Patriotska pljačka, četvrta epizoda



Već 12 godina, ne postoji gotovo nikakva kontrola da li se namenski troši novac koji po raznim osnovama odlazi iz budžeta Srbije za Kosovo, a čiji je iznos u proseku 650 000 evra dnevno.

Od 2000. godine do danas na vlasti su se menjali DOS, DSS, DS, deo lokalne vlasti na Kosovu imali su i SNS i SPS i SRS, a nijedna partija nije pokrenula pitanje odgovornosti za nenamensko trošenje novca svih građana Srbije. Dok su krivični postupci veoma retki, političari koji se smenjuju na vlasti, o zloupotrebama znaju sve. O tome svedoče I rasprave odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, u kojima učestvuju predstavnici svih stranaka, na kojima se neprestano iznose podaci o brojnim zloupotrebama. Radi se o milionskim štetama po budžet Srbije, ali umesto interesovanja tužilaštva, ove optužbe kao po pravilu zatvaraju se kontraoptužbama za manjak patriotizma. Priča tako postaje pitanje podele na izdajnike i patriote, dok se državni budžet nekontrolisano troši već godinama, a oni kojima je pomoć neophodna od toga nemaju ništa.

“PARTIOTSKA” PLJAČKA, deo četvrti

Prema istraživanju Insajdera brojni su primeri zloupotreba zbog kojih na kraju Srbi koji nemaju političke veze, koji nisu radili u državnim institucijama Srbije ne dobijaju gotovo nikakvu pomoć. Isti je slučaj i kada je u pitanju projekat otkupa I dodele stanova interno raseljenim licima na Kosovu. Naime, jedan od projekata Vlade Srbije bio je i otkup stanova od Alabanaca koji su nekretnine imali severno od reke Ibar.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 2008 – 2012: Ideja je bila da se obezbedi smeštaj za Srbe koji su iz drugih opstina došli u Mitrovicu i ostali tu, i za mlade bračne parove koji su tu sa decom i koji bi bili od značaja za severni deo

Sve je počelo 2003. godine i trajalo do prošle godine. Na ovaj način trebalo je da se zbrinu interno raseljena lica koja su 1999. ostala bez kuća u gradovima i selima gde danas živi većinsko albansko stanovništvo. Međutim, ceo projekat čiji su se mehanizmi skrivali od javnosti u Srbiji, pretvorio se u jednom delu u to da su stanove, čiji su otkup finansirali građani Srbije kroz budžet, dobijali oni koji su imali dobro plaćene poslove na severu Kosova, ili oni koji su imali političke veze. Za otkup stanova ne severu bio je zadužen Kosovsko-mitrovački okrug, a sredstva su se obezbeđivala iz budžeta Srbije, preko Koodinacionog centra za Kosovo na čijem je čelu tada bio Nebojša Čović.

NEBOJŠA ČOVIĆ, Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju 2001 -2005:

Ono što je prezentirano Koordinacionom centru, mislim da je bilo sasvim u redu. A taj oprativni deo posla, možete da proverite sa načelnikom okruga, koji je to operativno i direktno radio, ne sa mnom. Ja samo mogu da budem odgovoran za ono kakvu inforamciju i kakve podatke dobijam. Ono što smo dobili od informacija i podataka je bilo sasvim korektno. A inače na prostoru Kosova i Metohije se stalno pričaju priče oko ovoga i onoga, uzimanja para na ovaj, ili onaj način, ali to nismo mogli da dokažemo.

B92: Kako vi niste odgovorni?

Čović: Pa kako bih bio. Jedino ako bi vi želeli da budem ja odgovoran po svaku cenu. Pa ja operativno nisam radio taj posao. To nije moj posao.

B92: Pa s obzirom na to da rukovodite novcem građana Srbije...

Čović: Da, ali ja sam svoj posao...

B92: Da li biste se tako ponašali da je to Vaš privatni novac?

Čović: Ja sam se vrlo odgovorno ponašao, verujte mi, na jednom od najtežih poslova.

Od marta 2003. do avgusta 2011. godine za potrebe zbrinjavanja interno raseljenih lica kupljene su 134 nekretnine za koje je plaćeno nešto više od 14 miliona evra. Toliko je potrošeno, izmedju ostalog, i zbog toga što su u posao države Srbije, koji su, kroz budžet, finansirali gradjani Srbije, uvedeni posrednici koji su dobijali proviziju na osnovu svakog kupoprodajnog ugovora.

Posrednike, u državni posao, uvodi praktično tadašnji načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Dragan Kalaba. Kalaba je sredinom 2003. godine potpisao tri ugovora. Sa privatnom firmom “Masters”, sa takođe privatnom firmom “Daki” i sa, tada državnim preduzećem, “Komgrap Gradnja”. Ugovori su tipski, a u njima je navedeno da su potpisani radi “ostvarivanja strateških državnih i nacionalnih interesa na prostoru Kosova i Metohije”.

Firme su bile angažovane da pronalaze, otkupljuju i sređuju kupljene nekretnine, i da sve to rade novcem države Srbije za šta će dobijati procenat. Kalaba je odbio razgovor za Insajder.

Glavni čovek za otkup nekretnina na severu Kosova 2003. godine postaje Bojan Radovanović tada vlasnik firme “Masters”. On je uhapšen u decembru prošle godine zbog sumnje da je podnošenjem fiktivne dokumentacije nelegalno podigao kredite u ukupnom iznosu od pet miliona evra u jednoj italijanskoj banci. Policija je podnela prijavu za prevaru, falsifikovanje isprava i nezakonito pribavljanje imovinske koristi. Radovanoviću je u medjuvremenu ukinut pritvor. On je odbio razgovor za Insajder, ali je rekao da je on jedini svedok svega što se desavalo oko malveracija sa otkupom stanova i da je sve samoinicijativno rekao tužilaštvu. Kaže da se na takav korak odlučio zbog svakodnevih pretnji kojima je izložen. Radovanović je bio predsednik FK Novi Pazar pošto je prethodno, kao predsednik FK BASK, Novom Pazaru prepustio mesto u prvoj fudbalskoj ligi Srbije. Kao predsednik BASKa 2006. bio je pod istragom policije. Radovanović je nekoliko godina bio i član UO Partizana. Danas je vlasnik firme “BASK Prestige”, u okviru kog posluje beogradski hotel “Prestige”.

