Patriotska pljačka, treća epizoda



Opstanak Srba na Kosovu, za koje su se zalagali predstavnici svih vlada od 2000. do danas postao je zapravo izgovor za nekontrolisano trošenje novca svih građana iz budžeta Srbije. Isto tako nijedna Vlada Srbije nije bila spremna da ispita gde ustvari odlazi toliki novac.

“PATRIOTSKA PLJAČKA” TREĆI DEO

Bojan Stojanović, gradonačelnik Gračanice u kosovskoj administraciji: Hvala građanima Srbije i hvala Vladi, bila je najbolja namera. Međutim sateliti koji su krivili tu priču, koji su imali hipotekarno pravo da odlučuju o sudbini kosovskih Srba su nekako slali loše signale. Primopredaja tih informacija i tih sredstava je bila potpuno nakaradna. Kreirana je onako kako oni su, kako su oni mislili da treba. I sad je tu neko prošao dobro, neko manje dobro, kao narod smo izgubili sigurno

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 2008 – 2012: Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Prosto kad ne znam sve puteve novca onda mi je teško odgovoriti zasto taj novac nije za rezultat dao da mi izgledamo kao Švajcarska. To ste otprilike hteli da kažete pretpostavljam.

B92: Nisu li to neka sredstva zbog kojih bi Kosovo trebalo da bude razvijeni deo Srbije?

Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju 2008-2012: Apsolutno se slažem. Koliko je novca u poslednjih 12 godina išlo na Kosovo, Kosovo bi trebalo da bude najrazvijeniji region u Evropi. Ne samo u Srbiji ili zapadnom Balkanu, nego u Evropi. Kažem vam, ja ipak verujem u ovu državu i nadam se da svi koji su zloupotrebili, da će biti adekvatno kažnjeni za to što su radili protivzakonito.

B92: Prema računici koju smo mi izveli, dnevno se za Kosovo izdvaja 650.000 evra.

Nebojša Jović, predsednik SNV za Kosovsku Mitrovicu: Za celo Kosovo?

B92: Za celo.

Jović: Koliko za sever?

B92: Za celo Kosovo, govorimo o celom Kosovu.

Jović: Koliko ja znam, pretpostavka za evo neka bude jedno Valjevo izdvaja se negde milijardu i 200.000 evra, zamislite.

B92: Šta milijardu i 200.000 evra, ne razumem?

Jović: Odvaja se dnevno za Valjevo

B92: Milijardu i 200.000 evra?

Jović: Ne, ne, pa hoću da vam kažem samo kažete 650.000 odvaja se za Kosovo, šta hoćete da kažete s time? Znači nismo mi neki besposličari kojima se samo daje novac, ako ima pronevera o tome možemo da pričamo, malo priznaćete da kažem potcenjivačko, uvredljivo je reći da se za Kosovo izdvaja dnevno, koliko rekoste?

B92: 650.000 evra

Jović: 650.000 evra. Jel mi izdvajamo, jel smo mi tražili taj novac, jel smo mi oteli taj novac?

Dejan Pavićević, šef tima za pregovore s Prištinom: Pravo da vam kažem sada kada ste mi rekli te cifre ja razmišljam sa koliko se to nula piše, i to su zaista, zaista ogromne cifre, i kad se to tako kaže, deluje onako stravično, zaista. Koliki deo od tih sredstava je bio predmet nekakvih zloupotreba, nestao, završio u nečijim džepovima, to je informacija koju niko nažalost nema, pa ni vi. Bilo bi dobro kada bi se to zaista saznalo.

Koliko je novca otišlo na Kosovo ne znaju čak ni predstavnici nadležnih institucija. Ne postoji evidencija troškova na jednom mestu. Novac se godinama izdvaja za različita ministartsva i razne institucije, ali o tome da li se taj novac troši namenski ili ne , ne bavi se niko u ovoj državi.

Novinari emisije Insajder tražili su od svih ministarstava Vlade Srbije, da po zakonu o dostupnosti informacijama, dostave podatke koliko su novca trošili po raznim osnova za Kosovo u periodu od 2000. do 2012. godine.

Od 15 resora vlade Mirka Cvetkovića, koja su imala troškove na Kosovu, odgovorilo je njih 11. Međutim, gotovo nijedno ministarstvo nije dostavilo potpune podatke.

Objašnjenja ministarstava zbog čega nemaju kompletne podatke za sve godine su različita. Od toga da su se nadležnosti ministarstava menjale tokom godina, da je upravljanje pojedinim oblastima prelazilo iz jednog u drugo ministarstvo, do objašnjenja da su se podaci gubili ili su jednostavno arhivirani. Međutim, čak i na osnovu nepotpunih odgovora koje smo dobili kao i na osnovu svih javno dostupnih informacija dolazi se do podatka da je Srbija, gotovo bez ikakve kontrole, u poslednjih 12 godina navodno za pomoć ugrožneom stanovništvu na Kosovu, potrošila 2,8 milijardi evra. Podaci koje ćete videti u narednih nekoliko minuta su zvanični i dobijeni po zakonu o dostupnosti informacijama.

Ministarstvo kulture je u periodu od 2008. do 2011. godine za Kosovo potrošilo 8.5 miliona evra.

Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava poslalo je zbirne podatke za čitav period u kojima se navodi da je za Kosovo potrošeno ukupno 1.1 milion evra.

Ministarstvo omladine i sporta je od 2002. do 2011. takođe potrošilo 1.1 milion evra.

Iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju dostavljeni su nam podaci o troškovima za period od 2008. do 2011. godine. Ukupan iznos je nešto manji od 192 miliona evra.

U periodu od 2001. do 2005. godine nije postojalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju već Koordinacioni centar, koji je u tom periodu, potrošio 96.6 miliona evra. Ministarstvo za KiM ne raspolaže podacima o troškovima za period od 2006. do 2007. godine jer, kako nam je objašnjeno, podaci su arhivirani i nisu dostupni javnosti.

