Insajder: Plaćane zgrade koje nikada nisu izgrađene

Jedan od primera za to je ugovor za izgradnju Gerontološkog centra u Kosovskoj Mitrovici, koji je trebalo da zbrine stare i socijalno ugrožene stanovnike severnog Kosova.

Firmi Masters, u vlasništvu Bojana Radovanovića, za izgradnju ovog centra je iz budžeta Srbije plaćeno milion i po evra, iako na terenu ništa nije urađeno. Prema zvaničnoj dokumentaciji do koje je ekipa Insajdera došla po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, novac koji je plaćen firmi Masters, ova kompanija je isplatila firmi Daki, kao podizvođaču.

Vlasnik firme Daki, Idriz Šijak, za Insajder tvrdi da nije ni znao da je njegova firma bila angažovana na ovom projektu, niti da mu je bilo šta plaćeno. On tvrdi da je račun njegove firme kontrolisao Bojan Radovanović, vlasnik firme Masters, a da njegova firma nije imala ni mešalicu za beton, pa nije ni mogla da bude angažovana na izgradnji Gerontološkog centra.

Nebojša Čović, koji je u to vreme bio predsednik Koordinacionog centra za Kosovo, kaže da je ova institucija firmi Masters uplatila avans, ali da je vlada na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica konačnu realizaciju projekta sredinom 2004. prebacila na Ministarstvo za rad i socijalnu politiiku

Slobodan Lalović tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku kaže da se radi o starom projektu i da se on ne seća nikakvih detalja u vezi sa tim.

Ljudi koji su u Gerontološkom centru trebali da dobiju punu negu, tako su izmešteni po izbegličkim centrima širom Srbije. Neki od njih i dan danas žive u kolektivnom smeštaju.

Iste firme, Masters i Daki, učestvovale su i u drugom državnom projektu koji nikada nije završen – izgradnji četiri zgrade u severnoj Kosovskoj Mitrovici, za potrebe interno raseljenih. Ovaj projekat građani Srbije su platili gotovo 1.4 miliona evra. Ni te četiri zgrade nikada nisu izgrađene.

Firme Masters i Daki su u isto vreme za potrebe Kosovsko-mitrovačkog okruga otkupljivale stanove od kosovskih Albanaca i radile niz drugih, veoma skupih državnih projekata na Kosovu, finansiranih preko Koordinacionog centra, u vreme dok je predsednik ove institucije bio Nebojša Čović.

B92: I kako je moguće da preduzeća Masters i Daki dobijaju toliko poslova na severu Kosova za vreme dok ste vi bili na čelu Koordinacionog centra?

Čović: Sve po tenderima koje su radile i raspisivale lokalne samouprave. Nijedan tender nije raspisivao, niti birao izvođača Koordinacioni centar niti predsednik Koordinacionog centra, bez obzira što bi mnogi voleli da prospu priču da je to radio predsednik Koordinacionog centra. Nije, nije. Žao mi je, šta da radim, niti je to moj posao.

Čović tvrdi da je sve odluke donosio Kosovsko-mitrovački okrug, na čijem je čelu bio Dragan Kalaba. Kalaba je odbio razgovor za Insajder, ali je našoj ekipi dostavio iskaz koji je dao policiji o projektu „Lamele“.

Iskaz je dat 8. septembra 2010. godine.

U njemu se navodi da je maja 2004., posle promene vlasti, u Koordinacionom centru održan sastanak. Sastanku su prisustvovali Vladimir Rakić, tada predstavnik vlasti u Kosovskoj mitovici, inače član SNV Severnog Kosova i Metohije i Stojanka Petkovic, član G17plus, a u Koordinacionom centru zadužena za socijalna pitanja. Rakić je izneo stav da da projekat izgradnje „lamela“ treba prekinuti. Kalaba u iskazu navodi da je „što se njega tiče, projekat lamela prekinut tog dana“.

Nije poznato šta je bio rezultat policijske istrage o ovom projektu.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da su se firme koje dobijaju državne poslove na Kosovu menjale kako se menjala vlast.

Po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ekipa Insajdera je dobila informacije o gotovo svim poslovima na Kosovu u periodu od 2006. do 2010. godine. Za period do 2006.godine, kako se navodi u objašnjenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, nema uredne evidencije o tome kome su građani Srbije plaćali poslove, jer dokumentacija nije sređena ili je arhivirana. Baš ovaj period, pre 2006. karakterišu projekti za koje su plaćane privatne firme, a koji nikada nisu završeni.

Samo u periodu od 2006. do 2010. država je u građevinske projekte na Kosovu uložila najmanje 16 miliona evra i to samo na projekte koji su finansirani iz Nacionalnog investicionog plana i Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Čak četrnaest miliona evra podeljeno je između deset firmi koje su dobile najplaćenije državne poslove. Ostalih dva miliona evra vrednih poslova ugovoreno je sa preostale 33 firme angažovane na Kosovu.

