Kako i zašto nastaje rudnik dugova

Iz Rudarsko topioničarskog basena Bor, nekadašnjeg giganta bivše Jugoslavije prethodnih, 10ak godina izdvojene su i prodate praktično sve fabrike koje nemaju direktnu vezu sa kompanjem I preradom rude u bakar. Država je tako prodavala delove nekadašnjeg Holdinga koji su bakar dalje preradivali u proizvode poput kablova ili cevi. Međutim, u isto vreme prodati su i pogoni koji RTB snabdevaju neophodnim sirovinama čime je ovo preduzeće postalo zavisno od privatnika. Sredinom 2009. godine prodata je Kisikana, a krajem 2010 Belorečki preščar, koji su do tada poslovali u okviru RTBa. Pošto su pesak i gasovi neohodni za proces prerade rude u bakar, RTB je prilikom prodaje potpisivao i ugovore o snabdevanju sa novim vlasnicima, koji su tako praktično dobili i sigurno tržište.

Fabrika kiseonika prodata je firmi Messer tehnogas po početnoj ceni od 2,5 miliona evra i sada ima sigurno tržište jer je Bor odmah ugovorom obavezan da gasove kupuje. Naime, prilikom prodaje, RTB je sa novim vlasnikom potpisao i ugovor o desetogodišnjem snabdevanju.

Ukoliko se preračuna maksimalna količina gasova koja je navedena u ugovoru, po cenama koje su određene u tom trenutku, RTB Bor bi privatniku koji je kupio ovu fabriku za 2,5 miliona evra, za godinu dana za gasove koje je ranije sam proizvodio trebalo da platiti 2,1 milion evra. Za 10 godina, na koliko je potpisan ugovor RTB bi za gasove trebalo da plati privatnoj firmi oko 21,3 miliona evra.

Osim kiseonika, proizvodnja u RTBu zavisi i od kvarscnog peska koji se koristi u postupku prerade rude u bakar. RTB Bor se peskom snabdevao iz pogona Belorečki pešar koji je 2010. godine prodat firmi Jugo Kaolin, koja je ćerka firma bugarske firme Kaolin.

Pogon Belorečki peščar koji je poslovao u okviru RTBa prodat za milion evra. Kao i u slučaju Kisikane RTB je potpisao ugovor za snabdevanje u narednih 10 godina.

Prestavnici Agencije za privatizaciju koja je rapisivala tendere za prodaju Belorečkog peščara i Kisikane odbili su razgovor za Insajder. U pisanom odgovoru tadašnji direktor Agencije Vladislav Cvetković naveo je da je to urađeno na osnovu odluke Vlade Srbije.

Umesto da se sredstva ulože u revitalizaciju pogona od kojih zavisi proizvodnja, država odlučuje da ih proda privatnicima pod izgovorom da imaju zastarelu tehnologiju o kojoj RTB Bor ne može da se stara. Istovremeno, RTB uz odobrenje Agencije ili nadležnog ministarstva ulaže milione evra u delatnosti koje nemaju veze sa rudarstvom – u ugostiteljske objekte, sređivanje grada, ili ulazi u partnerstvo sa privatnim firmama koje otvaraju fabrike u Boru.

Za sanaciju malog motela Dom odmora u Brestovačkoj banji pored Bora, RTB je izdvojio oko 400 hiljada evra, a za rekonstrukciju hotela Jezero na Borskom jezeru 2011. godine dao je oko 2, 7 miliona evra. Idejno rešenje rekonstrukcije i analizu ulaganja u Hotel uradila je firma Projmetal iz koje stoji domaći biznismen Radomir Živanić, vlasnik Verano grupe.

Za sređivanje piste aerodrome u Boru, RTB je 2011. godine, uz odobrenje ministarstva ekonomije na čijem je čelu u tom trenutku bio Nebojša Ćirić, izdvojilo oko 3 miliona dinara.

