Kako je RTB Bor trošio milione mimo zakona

Opravdanje za ova ulaganja bila je činjenica da je oprema u RTB bila starija i od 20 godina, a kako su to objašnjavali predstavnici RTB sva ova ulaganja bila su neophodna kako bi se u jedinom rudniku bakra u Srbiji kopalo više rude nego što je to bio slučaj godinama unazad. Međutim kako je pokazalo istraživanje Insajdera rudarska oprema nabavlja se a da ovo preduzeće ne poštuje Zakon o javnim nabavkama.

B92: Znamo da je najveći problem sa korupcijom u državi u javnim nabavkama I to tamo gde se zakon sprovodi, a ovde imamo situaciju sa RTB Borom kojem država odobrava novi investicioni ciklus i ne sprovode zakon?

Đorđe Belenzada, Uprava za javne nabavke (2006 – 2013. godina): Ja mislim da sa stanovišta države, kada država odlučuje nešto da finansira je neodgovorno da ne utvrđuje procedure na osnovu kojih će ona utvrditi da se taj novac racionalno troši. Ako finansira njihove investicije onda bi ona morala da ima obavezu da im, tako da kažem, nametne da oni to ugovore u postupku javne nabavke.

Zakon o javnim nabavkama koji važi za javna preduzeća i institucije koje se finansiraju iz budžeta Srbije treba da omogući da se sredstva građana Srbije troše na najracionalniji način, odnosno da se kroz javno nadmetanje i konkurenciju kupi najkvalitetnija roba po najpovoljnijoj ceni. Iako je za milionska ulaganja u veoma skupu rudarsku opremu direktno ili indirektno garantovala država, zakonski postupak nije sprovođen. Opravdanja su bila različita, od toga da je to društveno preduzeće, do toga da se radi o preduzeću koje je u restrukturiranju.

Od 2008. kada je Zakon o javnim nabavkama promenjen, odnosno od kada RTB Bor mora da ga sprovodi, a kada kreću ulaganja u ovo preduzeće na čelo RTBa je Blagoje Spaskovski. Spaskovski je tokom 90ih bio direktor Rudnika bakra Bor i kadar SPS. Na čelo RTB-a 2postavljen je na predlog URSa Mlađana Dinkića, a 2010. postaje i visoki funkcioner ove stranke. Od juna 2013. godine član je Srpske napredne stranke.

U pismu potredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću Spaskovski je naveo da su od novembra 2008. godine nabavke vršene sa tri, ili više ponuda i da je svaki put i najpovoljnija ponuda dodatno obarana na još nižu, tržišno realnu cenu.

„Kod svih većih nabavki poštovana je procedura od javnog oglašavanja do komisijskog izbora, u kom su učestvovali stručnjaci RTB Bor i predstavnici Vlade“, navodi se u ovom pismu.

Iako je formalno , prema istrazivanu Insajdera, za velike nabavke sprovođena procedura kako to navodi Spaskovski, u samom postupku postojili su takvi mehanizmi kojima su favorizovane određene firme, a oprema plaćana skuplje.

Sistem je funkcionisao tako da RTB i njegova zavisna preduzeća oglase da kupuju neku opremu. Rok za prijavu na oglas po pravilu je bio 7 do 15 dana. Kako se radi o veoma skupoj opremi koja se uvozi ovo je bio jedan od načina kojim se sužava konkurencija, jer to najčešće nije dovoljno vreme da sve zainteresovane kompanije pripreme dokumentaciju da bi učestvovale na tenderu. Da su poštovali Zakon o javnim nabavkama ovaj rok ne bi mogao da bude kraći od 30 dana.

Osim toga, kao uslov za učešće na tenderu RTB je tražio da firma koja konkuriše dostavi bankarsku garanciju. Međutim, banke obično garanciju za dobro izvršenje posla izdaju tek posle i na osnovu potpisanog ugovora.

