Nastavak Patriotske pljačke - poslednja epizoda

Tako se i dalje finansira Aerodrom Priština, koji se danas zove Adem Jašari, Javno stambeno preduzeće u Lenjinovoj ulici u Prištini, današnjem bulevaru Bila Klintona, kao i preduzeće Termokos, koje bi trebalo da održava prištinski sistem centralnog grejanja, ali koje je sada u Gračanici, mestu koje i nema centralno grejanje.

Sva ova preduzeća do pre dve godine, imala su kancelarije u jednom skladištu u Gračanici, a Srbija ih je plaćala kako bi se održala slika da i dalje ima svoje institucije na Kosovu, iako stvari tako ne stoje od 1999. kada se država povukla s ovog prostora.

U međuvremenu Kosovska agencija za privatizaciju preuzela je vlasništvo nad ovom firmom, tako da su sve kancelarije morale da se isele.

Kancelarije ovih preduzeća su danas u zgradama koje je gradila kosovska Opština Gračanica. Redakcija Insajdera je, međutim, u dva navrata pokušala da snimi šta sada rade radnici ith javnih preduzeća, ali smo oba puta, u sred radnog vremena, zatekli prazne prostorije i katance na vratima.

Kako je snimila redakcija Insjadera, radnici Termokosa i Javnog stambenog bili su, tokom leta, angažovani kao podizvođači firmi Delta Ing, u vlasništvu kosovskog Albanca, na rekonstrukciji Osnovne škole u Lapljem selu. Radove je finansirala kosovska opština Gračanica, čiji budžet obezbeđuje vlada Kosova

Vlada Mirka Cvetkovića je 2010. godine raspustila gotovo sve opštine u kojima više nema Srba i postavila tzv. opštinske koordinatore čiji je posao bio da administrativno održe institucije Srbije. To je učinjeno za sedam opština južno od Ibra.

Vlada Ivice Dačića raspušta ove koordinatore i umesto njih formira privremene organe sa po pet zaposlenih u ovih sedam i dodatne tri opštine. To je automatski značilo pedeset novih zaposlenih ljudi, partijskih kadrova, i to u opštinama u kojima Srbija više ne može da obavlja nikakvu vlast.

U svim ovim mestima nastavila su da rade fiktivna javna preduzeća, koja se sva finansiraju iz budžeta države Srbije.

Sporazumom Beograda i Prištine, potpisanim u Briselu, Vlada Srbije prihvatila je da Srbi učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu.

Formirana je lista „Srpska“ u koju su, između ostalih, ušli i članovi vladajućih stranaka u Srbiji. U kampanju su se aktivno uključili predstavnici vlade Srbije.

Ova lista pobedila je u svim sredinama s većinski srpskim stanovništvom. U svim tim mestima, paralelno funkcionišu privremena veća ispred države Srbije.

Dok ljudi kojima je zaista potrebna pomoć države na Kosovu jedva preživljavaju, Srbija nastavlja da finansira poslove na kojima zarađuju firme čiji vlasnici imaju jake političke veze.

Iako je s radom završio 2014. godine, mandat Anketnog odbora Skupštine Srbije o zloupotrebama na Kosovu, nije bio da istražuje kako je tadašnja vlada SNS-a i SPS-a trošila novac građana. Nadležnost odbora je, odlukom većine u tadašnjoj Skupštini Srbije, bila ograničena isključivo na ispitivanje zloupotreba u periodu od 2000. do 2012. godine.

Zbog činjenice da se nisu bavili trošenjem novca nakon 2012. godine, Anketni odbor nije ispitivao najskuplji projekat na Kosovu u proteklih petnaest godina – posao izgradnje regionalnog vodovoda na severu Kosova, vrednog preko 11 miliona evra.

Sever Kosova se vodom snabdeva cevovodom z južnog dela Kosovske Mitrovice. Restrikcije su česte, a voda nije za piće.

Kako bi rešili ove probleme, kancelarija Evropske unije na Kosovu 2011. godine započela je projekat proširenja kapaciteta fabrike vode u Šipolju, južno od Ibra i izgradnje vodovoda kojim bi se regulisalo snabdevanje vodom i južnog dela Mitrovice, ali i severa Kosova.

Međutim, čelnici tri opštine na severu - Zvečana, Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice nisu želeli da se priključuju na cevi iz južnog dela, već su odlučili da izgrade sopstveni, regionalni vodovod na severu koji se, praktično, finansira iz budžeta Srbije.

2011. godine Republika Srbija odobrava garancije za kredit od devet miliona evra koji su kod Hypo Alpe Adria banke podigle tri opštine.

Tokom 2014. godine, za otplatu ovog kredita iz budžeta Srbije plaćeno je 207.3 miliona dinara

Ukupna vrednost projekta je oko 11 miliona evra – devet miliona evra iz kredita koji se otplaćuje iz budžeta Srbije i dodatnih dva miliona evra, čije finansiranje još uvek nije obezbeđeno. Vrednost od 11 miliona evra je za 1.3 miliona veća od vrednosti vodovoda koji je izgrađen južno od Ibra sredstvima kancelarije Evropske unije na Kosovu.

