Info / 3

100 dana Donalda Trampa – "Mislio sam da će biti lakše"

Kosta Mesa, Kalifornija, 29. 4. 2016. - Favorit republikanaca za predsedničkog kandidata Donald Tramp održava miting. Na ulicama malog grada demonstranti sa zastavama Meksika, saobraćaj blokiran, razbijen policijski automobil... Uhapšeno je 20 osoba.

Nevena ZdravkovićIzvor:
Foto: Gettyimages

Demonstranti verovatno nisu ni sanjali da će godinu dana kasnije ceo svet brujati o čoveku zbog kog su tog dana izašli na ulice.

Tačno godinu dana posle, Donald Tramp slavi svoj 100. dan kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Svetski mediji nisu oduševljeni njegovim ponašanjem u prvih sto dana vladavine, ističući njegova česta putovanja u "rezidencije".

“Ja, Donald Džon Tramp…”

Foto: Gettyimages

Odbrojavanje je počelo 20. januara u podne.

“Ja, Donald Džon Tramp zaklinjem se da ću verno obavljati dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država, da ću učiniti sve što je u mojoj moći da zaštitim, očuvam i odbranim Ustav SAD. Neka mi Bog pomogne”, položio je Tramp zakletvu držeći ruku na dve Biblije.

I dok je svet raspravljao o tome koliko je ljudi bilo na inauguraciji, a mediji rešavali misteriju plave kutije koju je Melanija Tramp dala Mišel Obami, Tramp je već "podelio autograme" i poneka obećanja ispunio.

Čuveni Obamaker nije dugo čekao da dođe na red. Potpisao je uredbu kojom ograničava sistem zdravstvenog osiguranja koji je uveo bivši predsednik Barak Obama. Međutim, saga oko Obamakera traje i danas, zdravstveno subvencionisanje i dalje važi za “siromašne”.

U prvih 20 dana potpisao je i ukaz kojim počinje povlačenje SAD iz sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), potpisao je dekret kojim se sprečava federalno finansiranje organizacija koje u inostranstvu promovišu ili izvode abortus, a potpisao je i direktivu o izgradnji zida na granici sa Meksikom.

Tramp je inače i pre samih izbora napravio plan za prvih 100 dana. Tu stoji stavka “zid” kako bi se sprečile ilegalne migracije. Broj metara izgrađenog zida do danas – nula.

U tom planu pisalo je još mnogo toga: postaviti sudije koji će poštovati Ustav i braniti drugi amandman, vremensko ograničenje Kongresa, "isušivanje močvare u Vašingtonu" i na njeno mesto postavljanje nove vlade koja će pripadati narodu… Posle 100 dana ne može se baš pohvaliti postignutim.

Upravo su mu pravosuđe i Kongres zadali udarce kada je u pitanju Obamaker i uredba o migrantima.

Samo nedelju dana od dolaska na vlast Tramp je doneo uredbu kojom zabranjuje stanovnicima sedam zemalja (Sirija, Irak, Iran, Jemen, Libija, Sudan i Somalija) ulazak u SAD.

Uredba na kraju, ni iz drugog puta, nije prošla, ali je bila dovoljna da se demonstranti sa "Ženskog marša" presele na aerodrome.

Ipak, koliko god da je svet bio kivan, Tramp je samo radio ono što je obećao u kampanji.

“Tomahavk” i “Majka svih bombi”

Foto: Tanjug/AP

Trampovih 100 dana mandata u brojevima:

Potpisani zakoni: 28

Izvršne uredbe: 28

Govori: 139

Konferencije: 9 (jedna samostalna, osam sa stranim liderima)

Intervjui: 28

Sastanci sa stranim liderima: 16

Poseta drugim zemljama: 10

Broj tvitova: 981

Broj ostavki: 1

Kao predsednik, Tramp je prvu vojnu operaciju odobrio već 29. januara. Najmanje 14 džihadista Al Kaide ubijeno je u raciji koja je izvedena u Jemenu. Poginulo je i deset civila i jedan američki marinac.

Tramp se samo nekoliko meseci kasnije našao u “ratnoj sobi”. Nije to bila ona soba u Beloj kući - njegova je ovog puta bila na Floridi.

Nekoliko dana pre toga u Siriji se dogodio hemijski napad. Umrlo je više od 80 ljudi, a Zapad je okrivio Bašara al Asada, sirijskog predsednika.

I dok se na Floridi sastajao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Tramp je odlučio da se osveti Asadu.

Četiri sata posle ponoći, 6. aprila, na vazduhoplovnu bazu u blizini Homsa, odakle su poleteli sirijski avioni koji su navodno izveli hemijski napad, SAD su ispalile 59 "tomahavk" raketa sa Sredozemnog mora.

Udar je naredio lično Tramp nakon čega je otišao da sa Đinpingom pojede "najlepše parče čokoladne torte".

I dok se na "Guglu" rekordno pretraživao "treći svetski rat", Tramp je u jednom intervjuu pobrkao koga je bombardovao – rekao je Irak.

U kampanji je obećao borbu protiv terorizma. Tada verovatno nije mislio da će džihadiste gađati najvećom nenuklearnom bombom, ali dogodilo se i to.

Trampov lični pristanak za ovaj napad nije bio potreban. "Majka svih bombi" pogodila je pećinu u Avganistanu koju su koristili borci Islamske države. Američki zvaničnici tvrde da je tom prilikom poginulo 94 džihadista, ID tvrdi da žrtava nije bilo.

I dok je svet pisao o "majci", a Rusi upozoravali da imaju "tatu", Tramp nije sedeo skrštenih ruku, već je poslao "armadu" na Korejsko poluostrvo kao meru predostrožnosti.