B92: Ko je izabrao Bojana Radovanovića…

Čović: Ja vam kažem, morate da pitate načelnika okruga i lokalnu samoupravu

B92: Ali vi ste negde za njih odgovorni?

Čović: Pa, da, i ja mislim da su oni odradili korektan posao za onih prvih sedam nekretnina, a i posle toga do sravnjenja.

Firma “Masters” na čijem je čelu tada Bojan Radovanović, a koja je sklopila ugovor sa Kosovsko-mitrovačkim okrugom je samo u toku 2003. godine za potrebe države Srbije kupila šest kuća u Kosovskoj Mitrovici za 74,3 miliona dinara što je u to vreme bilo 1.1 milion evra. Cene po kojima je Radovanović dogovarao otkup išle su od 815 do 899 evra po kvadratu. Iz budžeta Srbije, Radovanoviću je u tom periodu plaćeno ukupno 1,15 miliona evra. Tako je Radovanović samo na provizijama, za nekoliko meseci, zaradio 40 hiljada evra. Međutim, pošto Radovanović nije uspevao da uspostavi kontakt s lokalnim Albancima, u posao uvodi još jednog posrednika - Idriza Šijaka, Albanca iz severne Kosovske Mitrovice, tada vlasnika firme „Daki“.

Sa Kosovsko-mitrovačkim okrugom ugovor o otkupu nekretnina potpisuje i „Komgrap gradnja“ koje u tom momentu državno preduzeće. Inače, Bojan Radovanović bio je član upravnog odbora „Komgrap-holdinga“, u čijem sastavu je bilo i ovo preduzeće. Medjutim, „Komgrap Gradnja“ nije otkupila nijednu nekretninu. Umesto toga, potpisali su ugovor sa preduzećem „Daki“ čiji je vlasnik Idriz Šijak da u ime „Komgrap gradnje“ pronalazi nekretnine. Firmi „Daki“ isplaćivan je procenat od provizije Komgrapa.

Čović: Zasto su bile private firme - zato što je “Masters” bila firma koja dugo radi na Kosovu, koja ima dobru reputaciju, bar su nama tako govorili. A što se tiče ove fime “Daki”, ona je izabrana, to nam je tako i objašnjeno, a čini mi se da je bilo i logićno zbog lakše komunikacije sa nesrpskim stanovništvom, jer je vlasnik te firme bio Idriz Šijak. Tu su napravljeni ugovori. Beograd se nije mešao ni u raspodelu, ni u kriterijume.

Firma Idriza Šijaka, „Daki“, registrovana je 11. juna 2003. godine. Samo nekoliko dana kasnije firma je potpisala ugovor sa Kosovsko-mitrovačkim okrugom na čijem čelu je tada bio Dragan Kalaba. Šijak kaže da je postao posrednik u poslu koji je vodila država Srbija, jer ga ja to zamolio vlasnik firme „Masters“ Bojan Radovanović.

Idriz Šijak, vlasnik firme „Daki“: Meni su predložili, slušaj Idrize, ipak, ti si Musliman, Albanac, dobro bi bilo da se firma registruje na tebe, na tvoje ime, da bi mi to izbegli. Inače država Srbija se optuži za sve i svašta, već da ne kažem za šta. On je meni rekao da je njega vlada države Srbije odredila da vrši otkup kuće za potrebe države Srbije.

Princip otkupa nekretnina u ovom periodu podrazumevao je da Idriz Šijak, kao kosovski Albanac pronalazi nekretnine drugih kosovskih Albanaca u severnoj Kosovskoj Mitrovici i sa njima dogovara prodaju. Zatim potpisuju ugovor o kupoprodaji, posle čega Kosovsko-mitrovački okrug na račun firme „Daki“ prebacuje potrebnu sumu novca. Novac se podiže u kešu i isplaćuje prodavcu, posle čega se nekretnina sređuje i dodeljuje Srbima. Istovremeno, isplaćuje se i provizija Idrizu Šijaku. Šijak: E kad smo krenuli sa tim kućama, ovaj, Bojan mi je rekao dobićeš adekvatan novac za to što budeš radio. I znate, u to vreme, ipak, to što mi je predložio tri procenta da bih dobio od svake nekretnine, to je za mene bio pojam i normalno video sam tu šansu i dobro da zaradim.

Dok Nebojša Čović navodi da je, prema podacima koje je on dobijao, prosečna cena kvadrata u državnom projektu otkupa kuća i stanova, iznosila oko 400 evra, podaci do kojih je došao Insajder pokazuju da su cene bile mnogo veće.

Čović: O kom novcu vi pričate?

B92: 900 evra po kvadratu za jednu kuću?

Čović: Ne, to nije tačno.

B92: Jeste

Čović: Nije. Prosečna cena, ja sam vam pročitao i za neto i za bruto.

B92: Prva kuća koju je kupio Idriz Šijak je koštala 1,1 miliona evra.

Čović: Ne znam ni koja je kuća, pravo da vam kažem.

B92: Lapova kuća u Kolašinskoj ulici

Čović: Pa, ne znam. Pa to nije moj posao. Ja dobijem presek, obrade ga stručne službe, prezentiraju ga i on kao takav ide na sednicu Koordinacionog centra koja može da bude u proširenom sastavu i u užem sastavu. Sve drugo nije moj posao.

Samo nekoliko dana pošto je registorvao firmu, Idirz Šijak je za potrebe države Srbije otkupio prvu nekretninu - kuću u Kolašinskoj ulici broj 156. Ovo je najskuplja nekretnina koju je Kosovsko Mitrovački okrug platio i koštala je skoro 80 miliona dinara, što je u to vreme bilo više od 1.1 milion evra. Kuća na kojoj se i danas vide ostaci gelera ima 1260 kvadrata, pa je tako kvadrat plaćen preko 900 evra. Danas se na ovoj adresi nalazi Ekonomski fakultet.

B92: To je prva kuća koju ste kupili?

Šijak: Da.

B92: I to je koštalo milion evra?