Ministarstvo Pravde je za sudove i tužilaštva na prostoru Kosova od 2005. do 2011. Godine potrošilo 27.5 miliona evra.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u odgovoru Insajderu navode podatke za 2000. godinu, kao i za period od 2003. do 2011. godine. Za to vreme na Kosovo je potrošeno dva miliona evra.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je za medicinske institucije i zdravstvenu zaštitu na Kosovu u periodu od 2003. do 2011. godine potrošilo 542,5 miliona evra.

U odgovoru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje navodi se da su u periodu od 2000. do 2010. za potrebe na Kosovu potrošili 4,3 miliona evra.

PIO fond posebno je poslao troškove za penzije za koje je, u periodu od 2007. do 2011. izdvojeno 349.5 miliona evra.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja je od 2000. do 2011 potrošilo 80.8 miliona evra.

Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja je u periodu od 2000. do 2009. na Kosovu potrošilo 3.7 miliona evra.

Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na zahtev Insajdera, ali prema ranijim podacima koje su poslali Centru za praktičnu politiku, vidi da su u periodu od 2004. do 2009. godine potrošili 305.4 miliona evra.

Javno preduzeće Putevi Srbije je za održavanje postojećih i izgradnju novih puteva na Kosovu od 2000. do 2010. godine potrošilo 39.8 miliona evra.

Agencija za prostorno planiranje je objavila troškove samo za 2010. godinu kada je potrošila nešto preko 6.000 evra za otvaranje kancelarije i platu za predstavnika Agencije u Kosovskoj Mitrovici.

Agencija za privredne registre imala je, u periodu od 2007. do 2010. troškove od 94 hiljade evra.

Agencija za regionalni razvoj je 2008. i 2010. imala troškove od 17.5 hiljada evra.

Elektroprivreda Srbije u periodu od 2000. do 2010. godine na Kosovu je imala troškove od 318.4 miliona evra.

Ministarstvo za dijasporu u odgovoru navodi da je za period 2008. i 2010. Godine potrošeno 6.6 hiljada evra.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je od 2000. do 2011. potrošilo 1.5 miliona evra.

Iz Ministarstva energetike nisu hteli da odgovore na naš zahtev, ali prema javno dostupnim podacima, u periodu od 2000. do 2010. godine potrošili su 132.3 hiljade evra.

Ministarstvo trgovine i usluga je od 2000. do 2010. potrošilo je 2.1 milion evra.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova, nisi odgovorili na zahtev Insajdera, ali prema zvaničnim podacima koji su objavljeni na sajtu Koliko košta Kosovo, može da se utvrdi da su za period od 2002. do 2009. potrošili 114.4 miliona evra.

Ministarstvo vera u odgovoru navodi troškove samo u periodu od 2005. do 2009. koji su iznosili 3.9 miliona evra.

Ministarstvo zdravlja je od 2000. do 2009. na Kosovo potrošilo 3.4 miliona evra.

U odgovoru Pošte Srbije navode da su od 2000. do 2010. potrošili 24.4 miliona evra.

Poreska uprava je od 2003. do 2010. imala troškove od 27.2 miliona evra.

Srbijašume prikazuju zbirno troškove od 2000. do 2009. od 2.2 miliona evra.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja spada u jedno od retkih ministarstva koji su u odgovoru Insajderu naveli troškove za period koji smo i tražili. Od 2000. do 2011. potrošili su 3.3 miliona evra.

Nacionalna služba zapošljavanja je za privremenu naknadu od 2003. do 2011. potrošila 305.2 miliona evra.

U odgovoru Insajderu, Narodna banka Srbije navodi da je u periodu od 2002. do 2011. godine, platila spoljni dug Kosova u iznosu od 430.5 miliona evra.

Novac iz budžeta odlazi po raznim osnovama, ali gotovo niko ne kontroliše da li se taj novac troši namenski. Ispostavilo se, prema istraživanju Insajdera, da novac odlazi za uvećane plate i naknade čak i onima koji ne žive na Kosovu, za finasiranje lokalnih opština, fiktivnih javnih preduzeća, za njihove fiktivne upravne i nadzorne odbore, za projekte koji nisu završeni, za provizije pojedincima u raznim poslovima. Zbog toga što nije bilo adekvatne kontrole da li, kada se novac prebaci na Kosovo, odlazi tamo gde je namenjen, stvoren je prostor za brojne zloupotrebe. Ukupne troškove budžeta na godišnjem nivou predlaže Vlada, a potvrđuje Skupština. Sva ministarstva tako dobijaju i određena sredstva koja ulažu po raznim osnovama na Kosovu. U trenutku snimanja razgovora Goran Bogadnović bio je ministar za Kosovo i Metohiju.

Bogdanović: Evo ja sad odgovaram na neka vaša pitanja, hm malo mi je malo mi je teško da priznam da ja nemam nikave tu nadležnosti, nikakvo…. A postoji Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. I ako se sećate ja sam i više navrata u nekim svojim intervjuima rekao da ovakvo ministarstvo za Kosovo i Metohiju sa ovakvim nadležnostima kompetencijama ne treba da postoji. I da se zna tačno ko je odgovoran zašto...

B92: A da li možemo da shvatimo da je ceo sistem napravljen tako da Vladu Srbije ne zanima gde se troši novac građana Srbije?

Bogdanović: Ne ne bih ja tako rekao. Nemojte za Vladu da ne interesuje. Ja bih drugačije to uradio, ne bi ni mene onda interesovale mnoge stvari. Nije tačno.

Ivanović: Ja mislim da, odnosno sumnjam da su sva sredstva otišla baš građanima dole, ali to što ja sumnjam kao građanin i pojedinac ne bi vredelo na nekakvom sudu, obzirom da za to ne bih mogao da ponudim konkretne dokaze.

B92: Vi ste jedan od političara koji je od 2000. negde u tim strukturama, državnim službama. Deluje neobično da baš toliko ne znate sta se desilo sa novcem.

