"Energetski (ne)sporazum", drugi deo

Prema zvaničnim podacima u Srbiju je tokom 2012. uvezeno gasa u vrednosti od oko 800 miliona evra. Za potrebe industrije i građana gotovo celu ovu količinu iz Rusije kupuje Javno preduzeće Srbijagas. Kupovina gasa iz Rusije se međutim obavlja preko posrednika, odnosno u najvećem delu preko firme Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

To znači da se ukupna cena uvezenog gasa uvećava za milione evra, posrednici koji ne rade zapravo ništa osim što posreduju kroz papire, naplaćuju provizije, a sve ovo na kraju plaćaju građani Srbije.

Do 2001. godine posrednik u kupovini gasa iz Rusije u Srbiju bila je srpsko-ruska firma Progresgas trejding. Tada prva demokratska vlada ukida posrednika i Srbija gas počinje da kupuje direktno od Gazproma sve do 2007.godine. Te godine ponovo se uvodi posrednik, ali ovoga puta to je firma Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Do danas nije ispitana uloga onih koji su odlučili da ponovo uvedu posrednika u ceo posao, a ova firma će i prema poslednjem potpisanom sporazumu i u sledećoj deceniji biti posrednik u kupovini gasa iz Rusije.

Istovremeno iznos provizija i detalji ugovora strogo su čuvana poslovna tajna, kao i brojni dokumenti koji su potpisivani između Rusije i Srbije u vezi sa nabavkom gasa i gradnjom gasovoda u Srbiji.

U ovakvim okolnostima građanima Srbije obećava se jeftiniji gas i bolje snabdevanje nakon što kroz zemlju prođe gigantski međunarodni gasovod Južni tok, ali svi dostupni podaci do kojih je došao Insajder pokazuju da i nakon što se izgradi Južni tok, posrednik koji uvećava cenu ostaje u poslu.

Zašto je Srbija dovedena u situaciju skoro potpune energetske zavisnosti, koja je uloga predstavnika države u tome što su u jednom trenutku uveli posrednika pa mu potom dali sve beneficije, ko je dozvolio da se posrednički posao obavlja u ne regulisanim odnosima, a na štetu Javnog preduzeća Srbijagasi kao i na koje račune odlaze milonske provizije dok Srbija zapravo plaća skup gas, gledaćete u ovoj epizodi Insajdera.

Energetski (ne)sporazum , drugi deo

Zorana Mihalović, ministarka energetike: Prosto je nemoguće da imate posrednika i da to ne utiče na cenu gasa, naravno da utiče na cenu gasa određenom procentu, tako da ta cena gasa…

B92: Jel znamo u kojem procentu?

Mihajlović: …pa ne mogu, ne znam tačno ...

B92: Zna li iko u kojem procentu?

Mihajlović: Pa to ne znam da li neko zna.

B92: Evo mi smo pitali Agenciju za energetiku, oni bi trebalo da znaju.

Mihajlović: Pa trebalo bi, da.

Ministarstvo energetike kao i Agencija za energetiku, koja je nezavisno telo zaduženo da reguliše tržište svih energenata, nema odgovor na pitanje koliko tačno posrednik u poslu utiče na cenu gasa koju plaćaju građani. Kupac gasa za potrebe građana i industrije je prema odluci države Srbijagas, a on Agenciji podnosi izveštaje o tome koliko taj gas plaća. Agencija na osnovu ovoga određuje cenu gasa za građane. Predstavnici Agencije međutim navode da kupovina gasa iz uvoza nije u njihovoj nadležnosti te da ih to pitanje ne interesuje.

B92: Ko zapravo plaća proviziju za posredovanje? Vi odobravate Srbijagasu neku cenu.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Ali mi Srbijagasu kažemo mi tebi priznajemo... u principu, znači, mi kažemo Srbijagasu, ali ne Srbijagasu veletrgovini, mi njega ne kontrolišemo, nego Srbijagasu javnom snabdevaču kažemo šta ti kažeš koliko te to koštalo. On kaže koštalo me toliko, a zašto te toliko koštalo, ako si mogao da kupiš i od onoga po nešto niže. Mi bi to imali pravo da kažemo ne priznajem ti 400, nego 390. Međutim, oni naravno nemaju mnogo izbora. Tako da ne možemo da ih maltretiramo, bez neke velike podloge.

Srbija ima samo jedan pravac snadebavanja gasom koji dolazi iz Rusije. Gas ruske kompanije Gasprom se doprema gasovodom koji ide iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske do Srbije.

Ruska firma Gasprom, gas za Srbiju doprema do mesta Beregovo na ukrajinsko-mađarskoj granici. Međutim, na toj granici pojavljuje se, ali samo kroz papire, posrednička firma Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Ta firma na Beregovu kupuje gas od Gasproma i na istom mestu uz proviziju, predaje ga Srbijagasu. Potom, Srbijagas transportuje ovaj energent kroz Mađarsku, uz plaćanje transportnih troškova.

Tako ispada da Jugorosgas, iako uzima posredničku proviziju, ne snosi čak ni troškove za transport gasa kroz Mađarsku, koji iznose oko 70 miliona evra godišnje.

Da se uloga posredničke firme završava na mestu gde i počinje, odnosno na ukrjinsko madjarskoj granici, jasno se navodi i u Ugovoru izmedju Jugorosgasa i Srbijagasa do kog je došao Insajder.

Smatra se da je Prodavac isporučio, a Kupac preuzeo gas odmah posle prolaska gasa kroz merni uređaj u mestu primopredaje”, navodi se u Ugovoru.

Takođe se navodi da prodavac, odnosno Jugorosgas “neće snositi nikakve obaveze vezane za carinjenje kao i plaćanje poreza, odnosno taksi za prirodni gas koji se isporučuje na teritoriju Republike Srbije”.

Predstavnici nadležnih institucija godinama su tvrdili da bi cena gasa za Srbiju bila ista bez obzira na to da li postoji posrednik ili ne, odnosno da posrednik ustvari ne uvećeva cenu gasa. Takve tvrdnje su bile moguće jer se sve oko cene gasa drži u strogoj tajnosti i te podatke od Srbijagasa nije moguće dobiti čak ni po zakonu o pristupu informacijama.