Šijak: Vidite, što se tiče cifre, da je i pet miliona i 25 miliona, što to mene interesuje? Šta imam ja od toga? Ja imam isključivo tri procenta. Ja za tu kuću sam dobio polovinu para, drugu polovinu nisam dobio. Isto, za Medicinski fakultet dobio sam pola para, pola nisam. To mora da mi se isplati, to bez daljnjeg.

B92: Ali vi kažete da štitite interese Srbije?

Šijak: Da.

B92: A ovde vas ne interesuje koliko novca...

Šijak: Čuj, za mene niko iz države Srbije nije došao pa da kaže: „E, slušaj druže, to radiš za državu Srbiju, za mene“. Došao je Bojan, ja sam s njim kontaktirao. On je rekao da radi za državu Srbiju. Ja sam to prihvatio.

Preduzeće “Daki” sklopilo je predugovore o prodaji 22 nekretnine u vrednosti od oko 3.3 miliona evra. Cene po kvadratu su išle od 437, do čak 968 evra. Šijak, medjutim, tvrdi da on nije kontrolisao račun na koji se uplaćuje novac. Ipak, samo petnaest dana od ulaska u posao, Idriz Šijak je sa samim sobom potpisao ugovor o prodaji njegove kuće na adresi Rudarske čete 93. Tu kuću spalili su Srbi tokom rata u Kosovskoj Mitrovici. Takvu, spaljenu kuću, Šijak je sam od sebe otkupio novcem države Srbije, odnosno gradjana Srbije, po ceni od 173.215 evra, odnosno 541 evro po kvadratu. Šijak tvrdi da je kuću prodao državi Srbiji kako bi svojim primerom pokazao drugim Albancima šta treba da urade.

Šijak: Muslimane sam mogao nekako, tu i tamo, da pridobijem, ali Albance ne. I onda, normalno, šta sam mogao prvo da uradim? Da prodam svoju kuću i da dam primer svima ostalima kako treba da odrade i postupe. Što sam i odradio tako. Jedino sam mogao na taj način.

B92: Pa, dobro, ali postigli ste lepu cenu?

Šijak: Kolko?

B92: Po našoj računici - 541 evro po metru kvadratnom.

Šijak: Prijatelju moj dragi, ja sam za moju kuću pre rata dobijao 300.000. I dao sam je kako sam je dao. S tim da, budi siguran, u bilo kojoj varijanti nikad je ne bi ni dao manje. Da znaš. To je minimalna cena koju sam mogao da uzmem. Jer sam smatrao i ovo što ću od procenata da dobijem, to će biti ta neka razlika koju ću da nadoknadim.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 2008 – 2012:

B92: Da li znate da je gospodin Idriz Šijak otkupio tim sredstvima sopstveni stan

Ivanović: Nisam znao.

B92: Je l’ nekad proveravano šta je se sa tim otkupom stanova radilo, koliko vi znate?

Ivanović: Ja koliko znam, nadležne službe su radile na tom pitanju.

B92: Ali isto tu nismo videli nikakav rezultat?

Ivanović: Pa ja nisam, ali to ne znači da neko u Ministarstvu nije. Mislim, ja nisam lično. Ali to još ništa ne znači. Kažem, može da je u Ministarstvu izveštaj ali ja ga nisam video.

Idriz Šijak danas tvrdi da on nije kontrolisao račun u banci na koji je uplaćivan novac, već navodi da je on za posao dobijao novac u kešu. Kaže da zbog toga neke kuće na kraju nisu ni plaćene i da će zbog toga tužiti državu Srbiju. Šijak kaže da je to razlog što je ušao u konflikt s Draganom Kalabom, tadašnjim načelnikom okruga.

Šijak: Zovem, i on meni kaže: „Ma šta me briga, ovaj, ja sam tu kuću otkupio, dao sam pare tebi na račun“, kao. Ma reko „Znaš šta?“, ma reko, „nosi se već da ne kažem gde. Kome si dao pare? Pa ako si dao, stavio na račun, pa ko je gazda tog računa? Ko kontroliše to? Šta sviraš? Ti ne smeš da uđeš unutra, pare nisi dao. Ja znam samo to da ti novac nisi dao“.

B92: O kojoj se kući radi?

Šijak: O kući Rešeta Preševe. Nije samo to, nego ima još jedno deset, dvanaest kuća koje nisu isplaćene.

B92: Mi ovde imamo da je ta kuća isplaćena 6 miliona...?

Šijak: E jeste isplaćena, nije dobio čovek ni jedan cent.

B92: Postoji da je plaćeno sa računa kosovsko mitrovačkog okruga na vaš račun 6.8 miliona.

Šijak: Vidi, prijatelju moj, papir svašta trpi. I to trpi isto. Razumeš?

B92: Jeste li dobili taj novac?

Šijak: Molim?

B92: Jeste li vi dobili taj novac?

Šijak: Ma, ja ti kažem, jedino sam video novac kad su donosili u te izlizane torbe, eure, ništa drugo nisam video. Razumeš?

Protiv Idriza Šijaka, Više tužilaštvo u Kraljevu podiglo je optužnicu početkom ove godine. Tužilaštvo ga tereti da je samo kroz poslove kupoprodaje 3 stana u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio službeni položaj i pribavio protivpravno imovinsku korist u iznosu od 12 miliona dinara, što je u to vreme bilo oko 174 hiljade evra.

Šijaku se stavlja na teret da je njegova firma „Daki“ sa Kosovsko-mitrovačkim okrugom u 3 slučaja potpisivala ugovore na veći iznos cene nekretnina, nego što je zaista i plaćano Albancima od kojih su stanovi otkupljeni. Veštačenjem je utvrđeno da je firma „Daki“ od Kosovsko-mitrovačkog okruga naplatila 7.2 miliona dinara za kuću, a da je vlasniku nekretnine Idriz Šijak platio polovinu tog iznosa. Prilikom kupoprodaje druga dva stana razlika između prikazane i stvarno ponuđene cene bila je, za jedan 5 miliona, a za drugi 3.3 miliona dinara. Šijak je saslušan u istrazi i branio se ćutanjem.

B92: U Kraljevu se trenutno vodi postupak protiv Idriza Šijaka...

