"Patriotska" pljačka, 4. deo: Šta je sve plaćano

U četvrtoj epizodi serijala “Patriotska” pljačka, Insajder je prikazao kako novcem svih građana Srbije plaćan otkup stanova u Kosovskoj Mitrovici pod izgovorom zbrinjavanja interno raseljenih. Uprkos tome veliki broj ljudi i dalje živi po kolektivnim centrima, a stanovi su deljeni i po političkoj liniji. Državnim sredstvima vršena je i sanacija kuća oštećenih u zemljotresu u Kosovskom pomoravlju 2002, ali kako je to prikazano u emisiji mnoge su i danas urušene.

Prema istraživanju Insajdera brojni su primeri zloupotreba zbog kojih na kraju Srbi koji nemaju političke veze, koji nisu radili u državnim institucijama Srbije ne dobijaju gotovo nikakvu pomoć. Isti je slučaj i kada je u pitanju projekat otkupa i dodele stanova interno raseljenim licima na Kosovu. Naime, jedan od projekata Vlade Srbije bio je i otkup stanova od Alabanaca koji su nekretnine imali severno od reke Ibar.

Sve je počelo 2003. godine. Na ovaj način trebalo je da se zbrinu interno raseljena lica koja su 1999 ostali bez kuća u gradovima i selima gde danas živi većinsko albansko stanovništvo. Međutim ceo projekat čiji su se mehanizmi skrivali od javnosti u Srbiji pretvorio se u jednom delu u to da su stanove, čiji su otkup finansirali grajani Srbije kroz budzet, dobijali oni koji su imali dobro plaćene poslove na severu Kosova ili oni koji su imali političke veze. Za otkup stanova ne severu bio je zadužen Kosovsko-mitrovački okrug, a sredstva su se obezbeđivala iz budžeta Srbije, preko Koodinacionog centra za Kosovo na čijem je čelu tada bio Nebojša Čović.

Nebojša Čović: Ono što je prezentirano Кoordinacionom centru, mislim da je bilo sasvim u redu. A taj oprativni deo posla, možete da proverite sa načelnikom okruga, koji je to operativno i direktno radio, ne sa mnom. Ja samo mogu da budem odgovoran za ono kakvu inforamciju i kakve podatke dobijam. Ono što smo dobili od informacija i podataka je bilo sasvim korektno. A inače na prostoru Кosova i Metohije se stalno pričaju priče oko ovoga i onoga, uzimanja para na ovaj ili onaj način, ali to nismo mogli da dokažemo

B92: Da li biste se tako ponašali da je to vaš privatni novac?

Čović: Ja sam se vrlo odgovorno ponašao, verujte mi. Na jednom od najtežih poslova

U ovom programu kupljene su 134 nekretnine za koje je plaćeno nešto više od 14 miliona evra. Toliko je potrošeno između ostalog i zbog toga što su u posao uvedeni posrednici. Posrednike praktično uvodi tadašnji načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Dragan Kalaba. Tako je glavni čovek za otkup postao Bojan Radovanović, tada vlasnik firme Masters. On je uhapšen u decembru prošle godine zbog sumnje da je podnošenjem fiktivne dokumentacije nelegalno podigao bankarske kredite. Radovanović je bio predsednik FK Novi Pazar i FK BASK, a nekoliko godina i član UO FK Partizan.

Posto Radovanović nije uspevao da uspostavi kontakt s lokalnim Albancima, u posao uvodi još jednog posrednika - Idriza Šijaka, Albanca iz severne Kosovske Mitrovice, tada vlasnika firme Daki.

Idriz Šijak: Meni su predložili, slušaj Idrize, ipak ti si musliman, Albanac, dobro bi bilo da se firma registruje na tebe, na tvoje ime da bi mi izbegli inače država Srbija da se optuži za sve i svašta. On je meni rekao da je njega vlada države Srbije odredila da vrši otkup kuće za potrebe države Srbije.