Međutim, da je u pitanju obmanjivanje javnosti govore detalji iz nedavno objavljenog izveštaja Državnog revizora o poslovanju Srbijagasa. Revizor u izveštaju na osnovu dve fakture o uvozu gasa dokazuje da je provizija koju Jugorosgas uzima 4.43 posto. To znači da je za toliko uvećana i cena gasa. Revizor je utvrdio u izveštaju da se u ugovorima između Gasproma, Srbijagasa i Jugorosgasa posao ne reguliše dovoljno precizno, da se u trgovini krše Zakoni o carinskom postpuku i Zakon o PDV, ali ništa drugo osim preporuka da se ovo ispravi nije preduzeto.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Ozbiljno je pitanje provizije Jugorosgasa i svega toga, to je ono što smo mi takođe pitali i tražili. Koja je to provizija i koji je to procenat i zašto je tolika provizija, da se ne vraćam na početak zašto imamo posrednika, to je sad teško skloniti. Da ne govorim koliko smo izgubili u prethodnom periodu , svaka godina posredovanja Jugorosgasa Srbiju je koštala najmanje 20 miliona evra.

Prema izveštaju Državnog revizora, tokom 2011. godine Jugorosgas je Srbijagasu fakturisao 1.4 milijarde kubika gasa po ceni od 49 milijardi dinara. U tu sumu uračunata je i provizija Jugorosgasa od 1.9 milijardi dinara. To znači da su samo za gas uvezen 2011. godine potrošači u Srbiji posredniku, firmi Jugorosgas, platili proviziju od 18 miliona evra.

Šta zapravo znači posredovanje u ovo poslu vrednom stotine miliona evra govori podatak da je ovaj posao tokom 90-tih obavljala kompanija Progresgas Trejding, firma koja je bila u vlasništvu ruskog Gasproma i državne kompanije Progres na čijem je čelu tada bio premijer Srbije Mirko Marjanović. Koliko je unosan posao posredništva u nabavci gasa pokazuje i podatak da je posrednik Progresgas trejding prema statistikama iz 1995. godine bio među deset najprofitabilnijih firmi u Srbiji sa profitom od oko 90 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

Nakon 5. oktobra 2000. predstavnici Vlade ušli su u direktne pregovore sa Gaspromom, a posrednik je odmah izbačen iz posla. Od 2001. do 2007., punih šest godina Srbija je kupovala gas direktno od Gasproma, što pokazuje da posao može da se obavlja i bez posrednika. Poslove sadašnjeg Srbijagasa oko uvoza gasa obavljao je u to vreme državni gigant NIS, a predstavnici ove kompanije istraživali su koliko je posrednik u poslu zapravo povećao cenu gasa koja je u Srbiju uvožen tokom 90-tih. Šta je za Srbiju značilo izbacivanje posrednika iz posla vidi se iz autorskog teksta tadašnjeg pomoćnika direktora NIS Naftagasa Boška Samardžića u dnevnom listu Glas javnosti objavljenom 2001. godine:

„Iz strukture cene eliminisana je cena tranzita kroz Ukrajinu, a špediterske usluge (koje su iznosile od 80.000 do 100.000 maraka mesečno) sada su nula, dok je uvoznička provizija svedena na 0,75 odsto. To znači da bi za šest meseci ove godine potrošači gasa u Srbiji platili 9.5 miliona dolara više da je ostao Progresgas trejding kao uvoznik.“

2007. godine u vreme Vlade Vojislava Koštunice desio se preokret i u posao se ponovo uvodi posrednik. Ovaj put kompanija Jugorosgas, koja ovaj posao radi i danas. Predstavnici nadležnih institucija nisu tada objasnili javnosti zašto Srbija više ne kupuje gas direktno od Gasproma. Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2006. do 2008. danas otkriva da je ruska strana u tom trenutku insistirala da se u posao uvede posrednik.

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: Pošto su u Srbiji već imali Jugorosgas kao ćerku kompaniju, onda su zahtevali da se Jugorosgas pojavi kao posrednik, odnosno da Jugorosgas uvozi od Gasproma gas i nama ga prodaje.

B92: Ali samo kroz papire.

Krstić: Pa... mnoge se stvari rade kroz papire, nije problem što se rade kroz papire, problem je da li vi od toga imate koristi ili štete. To je bila njihova politika i oni su na tome insistirali i nama se to naravno nije svidelo. Ranije je postojao takođe posrednik, još dok je NIS bio dok smo mi bili u sastavu NISa mislim na Srbijagas bio je neko posrednik znate kako je to bilo

B92: To je Mirko Marjanović, Progresgas trejding?

Krstić: To je Progresgas trejding neko ko skida kajmak i tako dalje, mi smo to u Srbijagasu... Ovako, jako nas je to zabrinulo.

Aktuelna ministarka energetike Zorana Mihajilović tada je do polovine 2006, u vreme kada se vode pregovori o ponovnom uvođenju posrednika, bila savetnica potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa i prisustvovala je sednicama Upravnog odbora Srbijagasa.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Srbija je nabavljala direktno gas od Gazeksporta i ja to znam, tome sam čak i prisustvovala, nje bilo posredničkih ugovora. Onog trenutka kada je Srbija izgubila partnerski odnos u Jugorosgasu odjedanput se pojavio Jugorosgas kao posrednik. Ja ne znam da su Rusi tog trenutka insistirali na posredniku.

Insajder je po Zakonu o slobodnom prustupu informacijama došao do finansijskih izveštaja kompanije Jugorosgas od 2001. do danas. Iz tih izveštaja se vidi da Jugorosgas pre nego što je postao posrednik u nabavci gasa za Srbiju beleži ogromne gubitke. Od prve godine kada počinje da uzima posredničku proviziju 2007. pa sve do danas, Jugorosgas posluje sa profitom koji se meri desetinama miliona evra.

Jugorosgas postaje posrednik pošto je nizom u najmanju ruku neobičnih odluka državnih organa i službenika državnih firmi, država Srbija izgubila veliki udeo u vlasništvu, a većinski vlasnik Jugorosgasa postala je ruska strana preko Gasproma i firme Centreks, iza koje stoji kapital iz of-šor zone.

Naime, kompanija Jugorosgas osnovana je davne 1996. po sporazumu između Savezne republike Jugoslavije i Ruske Federacije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji Srbije. U trenutku osnivanja Jugorosgasa Gasprom je imao udeo od 50 odsto, a kompanije osnovane u Srbiji preostalih 50 odsto. Kompanija Progres je imala 15 odsto, Progresgas Trejding 10 odsto, NIS 20 odsto, BeoBanka 5 odsto.

