Francuski klinci

Sigurno najznačajniji događaj 2005. godine u Renou je lansiranje klia III. Došavši na svet 1990. god, klio je imao tešku ulogu da zameni popularnu peticu, no odmah po pojavljivanju osvojio je nepodeljene simpatije. Prva generacija prodala se tako u fantastićnih 3,3 miliona primeraka, da bi klio II, koji se pojavio 1998, ostvario još veći uspeh sa gotovo 4 milona vozila.

Ovim modelom prekinuta je i tradicija numeričkih imena (setite se renoa 4, 5, 9, 11, 14, 18, 19...) i prešlo se na zvučnija, poput tvinga, lagune, megana i safrana. Inače, samo ime klio dobio je po jednoj od devet antičkih muza (zaštitnica istorije), kako bi što uspešnije započeo karijeru. Klio III ima, dakle, odgovoran zadatak da nastavi uspešnu tradiciju, no na putu su mu brojni talentovani klinci. Ovi to zapravo više i nisu, jer su se godinama znatno izdužili i približili cifri od 4 m. Navedimo samo novi grand punto, sa rekordnih 4,03 m, kao i  Folkswagenove trojke polo, fabija i ibica,  što, međutim, nije slučaj i sa testiranim sitroenom C3.

Komercijalizovan pre tri godine, zadovoljio se sa samo 3,85 m, što su svojevremeno bile sasvim respektivne dimenzije. C3, naprotiv, nema nikakvu tradiciju, i teško je reći koga je nasledio. Sakso je bio ubedljivo manji i neugledniji, te je sitroen napravio radikalan rez i iskoristio prilku da promoviše orginalan stil. Formom blago podseća na nekadašnji, čuveni 2 CV, kod nas od milja nazvan spaček, tako da je stil veoma dopadljiv i orginalan. Testirani je uslovno rečeno bio stari, jer je upravo ovih dana započela prodaja restilizovanog C3. Spolja su razlike minimalne.  Jedino su prednja maska (veći znak sitroena u stilu C4) i odbojnik lagano modificirani. U unutrašnjosti su upotrebljeni kvalitetniji materijali, izmenjena je instrument tabla i više je pažnje posvećeno završnoj obradi. Detaljnije kada ga budemo imali na testiranju.

Oprečni stilovi

Ekstravagantne forme, koje je Reno nametnuo određenim modelima novije generacije, nisu primenjene  kod novog klia. Srećom, pomisliće neko, no to je stvar ukusa. Evidentno je da je estetski evoluirao, no sve je ostalo u domenu ovozemaljskog dizajna. Opravdanje za ovakvu odluku je u činjenici da je klio, uz familiju megana, kamen temeljac u kompaniji, i da se sa njim ne sme previše eksperimentisati.

Isto je i sa enterijerom, očito urađenim po ugledu na veći  megan. Već na prvi pogled iznenađuje raspoloživim prostorom i prezentacijom, što će se pokazati kao njegov najveći argument. Potpuno je klasične koncepcije, dakle, standardna centralna konzola i analogni instrumenti su ispred vozača. Impresionira kvalitet fabrikacije, međutim, dvobojna komandna tabla od mekane plastike rezervisana je isključivo za skuplje modele. Ovo važi i za podešavanje volana po dubini, koji je u direktnoj sprezi sa pametnom ključ-karticom. U verziji slobodne ruke prepoznaje nosioca i za otvaranje vrata dovoljno je staviti ruku na bilo koju bravu. Potom, bez potrebe da se vadi iz džepa ili torbe, treba samo pritisnuti dugme START i pokrenuti motor. Pored nje, klio je opremljen svim mogućim sistemima, retko viđenim u kategoriji. Navedimo automatsko uključivanje svetla i brisača, regulator i limiter brzine sa komandama na upravljaču, senzore za vožnju unazad, dopunska svetla koja se uključuju u krivinama, ESP, sistem za permanentnu kontrolu pritiska u gumama, kao i mnoštvo vazdušnih jastuka. Ima ih čak i u sedalnom delu prednjih sedišta (ispod butina), kako bi sprečili telo da sklizne ispod pojasa .

