Insajder: Ko zarađuje na uvozu gasa?

Umesto da kupuje direktno od proizvođača, ruskog Gazproma, Srbija sav gas uvozi preko dva posrednička preduzeća - zajedničke srpsko-ruske firme Jugorosgas i novog posrednika u trgovini gasom - firme Russian-serbian trading corporation

Srbija je 2012. godine uvezla gas u vrednosti od oko 800 miliona evra. Ovaj energent ruska kompanija Gasprom doprema do mesta Beregovo na ukrajinsko-mađarskoj granici, gde ga direktno preuzima Srbijagas. Međutim, sva plaćanja idu preko posrednika, firme Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Predstavnici nadležnih institucija godinama su tvrdili da bi cena gasa za Srbiju bila ista bez obzira na to da li postoji posrednika ili ne, odnosno da posrednik ustvari ne uvećeva cenu gasa. Takve tvrdnje su bile moguće jer se sve oko cene gasa drži u strogoj tajnosti i te podatke od Srbijagasa nije moguće dobiti čak ni po zakonu o pristupu informacijama.

Međutim, kako se navodi u izveštaju Državnog revizora, koji je kontrolisao poslovanje Srbijagasa tokom 2011. godine, Jugorosgas je ovom javnom preduzeću fakturisao 1.4 milijarde kubika gasa po ceni od 49 milijardi dinara. U tu sumu uračunata je i provizija Jugorosgasa od 1.9 milijardi dinara. To znači da su samo za gas uvezen 2011. godine potrošači u Srbiji posredniku, firmi Jugorosgas, platili proviziju od 18 miliona evra.

Jugorosgas je na veoma neobičan način postao posrednik pošto je nizom odluka državnih funkcionera i rukovodilaca u državnim firmama, Srbija izgubila veliki udeo u vlasništvu, a većinski vlasnik Jugorosgasa postala je ruska strana preko Gasproma i firme Centreks, iza koje stoji kapital iz of-šor zone.

Kompanija Jugorosgas osnovana je 1996. po sporazumu između tadašnje Savezne republike Jugoslavije i Ruske Federacije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji Srbije. U trenutku osnivanja ove kompanije, Gasprom je imao udeo od 50 odsto, a kompanije osnovane u Srbiji preostalih 50 odsto. Kompanija Progres je imala 15 odsto, Progresgas Trejding 10 odsto, NIS 20 odsto i BeoBanka 5 odsto.

Još 2002. godine Progresgas Trejding i Progres, nude svoje akcije na prodaju, što je praktično četvrtina udela u ovoj kompaniji. Pravo preče kupovine ima Naftna industrija Srbije, koja bi uz akcije Beobanke u stečaju, kupovinom postala vlasnik 50 odsto Jugorosgasa, isto koliko ima i Gasprom.

Upravni odbor NIS-a odlučuje da otkupi ove akcije, ali ova odluka nikada nije realizovana. U odluci do koje je došla ekipa Insajdera se navodi da je za njenu realizaciju zadužen Milutin Prodanović, direktor NIS-Energogasa.

Prodanović, u to vreme kadar DSS-a, odbio je snimanje za emisiju, ali je u razgovoru s novinarima Insajdera rekao da je za sprovođenje odluke u stvari bio zadužen tadašnji generalni direktor NIS-a Željko Popović, takođe kadar DSS-a.

Prodanović svoju tvrdnju potkrepljuje pismom za koje tvrdi da je iz NIS-a upućeno Jugorosgasu deset dana nakon donošenja odluke Upravnog odbora, a u kom se navodi da je Popović bio zadužen za podnošenje ponude za otkup akcija Jugorosgasa.

Sa mesta direktora Energogasa, Prodanović krajem 2005. postaje pomoćnik ministara rudarstva i energetike Radomira Naumova, a na toj funkciji ostaje i kada je za ministra energetike postavljen Petar Škundrić.

Zorana Mihajlović, ministar energetike: Mi smo imali sastanak i kod Koštunice kod premijer tog trenutka, jedna od tema jeste bio Jugorosgas. Niko nije objasnio zašto je izgubljeno 25% . Ja zaista mislim da mora da se zna zašto nisu kupljeni, ja želim da čujem taj odgovor zašto neko nije kupio ili da li je neko nekome sugerisao da to ne kupe. Koliko ja znam, ja sam to bar slušala da je i Skupština Srbije u prethodnom mandatu, odnosno Odbor je najavio da će tražiti istragu, koliko znam pokrenute su čak dređene istrage oko Jugorosgasa, ja nekako sve očekujem da ćemo imati pravu informaciju u jednom trenutku.

Činjenica da je Jugorosgas i posrednik u kupovini gasa i vlasnik dela magistralnog gasovoda u Srbiji kojim snabdeva potrošače na jugu Srbije, prema istraživanju Insajdera dovela je do skoro apsurdne situacije.

Naime, Srbijagas je od Jugorosgasa kupuje energent po višoj ceni, a zatim ga prodaje istom tom Jugorosgasu po nižoj. Na svakih hiljadu kubika, Srbijagas je u ovoj trgovini tokom 2011. godine gubio 26 dolara.

S obzirom da je Jugorosgas 2011. godine od Srbijagasa kupio 40.2 miliona kubika gasa, samo te godine Srbijagas je na ovaj način izgubio nešto više od milion dolara.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Nije malo, ako je tako.

B92: To je naša računica, izmedju ostalog smo koristili podatke Agencije.

Hadžibabić: Ne znam stvarno, taj spoljnotrgovinski deo tamo ne znam.

B92: Dobro, ali jel možemo bar da prepoznamo da je to nenormalna situacija.