Čović: Da, dobro.

B92: ...za otkup stanova

Čović: Ne znam. Mislim, nemam informaciju oko toga.

B92: Optužnica protiv Šijaka pokazuje da smo mi te stanove plaćali mnogo više nego što su oni zaista koštali

Čović: Ja vam čitam zvanične informacije koje ima Koordinacioni centar.

B92: Vama nije bilo čudno što su neke nekretnina išle do 900 evra po kvadratu?

Čović: Ne.

B92: Nije vam bilo čudno što su neke nekretnine išle do 900 evra po kvadratu?

Čović: Pa, ne, zato što sam vam pročitao podatak kolika je prosečna cena bila nekretnina.

B92: To kad se sravni sa praznim placevima

Čović: Ne nismo... Pa čujte, nemojte da sada budemo neozbiljni. Znači vi sad mene terate u matematiku koja nije bila moj deo posla, pošto je Koordinacioni centar imao svoje stručne službe.

B92: Ali to je novac gradjana Srbije.

Čović: Tako je.

B92: Vi dozvoljavate da se isplati jedna kuća za 900 evra po kvadratu.

Čović: Ja sam vam rekao koje su cene bile i to je zvaničan i tačan podatak.

B92: Da, ali ...

Čović: Vi meni kažete da ja računam placeve. Ja ne računam placeve. Ja računam...

B92: Ali mi smo dobili sve cene koje su plaćene za svaku nekretninu. Prema našoj računici srednja cena je 700 evra po kvadratu.

Čović: Ne znam o kojoj nekretnini pričate, verujte mi.

B92: O svim nekretninama koje su kupljene u tom periodu

Čović: Ja svaku nekretninu nisam gledao, niti je moj posao bio da gledam svaku nekretninu , s obzirom da to...

B92: Ali svaka ta nekretnina je plaćena novcem gradjana Srbije.

Čović: Tako je. I novci gradjana Srbije su plaćali i službe, stručne službe koje je Koordinacioni centar ima, koji je podeljen u 7 sektora, koji su to analizirali i proveravali. I načelnik okruga je isto plaćen od gradjana Srbije i opština je takodje plaćena od gradjana Srbije i Fond za gradjevinsko zemljište...

B92: I svi su oni negde pod vašom kontrolom

Čović: ... i Fond za gradjevinsko zemljište u opštini Mitrovica je takodje plaćen od gradjana Srbije i nije pod mojom kontrolom. Znate šta je...

B92: Vi odobravate novac

Čović: Nije pod mojom kontrolom.

B92: Mi smo razgovarali sa svim učesnicima u tom čitavom lancu, sistemu otkupa stanova i svi su nam rekli da tu, u stvari, niko nije mogao ništa da uradi bez Vas?

Čović: Ja ne znam šta je ko vama rekao, ali ja znam šta su moja i ovlašćenja i nadležnosti bile. Ja se ni u jednom slučaju nisam mešao ni u izbor kuća, ni u odredjivanje zona, ni u dogovaranje cena...

Tražeći sve posrednike u poslu, Insajder je posle višemesečne potrage našao Idriza Šijaka van Srbije, a intervju smo snimili pre pet meseci. Tek pre mesec dana , za Idrizom Šijakom je, kako nam je rečeno u sudu u Kraljevu, raspisana poternica, jer je nedostupan sudu. Dok je sa jedne strane pred tužilaštvom u Kraljevu podignuta optužnica kojom se Šijaku stavlja na teret da je od države Srbije dobijao više sredstava nego što su nekretnine koštale, Šijak tvrdi da nije kontrolisao račun u banci na koji je uplaćivan novac, već navodi da je on za posao dobijao novac u kešu. Zbog toga što mu navodno neke kuće nisu ni plaćene, Šijak navodi da će tužiti državu.

Šijak: Ono što sam se ja dogovorio, na primer, tvoja kuća - 100 hiljada, taj novac je morao da se isplati. Nijedan jedini cent, ni ja, ni država Srbija, ni Bojan, ni bilo ko, prema njima nema. Što se tiče one cene koju sam se ja dogovorio, razumeš, a šta su oni potpisivali.

B92: A je l’ tačno?

Šijak: Vidi, džabe ti sa mnom imaš posla oko toga. Ja nisam, ja ne znam, jednostavno ugovore nisam gledao, nije me interesovalo, ništa me od toga nije interesovalo. Da li je tačno, ili nije, imaš, brate, organe, imaš policiju, imaš sve.

Šijak navodi da je veliki deo poslova zapravo vodio Bojan Radovanović, tada vlasnik firme “Masters”. Insajder je došao do ovlašćenja koje je Idriz Šijak dao Bojanu Radovanoviću u novembru 2003. godine. Na dokumentu na kojem se nalazi potpis Idriza Šijaka stoji da Bojan Radovanović u ime firme “Daki” može da ugovara i raskida poslove, kako one vezane za otkup nepokretnosti, tako i za izbođenje građevinskih radova.

Šijak: Zašto devet godina država Srbija i Ministarstvo za Kosovo, pre svega i policija, zašto to ne rešavaju? Ko im je branio? Ja? I drugo, ja sam za to, devet godina jurim da se to reši. I to mora da se reši. I s vama, s onima gore, ili na bilo koji način, ali to mora da se završi.

B92: Nemoguće da ste bili toliko naivni

Šijak: Ne, nije to u pitanju naivnost. Vidi, lepo ti kaže, kriminal kad neko čini i pravi. Pravi onog momenta kad nešto stavi u džep. Nezakonito. Što nije njegovo. Shvataš. E, to je neko, to što je stavio u džep neko drugi, mene tu nema.

Prema zvaničnoj dokumentaciji, građani Srbije su kroz budžet tokom 2003. i 2004. godine, preduzeću „Daki“ čiji je vlasnik Idriz Šijak platili gotovo četiri miliona evra. Jedan deo novca bio je namenjen prodavcima nekretnina, kosovskim Albancima, drugi deo kao provizija Idrizu Šijaku, a treći za građevinske radove kojim su nekretnine dovođene u upotrebno stanje.