C3 se ne može pohvaliti svim nabrojanim, mada spada u bolje opremljena vozila. Uostalom, poređenje nije ostvarljivo jer nisu imali iste pakete opreme, a ovi se razlikuju u zavisnosti od zemlje uvoznika. Za tačne podatke i opcije neohodna je dubinska analiza preciznih katologa, ili dobro upućen prodavac. Bazni klio ipak ima prednost, jer se vozačevo sedište podešava po visini, ima električne podizače prozora i, osim bočnih i frontalnih vazdušnih jastuka, i vazdušnu zavesu za glave putnika napred i pozadi. Zahvaljujući njima i pojačanoj strukturi vozila, osvojio je maksimalnih pet zvezdica u kreš testovima.

Sa svoje strane mali sitroen uspeva da se distancira orginalnim rešenjima enterijera, mada je dosadašnji nivo završne obrade znatno iza klia. Brzinomer je digitalni, a iznad njega je slabo vidljiv i neprecizan analogni obrtomer. Plastika na komandnoj tabli je isto tako dvobojna, ali uvek tvrda i ne toliko kvalitetna. To su mane koji bi trebalo da budu otklonjene maločas spomentim liftingom.

Nova referenca

Glavni nedostatak prethodnog klia odnosio se na skučen prostor za putnika pozadi i nedovoljno veliki prtlljažnik. Sa 18 cm više, novajlija omogućuje udoban smeštaj za dve odrasle osobe, bez obzira na poziciju prednjih sedišta. Klio je osim toga i porastao za 7 cm, pa je sa 1.49 m niži za samo 3 cm od C3.

Sa ovako izdašnim dimenzijama klio pruža više prostora putnicima pozadi, posebno za kolena. Ujedno je i prtljažnik profitirao, pa iako su podaci približni ( 288 lit. kod klia, 305 lit. kod C3), usled pravilnog oblika kod klia se pokazao praktičnijim. Unutrašnji blatobrani su jedva vidljivi, no poprečno pojačanje u vidu praga (iza zadnje klupe) smeta kada se obore sedišta. Sitroenov prtljažnik je veoma dubok i iz tog razloga je podeljen sklopivom policom. Obaranjem naslona zadnjih sedišta se dobija potpuno ravna površina. Međutim, oba imaju sasvim prosečnu modularnost, tj. ne postoji kao kod recimo modusa ili nisana mikre, podešavajuća zadnja klupa.

Napred, stiče se utisak da smo u vozilima više kategorije. U C3 sedi se više, gotovo kao u jednom vanu, no preglednost je smanjena usled specifične forme A stubova. Sedišta su ujedno udobnija, po ugledu na ogibljenje. Klio III je postao tvrđi nego prethodni i ne upija podjednako dobro nepravilnosti puta, posebno pri nižim brzinama.

Praktičnih detalja i mesta za odlaganje sitnica imaju više manje podjednako, no na tom polju uopšte nisu referentni. Treba se zadovoljiti pristojnom zapreminom pregrade za rukavice i policama u vratima. Skuplje verzije imaju i praktične fioke ispod sedišta.

