Kako smo otkrili Prevaru veka u Kolubari

Povodom vesti da su Dragan Tomić i Vladan Jovičić, bivši direktori Rudarskog basena Kolubara, pušteni da se brani sa slobode, novinarka Insajdera Irena Stević, koja je bila deo tima koji je istraživao zloupotrebe u Kolubari, za čitaoce sajta otkriva kako su novinari Insajdera uspeli da dokažu kako su nastale milionske štete u ovom javnom preduzeću, kao i šta se sve dešavalo u vezi sa serijalom Insajder - Prevara veka.

Odluka Apelacionog suda da iz pritvora pusti bivšeg direktora Kolubare Dragana Tomića, koji će sada da se brani sa slobode, ukazuje na ozbiljnu amneziju u nadležnim pravosudnim institucijama.

Reč je o čoveku koji je uhapšen 3. oktobra prošle godine na granici sa Makedonijom prilikom pokušaja bekstva iz zemlje, a posle serijala Insajdera Prevara veka o zloupotrebama u Kolubari.

Možda Apelacioni sud smatra da će se Dragan Tomić sada redovno odazivati pozivu suda jer će mu nova izvršna vlast, koja inače u demoratskom uređenju ne bi trebalo da ima veze sa pravosudnim organima, omogućiti "odgovorno i nepristrasno suđenje", što je reagujući na vest o hapšenju tražila Demokratska stranka Srbije, čiji je Tomić funkcioner.

Demokratska stranka Srbije je tada takođe tražila da se, uprkos brojnim dokazima iznetim u serijalu Insajdera, "utvrdi da li je bilo kršenja zakona u tom preduzeću i ko je za to odgovoran". Tako su stali iza svog funkcionera uz već uobičajenu tvrdnju da je sve to "politički progon".

Što se onda čudimo kada funkcioner te stranke Dragan Tomić, uprkos brojnim pozivima, nije želeo novinare Insajdera da udostoji čak ni neformalnog susreta, a da ne pričamo o tome da odgovori na pitanja pred kamerama.

U jednom od više telefonskih razgovora koje smo vodili, predočavam mu čak I to da smo dobili dokument u kojem se navodi da je privatna firma, čiji je upravo Tomić suvlasnik, iznajmljivala mašinu državnom preduzeću Kolubara dok je on bio na čelu tog rudarskog basena.

Uverena da će sada sigurno pristati na snimanje. Tomić međutim kratko izgovora da on prvi put čuje da je mašina njegove privatne firme radila u Kolubari, uz napomenu da ga više ne zovemo. Ostala sam zbunjena. Posle tog razgovora svakog dana sam gledala u zvanični registar da proverim da li me oči možda varaju. Gledalo je više nas i svi smo videli isto. Potpuno naivno, nisam mogla da verujem da se neko u ovoj državi oseća toliko zaštićenim.

No da krenemo redom, tragom dokaza iznetih u serijalu o prevari veka u Kolubari:

U serijalu Insajder Prevara veka emitovanom u januaru 2011. godine izneti su dokazi dobijeni analizom podataka koje je redakcija tražila i dobila po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Ovi zvanični dokumenti, više stotina ugovora, faktura i dnevnika radova, koje smo prikupili po Zakonu, pokazali su odmah da je u vreme kada je Dragan Tomić postao direktor državnog preduzeća za površinsku eksploataciju uglja Kolubara, počeo drastičan rast troškova tog preduzeća za zakup mehanizacije od privatnih firmi. Istovremeno količina iskopanog uglja i jalovine, zemlje koja prekriva ugalj, manje-više ostala je na istom nivou.

Mehanizacija inače služi za kopanje uglja, pa nije bilo jasno kako je moguće da sama Kolubara nema svoja osnovna sredstva za rad.

Polazeći od tih pretpostavki, redakcija Insajder je tražila spisak svih firmi koje iznajmljuju mehanizaciju Kolubari, kao i dnevnike radova u kojima bi trebalo da se vidi ne samo koliko su sati radile te mašine, već i šta su tačno radile.