Ivanović: Ne, ja samo neću da budem paušalan. Jer mogu da zaključujem kao običan građanin, ali s obzirom da za transakcije novčane nisam nikad bio direktno vezan, mogu samo da znam fragmente ili da znam nešto na margini samog događaja.

Nakon formiranja vlade Mirka Cvetkovića najavljivane su brojne istrage o malverzacijama na Kosovu. Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, Goran Bogdanović i Oliver Ivanović prednjačili su sa izjavama o zloupotrebama koje su se dešavale pre nego što su oni došli na vlast. Međutim, prema istraživanju Insajdera, bivše Ministarstvo za Kosovo jeste podnelo nekoliko krivičnih prijava za nezavršene projekte i zloupotrebu sredstava namenjenih Srbima na Kosovu, ali nijedan od krivičnih postupaka do danas nije završen. Da je više od dve milijarde evra uloženo na primer u razvoj Srbije čiji je deo i Kosovo, bila bi to najveća investicija u istoriji demokratske Srbije.

Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija: Kada se porede izdvajanja ove vrste, mada kažem, nije bilo sličnih pokušaja za druge delove zemlje da se učini nešto slično, ta izdvajanja sasvim sigurno su nesrazmerno velika u odnosu na broj stanovnika, ili natprosečno, natprosečno velika u odnosu na broj stanovnika koji priznaju državu Srbiju kao svoju, a žive na toj teritoriji, dakle, čini mi se da je negde možda duplo veće to izdvajanje od proseka koji bi se dobio za celu zemlju.

Dokaz da zapravo svih ovih godina skupo plaćamo političku poruku i parolu ”Kosovo je Srbija”, jeste i činjenica da deo novca koji izdvajaju građani Srbiije odlazi i na finansiranje srpskih javnih preduzeća na Kosovu, koja za Srbiju i dalje postoje iako je realnost potpuno drugačija. Taj novac u stvari odlazi na održavanje fiktivnih institucija države Srbije na Kosovu. Posao onih koji se danas vode kao zaposleni u srpskim javnim preduzećima na Kosovu, jeste da na papiru čuvaju stanje od pre 1999. godine.

Stojanović: Imate javna preduzeća i oni imaju upravne i nadzorne odbore. Pa kome to mi pričamo praznu priču? I pritom ljudi sede u Beogradu negde daleko odavde i to im je 25.000 dinara, ono znaš kućni budžet za večeru neku ili sa porodicom ili ne znam šta više. I to je činjenica. I sad jednu pozitivnu priču, 48000 ljudi, otprilike to je zvaničan podatak negde, vlada Srbije plaća na Kosovu i dobro je da plaća, i treba da plaća još više, ali nekom šakom i kapom, a pritom nekom ko je davno digao sidro da i dalje prima kosovski dodatak, kao on je ugrožen. Pa nisi ugrožen ako si nekad živeo na Kosovu, a sad živiš u Aranđelovcu.

B92: A šta u stvari Srbija time plaća?

Stojanović: Time Srbija plaća poraz.

Iz budžeta Srbije tako se već 12 godina plaćaju radnici javnih preduzeća na teritoriji Kosova i Metohije, od kojih većina uopšte ne funkcioniše u mestima u kojima su registrovana. Prema našem istraživanju čak 33 javna preduzeća na Kosovu plaćaju gradjani Srbije direktno iz budžeta, dok su tri javna preduzeća u okviru EPS-a. Svako od ovih preduzeća, osim zaposlenih, ima direktora i između pet i osam članova upravnog odbora. Najbolji primer koji pokazuje sav paradoks ovakvog sistema jeste grad Priština. Za Srbiju, prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registere, u Prištini i dalje funkcionišu srpska javna preduzeća isto kao i pre bombardovanja.

Na adresi Lenjinova ulica bb, u Prištini nekada je bilo smešteno Javno stambeno preduzeće, koje je brinulo o stambenim potrebama stanovnika Prištine. Danas se ova ulica zove bulevar Bila Klintona, a na ovoj adresi iskopan je temelj za najviši soliter na Balkanu visok 42 sprata i vredan 400 miliona evra.

Za srpsku vladu, ovo je i dalje Lenjinova ulica, a na ovom mestu i dalje se nalazi Javno stambeno preduzeće Priština. Radnici ove firme premešteni su u Gračanicu. Tamo nemaju stambeni fond o kom treba da vode računa, ali primaju punu platu iz budžeta Srbije.

Isto je i sa ostalim srpskim javnim preduzećima čije su sedista nekada bila u Prištini, ali se i danas vode u srpskom registru da su na tim adresama.

Aerodrom Priština postao je poznat 1999. godine kao prvo mesto na koje su ušli ruski vojnici KFOR-a. Ova akcija je tada u Beogradu protumačena kao velika pobeda nad NATO paktom. Rusi su ubrzo otišli, Aerodrom je danas rekonstruisan i od pre dve godine nosi ime Adema Jašarija, koji je za Beograd terorista, a za Prištinu narodni heroj. Iste 2010. godine, aerodrom je dat u koncesiju tursko-francuskom konzorcijumu s kojim je potpisan ugovor da sledećih 20 godina upravlja terminalima.

Kako bi opravdali politiku "Kosovo je Srbija", za vladu u Beogradu, Aerodrom Priština je i danas u nadležnosti srpskog javnog preduzeća.

U Bioskopu ABC u nekadašnjoj Njegoševoj ulici, u Prištini svojevremeno je radilo lokalno javno preduzeće za prikazivanje filmova. Oni su vodili računa o nekoliko prištinskih bioskopa. Ovo preduzeće je i danas ovde, ali je pod vladom Prištine. Ulica je promenila ime u ulicu Redžepa Lučija.

S obzirom da za srpske zvanične organe vlada Prištine ne postoji, za njih se na ovoj adresi i dalje nalazi srpsko javno preduzeće, koje plaćaju građani Srbije.

To preduzeće još od 1999. godine nije prikazalo nijedan film.