Još 2002. godine na prodaju se nude akcije Progresgas Trejdinga i Progresa, praktično četvrtina udela u ovoj kompaniji. Pravo preče kupovine ima Naftna industrija Srbije, koja bi uz akcije Beobanke u stečaju, kupovinom postala vlasnik 50 odsto Jugorosgasa, isto koliko ima i Gasprom. Godinama se ništa ne dešava. Do kraja decembra 2005. se ova odluka ne realizuje, pa se u decembru održava Skupština Progresgas Trejdinga, na kojoj se konstatuje da srpska strana nije zainteresovana za kupovinu njihovih akcija u Jugorosgasu. Akcije kupuje firma Centreks, po ceni od 4,8 miliona dolara.

Firma Centreks, ima više nego komplikovanu vlasničku strukturu, a prema istraživanju Insajdera, stopostotni vlasnik ovog preduzeća na kraju lanca je Gasprom banka. U ovoj banci Gasprom ima manjinski udeo. Najveći broj akcija pod kontrolom je Banke Rusije, koja je, opet, najvećim delom vlasništvo ruskih biznismena.

Praktično od kraja 2005. tada državna kompanija NIS, odnosno Srbijagas kao njen pravni naslednik ima 20 odsto vlasništva u Jugorosgasu, s tim što će kasnije kupiti akcije Beobanke i doći do 25 odsto vlasništva. Polovinu vlasništva zadržava Gasprom, 25 odsto ima Centrex. To znači da 75 odsto profita kompanije Jugorosgas ide ruskim firmama.

Vojislav Vuletić, Udruženje za gas: Drugi je kupio 25 odsto i zato mi sada imamo 25 odsto.

B92: Tek 2005 je realizovana kupovina tih akcija.

Vuletić: Pa zato što smo se kilavili i ništa nismo uspeli da uradimo.

B92: Zbog čega, jel imate objašnjenje. Zbog čega Srbija to nije uradila?

Vuletić: Ne znam. Stvarno ne znam. To je glupost, a na glupost da kažem zašto je ne mogu da kažem jer ne znam. Trebalo je to da uradimo. 4,7 miliona dinara Naftna industrija Srbije je imala u svakom trenutku na računu. Pardon, 4,7 miliona dolara imala je na računu u svakom trenutku. A zašto nije uradila to treba pitati ondašnjeg ministra energetike, ondašnjeg direktora NIS- a i ondašnju vladu.

Predstavnici nadležnih institucija Srbije, prema istraživanju insajdera, nisu bili zainteresivani za otkup akcija čime bi Srbija zadržala svoj udeo u firmi Jugorosgas, nego su namerno ili slučajno propustili šansu i omogućili Rusiji da postane većinski vlasnik firme Jugorsgas. U tom trenutku Jugorosgas još uvek nije posrednik u kupovini gasa , ali prema našem istraživanju, nezaintersovanost ili namera nadležnih institucija Srbije dovela je do toga da važne državne poslove koji se tiču gasifikacije južnog dela Srbije prepuste stranoj kompaniji.

Jugorosgas naime od osnivanja ima pravo na gasifikaciju cele Južne Srbije. U tom trenutku upravlja već izgrađenim magistralnim gasovodom Pojate-Niš, ima pravo na izgradnju magistralnog gasovoda od Niša do Leskovca, koji je nedavno završen. Takođe 2005. Jugorosgas ima pravo izgradnje gasovoda kojim bi se Srbija spojila sa Bugarskom. Povezivanje sa Bugarskom o kojem se priča već 15 godina i koje nikada nije izvedeno, za Srbiju znači mnogo. Tako bi se transportom kroz Bugarsku mogli smanjiti troškovi tranzita, a otvorila bi se i mogućnost da se u Srbiju osim ruskog doprema i azerbejdžanski gas.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Dok je Srbija imala partnerski odnos između... znači Jugorosgas kada je formiran ‘96. godine itd. Srbija je imala partnerski donos i kada ima partnerski odnos onda to može da bude i razumljivo u tom smislu, ali je Srbija je izgubila svoj partnerski odnos u Jugorosgasu i Srbija je sada vlasnik samo 25% Jugorosgasa.

U trenutku kada je Srbija izgubila 25 odsto akcija u Jugorosgasu, ministarstvo energetike vodio je visoki funkcioner DSS-a Radomir Naumov, a ova stranka postavljala je i rukovodstvo u državnoj kompaniji NIS u čijoj su nadležnosti sve do oktobra 2005. bili i poslovi koje danas obavlja Srbijagas. Svi predstavnici DSS odbili su razgovor za Insajder uz opravdanje koje ponavljaju već tri godine, a to je da Insajder emisijama o političkoj pozadini ubistva premijera i pljački u Kolubari vodi kampanju protiv ove stranke.

Insajder je međutim došao do dokumentacije koja pokazuje šta se sve dešavalo u mesecima kada je Srbija izgubila mogućnost da ostane partner u firmi Jugorosgas.

Naime, Upravni odbor NIS-a u maju 2005. doneo je odluku o kupovini akcija koje su u tom trenutku bile ponuđene na prodaju. U ovoj odluci jasno se navodi ko je zadužen da kupi akcije:

Za realizaciju ove odluke i zaključenje ugovora o kupovini akcija sa Progresgas Trejdingom I Beobankom u stečaju zadužuje se Milutin M. Prodanović, direktor NIS – Energogasa.”

U odluci Upravnog odbora takođe stoji da je neophodno pribaviti saglasnost naledežnih državnih organa Srbije, što znači saglasnost resornog Ministarstva rudarstva i energetike.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Ako postoji odluka UO NIS i ako je u njoj određeno da mora da se po pravu preče kupovine, koje smo imali normalno, NIS je tada bio vlasnik, nije bilo Srbijagasa , dakle nije bio podeljen, i ako je donet odluka da se kupi tih 25 odsto i ako je imenovan čovek koji to treba da uradi, niko ne može da me ubedi da se nešto drugo desilo. Dakle oni koji su imenovani nisu sproveli odluku. Takođe ono što sam čula a to je da navodno zapisnici UO NISa nisu došli u Ministarstvo pa kao nešto nije moglo da se sprovede, pa ima živih ljudi u tom UO NIS-a. Čovek koji je imenovan da kupi tih 25 odsto je tog trenutka bio generalni direktor Energogasa , zove se Milutin Prodanović. Zašto nije kupio? Ili ako nije kupio zašto nije objasnio zašto to nije uradio, zašto nije podneo izveštaj UO NIS-a da to nije uradio. Dakle neko nije sproveo odluku i svi su se napravili ludi. Taj isti čovek je posle postavljen za pomoćnika ministra. Da li je to bila nagrada?