Na renoviranu pistu aerodroma u Boru prvi avion sleteo je u aprilu 2012 godine. Prvi putnici bili su poslovni partneri RTBa Radomir Živanić, vlasnik Verano Grupe, u čijem sastavu je i firma Projemtal koja dobija brojne poslove u ovom gradu i njegov kum, košarkaš Dejan Bodiroga. Bodiroga je inače zvanični vlasnik firme EWG koja posluje u Boru i bavi se proizvodnjom strujomera. Ovaj posao počeo je kao zajednička investicija sa RTBom 2011. godine i pored protivljenja Agencije za privatizaciju, ali uz odobrenje ministarstva ekomonije na čijem je čelu tada bio Nebojša Ćirić.

Na čelu preduzeća od kraja 2008 godine kada počinju nova zaduživanja je Blagoje Spaskovski. Na to mesto postavljan je na predlog URSa Mlađan Dinkića, a 2010. godine postaje visoki funkcioner ove stranke. Na predsedničkim izborima 2012 godine podržao je kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića, a sredinom 2013. postaje član Srpske napredne stranke.

Blagoje Spaskovski tokom 90ih je bio kadar SPSa I direktor Rudnika bakra Bor zavisnog preduzeća RTBa. Sa te funkcije smenjen je nakon 5-o oktobarskih promena 2000. godine.

Posle decenije ratova, sankcija, nekontrolisanog I neplanskog iskopanja bakra koji je režim Slobodana Miloševića tokom 90tih koristio i kao sredstvo plaćanja u inostranstvu, RTB Bor je političke promene dočekao potpuno osiromašen, sa zastarelom opremom i tehnologijom. Iako u ogromnim dugovima i praktično pred stečajem, Vlada SRbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić odlučuje da pokuša da promenom rukovodstva promeni i stanje u RTB-u i koliko toliko održi socijalni mir u istočnoj Srbiji, s obzirom da od ove kompanije praktično zavisi ceo taj kraj.

U tom period, proizvodnjom svake tone bakra RTB pravio gubitke, koje je delimično pokrivala država iz budžeta kako bi ova kompanija opstala. RTB su plaćani energenti i izdvajano za plate radnicima, a Vlada Zorana Đinđića čak je razmišljala i da ugasi ovo preduzeće.

Sa obrazloženjem da je neophodno očuvati proizovdnju i popuniti kapacitete u RTBu tadašnje rukovodstvo ulazi u poslove sa pojedinim privatnicima koji su, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, donosili nove gubitke ovoj kompaniji.

U rudnicima bakra kopa se, usitnjava i prečišćava ruda koja se zatim kao koncentrata bakra u Topionicama prerađuje u bakarne katode koje se prodaju na tržištu. Privatne kompanije kojima treba bakar, mogu na tržištu da kupe koncentrat, a zatim plate topionicama da im ga prerade u bakar. U ove poslove prerade koncentrata bakra za privatnike ulazio je i RTB Bor, po uslovima koji važe na svetskom tržištu. Međutim, zbog zastarele tehnologije RTB Bor nije mogao da ispuni uslove na koje se obavezao ugovorima zbog čega je morao da ima daje i sopstveni bakar. Osim toga, cena prerade u Topionici u RTBu veća je od cene koja je na svetskom tržištu zbog čega je i tu nastajao gubitak za ovo društveno preduzeće.

Analiza ugovora potpisanog 2004. godine sa firmom East point za uslužnu preradu bakra pokazuje da je RTB Bor, poštujući uslove koji su važili na svetkom tržištu, a koje nije mogao da ispuni, bio u gubitku oko 2,6 miliona dolara. Stojadinović medjutim tvrdi da bi gubitak RTBa bio mnogo veći da ova firma nije radila uslužnu preradu I da je zbog toga RTB morao da ulazi u ove poslove.

B92: Da li biste se tako ponašali da je u pitanju privatna firma – uzimali posao da radite za drugu firmu, koji će da vam pravi gubitak?

Stojadinović: E, pa sad, znate šta, to pitanje treba analizirati. Ako postoji neki drugi društveni, širi, strateški interes za republiku gde vlada o tome donosi odluke, gde pored RTB Bora ima smisla jelte držati zapošljenost, nekakv nivo standarda u tim krajevima, jer republika nije republika ako dozvoli da jedan kraj umre, jelte e onda je to drugo pitqanje da li biste tako uradili. Ja kao privatnik, kao i svaki durgi, sebe posmatrajući, svoj kapital, sigurno da ne bih nikada održavao u životu takvu kompaniju, a da mi i dalje pravi gubitke. Ovde je interes druge prirode

B92: Važno je da radi, makar pravio i gubitke?