Polu-teška kategorija

Direktna posledica superiornijih dimenzija i povećane sigurnosti, je znatan porast ukupne mase. U zavisnosti od verzije, novi klio može da prebaci  1200 kg, što je i do 180 kg više od prethodnog. Samim tim karakteristike su u slobodnom padu, pa je neophodno posegnuti za jačim agregatima. Iz tog razloga izbačen je najslabiji motor (barem za francusko tržište), 1.2 sa 60 ks, i u ponudi je samo sa 16 ventila, koji razvija 75 ks. Smatrajući ga nedovoljno snažnim za bilo kakav duži put, posegnuli smo za sledećim na listi, tj. benzinskim 1.4 16V od 98 ks, no ni ovaj nas nije potpuno zadovoljio. Šupalj u nižim obrtajima, zbog skromnog obrtnog momenta od 127 Nm, probudi se tek iznad 3.000 o/min. Ni njegov protivnik nema znatno bolji obrtni momenat, ali je ipak elastičniji i bolje ubrzava. Radi se o motoru iste zapremine od 1360 cm kubnih, u verziji sa 16 ventila, snage 90 ks. Ugrađuje se od prošle godine, dok je na našem tržistu uglavnom  rasprostranjen 1.4 8V od 75 ks.

Razlike u karakteristikama su uglavnom usled manje težine sitroena, za oko 100 kg.. Oba su sposobna da prebace 170 km/h, no ni jedan se ne može pohvaliti diskretnim radom. Na auto putu vrlo brzo uđu u visok režim rada, te kvare, inače veoma visok, nivo udobnosti. Klio se ipak ističe mnogo boljom izolacijom, odnosno buka od kotrljanja i šumovi od vetra su iznenađujuće niski.

On isto tako ima manje podupravljanja u oštrim krivinama, a osim toga i koči bolje. Oba imaju ugrađeni ABS i sistem za urgentno kočenje (sve verzije), koji pojačava pritisak kočionih čeljusti na diskove, no klio se uvek zaustavi par metara ranije. Kao relativne mane navedimo upravljač sa električnom asistencijom, nedovoljno precizan pri temperamentnijoj vožnji. Naprotiv, lakoća sa kojom se u gradskoj vožnji okreće je za svaku pohvalu.

Na kraju spomenimo još i potrošnju, ne baš preterano ekonomičnu. Sitroenov hendikep je velika čeona površina, a kod renoa je u pitanju kilaža. Dakle, veoma sličan prosek od nekih 8,5 lit. U gradu teško da mogu da siđu ispod 10 lit, dok je na auto putu  računar u kliu pokazao 8,2 lit, a kod njegovog protivnika 8,6 lit. Na regionalnim putevima kod oba je ispod 7 lit, no renoov rezervoar prima čitavih 55 lit, za 7 više od C3.

Zreliji klio

Na francuskom tržistu najjeftiniji klio sa troje vrata prodaje se za 11800 evra, odnosno za 12 300 evra, sa petoro vrata. C3 košta isto 11800 evra (uvek sa petoro vrata), ali sa slabijim agregatom 1.1 od samo 60 ks. Ostale verzije imaju gotovo identične cene, jedino za najskuplji klio1.5 dCi/105 ks luks priviledž, treba izdvojiti 21200 evra, a za restilizovani C3 sa novim 1.6 HDi/110 ks ekskluziv, «samo» 19400 evra. Ozbiljne sume, ali i ozbiljniji motori i vrhunska oprema.

Inače, klio se može poručiti i sa benzinskim 1.6 16V od 110 ks, odnosno jedinim dizel blokom 1.5, koji razvija 70, 85 i 105 ks. Sitroen za sada ima nešto širu ponudu benzinskih agregata, i isto tako tri dizela 1.4 Hdi/70 ks, 1.6Hdi 92 ks i spomenuti od 110 ks.Šta jos reći na kraju, osim da klio nije odneo ubedljivu pobedu klasičnim nokautom u prvoj rundi, već malom prednošću, na poene. Savremenije koncepcije, hendikepiran je znatnim povečanjem težine, no to je cena velike sigurnosti koju pruža. Sitroen, naprotiv, ima više šarma i malo bolje karakteristike, dovoljno da ostane konkurentan. Međutim, klio ima i druge ljute protivnike, koji mu neće oprostiti određene slabosti. Posebno će biti interesantno dogodine, kada se u trku bude uključio i mali lav, odnosno pežo 207