Milutin Prodanović, u to vreme kadar DSSa odbio je snimanje za Insajder.

U razgovoru sa novinarima Insajdera Prodanović je rekao da je za sprovođenje odluke o kupovini akcija u Jugorosgasu Upravni odbor ovlastio generalnog direktora NIS-a. Direktor je u tom trenutku bio Željko Popović, takođe kadar DSS-a. Prodanović ovo potkrepljuje pismom za koje tvrdi da je iz NIS-a upućeno Jugorosgasu deset dana nakon donošenja odluke Upravnog odbora.

List Politika početkom 2006. prenosi Prodanovićevu izjavu da je „odluku o kupovini akcija u Jugorosgasu morala da potvrdi vlada i da NIS nije mogao sam da odluči šta će da kupuje, tako da NIS nikako ne može biti krivac za propušteni rok”. Iz Ministarstva su s druge strane tvrdili da nikada nisu dobili odluku UO NISa pa nisu mogli o tome ni da se izjasne.

Milutin Prodanović koji je bio direktno imenovan da kupi akcije u Jugorosgasu, sa mesta direktora Energogasa krajem 2005 postaje pomoćnik ministara rudarstva i energetike Radomira Naumova. Prodanović je ostao na toj funkciji i kada su Vladu 2008. formirali DS- SPS i G17, kao pomoćnik ministra Petra Škundrića. DSS je tada otišao u opoziciju. Smenjen je sa te funkcije tek formiranjem aktuelne Vlade.

2008. vlada je naložila Ministarstvu energetike da sačini izveštaj o tome kako je Srbija propustila da kupi akcije u Jugorosgasu.

U toj analizi uopšte se ne pominje Milutin Prodanović, niti njegova odgovornost.

Izveštaj se zato u velikoj meri bavi tada tek formiranim preduzećem Srbijagas, u kojem je direktore postavljala stranka G17 plus. Naime, Srbijagas je formiran izdvajanjem iz NIS-a u oktobru 2005, a sporne akcije u Jugorosgasu ruska strana kupila je konačno u decembru iste godine.

U izveštaju se navodi da je u vreme kada je propuštena kupovina akcija i kada je uveden posrednik problem pravila loša komunikacija između Ministarstva energetike na čijem je čelu bio Radomir Naumov iz DSS-a i Srbijagasa kojim je upravljao prvo Miloš Tomić a zatim Miloš Milanković obojica iz G17 Plus. Tomić je sada direktor JP Transnafta kao kadar SNSa. I on i Milanković odbili su snimanje za Insajder.

Današnja ministarka Zorana Mihajilović prisustvovala je brojnim sastancima koji su se ticali energetike u tom periodu.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Mi smo imali sastanak i kod Koštunice kod premijer tog trenutka, jedna od tema jeste bio Jugorosgas. Niko nije objasnio zašto je izgubljeno 25 odsto . Ja zaista mislim da mora da se zna zašto nisu kupljeni, ja želim da čujem taj odgovor zašto neko nije kupio ili da li je neko nekome sugerisao da to ne kupe. Koliko ja znam, ja sam to bar slušala da je i Skupština Srbije u prethodnom mandatu, odnosno Odbor je najavio da će tražiti istragu, koliko znam pokrenute su čak dređene istrage oko Jugorosgasa, ja nekako sve očekujem da ćemo imati pravu informaciju u jednom trenutku.

Svetislav Krstić, predsednik Uo Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: To je to je jedno zamešateljstvo ali to je sve trebalo da radi NIS.

B92: Ne, ne već se desila podela 1. oktobra 2005.?

Krstić: Shvatate da se te stvari dogovaraju ne danas za danas, to nije prosto da odete na pijacu i da kupite kilo gvožđa to je stvar koja se dogovori u nekom periodu i onda se to realizuje.

Nakon što postaje većinski ruska firma, Jugorosgas zahvaljujući odluci Upravnog odbora Srbijagasa, koji po zakonu kontroliše Vlada Srbije, 2007.godine postaje posrednik u kupovini gasa koji se u Srbiju uvozi iz Rusije. Na taj način Jugorosgas postaje i veoma profitabilno preduzeće ali istovremeno i formalni vlasnik tada izgrađenog magistralnog gasovoda od Pojata do Niša i distributer gasa u južnom delu Srbije.

Svetislav Krstić tadašnji predsednik UO Srbijagasa koji je učestvovao u pregovorima kaže da je kompanija Srbijagas što se tiče uvođenja posrednika i predaje dokumentacije o vlasništvu nad gasovodima dovedena pred svršen čin.

On kaže da je ceo aranžman verovatno već bio dogovoren tokom susreta srpskog državnog rukovodstva sa rukovodstvom Gasproma u prvoj polovini 2006. Krstić je tokom posete Aleksandra Medvedeva, zamenika generalnog direktora Gasproma imao priliku da prisustvuje sastancima kod tadašnjem predsednika Srbije Borisa Tadiću I potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Kaže da se tada nije pričalo direktno o uvozu gasa, ali da on nije bio prisutan na svim sastancima

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2005 do 2008: Mi smo dobro znali da je dogovoreno, jer nisu se ovi iz Jugorosgasa pojavili tek tako na pamet da će oni da budu posrednici.

B92: Sa kim?

Krstić: I sada nama..

B92: A sa kim, sa kim je morao da dogovori?

Krstić: To je neko iz vrha vlasti morao dogovarati, ja ne znam ko, nisam ja mogao imati sve informacija ja sam imao više informacija šta se dešava u kompaniji i oko kompanije, ali ne znam ja ko je sa kim pregovarao.

B92: Ali stekli ste utisak da je..

Krstić: Ali recimo znam kad je bio direktor Gaspromeksporta u Srbiji bio je kod Labusa, pravo da vam kažem kad me već pitate bio je kod Labusa, bio je kod Koštunice i bio je kod Tadića.

B92: Kod predsednika države, premijera i potpredsednika Vlade.