Video se samo prvi deo, dok je opis radnog dana mašine ostao na uopštenim formulacijama, iako je na osnovu tih izveštaja Kolubara plaćala privatnim firmama.

Tako smo došli do podatka da je u vreme dok su na čelu Kolubare bili funkcioneri DSS-a Dragan Tomić i Vladan Jovičić zabeleženo da su mašine pojedinih privatnih firmi radile po 24 sata prestanka. Dešavalo se čak i to da jedna mašina radi bez prestanka 31 dan u mesecu. Bez pauze radnika koji je upravljao mašinom za kafu, ručak, toalet, bez pauze za točenje goriva.

Takođe smo došli do podatka da je jedna mašina radila 25 sati dnevno, što je iz DSS-a objašnjeno prelaskom sa letnjeg na zimsko računanje vremena.

Sve ove mašine plaćane su po radnom satu.

U serijalu je otkriveno i da je mašinu u Kolubari, između ostalih, imala i firma Kačer turist, čiji je suvlasnik Dragan Tomić. Iz dnevnika radova se jasno vidi da je jedan jedini radnik navodno upravljao tom mašinom 24 sata, četiri dana za redom. Bez prestanka!

Preciznije, radnik Mihailo Marinković upravljao je mašinom Tomićeve firme puna 24 sata četiri dana za redom, a narednih dana isti čovek sa istom mašinom nastavlja smenu od 16 sati dnevno. Čovek Supermen, bila je prva reakcija članova ekipe.

Pošto je priča o Supermenu u domenu fikcije i nije dokazano suprotno, zaključujemo da je nemoguće da jedan čovek radi bez prestanka 24 sata četiri dana za redom.

Dalje se sam nameće zaključak da su za vozača, mašinu ili oboje pisani fiktivni sati, koje je na kraju Kolubara isplaćivala preduzeću čiji je suvlasnik Dragan Tomić. U isto vreme kada je Tomić direktor Kolubare.

Objavljeno je između ostalog da su sve ove mašine iznajmljivane od privatnih firmi bez tendera, tako što je Kolubara zapravo bila "dužna po zakonu" da daje poslove svojim ćerkama firmama bez tendera, koje su onda angažovale privatna preduzeća, opet bez tendera.

To su samo neki od dokaza izneti u serijalu Insajder Prevara veka. Utvrđeno je da je za osam godina, od 2003. do 2010. godine, na zakup privatne mehanizacije potrošeno 130 miliona evra bez ikakve kontrole od strane EPS-a, čiji je Kolubara deo, ili od strane Vlade, koja je dužna da kontroliše rad svih javnih preduzeća.

Takođe je otkriveno da su dolaskom Nebojše Ćerana, kojeg je na čelo Kolubare postavila Demokratska stranka troškovi drastično smanjeni, što je dokaz da je toliki trošak svih prethodnih godina za zakup mehanizacije od privatnih firmi bio nepotreban.

Ispalo je da Insajder napada DSS, a brani DS! Šta je trebalo, da prećutkujemo činjenice? U optužbama da je sve to hajka protiv DSS-a, ignorisalo se da je u serijalu otrkiveno i to da je u vreme najvećih troškova u Kolubari, kada je direktor tog preduzeća bio Vladan Jovičić iz DSS-a, a Dragan Tomić predsednik Skupštine Kolubare, na čelu Upravnog odbora EPS-a, čiji je Kolubara sastavni deo, bio Petar Knežević iz Demokratske stranke, pa odgovornost DS za zlopotrebe nije nikako mala.

Objavili smo da je i Knežević odbio razgovor za Insajder. Dakle, ko nije zlonameran mogao je da shvati da zaštićenih nije bilo, kao i da su tvrdnje o nekakvom političkom progonu samo nedostatak druge argumentacije.