Nebojša Čovic tvrdi da je, prema informacijama koje je on dobijao, sve bilo u redu kada je u pitanju otkup stanova i da ne može on biti odgovoran pošto je ceo posao vodio Kosovsko-mitrovački okrug na čijem čelu je bio Dragan Kalaba, koji je odbio razgovor za Insajder.

B92: Ne možete pobeći od odgovornosti za rukovodjenje novcem gradjana Srbije?

Čović: Ja je u tom delu uopšte ne osećam s obzirom da sam svoj posao radio u okvirima nečega što je moj zadatak i moje mogućnosti. I mislim da su cene koje su postignute bile jako dobre. Ali opet vam ponavljam, pogrešno je voditi sa mnom polemiku.

B92: I Bojan Radovanović nam je rekao da se o svemu konsultovao sa vama?

Čović: Sa mnom se konsultovao? Isto onoliko koliko su se konsultovali svi drugi izvodjači, a to je kada održimo sastanak i kada se vidimo zajedno sa ljudima koji su operativno radili taj posao. Nista više, ili manje.

Radenko Nedeljković funkcioner DS-a ,koji je do 2004. godine bio načelnik SUP-a u Kosovskoj Mitrovici, a potom i opštinski koordinator za Kosovsku Mitrovicu danas je načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga. Kaže da je teško utvrditi zloupotrebe oko otkupa stanova, ako ih je bilo. Radenko Nedeljković, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga: Taj otkup je, ja vam moram reći, da tu nema izgrađenog sistema i mehanizama na koji način to odraditi. U pitanju je jedna slobodna pogodba i u pitanju je zakon ponude i potražnje. Smenom Nebojše Čovića s mesta predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Dragana Kalabe s mesta načelnika Kosovsko-mitrovačkog okruga, prekida se i poslovni odnos sa firmom „Masters“ Bojana Radovanović, „Komgrapom“ i firmom „Daki“ koja je tada u vlasništvu Idriza Šijaka. Međutim, sa otkupom nekretnina se nije stalo. Princip rada je ostao isti ali se, dolaskom Sande Raskovic Ivic iz DSS-a na čelo Kordinacionog centra, sada uvode drugi posrednici. Prema dokumentaciji do koje je insajder došao po Zakonu o dostupnosti informacija, posrednici u ovom poslu tada postaju Nebojša Minić, član DSS-a i Boban Savić advokat iz Kosovske Mitrovice. U ugovorima koje je potpisivao Minić ne pominje se nikakva provizija, ali zato se u ugovorima koje je potpisao Savić, koji se navodi kao pravni zastupnik Kosovsko-mitrovačkog okruga, propisana i provizija za njega u visini od 800 evra po otkupljenom stanu. Novinari Insajdera pozvali su Bobana Savića sa pitanjem kakav je to bio projekat na kojem je radio. Savić je kratko rekao da nema komantar, da ga ne uznemiravamo i spustio je slušalicu. Iza čitavog projekta, prema rečima Milorada Todorovića, nekadašnjeg visokog funkcionera DSS-a, stajao je njegov tadašnji stranački kolega, Marko Jakšić. Marko Jakšić odbija da govori za Insajder, pa je tako odbio i da potvrdi, demantuje, ili makar samo prokomentarise ove navode.

Milorad Todorović: Tako da je on bio čovek koji se pitao za sve ono što je moglo da se nazove strateškim ulaganjem, poput otkupa albanskih stanova u Kosovskoj Mitrovici.

B92: On je bio taj koji je koordinisao tu priču?

Todorović: Apsolutno, apsolutno. Bio je u odboru za izbor. Imao sam prilike da razgovaram s njim o tome. Govorio je da je to potpuno bezbedna operacija, da je tu u pitanju državni interes Srbije, da se te kuće otkupljuju. Da je u smislu korupcije potpuno bezbedno, da se radi o više ljudi, da je tu potpuno nemoguće napraviti dil itd. Da je svako od njih na neki način gledao na to, ali da su na kraju donosili zajedničku odluku.

U vreme kada je na čelu Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić iz DSS-a, uvedeni su novi sistemi otkupa stanova. I Sanda Raskovic Ivic je odbila razgovor za Insajder, jer kako navode u DSS-u, ta stranka ne saradjuje sa B92. Sistem otkupa stanova koji je uveden u to vreme, prema istrazivanju Insajdera, pokazuje da su pojedine ustanove sa severa Kosova morale i same da se uključe u ovaj postupak.

Todorović: U razgovoru s dekanom jednog od fakulteta, molim da zbog njegovog imena ne insistirate na tome, saznao sam da se na njega vrši pritisak da se otkupi stan od tadašnjeg načelnika okruga.

B92: A tada je načelnik okruga bio ko?

Todorović: Mislim da je Momo Kasalović bio. Da se otkupi stan od njega, rekao mi je direktno, da Marko Jakšić vrši pritisak na njega. Pitao je prijateljski, pošto se zaista znamo, šta ja mislim, kako bi trebalo da postupi. Rekao sam mu samo da postupi po svojoj savesti, jer ako se radi o nečemu što je nezakonito, da prosto ne bi trebalo da ulazi u taj rizik, jer ne vidim razloga za to.

U vreme kada je DSS bila na vlasti, načelnik okruga bio je Momir Kasalović. Prema istraživanu Insajdera, njegov stan je praktično novcem gradjans Srbije, otkupio Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici. Insajder je po Zakonu o slobodnom pristupu infrormacijama tražio od Filozofskog fakulteta podate o otkupu stanova. Dostavili su nam dva ugovora - jedan o kupovini stana Momira Kasalovića, a drugi o otkupu stana Bobana Savića, advokata koji je tih godina bio angažovan da u ime države otkupljuje stanove uz proviziju od 800 evra. Prema podacima iz ugovora, stanovi su otkupljeni po ceni od 500 evra po kvadratu. Tadašnji, sadašnji dekan bio je Dragi Maliković. On je u kratkom telefonskom razgovoru rekao da ne vidi ništa sporno u otkupu stana, niti smatra da je napravljen prekršaj. Napomenuo je da je Fakultet otkupio dva stana po tržišnoj ceni od 500 evra po kvadratu i da ne zna čiji su to stanovi. On je dodao da ne želi da bude deo političkih prepucavanja i da je B92 antisrpska institucija. Iako su stanovi kupljeni pod obrazloženjem da služe za zbrinjavenje nastavnog kadra prema informacijama koje smo dobili od nastavnika fakulteta, oni nisu dodeljeni ljudima koji rade I predaju na Kosovu.

