put ka trzistima, medjudrzavnim sporazumima skinuti te barijere, tu ekstra carinu koju nasi proizvodi placaju i vec se na tome radi. Drugo su firme koje su relativno propale ali imaju perspektivu jer imaju perspektivna trzista. To je recimo gradjevinska industrija. Ja sam juce u Berlinu razgovarao sa ljudima iz nemacke vlade da omoguce nasoj gradjevinskoj operativi da obavlja neke poslove u Nemackoj kao deo ekonomske pomoci nama. Nase firme ne mogu da konkurisu tamo zato sto nismo clanice Evropske unije. Ali u paketu ekonomske pomoci zasto bismo mi dobijali pomoc samo u novcu, koja je relativno mala. Zasto se ta pomoc ne bi sastojala u tome da oni kazu - evo, odredjeni broj gradjevinskih poslova koji se tamo obavlja mogu da obavljaju i vase firme. Medju arapskim zemljama, gde smo bili vrlo prisutni kao gradjevinska operativa, gradi se, svuda se gradi, ljudi saradjuju, potrebni su stanovi, potrebni su putevi. Gradjevinska industrija u Srbiji je propala ali njena trzista nisu propala. I konacno, trece su firme koje nemaju ni trzista i koja su u losem stanju. To ce biti problem.

B92: Cini mi se da ih je najveci broj?

Djindjic: Trenutno ima oko 900 velikih firmi i one prave ogroman gubitak, ali to je onda problem za jednu pazljivu rekonstrukciju a ta rekonstrukcija se sastoji najpre u otvaranju novih preduzeca u preradjivackoj industriji, u sektoru usluga, sektoru modernih tehnologija. Mi nemamo nijednu stvarnu fabriku elektronike u Srbiji.

B92: Pa nemaju ni na zapadu toliko rasirenu, sve se pravi u Aziji.

Djindjic: Pa pravice se kod nas. Pravi se u Aziji zato sto je tamo jeftina radna snaga i kvalifikovana. A kada kazemo jeftina, mnogo je skuplja nego kod nas. Zasto ne bi neka od fabrika cipova ili elektronike bila u Nisu npr. Postoji Elektronska industrija Nis koja u stvari ne radi, ali postoje ljudi koji su ucili skolu za to.

B92: Ali su mnogo davno ucili.

Djindjic: Dobro, ali ako su oni nekada znali da prave "ficu", lakse ce da se nauce da prave "mercedes" nego ako su pravili klikere pa sada treba da prave "mercedes". Mnogo je lakse nauciti nase ljude nego sto je bilo u Tajvanu ili u Singapuru gde su prvi put videli kompjuter onda kada su im ga doneli. Ove propale industrijske grane mogu da se saniraju samo tako sto ce paralelno da se otvaraju novi poslovi i da se postepeno radna snaga prekvalifikuje u tom jednom nacionalnom projektu koji sam pomenuo, socijalnom projektu, na racun drzave da se prekvalifikuje, uz pomoc stranih donacija, i da se postepeno te propale firme kao brodovi koji tonu camcima prebacuju na neke manje brodice, privatne firme. I to je jedan projekat koji nece trajati kratko, verovatno 3, 4, 5 godina ali koji mora da ide po jasnom planu. Ne sme da ide stihijski. Kao sto kad tone brod, ako putnici krenu stihijski da se spasavaju, svi ce da poginu. Znaci, to je bila greska u Rusiji, to je bila greska u Rumuniji, to je bila greska u Bugarskoj, delimicno je to bila greska i u Poljskoj i u drugim slicnim zemljama jer oni su krenuli bez iskustva. Mi imamo njihova iskustva. Njihovo iskustvo je lose iskustvo. Nama treba jasan plan i to za svako od tih velikih preduzeca vrlo precizan, konkretan plan. Za svaki region precizan plan, i ono sto je vazno i sto je u nasem programu da kazem cetvrta kljucna stavka - prva je bila nekorumpirana drzava, cvrste institucije; druga je bila podrska ekonomiji na ovaj nacin na koji sam rekao; treca je socijalni program; cetvrta je vracanje opstinama i Vojvodini finansijske samostalnosti. Vracanje lokalne samouprave i regionalnog razvoja u Srbiju. Mi moramo svaki taj region da posmatramo za sebe, borski region, to nije samo rudnik u Boru i 21.000 zaposlenih, to je sudbina 500.000 ljudi koji tu zive, koji su vezali neke svoje zivote, neke svoje biografije za to. Sada treba da dodje neko i kaze - to da zatvorimo, to je neprofitabilno - to je glupo, katastrofalno glupo u drzavnom smislu jer vi unistavate, prakticno citav jedan region. Tako da ta koncepcija razvoja mora da polazi od specificnosti svakog regiona i industrije koja je u njemu tradicionalno bila razvijana i koja je sada dosla u krizu, ali i koja mora da se posmatra kao atribut tog regiona. Kao sto je Leskovac, kao sto je Prokuplje, kao sto je Sabac, kao sto je Zrenjanin. Tu nema jedinstvenog merila pa da se kaze - e sad su tih 100 preduzeca gubitasi, hajde da ih zatvorimo. Ne. Svako od tih preduzeca ima neku svoju sudbinu, neku svoju biografiju, i desetine hiljada malih ljudskih sudbina koje su vezane za to. I ta vlada mora svaku tu ljudsku sudbinu da ozbiljno shvati i da se duboko zamisli nad tim koja odluka ce kakve posledice proizvesti za pojedine ljudske sudbine. Jedino takva vlada moze da dobije podrsku za reforme jer vlada koja bi vodila racuna samo o ekonomiji a ne o ljudima ne bi zasluzivala ni moju podrsku. Naljutili su se neki kada sam ja rekao da mi necemo slusati MMF nego cemo slusati svoj narod i onda su iz centrale MMF-a i rekli: vi hocete u MMF a vec sada najavljujete da necete da postujete... Ja sam rekao: "Ne, mi koji ovde zivimo, najbolje znamo sta narodu treba i kako je stanje u narodu. I to da meni sada neko iz Njujorka posalje recept za moju bolest a nije me ni video, nije me ni pregledao, ne treba mi to". Mi moramo da na osnovu cinjenica, bez iluzija, na osnovu realnog snimka stanja trazimo najbolje resenje. Posto smo mi sigurni u to da su medjunarodne finansijske organizacije zainteresovane za uspeh svojih finansijskih lekcija, a ne za principe, nego za uspeh, mi cemo da im pokazemo kako moze da se uspe u Srbiji. Mi cemo da im kazemo sta treba uraditi da bi se u Srbiji uspelo i to mozda nije isto kao sto je uradjeno u Rusiji.