Ono što su ignorisali nadležni organi istovremeno je da je u Insajder otkriveno da se u vreme kada je DS preuzeo kormilo u Kolubari, uprkos smanjenju troškova, princip nije mnogo promenio, te da je državno preduzeće Kolubara, i dalje izvor bogaćenja povlašćenih pojedinaca.

Naime, otkriveno je da upravo u vreme kada na vlast dolazi koalicija DS - SPS, Jedinstvena Srbija, PUPS - G17 Plus, Kolubara počinje da iznajmljuje mašine i od privatne firme Daka, čiji je vlasnik snaja koalicionog partnera DS-a, lidera Jedinstvene Srbije, Dragana Markovića Palme.

Istovremeno član Upravnog odbora EPS-a, čiji je Kolubara deo, postaje Radosav Savatijević zvani Kene, blizak prijatelj Dragana Markovića Palme, koji je prema istraživanju Insajdera povezan sa četiri firme koje su iznajmljivale mašine Kolubari i/ ili trgovale kolubarskim ugljem.

Radosav Savatijević je takođe uhapšen zbog zloupotreba u Kolubari, ali je i on pušten da se brani sa slobode. Dragan Marković Palma, čija familija pored posla sa mašinama, već decenijama trguje ugljem iz Kolubare, nije bio predmet interesovanja pravosudnih organa.

I on se žalio kako se protiv njega vodi hajka iz nekakvih političkih razloga jer se protiv gej prajdu!

Palma je otišao još dalje tvdeći da mu je Ivica Tončev, savetnika Ivice Dačića, nudio da se stopira pominjanje njegovog imena preko novinarke Insajdera Tanje Janković za cenu od 10 hiljada evra. Tanja, koja je kao i ja tada tek došla u Insajder i bila deo tima koji je istraživao Kolubaru, bila je toliko potresena da smo se brinuli za njeno zdravlje. Nikada neću zaboraviti taj izraz šoka na njenom licu. Naravno da je sve bila laž.

Osnovno pravilo Insajdera je da i svoju kafu sami platimo, ali je tako bilo najlakše iskompromitovanti ceo Insajder. Tada smo odlučili da ih pozovemo obojicu, da sve razgovore snimamo, da bismo dokazali i objavili da iznose neistine.

Ovakav skandal bio je prvi od udaraca na prošireni tim Insajdera, na nas koji se prvi put bavimo istraživačkim novinarstvom. Prošireni tim tada je prvi put radio na novom serijalu, pošto je urednici i autorki Insajdera Brankici Stanković zbog procene bezbednosti nadležnih organa, još u januaru 2009. dodeljeno 24-časovno policijsko obezbeđenje sa kojim živi i danas.

Za B92 je bilo važno da Insajder ostane na programu, a bilo je nemoguće da u takvim okolnostima Brankica, primera radi, garantuje tajnost svojim izvorima ili da radi na temi kada joj zbog ugroženosti traže da se izmesti iz Beograda na tajnu lokaciju. Upravo takva situacija je nama, novim članovima tima, izazvala potpunu paniku jer se desila pred samo emitovanje serijala o Kolubari.

Sećam se koliko sam bila oduševljena kada me Brankica pozvala da radim za Insajder, ali i da sam posle serijala o Kolubari razmišljala da treba da odustanem jer mi je sve to bilo nepodnošljivo i suviše naporno.

Čim je Insajder krenuo, svi mi koji smo bili novi članovi tima, bili smo u nekakvoj panici kada smo i samo shvatili kolika je snaga te emisije. Kao novinari informativne redakcije B92, znali smo da je to najgledanija emisija na programu B92, emisija koja ima kredibilitet, ali nismo znali šta sve preživljavaju Brankica, Miša i Mira koji Insajder rade još od 2004. godine.

Sećam se da su nam uoči samog početka emitovanja emisije njih troje rekli, "posle ovog serijala videćemo svi zajedno ko može da radi Insajder, a ko ne može, ali sada morate da budete spremni na sve, i da će vas lažno optuživati i napadati, i živećete pod užasnim pritiskom koji nosi svaki serijal". Bili su u pravu.