Gradjani Srbije su kroz budžet za otkup stanova platili 14 miliona evra. Nekretnine, međutim, prema istrazivanju Insajdera, nisu uvek dodeljivane izbeglicama, već onima koji su imali veze sa političkim strukturama na severu Kosova.

B92: Kome su dodeljivani ti stanovi?

Dragiša Đoković, član odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, 2008 – 2012: Pa, neko je imao, neko ko je dodeljivao je imao svoj kriterijum po kojem je to radio. Znate kako, tu uvek imate, sumnju da može da se daje po nekim rodbinskim odnosima, po partijskim osnovima da se daje, može po, ne znam tim, nekim trećim kolegijalnim itd.

Insajder je po Zakonu o dostupnosti informacija od Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Republičke direkcije za imovinu i Kosovsko-mitrovačkog okruga prikupio podatke o gotovo svim kupljenim i dodeljenim nekretninama.

Vecina kosovskih Srba koji su raseljeni po enklavama na Kosovu i danas žive u kontejnerskim naseljima i kolektivnim centrima. Kažu da već godinama pokušavaju da dobiju stanove iz programa Vlade Srbije koji su otkupljeni upravo za raseljena lica.

Čović: Oko dodele stanova kompletnu proceduru je vodila opština i okrug i oni su imali svoje kriterijume za dobijanje stanova

B92: Jeste li vi odgovorni za bilo šta?

Čović: Pa to nije moj posao.

B92: Vi niste odgovorni za bilo šta?

Čović: Zašto bi se ja mešao u to kako će oni deliti stanove na prostoru Kosova i Metohije

B92: Zato što je to imovina države Srbije, svih građana Srbije

Čović: Pa, jeste, ali i oni su funkcioneri države Srbije.

B92: Pod vašom nadležnošću

Čović: Pravo da vam kažem nisam hteo nikada da se mešam.

B92: Zasto?

Čović: Zato što bi uvek izašao grbav iz svega toga. Zato što ja ne mogu da poznajem okolnosti i situaciju dole i to je prepušteno njima. I, koliko znam, meni dok sam radio taj posao meni, nije stigla nijedna primedba za raspodelu.

B92: Vi ste nam sad upravo rekli da niste želeli da se mešate u svoj posao

Čović: Pa zašto bih se ja mešao u to kako će...

B92: Niste hteli da se mešate u svoj posao?

Čović: Ne, ne. To nije moj posao. Nije moj posao raspodela stanova. Shvatite.

B92: Ne razumem kako nije?

Čović: To nije posao predsednika Koordinacionog centra.

Prema istraživanu Insajdera, jedan od stanova koje je država Srbija otkupila na severu Kosova preko , kao što ste videli, posrednika, što su platili gradjani Srbije, dobio je, na primer, Radoje Krečković, direktor srpskog javnog predužeca na kosovu - Elektrokosmeta. Zanimljivo je da je, prema izveštaju o imovini koji je Radoje Krečković podneo Agenciji za borbu protiv korupcije, u decembru prošle godine, njegova mesečna neto plata, dok je bio direktor Elektrokosmeta, iznosila 210.300 dinara. Krečković je u izjavi za Insajder odbio i da potvrdi i da demantuje da je dobio stan od države.

Saša Dedović, radnik Elektrokosmeta: Moj sindikat, sindikat u firmi u kojoj ja radim već 27 godina, a to je Elektrodistribucija Kosovska Mitrovica, je dobio jedan, ili dva stana, od 28 zgrada. Ostalo se ne zna. I taj jedan stan je dobio generalni direktor

Prema našem istrazivanju, stan je dobio i Nikola Kabašić, vd predsednika suda u Kosovskoj Mitrovici, kadar Demokratske stranke. On je u kratkom telefonskom razgovoru potvrdio da je to tačno.

Stan od Kosovsko-mitrovačkog okruga je dobio i Lazar Kostić. Kostić koji je odbornik u skupštini opštine Kosovska Mitrovica, član je Nove Srbije, a na izborima je bio na izbornoj listi DSS-a, pošto su dve stranke bile u koaliciji. U razgovoru sa novinarom Insajdera, Kostić je rekao da je stan dobio godinu dana pre nego što je izabran u skupštinu.

Jedan od stanova koji su kroz budžet Srbije platilI gradjani Srbije, dobio je i Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severne Kosovske Mitrovice. Nebojša Jović je na poslednjim lokalnim izborima kao član SNV-a bio na izbornoj listi DSS-a.

B92: I Vi ste u jednom od stanova koje je od kupila država

Jović: Ja sam u stanu koji je otkupila država, da, da.

B92: Od Albanaca

Jović: Od Albanca, ali stan je pripadao opštini tog trenutka

Jović: Dodeljen mi je jer smo živeli u stanu otac, dvoje dece, otac i majka u stanu od 52 kvadrata. Dodeljivano je kadrovima koji su nešto značili u gradu, koji imaju potrebu za tako nešto.Obratio sam se, nije to bilo pretnjom ili bilo čime, ako mogu da mi izađu u susret i daju mi stan, stan mi je dodeljen.

B92: Ali otkupljivanji za interno raseljena lica...

Jović: Ja znam 50 odsto da su dodeljeni onima koji nisu interno raseljeni. Ja ne znam koji je njihov kriterijum.

Kroz program otkupa stanova za interno raseljena lica na Kosovu, gradjani Srbije su kroz budžet platili i stan koji je dobio Dražan Stojković, bivši policajac i saradnik Zvonka Veselinovića. Godine 2003. Stojković je uhapšen sa Zvonkom Veselinovićem zbog trgovine narkoticima, a obojica su u policiji priznali delo. Tri godine kasnije, nakon dva suđenja, pravosnažnom presudom Okružnog suda u Kraljevu, oslobođeni su odgovornosti.