Hadžibabić: Nenormalna je sitaucija ako kupuješ skuplje nego što prodaješ. To je univerzalno nenromalna situacija.

Rukovodstvo Srbijagasa tvrdi da je troškove tog javnog preduzeća, koji su u velikoj meri nastali i zbog posrednika u kupovini gasom, smanjilo tako što je uvelo još jednog posrednika, firmu Russian-serbian trading corporation. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ovo je mehanizam da ogroman profit u trgovini gasom završi na of- šor računima skrivenih vlasnika, uz izgovor da se tako pomaže srpskoj industriji.

RST, kako je skraćeni naziv ove posredničke kompanije, posreduje u nabavci gasa od Gasproma za potrebe dve nekada velike srpske firme – Metanolsko sirćetnog kompleksa iz Kikinde i HIP Azotara Pančevo, koje je preuzelo javno preduzeće Srbijagas.

Ova firma ima 4 zaposlena, nema sopstveni sajt, ne pojavljuje se u javnosti kao kompanija koja radi velike poslove i gotovo se o njoj ne zna ništa, a tokom 2012. je ostvarila čistu dobit od 9,6 miliona evra. Ni nadležne institucije ne znaju ko stoji iza te novoosnovane firme, koja opet samo kroz papire, gas prodaje fabrikama koje spadaju u najveće potrošače u Srbiji i u vlasništvu su Srbijagasa.

B92: Šta je ta firma?

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagasa od 2005. do 2008. godine: Pa to je firma koja se bavi uvozom prometom prirodnog gasa oni su deo kolača Srbijagasa preuzeli na jedan vrlo volšeban način, tako da je to sada jedan problem o kojem neki drugi razmišljaju i još više će razmišljeti. Nelogično je da vi koji živite od toga što ste u prometu gasa nekome ko ima 2 zaposlena dozvolite da on, da veći deo posla date. I još što je neobično je da RST uvozi gas za potrebe Metanola i Azotare gde Srbijagas ima vlasnički udeo, znači oni uvoze gas za naše kompanije, to je vrlo nelogično, a da ne pričam to je firma koja se pojavila pre dve godine oni su radili posao a da nisu imali licence, sve papire koej treba, to je jedan posao koji apsolutno bi trebalo do kraja rasvetliti.

Prema dokumentaciji Agencije za privredne registre do koje je Insajder došao po zakonu o dostupnosti informacija vidi se da je firma RST nekoliko puta menjala strukturu vlasništva. Osnovana je sredinom decembra 2010 godine, a osnivač je bio PFB Invest. PFB Invest je većinski vlasnik kompanije Jugodrvo, dela kompanije PSP Farman, čiji je suvlasnik Branislav Grujić.

Grujić već godinama radi u Rusiji gde se kompanija PSP Farman, inače registrovana u Ženevi, bavi investicijama i građevinom.

Do juna 2010. godine RST je bio registrovan na adresi Omladinskih brigada 86 u Beogradu, na kojoj se nalaze sve kompanije Branislava Grujića. Od tog meseca, RST prijavljuje promenu sedišta i menja adresu. Novo sedište je Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5, adresa na kojoj se nalaze prostorije Srbijagasa.

RST je započeo posao sa Srbijagasom u drugoj polovini avgusta 2011. godine, u momentu kad je njegov vlasnik još uvek firma PFB Invest. Mesec dana kasnije menja se struktura vlasništva ove firme.

Najpre se krajem septembra udeo od 25 odsto prenosi na Gasprom Švajc, čime Gasprom dobija svoj udeo kao i u drugim posredničkim firmama.

Preostalih 75 odsto se u oktobru 2011. prenosi na novoosnovanu švajcarsku firmu pod nazivom A-Energy Holding iz Lugana. Prema podacima iz švajcarskog registra A-Energy Holding je jedna od mnogih firmi registrovanih na Sergeja Kutsubina ruskog državljanina. Kutsubin je vlasnik firme Demian Partners, koja služi za osnivanje ovakvih anonimnih preduzeća poput A- Energy Holdinga i upravljanje njihovim kapitalom.

Praktično, na ovaj način je sakriveno ko stoji iza novog posrednika u trgovini gasom. Ono što se od samog osnivanja kompanije RST nije menjalo je direktor - Branko Trkulja. Prema Agenciji za privredne registre, Trkulja je izvršni direktor RST-a. Istovremeno, Trkulja je i generalni direktor kompanije PFB Properties još jedne u nizu firmi Branislava Grujića i radi na izgradnji hotela Meriot u centru Beograda.

Branko Trkulja odbio je razgovor za Insajder. U kratkom pisanom obrazloženju Insajderu, Branislav Grujić tvrdi da ne zna ko stoji iza firme A-Energy Holding, kojoj je prodao 75 posto udela u RST-u.

„Što se tiče firme RST ona je osnovana u sistemu cele grupe firmi u Srbiji, koja je bila duže vremena neaktivna i kao takva je prodata firmi A-Energy Holding. O vlasničkoj strukturi A-Energy Holdinga nemam nikavih saznanja. Gospodin Trkulja je kao direktor nastavio da obavlja funkciju jednog od direktora u RST-u na zahtev kupaca.“

Prema istraživanju Insajdera situacija kada je u pitanju posrednik firma Jugorosgas neće se promeniti ni nakon što kroz Srbiju prodje gasovod Južni tok.

Ugovor o tome da će Srbija i narednih deset godina imati posrednika , potpisali su u martu 2013. Aleksej Miler direktor Gasproma, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i Vladimir Koldin direktor Jugorosgasa.

Ceo transkript druge epizode serijala Insajder „Energetski (ne)sporazum“ možete pročitati ovde.