Krstić: Ja sam bio kod Labusa, bio sam kod Tadića sa Medvedevim, ali me kod Koštunice nisu primili, iako je njegov šef kabineta znao ko sam ja. Nije ni Tomić, tada je bio Tomić direktor.

B92: Čekajte, čekajte, ali to jeste važno.

Krstić: Dobro to je neki detalj moguće, bila je gužva oko tih prijema nije to centralna stvar.

Tokom 2006. Jugorosgasu se i formalno prenosi deo već izgrađenog gasovoda, predaje im se dokumentacija svih projekata gasifikacije južne Srbije i pravo snabdevanja ovog dela zemlje. Nije uobičajeno da vlasništvo nad magistralnim gasovodom ima kompanija koja nije na neki način pod kontrolom države, tvrdi dugogodišnji sindikalni lidera radnika NIS-a.

B92: Šta je zapravo magistralni gasovod, jel možemo da ga uporedimo s nečim?

Sava Blagojević, sindikat NIS Naftagas od 2001. do 2013. godine: To je glavna cev kroz koju prolazi gas kroz jednu državu. To je znači kao glavna trasna linija, kao recimo koridor 10. Autoput. Znači iz tog glavnog cevovoda se račvaju drugi cevovodi, drugi gasovodi za snadbevanje gradova gasom i privrede.

B92: Zbog čega je važno… da li je u drugim zemljama to u državnom vlasništvu ili ima ovakvih primera kao kod nas?

Blagojević: Praksa je da u svim državama da magistralne naftovode, gasovode, dalekovode, kontroliše država i da je u vlasništvu države. Iz nekoliko razloga. Jedan razlog je kontinuirano snadbevanje energentima , znači da niko ne može da ima monopol, da ne zavisi od privatnika da li će on da kalkuliše sa cenama, sa ne znam ni ja čime... pa on jednostavno zatvori to, pa neće da pusti, kao što Ukrajinci nisu pustili gas za zapadnu Evropu, itd. Znači to mora da bude u državnom vlasništvu i da država izdaje to i da onda ubira za transport kako nafte, tako gasa, električne energije itd.

Odluka o prenosu magistralnog gasovoda doneta je na sednici UO Srbijagasa avgustu 2006. Godine, a ovu odluku potvrdila je Vlada Srbije koju je vodio Vojislav Koštunica.

Svetislav Krstic tada predsednik Upravnog odbora Srbijagasa tvrdi da je sve vec bilo dogovoreno jos u momentu formiranja Jugosrgasa.

Svetislav Krstić, predsednik Uo Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: To je još tim Sporazumom iz ‘96 između SRJ i Ruske Federacije formiran, odnosno osnovan Jugorosgas i posledica jeste i prenos vlasništva nad MG 09 je krenuo u NIS-u. Procedura oko prenosa gasovoda MG09 je započeta u NISu i ta je procedura praktično dovedena do kraja, u međuvremenu je došlo do Zakona o NIS-u, odvajanja NIS-a i Srbijagasa i tada je Srbijagas kao pravni naslednik u gasnom delu NIS-a taj posao doveo do kraja tako što je doneo odluku koja je već bila pripremljena.

Bivši direktor razvoja Energogasa, nekadašnjeg dela NIS-a tvrdi da je NIS imao sve projekte koji su im oduzeti i predati Jugorosgasu

Vojilas Vuletić, Udruženje za gas: Ja sam bio direktor razvoja u Energogasu, gde smo mi u Energogasu razvili projekte za gasifikaciju južne, istočne i zapadne Srbije. Pretpostavilo se da ćemo mi gasovod MG9 koji ide od Pojata do Niša i MG 10 od Niša do Dimitrovgrada da uradimo, da uradimo gasovod od Knjaževca do Negotina, Bora i Zaječara, da ćemo da uradimo gasovod do Prištine i da ćemo u zapadnoj Srbiji da uradimo gasovod do Valjeva, do Užica. ‘95. godine predsednik vlade Mirko Marjanović želi da napravi Jugorosgas. Tada se formiralo to preduzeće i mi smo im dali to što smo im dali. Dali smo im sva prava južno od Pojata. I za južnu Srbiju i za istočnu Srbiju i za sve ono tamo što se radi i taj gasovod Niš- Dimitrovgrad. Znači nama su dokumentaciju koju smo mi imali, oni uzeli.

Činjenica da je Jugorosgas i posrednik u kupovini gasa i vlasnik dela magistralnog gasovoda u Srbiji kojim snabdeva potrošače na jugu Srbije, prema istraživanju Insajdera dovela je do skoro apsurdne situacije.

Jugorogas kao posrednik na ukrajinsko-mađarskoj granici u Beregovu prodaje gas Srbijagasu po jednoj ceni, a zatim ga, kao distributer na jugu Srbije, u mestu Pojate ponovo kupuje od Srbijagasa po nižoj ceni.

Jugorosgas je distributer gasa za južnu Srbiju. Gas koji prodaje potrošačima, kupuje od Srbijagasa po ceni po koja važi za sve distributere u Srbiji. Ova cena je, zbog očuvanja socijalnog mira, odlukama Vlade Srbije niža od cene po kojoj Srbijagas nabavlja ovaj energent od Jugorosgasa u Ukrajini.

Insajder na osnovu podataka prikupljenih od Agencije za energetiku i iz izveštaja državnog revizora izračunao koliko je Srbijagas izgubio samo u jednoj godini zbog ovakve trgovine.

Srbijagas je 2011. godine kupovao gas od Jugorosgasa po ceni od 456 dolara za hiljadu kubika.

Isti taj gas ponovo je prodavao Jugorosgasu po ceni od 430 dolara.

Na svakih hiljadu kubika, Srbijagas je u ovoj trgovini gubio 26 dolara.

S obzirom da je Jugorosgas 2011. godine od Srbijagasa kupio 40.2 miliona kubika gasa, samo te godine Srbijagas je na ovaj način izgubio nešto više od milion dolara.

Kada se tome dodaju troškovi transporta kroz Mađarsku od 46.5 dolara na hiljadu kubika, koje takođe plaća Srbijagas, ukupan gubitak ovog preduzeća u ovoj trgovini iznosio je više od 3 miliona dolara.

Razliku u novcu Srbijagas nadoknađuje podizanjem kredita za koje garantuje država Srbija, odnosno svi građani.