B92: Upravo sam to hteo da vam kazem. U istocnoj Evropi nijedna reforma zapravo nije uspela do kraja.

Djindjic: Nije.

B92: Cak ni u Sloveniji. U Sloveniji se tek sada vratila na nivo iz '89.

Djindjic: Ne bas. Slovenija sada ima veci bruto socijalni proizvod nego Grcka. Slovenija sada vec ima vece plate nego sto imaju Grci i Slovenija je najdalje otisla. Oni nisu mnogo u nekim sektorima, recimo u bankarstvu, nisu uopste izvrsili privatizaciju, jako malo imaju stranog kapitala, ali su zato uspeli unapredjenjem svog menadzmenta, znaci i dobrim plasmanom svojih potencijala, resursa, uspeli su da vrlo brzo podignu ukupni nivo svoje privrede. Ali oni su imali bolju startnu poziciju, dobru infrastrukturu, bili su urbanizovani. Mali su, pregledni su, lakse je upravljati tom zemljom, tako da je njihova pozicija povoljnija nego sto je nasa. Ali, u svakom slucaju, iskustva tih drugih zemalja, pre svega Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije, vrlo su poucna i u najmanju ruku poucna zbog gresaka koje su tamo pravljene ako ne bas toliko zbog uspeha. Ali ima nekih drugih zemalja u kojima je manje gresaka pravljeno pa se sve to moze kombinovati i mozemo da napravimo jedan specifican recept koji je primeren nasoj situaciji.

B92: Reforme, dakle promene naseg drustva, koliko nam godina treba za to?

Djindjic: Pa mislim da u prva tri meseca mozemo da manje-vise rascistimo sa prosloscu da se sazna sta se desilo, ko je kriv za to u nekom krivicnom smislu, da nam trebaju ta prva tri meseca da odredjene konkretne zakone pokrenemo a to je poreski zakon, koji treba da pojednostavi poslovanje, da uvedemo apsolutnu kontrolu na granicama, znaci nema svercovanih cigareta, nema svercovane nafte, nema neplacenih carina i time da dobijemo u budzetu manevarski prostor za penzije, plate koje se placaju iz budzeta. To mozemo u prva 3-4 meseca. Treba nam jedan novi zakon o privatizaciji i treba nam citav sistem kontrolnih mehanizama da se ta privatizacija ne izrodi u korupciju. Za to nam treba sest meseci. Mislim da nam je sest meseci potrebno da udvostrucimo plate, da sa sadasnjih 70-80 maraka dodjemo na 160-180 maraka, znaci u leto sledece godine ili u jesen sledece godine i da recimo u septembru krenu u realizaciju velike investicije u infrastrukturu. To znaci u autoput u zeleznicu, verovatno u aerodrom, energoprivredu.