Projekat južnog vodovoda koštao je 9.7 miliona evra. U ovu cenu uračunato je projektovanje i izgradnja cevovoda koji bi vodom snabdevao pet opština - južnu Mitrovicu, Srbicu, Vučitrn, severnu Mitrovicu i Zvečan. Zbog toga, južni vodovod je mnogo većeg kapaciteta od vodovoda na severu koji će snabdevati tri opštine.

U cenu vodovoda na severu nije uračunat ni PDV jer je u vreme potpisivanja ugovora u julu 2013. godine, još uvek važila Uredba vlade Srbije o oslobađanju od PDV-a za svu robu koja se plasira na Kosovo.

Radovi na izgradnji vodovoda, vredni 10,5 miliona evra povereni su konzorcijumu u kom učestvuju firme Dinamik Trejd i PGP Kolašin.

Ove dve kompanije se, po spornim poslovima, spominju na više mesta kako u izveštaju Anketnog odbora.

Iste ove firme spominjane su i u serijalu „Patriotska pljačka“, o zloupotrebama u trošenju novca države Srbije na teritoriji Kosova.

Kako je objavljeno u Insajderu, vlasnici ovih firmi imaju jake veze s političkim strukturama na severu Kosova.

Redakcija Insajdera je, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dobila svu dokumentaciju sa međunarodnog tendera koji je raspisan za izgradnju vodovoda. Prema toj dokumentaciji vidi se da se za posao vredan preko 10 miliona evra javio samo jedan ponuđač – konzorcijum preduzeća u kom su, pored Dinamik trejda i PGP Kolašina, firme MPP Jedinstvo AD Sevojno i RDS Grupa iz Bora.

Ugovorom je predviđen avans od 40 odsto – odnosno 4.2 miliona evra - koja su isplaćena izvođačima i pre nego što su počeli da rade.

Tender za radove raspisan je tokom mandata vlade Ivice Dačića, a potpisivanju ugovora prisustvovao je Aleksandar Vulin, tadašnji direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Opravdanje da srpske institucije ne žele da se priključe na infrastrukturu koju su gradile kosovske institucije iskorišćeno je za zloupotrebe i u južnom delu Kosova.

U jednom od slučajeva kojim se bavio Anketni odbor, ali koji nije ušao u konačan izveštaj, obrađeno je i postavljanje kanalizacije u selu Skulanevo, u opštini Lipljan 2011. godine.

Radove je izvelo preduzeće Moment Plus iz Gračanice uz saglasnost tadašnjeg Ministarstva za Kosovo i tadašnjeg rukovodstva opštine Lipljan koji su finansirali radove.

Kako je otkrio jedan od timova Anketnog odbora, kosovske institucije su u ovom srpskom selu izgradile čitavu kanalizaciju dužine 2.3 kilometra.

Pored kosovske, država Srbija je 2011. godine finansirala izgradnju paralelne kanalizacije dužine 500 metara, čija je cena bila tri puta veća.

Kosovska kanalizacija koštala je oko 43.5 hiljade evra, odnosno oko 18 evra po dužnom metru, a srpska oko 29.1 hiljadu evra ili oko 58 evra po dužnom metru.

Na kosovsku kanalizaciju priključeno je gotovo čitavo selo, a na srpsku kanalizaciju samo škola i dve kuće. Radni tim Anketnog odbora zaključio je da nije bilo racionalno graditi posebnu kanalizaciju da bi se na nju priključili objekti koji se nalaze na 20 metara od postojeće kanalizacije.

Pored toga što je koštala tri puta više, srpska kanalizacija nije ni dobro urađena, pa se, umesto u reku Sitnicu, izliva na obalu. Tim Anketnog odbora je zato zaključio da izgrađena kanalizacija “praktično i ne vrši nikakvu funkciju”.

Anketni odbor u svom izveštaju predložio je Skupštini Srbije da obaveže vladu Srbije da nadležne institucije ispitaju navode iz izveštaja i preduzmu neophodne mere .

Međutim, izveštaj Anketnog odbora ostaće mrtvo slovo na papiru dok se ne stavi na dnevni red Skupštine Srbije koja o njemu treba da raspravlja i da ga usvoji. Tek tada to će postati zvaničan dokument Skupštine Srbije.

To međutim ne znači da policija i tužilaštvo ne mogu da koriste dokumentaciju koju je prikupio Anketni odbor za istrage krivične odgovornosti pojedinaca.

U odgovoru na pitanje zašto izveštaj Anketnog nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, za prvu epizodu serijala o nastavku patriotske pljačke, iz kabineta Maje Gojković, predsednice parlamenta, rečeno je da je skupština od njenog dolaska na mesto predsednika u vanrednom zasedanju, u kom ona ne može da predlaže dnevni red.

Međutim, prvog oktobra započeta je prva sednica redovnog zasedanja, ali je izveštaj Anketnog odbora i ovog puta izostavljen sa dnevnog reda.

I pored svih izjava i obećanja, do danas nije uspostavljena bolja kontrola trošenja novca koji Srbija plasira na Kosovo.

Ovi troškovi su, kako je utvrdila redakcija Insajdera tokom 2012. i 2013. godine iznosili 634 miliona evra, ili u proseku oko 867.000 evra dnevno.

Za sve ove godine i pored zvaničnih podataka o zloupotrebama, do danas nisu stvoreni uslovi da se te zloupotrebe ispitaju, naprotiv, zbog neadekvatne kontrole, moguće je da se patriotska pljačka nastavi i dalje.