Na prvom mestu i po broju dobijenih poslova i po ugovorenoj ceni je firma Dinamik Trejd. Direktor firme Krsto Milić bio je u Upravnom odboru kombinata Trepča. Država je s ovom firmom samo od 2007. do 2010. godine ugovorila poslove vredne četiri miliona evra. Prema finansijskim izveštajima koje je ova firma podnela Agenciji za privredne registre, u njoj je od 2008. do 2011. bilo između 14 i 22 zaposlena.

Među firmama koje dobijaju najplaćenije poslove su i firma Amiga iz Kraljeva, koja se u zvaničnim izveštajima koje stranke podnose o finansiranju političkih aktivnosti, navodi kao finansijer stranke G17plus, zatim firma Novi Pazar Put , firma Ozring iz Zvečana, Kamilja iz Leposavića, čiji je suvlasnik Bojan Jakovljević prvi čovek SNS za sever Kosova, zatim firma PGP Kolašin iz Zubinog Potoka, koju vodi porodica visokog funkcionera DSS Vladimira Milentijevića, firma Ekskos iz Zubinog Potoka, čiji je direktor Gordan Kasalović ujedno i direktor i suvlasnik preduzeća Dikodil koje se u dokumentima Srpske pravoslavne crkve dovodi u vezu sa poslovima vladike Artemija.

Veliki broj poslova dobijaju i tri firme povezane sa porodicom Branka Miljkovića, vlasnika MBA Miljković, firme koja poslednjih godina radi milionske infrastrukturne poslove širom Srbije. Pored MBA Miljković, ova porodica je vlasnik firme MAB kompanija Miljković u Zvečanu, kao i najvećeg broja akcije firme Magistrala, koja na Kosovu održava veliki broj puteva.

U vlasništvu porodice Miljković je i firma Orbita komunikacije čiji je direktor, do 2010. godine, bio funkcioner SPS-a i dugogodišnji član Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije - Dejan Radenković.

Radenković je odbio intervju za Insajder.

“Patriotizam” i “zaštita srpskih interesa” već godinama su izgovor za zloupotrebe državnog budžeta, odnosno sistem u kom zakoni Srbije praktično ne važe još od 1999. godine. Takav sistem između ostalog je branjen i svim dosadašnjim protestima i barikadama na severu Kosova.

Prema istraživanju Insajdera, oni koji su se pojavljivali na barikadama i oni koji se u zalažu protiv kosovske nezavisnosti, istovremeno su, na svoje ime ili preko članova porodica, registrovali firme u kosovskom registru, čime su, praktično, priznali Republiku Kosovo.

Ekipa Insajdera je u kosovskom registru kompanija pronašla firme Ibar Invest, koju u Srbiji zastupa Zoran Jakšić, brat Marka Jakšića, prvog čoveka DSS za Kosovo, firmu PGP Kolašin, čiji je vlasnik Vlastimir Milentijević, brat Vladimira Milentijevića, takođe visokog funkcionera DSS-a, zatim firmu Kamilja iz Leposavića, u vlasništvu Bojana Jakovljevića, prvog čoveka SNS za Kosovsko-mitrovački okrug, kao i firmu Slap Petrol, u vlasništvu Slaviše Milentijevića, člana SRS. Ove firme su u kosovski registar ušle još u vreme dok je Kosovom upravljala Unmik administracija.

Pored njih, Insajder je pronašao i firme koje su osnovane nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Da bi se neka firma registrovala na Kosovu, vlasnik mora da ima ličnu kartu nezavisnog Kosova i da potpiše formular na kom piše “Republika Kosovo”.

Jedna od njih je i Zemljoradnička zadruga Zubin Potok, čiji je dugogodišnji direktor Rade Utvić bio u delegaciji Srba s Kosova koji su na sastanku kod Vojislava Koštunice vodili pregovore o ukidanju PDV-a za Kosovo.

Još ranije je u serijalu “Patriotska pljačka” objavljeno i da je porodica Zvonka Veselinovića, jednog od onih za koje se sumnja da su organizovali nerede na barikadama, na isti način priznali nezavisno Kosovo tako što su firmu Team petrol registrovali u kosovskom registru nakon proglašenja nezavisnosti.

O svim zloupotrebama na Kosovu često se govori na sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, gde sede predstavnici svih parlamentarnih stranaka.

Novi predsednik Odbora za Kosovo je Milovan Drecun, funkcioner SNS-a. U novom sazivu odbora su i poslanici koji su nekada bili zaduženi za trošenje novca na Kosovu. Članovi su i prethodni ministri za Kosovo Goran Bogdanović i Slobodan Samardžić. U odboru je i Bogdanovićev zamenik u prošloj vladi zadužen za Koodinacioni centar Zvonko Stević, član SPS, kao i višegodišnji potpredsednik Koordinacionog centra Marko Jakšić, član DSS.

Novinari Insajdera tražili su po zakonu transkripte sednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Na jednoj od sednica na kojoj su prisustvovali predstavnici svih stranaka u parlamentu, 27. decembra 2010. Siniša Stamenković, član odbora iz PUPS-a, predložio je da Skupština Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao sve zloupotrebe od 2000. godine do danas, kada je u pitanju novac koji iz budžeta odlazi po raznim osnovama za Kosovo. Predlog nije prošao.