B92: Krediti ili donacije?

Djindjic: Donacije. U prvoj fazi donacije, a onda posle videcemo za sta kredite.

B92: Koliko sredstava treba za to?

Djindjic: Mislim da ce dve milijarde maraka biti potrebno za postavljanje osnove za infrastrukturu. 80% nasih puteva potpuno je upropasceno i te najvaznije ako uspemo da popravimo, to ce biti vec veliki napredak. Zeleznica je apsolutno na nuli. Prugom Beograd - Bar uopste ne mozete da idete. Ja ne znam da li uopste neko ide vozom po Srbiji jer taj voz ide prosecnom brzinom 45 km na sat. Skoro da biste na konju brze stigli. To su veliki projekti i time ce se pokrenuti i te pratece privredne grane, pre svega poljoprivreda. Imamo nameru da jedan veliki projekat rehabilitacije farmerstva u Srbiji pokrenemo. Ima oko 200 velikih napustenih farmi u Srbiji, sto stoke sto raznih drugih zivotinja, kokosaka, pilica, gusaka, curki, sto je jedno veliko trziste. Prakticno, recimo, samo na izvozu fazana Madjarska milijardu maraka godisnje ima, mesa, pasteta, raznih proizvoda od fazana. To moze sve da se uradi u prvih 6 meseci i da se nadamo da ce onda direktne investicije poceti da pristizu pocetkom 2002. godine. Mi cemo odmah da trazimo clanstvo u svim medjunarodnim organizacijama specijalizovanim za borbu protiv korupcije i trazicemo da njihovi monitoring organi budu prisutni. Ako traze izvestaj o budzetu, trosenju budzeta, dobice izvestaj. I moci ce da ocene da li smo mi zemlja u kojoj postoji korupcija i u kojoj meri. Trenutno smo medju 100 zemalja otprilike na 3. mestu po korupciji i ja garantujem da cemo za godinu dana pasti na donju polovinu. Korupcije, naravno, ima ne samo u vlasti nego i u skolstvu i u zdravstvu, i svuda gde su neke usluge, ali mi cemo prvo krenuti sa ciscenjem korupcije u vlasti. Znaci, ako u prvih godinu dana stabilizujemo institucije, donesemo osnovne logicne zakone, te velike infrastrukturne projekte pokrenemo, podignemo malo nivo upravljanja u preduzecima i napravimo plan za sanaciju tih preduzeca, u drugoj godini ocekujem direktne investicije, ocekujem da onda dodju razni, pomenuti "folcvageni", "fijati", razne privatne strane kompanije koje zele da proizvode u nasoj zemlji i onda ocekujem da od 2002. godine krene stvarni privredni oporavak, pravljenje novih firmi, ne samo saniranje starih nego zaista stvaranje i novih proizvoda i novih firmi i zaposljavanje ljudi. U medjuvremenu, naravno, pokusacemo da kvalifikovanost nase radne snage maksimalno podignemo na nivo tih novih tehnologija. Mi ne zelimo da budemo zemlja jeftine radne snage. Mi zelimo da budemo zemlja radne snage koja je jeftinija nego u Evropi. Ali koja je skuplja nego u nerazvijenim zemljama. Koja nije dolar dnevno nego je 50 dolara dnevno, ali nije 200 kao sto je u Austriji. Sto znaci da nasi proizvodi moraju da imaju evropski kvalitet, nasa radna snaga mora da ima evropski nivo da bismo privukli investicije jer smo jeftiniji nego Evropa ali kvalitet nam nije losiji. To je nas cilj i mislim da uz disciplinu u organizaciji drustva, uz maksimalnu kontrolu vlastu, uz motivisanost ljudi da sve to rade, uz politiku cistih ruku da se vidi da niko licno nema koristi od te politike nego samo zemlja, ja sam siguran da cemo uspeti. Izazov je veliki ali ako uspete, pocast je velika. Nema velikih poslova bez velikog rizika. Ovo je veliki rizik. Ja sam svestan toga da nijedna vlada koja je usla u tranziciju nije prezivela tu tranziciju. Ovo ce biti prva. Nije niko uspeo da diktatora smeni na takav nacin kao mi. Niko nije sto dana demonstrirao kao sto smo mi demonstrirali. Mi smo prvaci po mnogim stvarima, prvaci sveta u politickom smislu, pa bicemo i u ovome. Pokazacemo svetu da je moguce Srbiju za dve ili tri godine potpuno reformisati a da narod bude zadovoljan, da vlast ostane cista, nekorumpirana, i da steknemo poverenje onih investitora koji traze bezbedne uslove da bi investirali.


© FreeB92, 2000