Stojadinoivć: Da, bilo je važno da radi makar i gubitke pravi

U periodu od početka 2002. godine do kraja 2009. godine kada je aktuelno rukovodstvo RTBa prekinulo sa poslovima uslužne prerade, ova kompanija je za privatnike preradila oko 410 hiljada tona kocentrata. Najviše, 278 hiljada tona, prerađeno je za firmu East Point, čiji je vlasnik bio Zoran Drakulić.

U posao uslužne prerade 2005. godine ulazi I firma Grand Inžinjering iz Bora čiji je vlasnik Dragan Živković. Firma Grand D Inžinjering, bavi se proizvodnjom bakarne žice, čime se bavi i istoimena fabrika koja posluje u okviru RTBa. Grand je u postupku privatizacije 2008. kupio nekadašnju Fabriku koja je bila u sastavu RTB Bor - Fabriku lak žice. Za ovu kompaniju RTB Bor je preradio ukupno oko 48 hiljada tona koncentrata.

Kada je Vlada Vojislava Koštunice 2006 smenila Borivoja Stojadinovića na njegovo mesto kao kadar DSS došao je Miodrag Conić. RTB Bor međutim nastavlja da radi uslužnu preradu za privatne kompanije. Conić je odbio razgovor za Insajder, ali je u pisanom odgovoru naveo da je RTB morao da radi poslove sa privatnicima jer je tako smanjivao sopstvene gubitke.

Analiza Insajdera pokazuje da je RTB Bor, da je sam kupovao koncentrat, umesto što je uzimao od privatnika na uslužu preradu, mogao u ovim poslovima da ostvaruje dobitak. Naše istraživanje pokazuje da je na osnovu ugovora iz 2004. godine za preradu 20 hiljada tona koncentrata RTB imao gubitak od 2,6 miliona dolara, dok bi, da je sam kupio tu količinu, zaradio oko 2,7 miliona dolara. Naime da je RTB Bor sam kupovao koncetrat, ovo preduzeće bi posle prerade imalo sopstveni bakar koji bi moglo da proda na tržiđštu I tako ostvari profit.

Borivoje Stojadinović, bivši generalni direktor RTB (2001 – 2006. godina): Tačno, ali nije mogao da ga kupi

B92: Zašto nije mogao da ga kupi?

Stojadinović: Nije imao para. da biste vi kupili koncentrat morate da imate likvidna sredstva da ga kupite, ili bankarsku podršku. Nikakve baknarske podrške nije bilo za uvoz, odnosno kupovinu koncentrata

Aktuelni direktor RTBa, Blagoje Spaskovski kojeg je na to mesto krajem oktobra 2008 godine postavila vlada Mirka Cvetkovića, prekinuo je praksu uslužne prerade koncentrata za privatne firme sa obrazloženjem da je taj posao štetan za RTB.

U vreme kada ga je Vlada Mirka Cvetkovića, koju su činili DS, G17 plus, odnosno URS i SPSa, 2008 godine postavila na čelo borskog basena Spaskovski je radio i kao konsultant privatnoj kompaniji Farmakom na ponovnom otvaranju rudnika Lece u Medveđi. U isto vreme dok je direktor RTBa Blagoje Spaskovski, Farmakom ulazi I u posao trgovine bakrom, čime se nikada ranije nije bavila. Insajder je na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja došao do ugovora iz septembra 2011. Godine kojim se definiše kupoprodaja bakra između RTB Bora i Valjaonice bakra Sevojno, koja je jedan od najvećih kupaca ove sirovine, ali preko Farmakoma.