Premešteni su u Gračanicu, koja ni nema bioskop. Ali preduzeće i dalje postoji i dalje ga plaćaju građani Srbije.

Jedan od primera koji pokazuje sta sve godinama plaćaju gradjani Srbije da bi se na takav način dokazalo da je Kosovo deo Srbije, jeste i prištinska toplana koju finansira sada kosovska Vlada.

Istovremeno, zbog politike "Kosovo je Srbija", na ovoj adresi se, prema zvaničnim papirima i dalje vodi fiktivno srpsko Javno preduzeće Termokos koje tu u stvari ne postoji. Ono je premešteno u Gračanicu, mesto koje i nema centralno grejanje.

Srpsko preduzeće Termokos tako već 13 godina nema infrastrukturu koju treba da održava, ali ima radnike, koji se i danas plaćaju iz budžeta Srbije.

Sva ova srpska javna preduzeća koja se prema zvaničnoj evidenciji i dalje nalaze u Prištini gde im je do 1999. godine bilo sedište, posle bombardovanja i potpisivanja kumanovskog sporazuma, izmeštena su u Gračanicu koja je srpska enklava kod Prištine.

Kao i na republičkom nivou, prilikom svake promene lokalne vlasti, menjaju se i direktori i upravni odbori ovih preduzeća jer je to stranački plen. Tako ispada da gradjani Srbije godinama finansiraju skupština grada Priština koja se zapravo nalazi u Gracanici, koja bira fiktivna rukovodstva javnih preduzeća koja nemaju šta da rade jer je sva infrastruktura o kojoj bi trebalo da vode računa, ostala u Prištini. Tako se godinama na mestu predsednika opštine Prištine koja je izmeštena u Gračanicu smenjuju politički kadrovi raznih stranaka. Sadašnji predsednik opštine je Bogdan Savić, funkcioner SPS-a, koji je na tu funkciju došao pre šest meseci.

B92: Vi ste gradonačelnik Prištine, zvanično za Srbiju. Je li tako?

Bogdan Savić, gradonačelnik Prištine u srpskoj administraciji: Da

B92: Kakve Vi veze imate sa Prištinom?

Savić: Ovo je jedi... Veze sa Prištinom?

B92: Je li Vas pita Priština kad hoće da promeni ima ulice. Je li odlučujete Vi o bilo čemu u Prištini?

Savić: Ne. Ne odlučujem, to stoji

B92: Pa znači Vaša funkcija je fiktivna, da tako kažem...

Savić: Ali mi želimo i još uvek se nadamo da ćemo da se vratimo u svom gradu u svojim stanovima gde smo živeli.

B92: Pa dobro, ali jel' može tada da budete izabrani? Kada se vratimo...

Savić: To je, to je ...

B92: ...da tada budete izabrani?

Savić: ...to je neka dugoročna politika

B92: A ne sada na ovoj fiktivnoj funkciji, složićete se...

Savić: Da vam kažem o svemu ovome odlučuje Vlada Srbije. Što bi ja rekao, narodna majka Srbije. Da li će da postoji grad Priština ili neće da postoji? Da li će da se ugasi ili neće da se ugasi? O tome odlučuje naša matica Srbija.

Opština Priština koja za Srbiju i dalje postoji, a koja je izmeštena u Gračanicu, finansira i srpska javna preduzeća koja su iz Prištine tamo izmeštena još 1999. godine. Taj novac zapravo dolazi iz budžeta Srbije. Sprska javna preduzeća iz Prištine danas su smeštena u memljivom i zapuštenom skladištu firme “Voćar”. Novinar emisije Insajder obišao je ova preduzeća. Iako, navodno, zapošljavaju na stotine radnika koji se plaćaju iz budžeta Srbije, ova preduzeća, imaju samo po jednu kancelariju, direktora i sekretaricu. Radnici se upisuju kao da dolaze na posao, a u stvari i nemaju šta da rade.

U nekim od preduzeća, čak ni direktor ne dolazi na posao, kao što je slučaj sa Javnim preduzećem za puštanje filmova koje takođe plaćaju građani Srbije. Iako u srpskim zajednicama južno od Ibra ne postoji nijedna bioskopska sala, postoji Javno preduzeće za prikazivanje filmova i organizovanje manifestacija od javnog značaja, čije je sedište izmešteno u Gracanicu.

B92: Jeste vi nekad pokusali da vidite sta oni rade, neke finansijske izveštaje, pošto mi nismo uspeli da dođemo do toga?

Bogdanović: Tih javnih preduzeća? Pa, nisam tražio jer nemaju nikakve ni prihode, ni rashode, jedino što primaju te plate...

Prema zvaničnim podacima na sajtu Agencije za privredne registre, ovo preduzeće ima direktora i pet članova upravnog odbora.

Stojanović: Ne može niko da vam kaže da postoji Javno preduzeće Termoelektrana ili Javno preduzeće Toplana ili preduzeće za prikazivanje filmova u Prištini, kada nemate nijednu bioskopsku salu južno od Ibra. I o tome pričamo, šta je praktična funkcionalnost.

Finansiranje srpskih javnih preduzeća na Kosovu u izvestaju ministarstva za KiM se vodi kao stavka „transferi ostalim nivoima vlasti“. Iz budžeta novac odlazi opštinama koje nemaju nikakve ingirencije kao sto je slučaj sa Gračanicom odnosno Prištinom,a opština onda finasira funkcionisanje javnih preduzeća. Bogdan Savić kaže da mesečni budžet koji opština Priština, koja je izmeštena u Grašanicu, dobija iz budžeta Srbije iznosi 37 miliona 329 hiljada dinara.

Savić: Iz tih sredstava se plaćaju radnici svih preduzeća, rekao sam da ih imamo pet preduzeća, devet ustanova, imamo opštinsku upravu, izabrana lica i postavljena lica. Opštinska uprava ima 175 radnika, od toga izabrana lica 9 i postavljena lica 16.