Severna Koreja spremala se za proslavu "Dana sunca", a svet je strahovao od šeste nuklearne probe Pjongjanga. Satelitski snimci pokazivali su da se novo testiranje možda i sprema, a obaveštajci su upozoravali na raketu koja može da dosegne tlo SAD.

Do probe nije došlo, ali Kim Džong Un jeste pokazao nove rakete koje se lansiraju sa podmornice i imaju domet 1.000 kilometara.

Trampova armada se, kako su ranije pisali mediji, nije približila poluostrvu. Ipak, obojica lidera prete i obojica čekaju da ovaj drugi prvi stane. Do tad, Korejsko poluostrvo tinja.

Zaokreti u stavovima

Foto: Gettyimages

Trampovi prethodnici su govorili da dolazak u Belu kuću menja perspektivu.

"Postoji nešto svojevrsno samoj dužnosti predsednika, što niko ne može da izbegne – mislite jedno kad ulazite, ali pritisak koji ta dužnosti stvara, realnost sveta oko vas, drugačije su od onoga što ste zamislili", objasnio je Džordž Buš.

Možda zbog toga ne čudi Trampova promena stavova, a promenio ih je dosta.

Kina više nije “manipulator valutom”, NATO više nije “zastareo”, a bombardovanje Sirije – “pa Obama ne treba to da radi”.

O Rusiji je govorio sve najbolje, Obama je bio taj koji nije umeo da razgovara sa Moskvom, a odnosi su “odlični”.

Danas, “odnosi sa Rusijom nisu dobri nimalo”, a Tramp naglašava da će se stvari srediti i da će “nastupiti trajni mir”.

Za bombardovanje Sirije, Obami je "trebalo odobrenje Kongresa", Tramp se toga 6. aprila nije setio.

Šeficu Feda Dženet Jelen optuživao je za stranačku pristrasnost, danas je "poštuje", a možda podrži i za drugi mandat.

Povoljan stav izrazio je i o Eksport-import banci koja je prošle godine bila "nepotrebna".

Za 100 dana, Tramp ipak nije promenio stavove o baš svemu. Pominjani Obamaker mu i dalje smeta, deportacije ilegalnih migranata su u opticaju, klimatske promene i dalje dovodi u pitanje, a odlučan je i kada je reč o ukidanju sporazuma NAFTA. .

Sastanci, rejtinzi i skandali

Foto: Gettyimages

Najviše sastanaka bilo je sa Jordanom - dva. Prvi arapski lider koji se sastao sa američkim predsednikom bio je jordanski kralj Abdulah, a ujedno i jedini strani lider koji je to uradio dva puta. Najviše poziva bilo je sa zvaničnicima Nemačke, a najviše tvitova bilo je o Rusiji. Po broju tvitova blizu je i Severna Koreja, ali u dosta negativnijem kontekstu nego Rusija. Kada je u pitanju Srbija, Tramp je zasad nije spominjao. Isto je i sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije, ali i ostalim zemljama Balkana.

Svojih 100 dana Tramp će proslaviti velikim mitingom u Pensilvaniji. Za ova tri i kusur meseca sastao se mnogim zvaničnicima: Angelom Merkel, Terezom Mej, Džastinom Trudoom, Šinzo Abeom, Si Đinpingom…

Predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto otkazao je posetu Vašingtonu zbog sage oko finansiranja zida na granci, premijer Australije Malkom Turnbul je od Trampa dobio spuštanje slušalice, a onaj najvažniji sastanak Tramp – Putin još se čeka.

Prvih 100 dana obeleženo je beskrajnim verbalnim napadima. Tramp je udarao redom – po sudijama, demokratama, medijima.

Mediji ga, doduše, nisu štedeli, kao ni njegovu administraciju. Tramp se zbog toga može zahvaliti i svojim najbližim saradnicima - od “alternativnih činjenica” portparola Bele kuće Šona Spajsera, do izmišljenog masakra i nepristojnog sedenja u Ovalnoj sobi savetnice Kelijan Konvej.

Nakon 100 dana, koje je Tramp inače nazvao “besmislenim merilom”, predsednik je dobio različite ocene. Njegove aktivnosti, prema anketi “Foks njuza” odobrava 45 odsto ispitanih, a samo dva odsto Amerikanca koji su glasali za njega se zbog toga i kaju.

Nesumnjivi uspeh u prvih 100 dana je imenovanje Nila Gorsuča za Vrhovni sud, a niske rejtinge sa početka vlasti povuklo je i prvo obraćanje pred Kongresom. Ipak, to je sve pratila i jedna ostavka. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin upleo se u mrežu “ruskog uticaja”.

Trampove akcije prema istoj anketi ne odobrava 48 odsto ispitanika, neka istraživanja pokazuju da se Tramp nalazi i na najnižem rejtingu, čak nižem i od Bila Klintona za prva tri meseca vlasti.

“Mislio sam da će biti lakše. Voleo sam svoj prethodni život, toliko stvari mi se dešavalo. Više radim nego u svom prethodnom životu”, rekao je predsednik uoči navršavanja 100 dana njegovog mandata.

Prošlo je samo 100, Trampu ostaje više od 1.300 dana da popravi svoj rejting, ispuni još neko obećanje, a možda i da napravi još neki zaokret.

Komentari 3
Čitajte
Pošalji komentar

Info

Šta je "Plavi kit"?

Igra “Plavi kit“ koja je navodno dovela do više samoubisatva maloletnika izazvala je dosta pažnje u regionu i svetu, a odnedavno je o njoj počelo da se priča i u Srbiji.

Tema dana petak 12.05. 17:00 Komentara: 33