Preduzeće Daki sklopilo je predugovore o prodaji 22 nekretnine u vrednosti od oko 3.3 miliona evra. Cene si išle do čak 968 evra po kvadratu. Šijak tvrdi da on nije kontrolisao račun na koji se uplaćuje novac. Ipak, samo petnaest dana od ulaska u posao, Idriz Šijak je sa samim sobom potpisao ugovor o prodaji njegove kuće

Protiv Idriza Šijaka Više tužilaštvo u Kraljevu podiglo je optužnicu početkom ove godine. Tužilaštvo ga tereti da je samo kroz poslove kupoprodaje 3 stana u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio službeni položaj i pribavio protivpravno imovinsku korist u iznosu od 12 miliona dinara. U optužnici se navodi da je firma Daki potpisivala ugovore na veći iznos cene nekretnina, nego što je zaista i plaćano Albancima od kojih su stanovi otkupljeni.

B92: Prema našoj računici srednja cena je 700 evra po kvadratu

Čović: Ne znam o kojoj nekretnini pričate, verujte mi..

B92: O svim nekretninama koje su kupljene u tom periodu

Čović: Ja svaku nekretninu nisam gledao, niti je moj posao bio da gledam svaku nekretninu , s obzirom da to...

B92: Ali svaka ta nekretnina je plaćena novcem gradjana Srbije

Čović: Tako je i novcem građana Srbije su se plaćali i službe, stručne službe koje je Koordinacioni centra ima koji je podeljen u 7 sektora, koji su to analizirali i proveravali. I načelnik okruga je isto plaćen od građana Srbije i opština je takodje plaćena od gradjana Srbije i Fond za građevnsko zemljište...

B92: Mi smo razgovarali sa svim učesnicima...U tom čitavom lancu, sistemu otkupa stanova. i svi su nam rekli da tu u stvari niko nije mogao ništa da uradi bez Vas

Čović: Ja ne znam šta je ko vama rekao, ali ja znam šta su moja i ovlašćenja i nadležnosti bila. Ja se ni u jednom slučaju nisam mešao ni u izbor kuća, ni u odredjivanje zona, ni u dogovaranje cena.

Smenom Nebojše Čovića s mesta predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju sa otkupom nekretnina se nije stalo. Princip rada je ostao isti ali se, dolaskom Sande Rašković Ivić iz DSS-a, na čelo Koordinacionog centra, se uvode drugi posrednici. Prema dokumentaciji do koje je Insajder došao po zakonu o dostupnosti informacija posrednici u ovom poslu, tada postaju Nebojša Minić član DSS-a i Boban Savić advokat iz Kosovske Mitrovice.

Savić je po potpisanom ugovoru dobijao 800 evra kao proviziju. Obojica su odbili razgovor.

Iza čitavog projekta, prema rečima Milorada Todorovića, nekadašnjeg visokog funkcionera DSS-a stajao je njegov tadašnji stranački kolega, Marko Jakšić koji je odbio razgovor za Insajder.

Milorad Todorović: Tako da je on bio čovek koji se pitao za sve ono što se moglo da se nazove strateškim ulaganjem poput otkupa albanskih stanova u KosovskojMitrovici.

B92: On je bio taj koji je koordinisao tu priču?

Todorović:Apsolutno, apsolutno, bio je u odboru za izbor, imao sam prilike da razgovaram s njim o tome. Govorio je da je to potpuno bezbedna operacija, da je tu u pitanju državni interes Srbije da se te kuće otkupljuju, da je u smislu korupcije potpuno bezbedno, da se radi o više ljudi, da je tu potpuno nemoguće napraviti dil i tako dalje, daje svako od njih na neki način gledao na to, ali da su na kraju donosili zajedničku odluku.

Insajder je prema Zakonu o pristupu informacijama došao do dokumentacije iz koje se vidi da su u posao uvedene i druge ustanove pa je tada sredstvima preko Filozofskog fakultet u Kosovskoj Mitrovici otkupljen stan Momira Kasalovića, predsednika Kosovsko-mitrovačkog okruga i Bobana Savića koji je advokat u poslu otkupa.