B92: Dobro, ali ima i pet ili šest javnih preduzeća koja funkcionišu ovde koja su u vašoj nadležnosti? Jedno od njih je recimo Preduzeće za prikazivanje filmova...

Savić: Da

B92: Šta ono radi?

Savić: Preduzeće za prikazivanje filmova ne radi ništa

B92: Ali ti ljudi koji su zaposleni primaju platu?

Savić: Da, primaju platu. Tačno.

B92: I ima Upravni odbor i ima zaposlene...

Savić: Ima upravni odbor, tako je

B92: I svi oni primaju platu a ne rade ništa?

Savić: Da, tačno. Takav broj radnika... Mogli bi u buduće da budu radnici doma kulture. Dom kulture ima svoje aktivnosti tokom čitave godine. Dom kulture, jedna od važnijih uloga je proslava Vidovdanskog pričešća..

B92: Pa dobro, ali to je...

Savić: Koji se odražava ovde svake godine od 6 do 28. Juna...

B92: To je jednom godišnje. Mislim.. Ti ljudi primaju platu već koliko, 13 godina, a ne rade ništa praktično...

Savić: Tako je, to stoji. Tačno...

B92: I mislite...

Savić: To ministarstvo za KiM zna, to Vlada Srbije zna, sada zna i kancelarija za Kim

B92: Dobro, ali ostala javna preduzeća o kojima pričam, eto Stambeno preduzeće ne radi ništa. Hoću da vam kažem, je li to realna situacija? Srbija izdvaja novac za te ljude koji ne rade ništa, zato što mi nećemo da priznamo realnost ili šta?

Savić: Ne, ne, priznajemo. To stoji da je tako, da znači mnoge ustanove ili preduzeća nemaju nikakve aktivnosti, a primaju platu iz budžeta.

Osim javnog preduzeca “Komunalac”, angažovanog za iznošenje smeća i Gradskog saobraćajnog koje prevozi učenike, nijedno srpsko javno preduzeće u Gračanici koje je plaćeno iz budžeta Srbije, nema nikakva zaduženja niti u Prištini, gde se zvanično vode, niti u Gračanici, gde su izmešteni. Nakon jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine, po Ahtisarijevom planu, formirana je kosovska opština sa administracijom izabranom na kosovskim lokalnim izborima. Sve javno komunalne poslove u Prištini obavljaju tamošnja, albanska javna preduzeća, a sve poslove u Gračanici, preduzeća koje angažuje kosovska opština koju vodi Bojan Stojanović.

Stojanović: Na terenu posao obavlja opština Gračanica.

B92: Znači Vi?

Stojanović: Apsolutno.

B92: Pa šta onda oni rade?

Stojanović: To ćete morati da pitate njih, možda su napredni, pa rade po “stelt” tehnologiji...

B92: A koliko vi imate zaposlenih?

Stojanović: 66.

B92: A oni?

Stojanović: Zvaničan podatak niko ne zna ali cifra je oko 1000. Otprilike je taj broj 1000.

Tako se iz budžeta Srbije i dalje plaćaju srpske institucije koje su praktično fiktivne zajedno sa svim javnim preduzećima.

Savić: Pa jeste logično, ako stoji iza toga kancelarija za KiM , ako iza toga stoji Vlada Republike Srbije. Jeste logično

Istovremeno, oni Srbi koji žive na Kosovu, a koji nikada nisu radili u državnim institucijama i koji su bili primorani da ostanu na Kosovu, jer nisu imali gde da odu, ne dobijaju ništa od države Srbije. Apsurd ovakvog sistema najbolje pokazuje primer da se danas na istom mestu, u maltene istom dvorištu, nalaze prostorije zapravo fiktivnih srpskih javnih preduzeća, koja plaćaju svi građani Srbije, a preko puta njih raseljeni kosovski Srbi, koji žive u kontejnerskom naselju.

Savić: Ima i takvih. To stoji. Ali ja sam ovde od 21. marta, tek nekih pet, šest meseci na ovoj funkciji. I zalagaću se... Ja sam, ako mogu sada i javno reći pred vašom kamerom, da se ovde napravi neka socijalna karta za ovaj narod, srpski narod koji živi na ovim prostorima. Šta to znači, najednostavnije mogu pojasniti ovako: da svaki srbin koj ovde živi da prima recimo platu od 20 hiljada i ako bi kancelarija za kim dala neki vid kosovskog dodatka od 15 hiljada, to bi bilo najbolje rešenje za sve Srbe na KiM.

Dok građani Srbije izdvajaju u proseku 650.000 evra dnevno, oni kojima je pomoć neophodna, ne vide ništa od toga. Istovremeno, svi zaposleni u državnim institucijama, čak i oni koji su samo fiktivno zaposleni na Kosovu primaju platu uvećanu “kosovskim dodatkom”. Ovaj dodatak do 2008. godine dostizao je i 100 odsto od plate, a od 2008. maksimalan dodatak je prepolovljen na 50 odsto. Praksa je uvedena još u vreme Slobodana Miloševića, a nastavljena je 2003. godine, zaključkom koji je potpisao tada potpredsednik vlade Čedomir Jovanović.

Dragiša Đoković, član odbora za Kosovo I Metohiju skupštine Srbije: Pa pazite, taj kosovski dodatak je u jednom momentu, u dobrom momentu, odigrao svoju ulogu jer, ipak, na neki način ste vi stimulisali ljude da ipak ostanu i da žive. Jer, ipak, složićete se da nije svejedno živeti u “krugu dvojke” i živeti i raditi s porodicom u tim i takvim uslovima koji su vladali na Kosovu i Metohiji.

Oni Srbi koji su nekada radili u državnim institucijama, pa ostali bez posla, dobijaju mesečnu naknadu, oni koji i dalje rade u srpskim državnim institucijama na Kosovu, dobijaju uvećane plate, dok oni srbi koji nikada nisu radili u državnim institucijama, ne dobijaju nikakvu pomoć od Srbije. Oni dobijaju pomoć od nevladinih organizacija i to preko narodnih kuhinja. Dejan Pavićević, koji je nedavno, posle promene vlasti u Srbiji, imenovan za šefa pregovaračkog tima Beograda sa Prištinom, kaze da problem postoji godinama. Pavićević je i ranije bio u pregovaračkom timu, a u jednom periodu i šef kabineta bivšeg ministra Gorana Bogdanovića.