U nekoliko slučajeva kako se ispostavilo pojedine firme su zahvaljujući ovim bankarskim garancijama pobeđivale na tenderu iako su nudile skuplju opremu. Kakva je šteta za preduzeće zbog toga što je RTB Bor sprovodio postupak nabavke koji nije bio u skladu sa Zakonom najbolje govori jedna od većih nabavki koja je sprovedena u decembru 2009. godine. Samo prilikom kupovine rudarske opreme vrednosti oko 9,7 miliona evra, RTB je platio za oko 550 hiljada evra više nego što je bila ponuda firmi koje su se javile na poziv, ali nisu ispunile uslov da dostave bankarsku garanciju, što je RTB Bor propisao mimo prakse javnih nabavki.

Firme koje u postupku nabavki koju sprovodi RTB ne dobiju posao, nemaju kome da se žale, s obzirom da RTB Bor ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Naime, sve firme u Srbiji koje poštuju Zakon o javnim nabavkama, izveštaje dostavljaju Upravi za javne nabavke, što je jedan od načina kontrole ovog procesa. Iako je RTB Bor poslednih godina kupovao opremu vrednu nekoliko desetina miliona evra, Uprava za javne nabavke nema nijedan podatak o sprovedenim postupcima i ugovorima koje je sklopio RTB i njegova zavisna preduzeća.

Đorđe Belenzada, Uprava za javne nabavke (2006 – 2013. godina): Odgovornost je drugih organa koji vrše nadzor na poslovanjem tih subjekata. U konkretnom slučaju nama nije ni postavljeno pitanje obaveze. Koliko ja znam nije nam ni bilo postavljeno pitanje da li su oni u obavezi da primenjuju zakon.

2009. kada počinju značajna ulaganja u RTB Boru i kupovina skupe rudarske opreme na vlasti je bila Vlada MIrka Cvetkovića koju su činili DSa, URSa i SPS-a. Na čelu ministarstva ekonomije u čijoj je nadležnosti bio i RTB Bor bio je Mlađan Dinkić. On je do jula ove godine kao ministar finansija i privrede u aktuelnoj Vladi Srbije ponovo bio zadužen za pitanja koja se tiču RTB Bor. Dinkić je odbio razgovor za Insajder, ali je u emisiji Između dve vatre u aprilu ove godine rekao da RTB Bor ne sprovodi Zakon o javnim nabavkama, jer je to firma u restrukturiranju.

Nabavke najčešće formalno obavljaju zavisna preduzeća RTB Bora, čiji direktori potpisuju ugovore. Kako se međutim odlučuje o poslovanju u RTBu, pa i o pojedinim nabavkama za Insajder objašnjava bivši direktor Topionice koja je zavisno preduzeće RTBa, Milan Dejanovski. On tvrdi da je potpisao ugovore sa Rudarsko geološkim fakultetom u Beogradu o predradovima za izgradnju Topionice iako za to nije bio sproveden nikakav postupak. Dejanovski navodi da je ugovore potpisao pošto mu je to praktično naložio Blagoje Spaskovski.

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Zove me telefonom, dogovorio sam sa profesorom sa Rudarsko-geološkog sve oko tog bušenja i cenu i sve, kad ti stignu sada mailom papiri samo potpiši, nemoj da brineš.

B92: Kako je moguće da to direktor dogovara usmeno?

Dejanovski: Tako. Sve usmeno dogovara

Generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski posle višemesečnih obećanja da će govoriti za Insajder, odbio je intervju.

Prema istraživanju Insajdera, rukovodstvo RTB Bora za najveći broj nabavki imalo je podršku Ministarstva ekonomije i dozvolu da uđe u poslove i ulaže novac. Naime, RTB je od 2004 godine u restrukturiranju, postupku koji treba da oporavi ovo preduzeće i pripremi ga za prodaju. Ovaj postupak vodi Agencija za privatizaciju, ali odluka Agencije nije uvek bila presudna za poslovanje RTB Bora.

Tako prema dokumentaciji do koje je došao Insajder Agencija nije odobrila Rudniku bakra Bor da u martu 2012. Godine kupi 2 bušilice, jer je na osnovu dostavljene dokumentacije zaključila da su izabrane bušilice drastično skuplje. Međutim RTB se obraća ministarstvu ekonomije na čijem je čelu tada bio Nebojša Ćirić. Već sutradan, ministarstvo ekonomije donelo je rešenje kojim je poništilo odluku Agencije i odobrilo kupovinu. Nebojša Ćirić koji je posle rekontrukcije vlade 2011. godine, na mestu ministra ekonomije zamenio Mlađana Dinkića, odbio je razgovor za Insajder.