Kada je u pitanju dodela ovih stanova izmešu ostalih stanove su dobili Radoje Krečković, direktor srpskog javnog preduzeca na Kosovu Elektrokosmeta. Stan je dobio i Nikola Kabašić, vd predsednika suda u Kosovskoj Mitrovici, kadar Demokratske stranke. Stan je od Kosovsko-mitrovačkog okruga je dobio i Lazar Kostić. Kostić koji je odbornik u skupštini opštine Kosovska Mitrovica, član je Nove Srbije, a na izborima je bio na izbornoj listi DSS-a

Jedan od stanova koji su kroz budzet srbije platilI gradjani srbije, dobio je i Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severne Kosovske Mitrovice.

Jović: Dodeljen mi je jer smo živeli u stanu ja, moja žena, dvoje dece, otac i majka u stanu od 52 kvadrata. Dodeljivano je kadrovima koji su nešto značili u gradu, koji imaju potrebu za tako nešto.Obratio sam se, nije to bilo pretnjom ili bilo čime, ako mogu da mi izađu u susret i daju mi stan, stan mi je dodeljen.

B92: Ali otkupljivanji za interno raseljena lica...

Jović: Ja 50 odsto tih stanova da su dodeljeni onima koji nisu interno raseljeni. Ja ne znam koji je njihov kriterijum.

Kroz program otkupa stanova za interno raseljena lica na Kosovu, građani Srbije su kroz budžet platili i stan koji je dobio Dražan Stojković, bivši policajac i saradnik Zvonka Veselinovića koji je 2003. sa Veselinovićem zbog trgovine narkoticima. Iz budžeta Srbije plaćen je i stan koji je kasnije dobio Dušan Mutavdžić, vođa navijača Partizana na Kosovu i Metohiji. Mutavdžić je učestvovao i u neredima na barikadama i sukobima s vojnicima KFOR-a, tokom prošlogodišnje krize na severu Kosova, kada je ranjen gumenim metkom.

Na šta je sve nekontrolisano odlazio novac iz budžeta Srbije, najbolje govori proces saniranja štete od zemljotresa u Kosovskom Pomoravlju 2002. godine. Projekat je vredeo 16 miliona evra. Od ovih 16 miliona direktno iz budžeta uplaćeno je 11 miliona, a tada državna firma, Binačka Morava koja je bila izvođač radova, uzela je kredit od 5 miliona evra uz obavezu Koordinacionog centra taj kredit vrati iz sredstava budzeta u narednom periodu. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ne postoje validni podaci o trošenju ovog novca, jer su se sredstva pravdala, kako se ispostavilo, lažnim izveštajima sa terena u kojima su ljudi potpisivali da su im kuće popravljene iako to do danas nije urađeno.

B92: Nama ljudi na terenu svedoče da su potpisivali izjave da su im kuće završene iako to nije bilo

Čović:Da čuo sam za taj problem I za taj problem mi je izvršena provera, nismo dobili takav podatak. Provera u tom smislu da se tim problemom pozabavila vranjska policija i nismo dobili takav podatak.A to sto Srbi kukaju dole jedni na druge i što pričaju ovako ili onako

B92: Nije tu stvar u kukanju

Čović: Jeste stvar u kukanju jel to takav ambijent, ako ste dole oblazili taj deo onda ste mogli da vidite u kakvim oni uslovima žive.

B92: Znači Vi nama govorite da ljudi koji nama govore da su potpisivali da su im kuće završene, a nisu bile, da oni svi lažu?

Čović: Ne ja Vam ne govorim niti da govore istinu, niti da lažu. Sve sto je stiglo direktno do mene ja sam odmah davao nalog kako bih radio svoj posao, za bilo koju nepravilnost da se na tu nepravilnost reaguje i otkloni, jer stvarno mislim da je posao zemljotresa kao i posao otkupa stanova i kuća urađen korektno.

Iz budžeta Srbije izdvojeno je 14 miliona evra za otkup stanova za interno raseljena lica na Kosovu. U projekat koji je vredeo 16 miliona evra za obnovu porušenih kuća u zemljotresu 2002. država je uložila 11 miliona evra od novca svih građana i obavezala se da će kredit u iznosu od 5 miliona evra koje je podiglo tada državno preduzeće "Binačka Morava" biti vraćen. Novac je potrošen, posao nije završen, ali niko zbog toga nije snosio nikakve posledice.

Transkript cele epizode možete pročitati ovde