Pavićević: E, vraćamo se ponovo na onu priču 12, 13 godina bez strategije. Možda je trebalo malo ranije strateški razmišljati. Na KiM živi veliki broj ljudi, njima treba pomoć i možda je trebalo drugačije raditi i opšte se vraćam na to mnoge stvari su rađene bez ikakve strategije. Neki ljudi su ostali u radnom odnosu.

B92: Znači trinaest godina radimo ad hok?

Pavićević: Zaista

B92: Znači kakav je sad stav? Imamo 36 preduzeća koja ne rade ništa, da li će to biti način da se daje to što vi kažete da je socijalna pomoć?

Pavićević: Da vam kažem iz onoga što ja iz ovih par meseci i što se tiče nove vlade i što se tiče predasednika Republike pravi se jako ozbiljna strategija za sve i u svemu što ima veze sa KiM se prostupa jako ozbiljno i jako strateški . ja vam kažem da 13 godina se niko time nije bavio

Najviše novca iz budžeta, prema istraživanju Insajdera, otišlo je za poslednjih 12 godina na uvećane plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima koji formalno rade na Kosovu. Tako zbog politike “Kosovo je Srbija”, Republički fond za zdravstveno osiguranje, koji se finansira novcem građana Srbije, plaća ogroman broj zdravstvenih radnika koji se samo fiktivno vode kao da žive i rade na Kosovu. Srbija tako plaća 359 zaposlenih u Zdravstvenom centru Prizren, zatim 19 zaposlenih u apoteci u istom mestu. 28 zaposlenih u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti u Peći, 45 u Zdravstvenom centru Đakovica, 44 u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Istoku i neverovatnih 647 zaposlenih u Domu zdravlja i apoteci u Prištini.

Bogdanović: Kao što znate postoji Dom zdravlja Gračanica, Dom zdravlja Priština, Dom zdravlja... Mislim govorim o centralnom Kosovu, Dom zdravlja Donja Gušterica, apsolutno, apsolutno sam u startu tražio reorganizaciju zdravstvenih ustanova na Kosovu i Metohiji. Apsolutno je neprihvatljivo da mi imamo i danas nepostojeće fiktivne zdravstvene centre i tako dalje i tako dalje.

Delove ovog sistema finansira i kosovska vlada. Insajder je došao do platnog spiska Vlade u Prištini i na njemu našao 186 zaposlenih u KBC Priština izmeštenog u Gračanicu, među njima je i jedan lekar član Nadzornog odbora, troje lakara članova Stručnog saveta i troje lekara članova Etičkog odbora. Sve njih plaća i Republički fond zdravstvenog osiguranja u Beogradu. Ovi lekari tako ne samo da primaju uvećanu platu iz srpskog budžeta, nego i platu iz budžeta Kosova.

Stojan Sekulić, direktor KBC Priština: Pa vidite ovako da vam kažem, ja ne znam tačan broj. Znam da jedan broj ljudi, radnika KBC i lekara i srednjeg kadra i nemedicinskog osoblja prima iz kosovskih institucija. 2006, godine tadašnja predsednica Koordinacionog centra gospodja Sanda Rašković je tražila da svi prekinu sa uzimanjem para iz kosovskih institucija. I ja sam tada Koordinacionom centru odneo tri dzaka, odnosno tri vrećice dokaza da su svi prestali, jer svi su doneli u KBC dokaz da su zatvorili račune i izjavu da više ne primaju iz kosovskih institucija. Međutim šta se desilo posle 3 godina svi su oni podigli ja znam, novac, oni su samo iz jedne banke prebacili racune u drugu banku. Ja sada ne znam koliki broj nastavnika saradnika, odnosno lekara medicinskog i nemedicinskog osoblja prima iz kosovskih institucija, a znam da prima. Taj se spisak krije od mene kao direktora KBC kao zmija noge. Iz kojih razloga ne znam.

Primer koji najbolje pokuzuje kako se nekontrolisano troši novac svih građana Srbije, dok istovremeno ne stiže onima kojima je neophodan jeste selo Donja Gušterica u južnom delu Kosova, samo 40 kilometara udaljeno od Gračanice. Prema istraživanju Insajdera, Dom zdravlja u tom malom mestu osim radnika, ima direktora, finansijskog direktora, šefa pravne službe, savetnika za administrativna pitanja, savetnika za tehnička pitanja, kao i specijalistu stomatološke protetike, iako u njemu nije organizovana služba stomatološke protetike.

Bogdanović: Apsolutno se slažem, ali samo da vam kažem, niti ja potpisujem plate za zdravstvo niti je tu uveden dupli potpis. To radi Fond za zdravstveno osiguranje. Tako da mi sa tim nemamo nikakvo..Ma, da je samo Donja Gušterica, da je samo Donja Gušterica….

B92: Nego šta je sve?

Bogdanović: Ma ima sigurno još takvih. I to mnogo takvih. Verujte mi imamo, mi imamo u tom zdravstvu dosta haotično stanje dole. I upravo kada sam ja tražio 2009. godine da se sve stavi pod kapu ministarstava KiM, da iz jednog centra ide sve što se finasira na Kosovu i Metohiji.

Komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje otkrila je zloupotrebe vredne 720.000 evra, nastale samo tokom jedne godine poslovanja u domu zdravlja Donja Gušterica. Javnost medjutim za to ne zna, jer je izveštaj komisije dobio oznaku “interno” i nikada nije objavljen, a direktor ovog Doma zdravlja, dr Bogoljub Stefanović i dalje je na tom mestu. On je odbio razgovor za Insajder.