B92: Nije jasno kako agencija može da toleriše situaciju gde se praktično dešava trgovina na štetu ne samo Srbijagasa nego i građana Srbije, zato što Srbijagas gubi pare, a građani će na kraju to da plate?

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Pazite, nisu građani prepušteni samo Agenciji, znači po našem zakonu vrlo je jasno definisan nadležnost države, odnosno vlade, odnosno nadležnog ministarstva za energetiku i agencije.

Sava Blagojević, sindikat NIS Naftagas od 2001. do 2013. godine: To je u najmanju ruku čudno da se tako nešto dešava.

B92: Zbog čega bismo mi izašli u susret jednoj stranoj kompaniji na sopstvenu štetu?

Blagojević: Pa ne bi trebali da im izlazimo u svakom slučaju

B92: Jeste čuli nekada u bilo kojoj zemlji da se to radi tako?

Blagojević: Ne.

B92: Da kupite za dva, istom tom , istoj toj kompanij i prodate za jedan?

Blagojević: To nije logično ni za jednog trgovca , ni za jednog običnog čoveka, ni za onog čoveka što na pijaci prodaje , da kupi po višoj ceni pa da prodaje za nižu. To radi samo onaj čovek koji je ostao bez ičega pa ono što ima rasprodaje da bi se izvukao iz dugova. A ne da kupuje, pa prodaje, to zaista nema nikakve logike.

B92: Jel ne možemo da kažemo i da prepoznamo da je to problem? Jer Srbijagas gubi na toj transakciji. Kako smo izračunali u 2011. godini 2,4 miliona dolara što nije malo za Srbijagas.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Nije malo, ako je tako.

B92: To je naša računica, između ostalog smo koristili podatke Agencije.

Hadžibabić: Ne znam stvarno, taj spoljnotrgovinski deo tamo ne znam.

B92: Dobro, ali jel možemo bar da prepoznamo da je to nenormalna situacija.

Hadžibabić: Nenormalna je sitaucija ako kupuješ skuplje nego što prodaješ. To je nenorm.. univerzalno nenromalna situacija.

Insajder je još u septembru prošle godine tražio intervju sa direktorom Jugorosgasa Vladimirom Koldinom. Ubrzo nam je stigao dopis u kojem se navodi da je Koldin spreman da odgovori na pitanja u pismenoj formi, upućena takođe pismenim putem. Insajder je uputio pitanja,ali nam odgovori do danas nisu stigli.

Koliko je profitabilna kompanija Jugorosgas, dok je Srbijagas neprestano u gubitku pokazuju praktično podaci iz finansijskih izveštaja dve kompanije.

2009. Srbijagas je ostvario gubitak od 20,8 miliona evra, iste godine Jugorosgas ostvario dobit od 13, 7 miliona evra.

2010. - Srbijagas je ostvario gubitak od 57 miliona evra, iste godine Jugorosgas ostvario dobit od 18,8 miliona evra.

2011. - Srbijagas je ostvario gubitak od 48,6 miliona evra, iste godine Jugorosgas ostvario dobit od 14,6 miliona evra.

2012. – Srbijagas je imao gubitak od 328,5 miliona evra a Jugorosgas dobit od 8,7 miliona evra.

Deo dobiti isplaćuje se kao zarada vlasnicima Jugorosgasa, što znači da veći deo isplaćene zarade, 75 odsto odlazi stranim vlasnicima i iznosi se iz zemlje. Kao vlasnik 25 % akcija Srbijagas dobija deo dobiti od Jugorosgasa. Prema zvaničnim izveštajima 2011, Srbijagas je iz dobiti posredničke firme zaradio oko 1,7 miliona evra kada se odbije porez. Međutim, ta dobit ni blizu ne pokriva gubitak koji Srbijagas ima zbog trgovine preko posrednika.

S obzirom da Srbijagas ima manjinski udeo u vlasništvu Jugorosgasa, godinama unazada uobičajena je praksa da je direktor Srbijagasa istovremeno u upravi Jugorosgasa. To znači da je praktično isti čovek u isto vreme i kupac i prodavac.

Aktuelni direktor javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović tako je, poput svojih prethodnika, i član Nadzornog odbora Jugorosgasa. Kao član uprave Jugorosgasa isti čovek dobija mesečno gotovo sedam puta veću platu, nego kao direktor Srbijagasa.

Iako Bajatović tvrdi da svoju platu iz Jugorosgasa poklanja u dobrotvorne svrhe, ceo sistem je postavljen tako da se s razlogom postavlja pitanje čije će interese zastupati bilo koji menadžer, kojeg je država imenovala da brine o javnom preduzeću - interese Srbijagasa gde prima hiljadu i po evra ili interese Jugorosgasa gde prima 10 hiljada evra.

Tu nije kraj neobičnim vezama izmedju Srbijagasa i Jugorosgasa. Tako je na primer izvršni direktor za komercijalne poslove Srbijagasa, čiji je posao da kupuje i prodaje gas Dragan Vučur, istovremeno i predsednik Skupštine akcionara Jugorosgasa.

Dragan Vučur, direktor za komercijalne poslove JP Srbijagas: Možda postoji nešto što... Svaki organizacioni deo Srbijagasa se bavi određenim aktivnostima i prema nekim procedurama...

B92: Vi ste zaduženi za trgovinu jel tako...

Vučur: Mmmmda...

B92: Ok, u okviru toga bih vas pitala...

Vučur: Pa nemojte.

B92: Ne vidim u čemu je problem, zašto niko iz Srbijagasa ne sme da govori osim gospodina Bajatovića...

Vučur: Pa zato što je to uspostavljeno, jednostavno … kao što u svaku kuću postoji neki...

B92: Gospodine Vučur, Srbijagas nije privatna kuća nego javno preduzeće...

Vučur: Slažem se, nisam nijednog trenutka rekao da je privatna kuća...

B92: Dobro, jel možete o trgovini da nam odgovorite na par pitanja...

Vučur: Ja bih vas zamolio...Ma ne bežim, ja vam samo kažem jednostavinm stvarima, kao što je u vašoj kući, kao što ste vi...

B92: Ja Vas pitam vrlo jednostavno …

Vučur: Molim vas dozvolite mi samo dve rečenice da kažem...kao što ste vi novinar, kao što je vaš kolega snimatelj, znači svako obavlja svoj deo posla, pa u okviru i vašeg izveštaja se pojavljujete vi kao...

