EU: Podeljenost oko širenja Unije

Današnji dan bio je posvećen bliskoistočnoj krizi i istočnom partnerstvu, pre svega sa Belorusijom, ali šefovi diplomatija EU još nisu odlučili da li će uputiti poziv predsedniku te države Aleksandru Lukašenku na majski samit Unije. Sutrašnji dan će biti posvećen integraciji zapadnog Balkana u EU, ali već danas su se čuli neki stavovi o tom pitanju.

Ministar inostranih poslova Nemačke, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer izrazio je danas neslaganje sa stavom nemačke Hrišćansko-demokratske unije o širenju Unije na Balkan.

"Začuđen sam izjavama o predizbornom programu CDU za predstojeće izbore za Evropski parlament da bi trebalo prekinuti širenje EU nakon prijema Hrvatske. Međutim, u programu stoji i izjava da zapadni Balkan, ukupno, mora imati evropsku perspektivu", rekao je Štajnmajer, dodavši da "jedno ne ide s drugim".

Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn takođe se usprotivio negativnom stavu Nemačke i Francuske u vezi sa daljim širenjem EU.

Obećanja data zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji moraju biti ispunjena, poručio je on, ukazujući da u suprotnom mogu izbiti nivi nasilni konflikti.

On je rekao da su 2003. "otvorena vrata" i da bi, "ako bismo ta vrata sada zatvorili, moglo ponovo doći do konflikata na Balkanu", dodavši da "ljudi na Balkanu to nisu zaslužili".

Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg priznao je uoči sastanka da češki prioritet predsedavanja - da se za "čeških" šest meseci ubrza integracija zapadnog Balkana u EU - zaista komplikuje globalna ekonomska kriza, ali da Češka ima saveznike unutar EU koji su bez obzira na krizu za hitnu evrointegraciju tog regiona.

"Za Balkan je izuzetno povoljno to što jedna za drugom EU predsedavaju dve zemlje koje su toliko naklonjene ubrzanoj integraciji zapadnog Balkana - Češka i Švedska", rekao je Švarcenberg.

Integraciju regiona, međutim, može nehotice da uspori i sama Češka, iako to sasvim sigurno nije bio cilj češke opozicije kada je obarala vladu premijera Mireka Topolaneka.

I to stoga što su pad vlade i duboka politička kriza u Češkoj koja je usledila doveli u pitanje ratifikaciju Lisabonskog sporazuma u Češkoj.

Moćne članice EU na čelu sa Nemačkom i Francuskom postavljaju Lisabonski sporazum kao uslov za dalja proširenja, a nemačka kancelarka Angela Merkel navela je nedavno da EU prvo mora da se nauči da funkcioniše prema Lisabonskom sporazumu o reformi evropskih institucija, a tek onda da se upušta u dalja proširenja.

Češki diplomatski izvori uvereni su, međutim, da je taj zahtev da se napravi pauza u primanju novih članica pre svega nemačka unutrašnja politička retorika, a da će posle izbora u Nemačkoj konačni stav prema zapadnom Balkanu biti osetno predusretljiviji.

Komplikacije u realizaciji čeških prioriteta u predsedavanju EU, pa tako i za prioritet integracije zapadnog Balkana, donela je i odluka češkog predsednika Vaclava Klausa da ne dozvoli vladi u ostavci na čelu sa premijerom Topolanekom da dovrši predsedavanje EU.