Izveštaj pokazuje da je najveći deo sredstava potrošen na zloupotrebe sa uvećanim zaradama – na lažiranje platnih lista i zapošljavanje po rođačkim i političkim vezama ljudi, koji ni ne dolaze na posao. Ovi radnici nisu ni dolazili na posao za koji su primali platu, ali su uredno upisivani u evidenciju.

Ivanović: Ako partije na vlasti pokrenu jednu takvu inicijativu, to će biti super za ove iz opozicije koji ce reći evo vidite sta radi ova vlada, ova vlada iseljava Srbe sa Kosova. Tako da se u priči u patriotizmu i u tome ko je veći patriota najčešće stvore uslovi za raznorazne malverzacije.

Prema istraživanju Insajdera, veliki broj zdravstvenih i prosvetnih radnika dugo vremena primao je tri plate – srpsku platu dupliranu kosovskim dodatkom iz budžeta Beograda i treću platu iz budžeta Prištine, ali formalno tada od UNMIK-a. Nakon jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, 17. februara 2008. godine, Vlada Srbije na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, pozvala je sve Srbe da daju otkaz u kosovskim institucijama. To je važilo i za prosvetne, zdravstvene i sve ostale radnike jer je to bio uslov da dobiju platu iz budžeta Srbije. Ubrzo, međutim, ponovo otvaraju račune, čime počinju da dobijaju po dve plate – jednu iz srpskog i drugu iz kosovskog budžeta.

Samo u četiri srpske opštine na severu Kosova, u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i severnoj Kosovskoj Mitrovici, Insajder je pronašao 1303 osobe koje su na platnom spisku Kosovske Vlade – radnike opštinskih struktura, zaposlene u osnovnim i srednjim školama, pa čak i u vatrogasnim stanicama. Većina njih prima i uvećanu platu iz budžeta Srbije.

Đoković: Kažem još jednom da je to nešto, što apsolutno ne podržavam, dakle da se primaju i plate iz budžeta Republike Srbije, plate iz budžeta Hašima Tačija. To je ono što sam uvek javno žigosao i nikada to nisam odobravao i mislim da niko ko se bavi politikom ne odobrava takve, takve poteze i takav rad.

Spisak onih koji ce praktično dobijati duple plate, počeo je da se pravi još 2000.godine. Tada je UNMIK ponudio da plaća sve spske državne službenike na Kosovu. Srbija je 2002. pozvala Srbe da izađu na izbore koje je organizovao UNMIK. Tada su izabrane opštinke uprave u kojima su Srbi imali apsolutnu većinu u opštinama Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Te izbore je priznala i Srbija, pa su funkcioneri i radnici opstinske administracije, osim od UNMIK-a godinama dobijali novac i iz budžeta Srbije.

Sledeće UNMIK-ove izbore 2007. Srbi u severnim opštinama su u potpunosti bojkotovali, pa je UNMIK odlučio da produži mandat administraciji izabranoj još 2002. Posle proglašenja nezavisnosti Kosova u julu 2008 Vlada Kosova odlučila je da kao legalno stanje prizna stanje od izbora 2002 sve dok se lokalni izbori na severu ne održe po kosovskim zakonima.

Posle proglašenja nezavisnosti 2008, održani su lokalni izbori po srpskim zakonima, ali ove administracije nisu legalne za Pršitinu pa se članovi lokalnih uprava, ukoliko nisu ranije nisu bili na vlasti, nisu na ovom spisku. Tako se sada na platnom spisku Pristine nalaze oni koji su osvojili vlast u opštinama jos 2002.

Saša Dedović, predsednik pokrajinskog odbora SDPS-a: Pa ima spisak, postoji spisak ko sve prima... Na čiji račun ležu pare...

B92: Na čiji račun ležu pare?

Dedović: Paaa, ima spisak, postoji spisak

B92: Jeste li ga vi videli?

Dedović: Jesam

B92: I ko je na njemu?

Dedović: Pa na vrhu su Dragiša Milović, Milan Ivanović itd. To su ljudi koji su se enormno obogatili, ali još dobijaju još neku sitnicu od 700, 800, 900 evra mesečno.

B92: Dobro, a jeste li Vi sigurni da dobijaju taj novac, pošto oni svi kažu da su pozatvarali te račune ne koje su dobijali od Unmika?

Dedović: oni ga sigurno primaju na račun, da li ga podižu sa računa i ko podiže i kako, to je priča za istragu. Ja nikad nisam učestvovao u takvoj ujdurmi, nikada nisam priznao Kosovo, nikad nisam uzeo njihovu ličnu kartu, niti ću. A ko je to radio ima, postoji spisak.

Na zvaničnom spisku kosovske Vlade, u odgovoru Insajderu navodi se da platu iz njihovog budzeta i dalje dobijaju Milan Ivanović - 500 evra; koji je predsednik SNV severnog Kosmeta, ali platu navodno i dalje dobija kao potpredsednik Opštine Zvečan. Na spisku vlade Kosova je i Dragiša Milović, iz DSS-a, predsednik opštine Zvečan sa platom od 633 evra. I Ivanović i Milović tvrde da je taj spisak falsifikat i da su oni dobijali plate u vreme Unmik administracije, ali da su račune zatvorili. Milović je novinarima Insajdera dostavio i dokaz o tome da je ugasio račun.

Milan Ivanović je odbio razgovor za Insajder, ali nam je u telefonskom razgovoru rekao da je taj spisak na kojem se nalazi njegovo ime falsifikat, jer on nikada nije bio potpredsednik Opštine, već odbornik Opštine Zvešan. Na pitanje da li je ipak u nekom periodu bio potpredsednik Opštine Zvečan, kaže da jeste, ali 2004. Prema njegovim rečima, on je zatvorio račun na koji mu Priština uplaćuje novac, odnosno on taj novac ne želi da dobija i tvrdi da je podatak Kosovske Vlade jedna obična laž.

Na zvaničnom kosovskom spisku plata je i bivši predsednik Opštine Leposavić, Velimir Bojović, iz DSS-a, sa platom od 870 evra. I on je u telefonskom razgovoru rekao da je to laž i da je on ugasio svoj račun. Mozda uplaćuju, ali to niko ne podiže..rekao je Bojović.

