Srbija ne odustaje od zahteva

Da bi pitanje da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom bilo stavljeno pred sudije Međunarodnog suda pravde, Srbija najpre mora da dobije podršku većine prisutnih članica UN na septembarskom zasedanju Generalne skupštine, koja je nadležna da se obrati Međunarodnom sudu pravde.

Sud ne donosi presudu, već daje samo "savetodavno mišljenje", kaže stručnjak za međunarodno pravo Vladimir Đerić.

“Znači, nije pitanje spora, nego je pitanje jednog mišljenja koje Sud daje i kojim pomaže organima UN u njihovom radu tako što će razrešiti neko pravno pitanje koje je komplikovano, nejasno ili sporno. Nema pravne sankcije za nepoštovanje savetodavnog mišljenja, ali postoji jedna velika, da tako kažem, pravna ili moralna snaga koja stoji iza njega i nesumnjivo je da će takvo mišljenje imati vrlo veliki značaj“, smatra Đerić.

Inicijativa Srbije da pitanje otcepljenja Kosova bude razmotreno i u Međunarodnom sudu naišla je na žestoke kritike Velike Britanije i Francuske, odakle se vlastima u Beogradu poručuje da obraćanje tom sudu predstavlja "izazivanje Evropske unije" koje bi moglo da ugrozi nastavak evropskih integracija Srbije.

Đerić kaže da zemlje koje su priznale nezavisnost mogu da lobiraju za to da inicijativa Beograda ne bude prihvaćena, ali je, po njegovoj oceni, začuđujuće da Srbiji osporavaju pravo da se obrati Sudu.

“Posebno čudi kada takve izjave dolaze od zvaničnika EU. Podsetiću da je jedan od osnovnih principa EU vladavina prava i da u samoj EU ogromnu ulogu igra Evropski sud pravde. Isto tako, niko ne može da odriče pravo nekoj zemllji da traži tumačenje od suda“, kaže on.

Podršku inicijativi Srbije već su najavile Indija i zemlje članice Pokreta nesvrstanih, a moguće je da će je podržati i neke od evropskih zemalja koje nisu priznale nezavisnost.


Lobiranje zvaničnika iz Beograda biće nastavljeno i u Kini, gde u petak počinju Olimpijske igre. Dan pre toga, predsednik Srbije Boris Tadić sastaće se sa predsednikom Narodne Republike Kine Huom Đintaom.

Jeremić: Mirnim putem branimo integritet

Da Srbija neće odustati od traženja mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, potvrdio je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je u Egiptu zatražio podršku za tu inicijativu.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremiæ sa egipatskim kolegom (FoNet)

Jeremićeva poseta Kairu planirana je pred redovno godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kako bi Srbija pridobila što više podrške u arapskom svetu jer - da bi inicijativa Beograda bila usvojena - potrebno je da je podrži 96 zemalja članica UN. "Srbija nije uvela blokadu (Kosova). Srbija veruje samo u mir i diplomatiju. Zato će naša zemlja u septembru, na Generalnoj skupštini u Njujorku, podneti rezoluciju koja će od te skupštine tražiti da Međunarodnom sudu pravde postavi pitanje. To pitanje Međunarodnom sudu pravde biće - da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Jeremić.

Britanski ambasador Stiven Vodsvort nedavno je poručio da je inicijativa Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnost Kosova pogrešna, jer deluje kao direktno izazivanje, koje će samo otežati saradnju i integraciju Srbije u Uniju.

S druge strane, Jeremić smatra da je prioritet Srbije očuvanje teritorijalnog integriteta.

"Srbija nije spremna da žrtvuje svoj teritorijalni integritet da bi mogla da postane član Evropske unije. Sadašnja vlada na to ne pristaje, a ne očekujem nijednu buduću vladu da to prihvati. Mi smo ponosna, demokratska država, koja mirnim putem brani svoj ustav i teritorijalni integritet, i tako ćemo i nastaviti", rekao je Jeremić.

I šef francuske diplomatije Bernar Kušner predlagao je Srbiji da odustane od traženja mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Prema rečima profesora Iva Viskovića, pitanje Kosova igraće značajnu ulogu u odnosima Srbije sa Evropskom unijom, ali za našu zemlju je značajno to što članice i dalje nemaju jedinstven stav o priznavanju nezavisnosti.

"Mislim da, na duži rok, ipak neće doći do bitnog kvarenja odnosa i da će pojedini od dosadašnjih zagovornika zaoštravanja tog pitanja ipak vremenom ublažiti svoj stav, jer tačno je, to je posve jasno, da njihovim interesima to ne odgovara, ali oni moraju shvatiti i elementarno poštovati naše bitne interese", rekao je Visković.

Krajnja odluka Međunarodnog suda nije obavezujuća, ali ukoliko bi bili potvrđeni stavovi Srbije da nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom, to bi moglo da uspori ili zaustavi talas priznavanja Kosova.

"EU ne sme da odvraća Srbiju od inicijative"

Evropa ne treba da podriva napore Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnost Kosova, jer bi se to loše odrazilo na Evropsku uniju kao celinu, ocenio je britanski stručnjak za jugoistočnu Evropu i istočni Mediteran Džejms Ker-Lindzi.

U autorskom tekstu, objavljenom u današnjem "Gardijanu", on je naveo da bi sprečavanjem Srbije da se obrati tom sudu EU nagovestila da mnoge članice sumnjaju u legalnost svojih odluka da priznaju Kosovo. "Kao drugo, uzimajući u obzir beskompromisni stav o punoj saradnji Srbije s Haškim trbunalom kao preduslovu za članstvo, ne bi dobro izgledalo za članice EU da traže da njihove sopstvene akcije budu izuzete od pravne provere na osnovu političke celishodnosti", ocenio je on.

Džejms Ker-Lindzi, koji je viši saradnik londonskom Univerzitetu Kingston, dodao je da je "nelogično, ako ne i suštinski pogrešno", da se Srbiji onemogući da se obrati Međunarodnom sudu pravde u rešavanju spora.

"Posle insistiranja na tome da zemlje Balkana ne smeju pribeći oružanoj sili u rešavanju međusobnih sporova i jasno upozorivši Srbiju da to ne čini u slučaju Kosova, nelogično je, ako ne i suštinski pogrešno, sada pokušavati da se odseče pristup najmirnijim i najlegitimnijim metodama za rešavanje sukoba", naveo je on.

Ukazao je da se, dok članice EU ističu značaj međunarodnog prava u globalnoj politici i traže jačanje institucija međunarodne pravde, šalje istvoremeno poruka da one nisu spremne da svoje akcije izlože pravnoj proveri.

On je ocenio da bi pritisci na Srbiju da odustane od plana samo produbili sumnje u vezi sa legalnošću kosovske nezavisnosti i da bi, u slučaju članica EU, podrili šire spoljnopolitičke ciljeve Unije na Balkanu i šire.