Tanja, koja je kao i ja bila srećna što je deo tima Insajdera, stres koji je usledio preživljavala je na neki svoj način. Brankica joj je par puta rekla: “Tanja, ti bi trebalo da se baviš nekim humanitarnim radom”, jer je pored posla oko Insajdera svakodnevno dolazila sa idejama koje društveno- socijalne teme treba da radimo i zašto su važne.

To nisu bile teme kojima se Insajder bavio, pa je Brankica posle nekoliko meseci predlozila Tanju za emisiju "Vise od života" koja se takodje emituje na B92 a bavi se baš takvim temama. Ispostavilo se da je to i Tanji mnogo više odgovaralo. Danas kada sa njom pijemo kafu mi smo uvek u pričama o raskrinkavanju neke zloupotrebe, mafije, kriminala, a Tanja u pričama o tome kome su uspeli da pomognu u emisiji "Više od života" .

Posto sam duze od Tanje bila na B92, možda sam bila više upoznata sa napadima koji su pratili svaki serijal Insajdera, ali za ono što se dešavalo u tom trenutku ništa ne može da vas pripremi.

To nije nešto za šta vas spremaju na Fakultetu političkih nauka.

Brankica je smatrala da treba da ostanem, da nastavim da učim. Ona je oko tog prvog incidenta nekako preuzela teret i maksimalno smanjila pritisak na nove članove redakcije.

Tada sam shvatila kakav je čovek i zapravo nisam imala srca da joj posle svega kažem, „ja ovo ne mogu“. Ponosna sam što radim u Insajderu, ali se i dalje samo nadam da čovek vremenom može da očvrsne.

Posle tog incidenta sa Palmom i Tončevim, na jednom od brojnih redakcijskih sastanaka Insajdera, Brankica kao urednik donosi odluku da se ponovo uvede Insajder uživo i da se do kraja izborimo. Kao da smo svi ponovo dobili novu energiju, kao da iza svih nas nisu meseci neprospavanih noći.

Bilo je toliko dokaza crno na belo, javni interes potpunog razotrkivanja zloupotreba u Kolubari je bio neupitan, a emsija uživo je bila prilika da se pozovu svi oni koji nisu hteli u Insajder "koji se montira".

Tada, zbog teških optužbi i upornog odbijanja da javno govori o poslovima sa Kolubari, čak i uživo, Insajder emituje sve snimljene razgovore sa Draganom Markovićem Palmom iz kojih je jasno da on nema šta da demantuje. Pretio je tužbom za klevetu praktično zbog toga što je uopšte pomenut u serijalu Prevara veka, ali tužbu nije podneo.

Tužbama su pretili još neki akteri serijala Insajder Prevara veka. Niko od njih nije podneo tužbu. Umesto toga, u celom Lazarevcu su se već posle prve emisije pojavili plakati - umrlicena kojima je saopšteno da je B92 mrtav, a kao ožalošćeni smo navedeni svi, Veran Matić, Brankica i mi koji smo bili potpisani u špici emisije.

Kao novinar informativne redakcije Radija B92 znala da svaki serijal Insajdera prate razne optužbe, uvrede, pretnje ali se tada i moje ime našlo na umrilicama. I sad se naježim. Za plakate je osumnjičen Nenad Pavlović zvani Neks, vozač Dragana Tomića.

Svi iz Insajdera su tada bili pozvani da kao svedoci daju iskaz, da kažu da li osećaju da im je bezbednost ugrožena. Ne razumem takvo pitanje. Ili smo ugroženi ili nismo. To procenjuju nadležni državni organi, a ne mi.

Najveći šok sam doživela kada sam videla da osumnjičenog zastupa ni manje ni više nego bivši ministar pravde a tada advokat Zoran Stojković, visoki funkcioner DSSa. Toliko me je to zbunilo da i danas mislim da je sudija pomislio da sam mnogo glupa jer sam dosta šturo odgovarala.