Isto tako, iz budžeta Srbije plaćen je i stan koji je kasnije dobio Dušan Mutavdžić, vođa navijača Partizana na Kosovu i Metohiji. Mutavdžić je, kako je pisao dnevni list Blic, povezivan sa pružanjem utočišta dvojici članova navijačke grupe Partizana Alkatraz, nakon ubistva Ivana Perovića i ranjavanja Đorđa Stanojevića, pripadnika suparničke navijačke grupe Partizana u Beogradu. Mutavdžić je učestvovao i u neredima na barikadama i sukobima s vojnicima KFOR-a, tokom prošlogodišnje krize na severu Kosova, kada je ranjen gumenim metkom.

Radenko Nedeljković, načelnik Kosovskomitrovačkog okruga: Kada je u pitanju ovaj pravilnik i uredba, nigde ne stoji da lica koja su hapšena, da ne treba da dobiju stanove. Ja lično poznajem ovog Stojkovića, bio je pripadnik ministarstva, znam da ima porodicu tu, da je interno raseljeno lice i da nema ništa u Peći.

Svaku promena vlasti obeležila su obećanja da će se zloupotrebe ispitati, da će budžet početi racionalno da se troši. Uprkos svim ovim najavama sve je ostalo samo na početku, na optužbama i kontraoptužbama.

Ivanović: Ne snosim odgovornost za to

B92: Kako je moguĆe da ne snosite odgovornost?

Ivanović: Prosto, ja ne mogu sam, samoinicijativno da pokrećem takve inicijative. Zna se kako ministarstvo funkcioniše

B92: Znači, opet je pitanje političke volje?

Ivanović: To ste vi rekli.

Na šta je sve nekontrolisano odlazio novac iz budzeta Srbije, najbolje govori proces saniranja štete od zemljotresa u Kosovskom Pomoravlju 2002. godine. Projekat je vredeo 16 miliona evra. Od ovih 16 miliona direktno iz budžeta uplaćeno je 11 miliona, a tada državna firma, “Binačka Morava” koja je bila izvođač radova, uzela je kredit od 5 miliona evra uz obavezu Koordinacionog centra taj kredit vrati iz sredstava budžeta u narednom periodu. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ne postoje validni podaci o trošenju ovog novca, jer su se sredstva pravdala, kako se ispostavilo, lažnim izveštajima sa terena u kojima su ljudi potpisivali da su im kuće popravljene, iako to do danas nije urađeno. Milorad Todorović nekadašnji funkcioner DSS-a i bivši načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga potvrdio je informacije do kojih smo došli.

Milorad Todorović, bivši načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga: Budžet Srbije je oštećen za razliku od 963 miliona dinara i onog što je urađeno. Vrednost onog što je urađeno će teško neko da utvrdi iz prostog razloga što, sada mogu slobodno da kažem, je dokumentacija namerno skrivana i sakrivena.

B92: Ali građani Srbije su platili 16 miliona evra?

Todorović: Tu nema nikakvog spora

24. aprila 2002. godine zemljotres snage preko pet stepeni po Rihterovoj skali, pogodio je region oko Gnjilana u centralnom Kosovu. U nekoliko sela ovog regiona, u tom momentu stanovalo je oko 30.000 Srba. Prema medijskim izveštajima iz tog perioda, komisija UNMIK-a je izašla na teren i u srpskoj i u albanskoj zajednici pronašla oko 3000 oštećenih objekata. Srbija je, s druge strane, formirala sopstvenu komisiju, koju su vodili radnici državnog preduzeća “Binačka Morava”. Njihov zadatak je bio da, pored UNMIK-ove procene, urade ponovnu procenu, samo u srpskoj zajednici.

Odmah nakon zemljotresa, komisija je pronašla 1254 oštećena objekta. Medjutim, prema analizi zvanične dokumentacije, ispada da je ta ista komisija, godinu dana kasnije ponovo izašla na teren i pronašla još 2000 objekata, što ukupno čini preko 3000 oštećenih zgrada samo u srpskoj zajednici - više nego što je UNMIK popisao u obe zajednice. To je, u stvari, prema istrazivanju Insajdera, bio način da se iz budžeta Srbije traži i dobije više novca.

Čović: Kada je komisja krenula i dala ovaj izveštaj, došlo je do pobune na terenu I 7.10.2002, primedbe koje su stigle u Koordinacioni centar i Vladu Republike Srbije sastojale su se u tome da komisija prvostepena nije obišla navodno veliki broj sela. Jednostavno, ambijent u kojem Srbi žive dole je jako loš. Tada je puštena drugostepena komisija. Ta drugostepena komisija je takodje napravila pregled svih objekata i liste prioriteta. U tu drugostepenu komisiju uključen je i načelnik okruga, uključe i su koordinatori i mesni odbori, i napravljeni su ugovori za svaki objekat. I onda se ušlo u realizaciju. Ako očekujete da sam ja trebao u sve to da se umešam, opet se nisam umešao, jer ko god da se umešao ti nesretnici dole bi ostali nezadovoljni. I taj posao je uradjen vrlo korektno sa ogromnim brojem saniranih objekata.

Veliki deo sredstava na kraju nije ni bio upotrebljen za sanaciju kuća, s obzirom da su ljudi, čije su kuće oštećene, morali da potpisuju izveštaje da su im kuće sanirane, iako nisu bile. Ekipa Insajdera obišla je srpske enklave oko Gnjilana, gde su, posle zemljotersa, ljudi do danas ostavljeni da žive u kućama sa ispucalim zidovima, oštećenim temeljima i urušenim krovovima, jer sanacija nikada nije završena. Morali su da potpišu da su im kuće završene, iako nisu, a gradjani Srbije su kroz budžet izdvojili novac, baš za tu namenu.

Zahvaljujući potpisima da su kuće završene, izvođač radova, preduzeće “Binačka Morava” i Koordinacioni centar su pred Vladom Srbije pisali izvešaje o izvršenim radovima i pravdali uložena sredstva.

Čović: Ne znam to

B92: Nama ljudi na terenu svedoče da su potpisivali izjave da su im kuće završene iako to nije bilo tako?