B92: I ja vas pitam za vaš deo posla.

Vučur: I ja vas molim da za sva pitanja koja su vezana za delatnost Javnog preduzeća Srbijagas...

B92: Mi smo poslali zahtev pre više od pola godine, nikad nam nije odgovoreno...

Vučur: Molim vas...

B92: Jel to privatna firma ili javno preduzeće...

Vučur: Znate ko je direktor, ko ga je postavio za direktora tog javnog preduzeća, znate....

B92: S kim je potpisan ugovor gospodine Vučur?

Vučur: Molim vas...

B92: To je vaša nadležnost...

Vučur: Hvala vam.

Rukovodstvo Srbijagasa tvrdi da je troškove tog javnog preduzeća, koji su u velikoj meri nastali i zbog posrednika u kupovini gasom, smanjilo tako što je uvelo još jednog posrednika, firmu Russian Serbian Trading Corporation. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ovo je mehanizam da ogroman profit u trgovini gasom završi na of- šor računima skrivenih vlasnika, uz izgovor da se tako pomaže srpskoj industriji.

RST, kako je skraćeni naziv ove posredničke kompanije, posreduje u nabavci gasa od Gasproma za potrebe dve nekada velike srpske firme – Metanolsko sirćetnog kompleksa iz Kikinde i HIP Azotara Pančevo, koje je preuzelo javno preduzeće Srbijagas.

Prema istrazivanju insajdera, RST za potrebe dve fabrike zaista isporučuje gas po jeftinijoj ceni od one po kojoj Srbija inače kupuje od Jugorosgasa, ali ogromne provizije opet odlaze na račune of-šor kompanija, pa sam tim cena koju plaćaju ove dve fabrike nije niska kao što bi mogla da bude.

Kompanija RST koja je osnovana krajem 2010. godine, tokom 2012. prema podacima iz njihovog zvaničnog finansijskog izveštaja ostvarila je čistu dobit od 9,6 miliona evra. Ova firma ima 4 zaposlena, nema sopstveni sajt, ne pojavljuje se u javnosti kao kompanija koja radi velike poslove i gotovo se o njoj ne zna ništa. Ni nadležne institucije ne znaju ko stoji iza te novoosnovane firme, koja opet samo kroz papire, gas prodaje fabrikama koje spadaju u najveće potrošače u Srbiji i u vlasništvu su Srbijagasa.

B92: Šta je ta firma?

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: Pa to je firma koja se bavi uvozom prometom prirodnog gasa oni su deo kolača Srbijagasa preuzeli na jedan vrlo volšeban način, tako da je to sada jedan problem o kojem neki drugi razmišljaju i još više će razmišljeti. Nelogično je da vi koji živite od toga što ste u prometu gasa nekome ko ima 2 zaposlena dozvolite da on, da veći deo posla date. I još što je neobično je da RST uvozi gas za potrebe Metanola i Azotare gde Srbijagas ima vlasnički udeo, znači oni uvoze gas za naše kompanije, to je vrlo nelogično, a da ne pričam to je firma koja se pojavila pre dve godine oni su radili posao a da nisu imali licence, sve papire koej treba, to je jedan posao koji apsolutno bi trebalo do kraja rasvetliti.

Proizvodnja metanola i veštačkog djubriva u MSK i Azotari gotovo u potpunosti zavisi od gasa, a uspešno poslovanje direktno je vezano za cenu ove sirovine. U ovom slučaju RST bi kao firma sa samo četiri zaposlena trebalo da prodaje gotove proizvode i plaća Gaspromu za nabavljeni gas. Neobično je i to da rukovodstvo Srbijagasa predaje posredniku, novoosnovanoj komapniji RST, posao koji inače to javno preduzeće može samo da obavlja. Objašnjenje za to što dva velika kupca prepušta posredničkoj firmi je to što RST navodno od Gasproma može da dobije gas po nižoj ceni od cene koju bi mogao da dobije Srbijagas.

Svetisla Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: Prosto tu Srbijagas radi direktno protiv svog interesa, odnosno rukovodstvo Srbijagasa i vrlo je čudno da se tu još uvek nista ne preduzeima po tom pitanju. Ako za naš za naše firme radi neko drugi, hajte da vi i ja onda osnujemo neku firmu i da mi uvozimo onih preostalih 800 miliona mislite da će nam to neko dozvoliti.

Insajder je došao do dokumenta koji pokazuje kolika je zapravo zarada RST-a u ovom poslu. To je ugovor između Gazprom Švajca, ćerke firme ruskog Gasproma i RST-a kao posrednika za Srbiju, potpisan krajem jula 2011. godine.

U ugovoru se navodi da Gasprom Švajc prodaje RST-u gas za potrebe poslova prerade u Srbiji za koji se RST obavezuje da će ga redovno plaćati. Garant ugovora je medjutim javno preduzeće SrbijaGas. U ugovoru se navodi da će se u slučaju da RST ne plati isporučeni gas, sve dugove vratiti Srbijagas.

Gas se, prema ugovoru, o trošku Gasprom Švajca, prevozi do srpsko- mađarske granice gde ga preuzima RST, ali samo kroz papire. Gas se cevima Srbijagasa transportuje do Azotare i MSK. Iz ogromne zarade od razlike u ceni, RST plaća Srbijagasu samo uslugu transporta kroz Srbiju do krajnjih kupaca- fabrika u vlasništvu Srbijagasa.

Razlika u ceni omogućava veliku zaradu ovom preduzeću.

Prema ugovorima do kojih je Insajder došao, RST nabavlja gas od Gasprom Švajca po ceni od 317 dolara za hiljadu kubika. Potom isti taj gas Metanolsko sirćetnom kompleksu u Kikindi prodaje po ceni od 390 dolara. Na svakih hiljadu kubika, RST zaradi 73 dolara. Mesečno RST proda po 65 miliona kubika gasa.

To znači da je mesečna zarada ovog preduzeća 4,7 miliona dolara. Kada Srbijagasu plati oko 800 hiljade dolara za transportne troškove od mađarske granice do Azotare i MSK, posredničkom preduzeću ostaje 3.8 miliona dolara čiste mesečne zarade.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Jel cena niska, super. A zašto nemaju svi nisku cenu, nego samo neko i onda postoji ta razlika koju smo pominjali i ko uzima tu razliku, to je ogroman novac i ja ne mogu baš sad trenutno da ga sračunam.