Farmakom na ove poslove nije obračunavao posredničku proviziju. Istovremeno, RTB Bor je od Livnice Guča koja od 2006. godine posluje u okviru Farmakoma, kupovao proivode koji su mu neophoni u procesu proizvodnje. Medjutim, prema podacima iz lične karte RTBa koju je ova kompanija nedavno dostavila Ministarstvu privrede Farmakom je RTBu na kraju 2012. godine bio dužan skoro 5,4 miliona evra. U isto vreme RTB je, prema zvaničnim podacima, ovoj privatnoj firmi dugovao oko 440 hiljada evra. Prema zvaničnim podacima iz lične karte, dug Farmakoma prema RTBu povećao za sedam meseci 2013. godine za još oko 1,9 miliona evra, dok je ova društvena fima smanjila svoje obaveze prema Farmakomu na oko 71 hiljadu evra. Vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević odbio je snimanje za Insajder, ali je u pisanom odgovoru naveo da u ukupnim poslovnim odbnosima izmedju dve firme isključivo RTB Bor dugovao Farmakomu.

Sva ulaganja koja prema zahtevima aktuelnog rukovodstva treba da iznose čak polamilijarde evra, zasnivaju se u osnovi na biznis plana za proizvodnju bakra koje je sredinom 2009 godine uradilo tadašnje rukovodstvo na čijem je čelu bio Blagoje Spaskovski. Biznis planom previđeno je da je za ulaganje u rudnike i novu opremu potrebno 126 miliona dolara, odnosno oko 88 miliona evra. Kako se navodi, ovim ulaganjem u periodu od 2009. do 2013. godine, dostigla bi se proizvodnja od 50 hiljada tona bakra u katodama godišnje. U rudarstvo i opremu u proteklih nekoliko godina uloženo je 103 miliona evra, a planirani nivo proizvodnje od 50 hiljada tona godišnje, po svemu sudeći, neće biti dostignut.

U vreme kada je napravljen biznsi plan na mestu direktora topionce bio je Milan Dejanovski. On kaže da je već tada bilo jasno da je plan neostvariv.

Dejanovski: Govorilo se da Bor može sa tim i tim zaduženjima napraviti pozitivno poslovanje, pa je, koliko sam ja primetio, a to ima dosta ljudi koji to mogu da potvrde, količine proizvodnje, znači metala kroz godine planiranja, horizont planiranja su veštački povećavanje, nisu realne

B92: A zašto je to rađeno?

Dejanovski: Pa rađeno je da bi se došlo do kredita , da se kupi nova oprema, pa kao kad se kupi nova oprema kad već doći bageri novi, kamioni buldozeri, sve to što treba, bušilice, za površinske kopove za jamsku ekosploatacviju, sve što treba, kad to bude pristiglo u Bor, onda ćemo mi to već podići, ali dobro, država će biti garant pa i ako ne stgnemo mi to a otplatimo, država će to otplatiti. Znači po meni izuzetno nekorektan potez, a naročito od strane onih koji su prihvatili takve usmene predloge i takav biznis plan koji po meni, subjektivno sada ocenjujem, nije korektan

B92: To znači da se bor i dalje zaduživao od 2009 a da neće imati odakle da vrati?

Dejanovski: Moja je procena da će vraćanje biti problematično. I za novu topionicu i za ovu rudarsku opremu biće jako problematično.

Dok direktor RTB Blagoje Spaskovski neprestano govori o velikom uspehu koji je RTB postigao od kada je on na čelu kompanije, svi pokazatelji govore da ulaganje stotina miliona evra uz odobrenje drževe ne daju obećane rezultate. Insajder je došao do internog pisma koje je direktorima zavisnih preduzeća u oktobru ove godine poslala zamenica Blagoja Spaskovskog za ekonomska pitanja Mirjana Antić. Ona upozorava da postoji negativan trend u svim pokazateljima poslovanja I rada RTB Bora. Nakon ovakvog upozorenja Mirjana Antić je prema informacijama Insajdera smenjena sa funkcije zamenika generalnog direktora.

S obzirom na to da je za sve kredite koje RTB Bor uzima poslednjih godina posredno ili neposredno garantovala država, ukoliko Bor ne bude mogao da ih vraća I njih će praktično preuzeti država. I prošla I aktuelna Vlada Srbije odobravale su RTB dodatna zaduživanja, pa su tako njegovi dugovi sada veći od milijardu evra, što će, po svemu sudeći, pasti na teret svih građana Srbije.