Čović:Da čuo sam za taj problem i za taj problem je izvršena provera. Nismo dobili takav podatak. Provera u tom smislu da se tim problemom pozabavila Vranjska policija i nismo dobili takav podatak. A to što Srbi kukaju dole jedni na druge, I što pričaju ovako, ili onako...

B92: Nije tu stvar u kukanju

Čović: Jeste stvar u kukanju, jer to je takav ambijent. Ako ste dole obilazili taj deo onda ste mogli da vidite u kakvim oni uslovima žive.

B92: Šta, za to je kriv mentalitet Srba?

Čović: Ne, nije niko kriv. Ja samo kažem da nismo utvrdili to što vi kažete.

B92: Mi smo snimili ljude, snimili smo nedovršene kuće

Čović: Pa dobro, snimili ste ljude. Pa šta sada ja treba da verujem onome što ste vi snimili, a vi ne treba da verujete ono što vam ja kažem? Da su izvršene provere da se time bavila vranjska policija i već ko od pravosudnih organa i nije ništa uradjeno.

Novac je iz budžeta Republike Srbije, preko Koordinacionog centra, na čijem čelu je tada bio Nebojša Čović, išao ka Kosovsko-pomoravskom okrugu, na čijem je čelu bio Ivica Zlatanović, inace član Čovićeve Demokratske alternative.

Zlatanović je bio zadužen da novac prosledi firmi Binačka Morava. Zlatanović se, i pored čvrstog dogovora, nije pojavio na zakazanom intervjuu za Insajder. Milorad Todorović, koji je dve godine nakon zemljotresa postao načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, kaže da u kancelarijama svog prethodnika Zlatanovića nije zatekao nijedan papir o projektu vrednom 16 miliona evra.

Todorovic tvrdi da mu bivši šef pravne službe Milovan Stajić nikada nije dostavio traženu dokumentaciju, jer u toj dokumentaciji postoje svi dokazi o malverzacijama sa novcem koji je bio namenjen obnovi i izgradnji kuća koje su ostećene u zemljotresu.

TODOROVIC: Zamolio sam ga, gledao me je nemo, bez reči i rekao mi je: “Ja to ne smem da ti dam”. Pitao sam zašto, nije hteo da odgovori. Pitao sam da li zna šta su posledice toga, klimao je glavom. Zadnji pokušaj moj je bio kod njega da ga ubedim tako što sam rekao: “Ako misliš da u tim papirima ima bilo šta što tereti tebe, ja ću da se izgubim na neko vreme, molim te idi ukloni to i daj mi ostatak”. Ponovio je da on to ne sme da uradi. Pozdravili smo se, rekao sam mu da ja moram da napišem disciplinsku prijavu jer sam njegov pretpostavljeni. On je posle toga s poslom prešao u kosovske institucije, bio je jedno vreme direktor lokalne zajednice, pa je posle toga, a i danas je nastavnik u jednoj školi, a kuriozitet je da je bio na odborničkoj listi DS-a za izbore, za lokalne izbore.

B92: Iz Kosovsko-pomoravskog okruga, koji je vodio Ivica Zlatanović, član vaše stranke, je nestala sva dokumentacija

Čović: Ne, nije tačno. Primopredaja dokumentacije sa novim načelnikom je urađena. A ako je Ivica Zlatanović sklonio dokumentaciju, pa za to treba da odgovara. Primopredaja dokumentacije kada su se menjali načelnici okruga je morala da bude sprovedena. I ja mislim da je to jos jedna.

B92: Izvinite, mi smo razgovarali sa novim načelnikom okruga

Čović: Sadašnjim?

B92: Na, Miloradom Todorovićem

Čović: Aaaa, Miloradom Todorovićem. Onda mi je sve jasno

B92: Zatim smo razgovarali sa sadašnjim načelnikom okruga koji nam je to potvrdio

Čović: Dobro ja neću oko gospodina Todorovića osim da su oni imali vrlo

B92: Ne govorimo o gospodinu Todoroviću, govorimo o dokumentaciji koja je nestala

Čović: Dobro, što se mene tiče ako je to tačno, gospodin Zlatanović treba da odgovara. Ja mislim da to nije tačno pravo da vam kažem

B92: Na osnovu čega mislite da nije tačno?

Čović: Na osnovu toga što smo imali te sporove i što su oni to zajedno sa sakretarom Koordinacionog centra, Todorović I Zlatanović, rešili primopredajom dokumentacije.

Nebojša Čović tvrdi da je Koordinacioni centar ozbiljno shvatio sve prijave i da je slučaj istraživao i SUP Gnjilane koji je izmešten u Vranje. Čović kaže da se u izveštaju koji je policija podnela navodi da nepravilnosti nije bilo. Milorad Todorović sa druge strane navodi da on ne zna da je takva istraga, kojom je bio obuhvaćen ceo ova posao, vođena u tom periodu.

B92: Znači, Vi nama govorite da ljudi koji nama govore da su potpisivali da su im kuće završene, a da nisu bile, da oni svi lažu?

Čović: Ne ja Vam ne govorim niti da govore istinu, niti da lažu. Sve što je stiglo direktno do mene ja sam odmah davao nalog kako bi radio svoj posao, za bilo koju nepravilnost da se na tu nepravilnost reaguje i otkloni, jer stvarno mislim da je posao zemljotresa kao i posao otkupa stanova i kuća urađen korektno.

Iz budžeta Srbije izdvojeno je 14 miliona evra za otkup stanova za interno raseljena lica na Kosovu. U projekat koji je vredeo 16 miliona evra za obnovu porušenih kuća u zemljotresu 2002. država je uložila 11 miliona evra od novca svih građana i obavezala se da ce kredit u iznosu od 5 miliona evra koje je podiglo tada državno preduzeće Binačka Morava biti vraćen. Međutim, kao što ste videli, neki stanovi su posle otkupa dodeljeni pojedincima po političkoj liniji. Isto tako, sredstva koja su izdvojena da se Srbima čije su kuće oštećene ili porušene u zemljotresu pomogne, nisu po svemu sudeći, do kraja potrošena za tu namenu jer nisu obnovljene sve kuće. Novac je potrošen, posao nije završen, ali niko zbog toga nije snosio nikakve posledice.