Nakon tvrdnje Milana Ivanovića, Dragiše Milovića i Velimira Bojovića da je u pitanju falsifikat, odnosno da nije tačno ono što je Insajderu potvrdjeno zvanično u Kosovskoj Vladi, poslali smo ponovo zahtev sa pitanjem gde uopšte Priština uplaćuje novac, kada oni koji se nalaze na spisku tvrde da su račune zatvorili. Medjutim, stigao nam je kratak odgovor: ”na to pitanje smo vam već odgovorili”.

Spisak sadrži više od 1000 imena zaposlenih u opštinskim strukturama, ali i zdravtsvenim i prosvetnim ustanovama. Više detalja o tome videćete u sledećoj emisiji. Ipak i pored toga sto su, kako tvrde funkcioneri DSSa, račune ugasili, ovaj spisak pokazuje da je za državu Srbiju bilo prihvatljivo da godinama funkcioneri, pojedinci iz opštinske administracije prosvetnih i zdravstvenih ustanova i pored toga što dobijaju plate od Unmika, dobijaju novac i iz budžeta Srbije dok istovremeno, oni Srbi koji nikada nisu radili u državnim institucijama, nemaju nikakvu pomoć od države.

Nebojša Jović koji je potpredsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije kaže da on nikada nije uzimao novac od UNMIKA, ni od Kosovske Vlade

Jović: Znam da je bilo par puta priče da ceo politički vrh prima platu od Albanaca. Recimo, ja sam bio u opštinskom veću godinu dana, znači 2008. na izborima ali kao pripadnik Srpskog nacionalnog veća na listi DSS-a. Nisam učestvovao u razgovorima ali znam da tad je bilo priče baš u to vreme najžešće da svi primaju platu od Unmika. Znači ja kao član veća nisam primio nijedan dinar od Unmika, nijednog trenutka, niti albanski novac. I znam tada na jednom sastanku baš sam se tad ja javio kad su imali sednicu skupštine gde sam pitao daj da vidimo da li zaista neko prima novce ili ne prima, jer bilo je reči da je to prljav novac. I onda sam rekao ako je novac prljav, aj da ne primamo svi, ako novac nije prljav, aj da ga primamo svi.

Činjenica je da svi predstavnici vlasti godinama znaju da se dešavaju razne zloupotrebe kada je u pitanju novac koji se iz budžeta odvaja za pomoć ugroženom stanovništvu na Kosovu. Niko se medjutim ne usudjuje da sve te zloupotrebe i istrazi i pored toga sto je svima poznato da neki srbi na Kosovu imaju i tri plate, dok neki nemaju čak ni socijalnu pomoć.

Ivanović: Dokle god taj trošak ne bude toliko veliki da izaziva takvu reakciju koja je veca nego sto je sentiment prema kosovu to ce se tako događati

B92: Trošak je veći.Trošak je veći i time što oni kojima pomoc treba do njih pomoć nije došla.

Ivanović: To je za žaljenje. Ja iskreno žalim zbog toga sto nisam u mogućnosti bio da učinim bilo sta više za one kojima je pomoć potrebna.

B92: Pa hoće nekad politički uspeh da postane to da se siromašnom narodu pomogne posle svih ovih godina?

Ivanović: To je stalna politička tema i ja kažem ono što sam vam već rekao

B92: Ali je zlupotrebljena...

Ivanović: Tako je. Tako je neće to moci da bude efikasna pomoć sve do trenutka kad se ne postigne minimum političkog konsenzusa izmedju vlasti i opozicije po nekim pitanjima. Pitanje broj jedan jeste sprečiti zloupotrebe.

Saša Dedović je član predsedništva Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića i predsednik Pokrajinskog odbora ove stranke. Radnik je Elektrokosmeta i vlasnik hotela "Saša" u Kosovskoj Mitrovici. Bio je zamenik predsednika srpske opštine Kosovska Mitrovica, do oktobra 2010, kada je promenom vladajuće koalicije, promenjeno i rukovodstvo Opštine. On tvrdi da niko iz Beograda nece i ne sme da se zamera lokalnim liderima koji godinama vladaju pre svega severom Kosova.

Dedović: Javna je tajna da severom Kosova vlada siva eminencija, Marko Jakšić i establišment koji je okupljen oko njega. Oko njega i politike koju on vodi.

B92: Ko omogućava to, tu samovlast?

Dedović: Pa onaj ko ne sprečava. Znate, ako neko u Vladi Srbije neće da spreči sve te malverzacije, zna da je u Mitrovici, u gradu potpuna anarhija, da je bezvlašće, da policija ne radi svoj posao, bez obzira što prima duple plate itd, onda je to onaj koji to neće da spreči, onaj ko to ne vidi, gura pod tepih.

Vlast na severu Kosova godinama imaju praktično pojedinci, o kojima će biti reči u sledećim emisijama. Jedan od njih je Marko Jaksić, iz DSS-a, za koga se u beleškama objavljenim na Vikiliksu navodi da je “kralj” severnog Kosova. Predstavnici DSS-a odbili su da odgovaraju na pitanja i da javnosti objasne sve što se desavalo, pod izgovorom da DSS ne govori za Insajder. Posle više desetina poziva, novinari Insajdera snimili su jedan od poslednjih pokušaja da Jakšić pristane na razgovor:

B92: Dobar dan, Irena Stević, B92, emisija Insajder

Jakšić: Jel znate Vi da sam ja član Demokratske stranke Srbije

B92: Ne razumem što mi to govorite?

Jakšić: Jel znate da mi imamo stav da je Predsedništvo DSS-a odlučilo da se ne javljamo na pozive B92

B92: To sad izgleda kao izgovor…

Jakšić: Molim Vas nemojte da me zovete. Vi znate stav moje stranke. Završili smo razgovore.

NASTAVIĆE SE…