Sva oprema koju nabavlja RTB Bor treba da utiče na povećanje proizvodnje. U ovom procesu RTB je radio I na otkrivanju novih rudnih ležišta, pa i otvranju novih rudnika. Tako je otvoren i rudnik Cerovo. U posao je uloženo 18 miliona evra iako je 2002. godine ovaj rudnik zatvoren zbog nerentabilnosti. Rudnik Cerovo otvoren je između dva kruga predsedničkih izbora 2012. kada je Blagoje Spaskovski podržao kandidaturu Borisa Tadića za predsednika.

Borivoje Stojadinović, bivši generalni direktor RTB: 2002. godine došli smo u poziciju da imamo izuztno visok nivo troškova rada na Cerovu – da je tamo bio anagažovan dosta veliki broj ljudi, da nismo imali realno opremu sa kojom možemo pokriti proizvodnju u Cerovu, da smo imali strahovite tehnološke gubitke i to posebno moram da naglasim, iz razloga što tamo postoji, kompozitno posmatramo, izuzetno visok sadržaj tzv. oksidne rude.

I dok je ulagao u rudnik koji, prema ocenama samog rukovodstva RTBa, još uvek nije opravdao svoje ponovno pokretanje, ova društvena kompanija, vodila je i poslove prikupljanja donacija I ulaganja sredstava u gradsku infrastrukturu. U Boru se poslednjih godina izvode brojni radovi – napravljeni su novi kružni tokovi, okrečene fasade, izgrađen je zoološki vrt, žičara, aerodrom , dečiji parkovi... Ovi radovi, prema medijskim izveštajima, finansirani su iz donacija.

Na spisku donatora je i firma Grand D Inženjering iz Bora koja godinama kupuje bakar od RTBa. Ova firma osnovana je 90. godine, a njen vlasnik Dragan Živković u razgovoru za Insajder kaže da je praktično morao da da donaciju za sređivanje grada.

Dragan Živković, vlasnik „Grand D Inženjering“: Ja sam hteo da kažem da nam je nametnuto delimično

B92: Kako to?

Živković: Pa pozicijom u kojoj se nalazimo. U poziciji u kojoj smo se našli u tom trenutku morali smo biti donatori.

B92: Jeste li se osećali u tom trenutku kao da plaćate reket?

Živković: Ne baš tako, ali slično.

U dopisu koji je opština uputila Grand D Inženjeringu, ova firma poziva se da da donaciju za akciju uređivanja fasada u gradu. Istraživanje Insajdera međutim pokazuje da račun koji je opština poslala Grandu da uplati donaciju, nije opštinski već pripada RTBu. Tako Opština koja traži sredstva od privatnih firmi, praktično ne rapolaže novcem koji je za tu namenu uplaćen. Da je novac koji RTB daje kao donaciju išao u kasu opštine, lokalna samouprava morala bi da po Zakonu raspiše javnu nabavku.

RTB Bor odbio je da po Zakonu o dostupnosti informacija Insajderu dostavi spisak firmi i iznose donacija koje su dale za sredjivanje Bora.

Rudolf Navijalić, predsednik Industrijskog sindikata RBB: Pre bih, mada je to jako teška reč, ali ja bih pre rekao da je to bilo reketiranje, a ne doniranje

Prema izveštajima zvaničnog lista RTBa „Kolektiv“, najveći donator za uređenje grada je firma Mace koja je nedavno bila konsulatant ove društvene kompanije za izgradnju Topionice. Na spisku donatora su i Atlas Copco firma od koje je RTB kupovao opremu, zatim Messer, koji gasovima snabdeva Topionicu. Jedan od donatora je i firma Premar Service, od koje RTB poslednjih godina kupuje velike kamione. Na spisku je i Energoprojekt koji je podizvođač u izgradnji Topionice, a prema medijskim izveštajima izgradio je stubove za ski žičaru u vrednosti od 125 hiljada evra.