Prema dokumentaciji Agencije za privredne registre do koje je Insajder došao po zakonu o dostupnosti informacija vidi se da je firma RST nekoliko puta menjala strukturu vlasništva. Osnovana je sredinom decembra 2010 godine, a osnivač je bio PFB Invest. PFB Invest je većinski vlasnik kompanije Jugodrvo, dela kompanije PSP Farman, čiji je suvlasnik Branislav Grujić.

Grujić već godinama radi u Rusiji gde se kompanija PSP Farman, inače registrovana u Ženevi, bavi investicijama i građevinom.

Do juna 2010. godine RST je bio registrovan na adresi Omladinskih brigada 86 u Beogradu, na kojoj se nalaze sve kompanije Branislava Grujića. Od tog meseca, RST prijavljuje promenu sedišta i menja adresu. Novo sedište je Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5, adresa na kojoj se nalaze prostorije Srbijagasa.

RST je započeo posao sa Srbijagasom u drugoj polovini avgusta 2011. godine, u momentu kad je njegov vlasnik još uvek firma PFB Invest. Mesec dana kasnije menja se struktura vlasništva ove firme.

Najpre se krajem septembra udeo od 25 odsto prenosi na Gasprom Švajc, čime Gasprom dobija svoj udeo kao i u drugim posredničkim firmama.

Preostalih 75 odsto se u oktobru 2011. prenosi na novoosnovanu švajcarsku firmu pod nazivom A-Energy Holding iz Lugana. Prema podacima iz švajcarskog registra A-Energy Holding je jedna od mnogih firmi registrovanih na Sergeja Kutsubina ruskog državljanina. Kutsubin je vlasnik firme Demian Partners, koja služi za osnivanje ovakvih anonimnih preduzeća poput A- Energy Holdinga i upravljanje njihovim kapitalom.

Praktično, na ovaj način je sakriveno ko stoji iza novog posrednika u trgovini gasom. Ono što se od samog osnivanja kompanije RST nije menjalo je direktor - Branko Trkulja. Prema Agenciji za privredne registre, Trkulja je izvršni direktor RST-a. Istovremeno, Trkulja je i generalni direktor kompanije PFB Properties još jedne u nizu firmi Branislava Grujića i radi na izgradnji hotela Meriot u centru Beograda.

Branko Trkulja odbio je razgovor za Insajder. U kratkom pisanom obrazloženju Insajderu, Branislav Grujić tvrdi da ne zna ko stoji iza firme A-Energy Holding, kojoj je prodao 75 posto udela u RST-u.

„Što se tiče firme RST ona je osnovana u sistemu cele grupe firmi u Srbiji, koja je bila duže vremena neaktivna i kao takva je prodata firmi A-Energy Holding. O vlasničkoj strukturi A-Energy Holdinga nemam nikavih saznanja. Gospodin Trkulja je kao direktor nastavio da obavlja funkciju jednog od direktora u RST-u na zahtev kupaca.“

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Ne ja ne mogu da dođem do podataka o RST-u. Ja imam informacije samo da je RST...

B92: Kako je to moguće?

Mihajlović: Samo da je RST jedna od posredničkih kompanija i zato sam je pominjala takođe u kampanji jer mi već imamo jednu posredničku kompaniju, a pominjala sam je i pominjem je i danas, šta je inteers Srbije tu, dakle to je moj zadatak, da li Srbijagasu , da li je Srbija oštećena time što postoji neka druga kompanija i ko u stavri uzima novac preko te druge kompanije. To je za mene pitanje. Dakle ja nemam još uvek podatke o RST-u. Ja ne mogu da kažem da nisam dala da se nađu podaci, jesam, i na ovaj i na onaj način ali ja nemam konkretne pdoatke niti ko je vlasnik RST-a , niti na koji način je ušla ta kompanija , kako su napravljeni ugovori sa Azotarom i MSK koje vi pominjete i ko je dao odobrenje za takve stvari.

Vlasnička struktura, visina provizije i zapravo sve što se tiče poslovanja posredničkih firmi po pravilu je obavijeno tajnom, iako tu proviziju plaćaju građani Srbije kroz cenu gasa.

Prema istraživanju Insajdera situacija kada je u pitanju posrednik firma Jugorosgas neće se promeniti ni nakon što kroz Srbiju prodje gasovod Južni tok.

Ugovor o tome da će Srbija i narednih deset godina imati posrednika , potpisali su u aprilu Aleksej Miler direktor Gasproma, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i Vladimir Koldin direktor Jugorosgasa.

Insajder je ovaj ugovor tražio po zakonu o dostupnosti informacija od Ministarstva energetike, ali nam je rečeno da ga ne možemo dobiti zbog klauzule o poverljivosti. Međutim u predlogu desetogodišenjeg ugovora o snabdevanju gasom do kojeg je došao Insajder, navodi se da Srbijagas i dalje će kupovati od Jugorosgasa, te se konstatuje da će mesto primopredaje gasa biti Beregovo na mernoj stanici u Ukrajini, a nakon prolaska Južnog toka na granici sa Srbijom na mestu gde će budući gasovod ulaziti u zemlju.

B92: Suština je u tome da ste vi pokušali da izbacite posrednika i šta se tu desilo, znači jel neko vršio pritisak na vas da se to vrati?

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Pa nije izvršen pritisak, ruska strana je rekla mi smo sve ispregovarali, mi smo ozbiljni partneri , dakle ja nisam pregovarala sa Jugorosgasom.

B92: Dobro niste ni Vi neozbiljni kada Vam je palo na pamet da u interesu građana Srbije izbacite posrednika?

Mihajlović: Da, ali ako vi imate... znači, ja nisam pregovarala to sa Jugorosgasom, dakle ja sam pregovarala direktno sa Rusijom, sa ruskom državom, i ako nam oni kažu znate mi imamo to već uređeno, pripremljeno iz prethodne Vlade ne možemo sada da menjamo tako nešto, onda prosto ja nisam mogla da promenim, njihov odgovor je bio ne, a vi kao što znate Rusija je nama jedini snabdevač gasa, vi ne možete dalje da...

B92: Dobro, da Vas pitam, ko plaća maržu Jugorosgasa, građani Srbije ili Građani Rusije?

Mihajlović: Pa uvek maržu plaćaju građani Srbije.

NASTAVIĆE SE...