Shvatila sam dakle da je DSS, uprkos svim dokazima, stao u odbranu svojih funkcionera. Uradili su čak i svoju analizu poslovanja Kolubare gde u suštini tvrde da nije bilo nikakvih zloupotreba.

U emisiji Insajder uživo o Kolubari, bio je i predstavnik DSS-a Andreja Mladenović, ali se nije dugo zadržao u studiju.

Naime, Mladenović je došao sa namerom da pročita pitanja koja je Insajder uputio Vojislavu Koštunici o okolnostima vezanim za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a za koja DSS smatra da su "u službi političke diskreditacije jednom od naroda izabranog predsednika države i u dva maha predsednika Vlade", kako su to sami istakli u pisanom odgovoru na konkretna pitanja.

Pošto Mladenoviću nije dozvoljeno da u emisji o Kolubari čita dugačak spisak pitanja upućenih Vojislavu Koštunici vezano za temu ubistva premijera Zorana Đinđića, valjda kao krucijalni dokaz da B92 mrzi DSS, Mladenović napušta studio. Javnost tako još jednom ostaje bez odgovora iz ove stranke, iz koje su se čule samo poruke da je i serijal o Kolubari, bez obzira na konkretne dokaze, politički progon.

DSS tada potpuno prekida saradjnu sa TV B92, a u tome su ostali dosledni do danas.

Odgovore na pitanja vezana za Kolubaru, u interesu javnosti, pokušavamo da dobijemo i na konferencijama za novinare DSS-a, naoružani dokazima prikupljenim tokom višemesečnog istraživanja i analize ogromnog broja dokumenata. Sećam se kako sam pre konferencije sa Brankciom spremala pitanja, prolazili smo ponovo kroz svaki papir. Uprkos tome su ignorisali činjenice, i prešli u kontranapad na Insajder i B92.

U jednom trenutku mi je bilo toliko neprijatno da je glas počeo da mi drhti. Neću to sebi oprostiti. Niko od prisutnih novinara nije reagovao na optužbe DSS i nije postavio nijedno dodatno pitanje povodom dokaza koji su javno predstavljeni. Tada mi je postalo jasno da je smo mi iz Insajdera neka vrsta incidenta i među kolegama.

Posle serijala Insajder Prevara veka, u kojem su objavljeni svi dokazi do kojih je redakcija došla tokom višemesečno istraživanja, usledila su hapšenja. Tokom 2011. više od 30 ljudi je uhapšeno zbog zloupotreba u Kolubari. Bila je to potvrda da je sve što je objavljeno u Insajderu tačno!

Optužnica je međutim podignuta samo za period do 2008. godine, dakle obuhvata samo vreme kada su Kolubarom rukovodili kadrovi DSS-a, dok se istražni organi u optužnici nisu bavili periodom kada je mašine u tom preduzeću imala, primera radi, i familija Dragana Markovića Palme.

Dokazi ipak nisu bili dovoljni čak ni da takva optužnica, podignuta u aprilu ove godine, odnosno pre više od četiri meseca, stupi na pravnu snagu.

Apelacioni sud, sa tim argumentom, prihvata žalbu optuženih, odnosno odlučuje da preinači odluku Višeg suda u Beogradu, smatrajući da više nema razloga za produženje pritvora bivšim direktorima Kolubare Draganu Tomiću i Vladanu Jovičiću uz objašnjenje da njihovo puštanje na slobodu "ne može da ugrozi krivični postupak protiv njih".

Činjenica da optužnica nije stupila na pravnu snagu ostavlja mogućnost da još jednom gledamo scenario da, uprkos dokazima, ti ljudi tuže državu za neosnovano držanje u pritvoru u kojem su proveli skoro godinu dana, što u prevodu znači da će im odštetu platiti svi građani Srbije.