Srbija će kažnjavati negiranje genocida, ali kog genocida?

Iako su se pojedini poslanici proteklih dana u parlamentu usprotivili predlogu za dopunu člana 40 Krivičnog zakonika, stavljajući ga u kontekst presuda donetih pred međunarodnim sudovima o Srebrenici, njegovim tekstom takve presude nisu obuhvaćene. Naime, u predlogu koji se od 9. novembra nalazi u skupštinskoj proceduri se navodi da će zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina biti kažnjen svako ko odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali "ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda."

Za genocid se pred srpskim sudovima nikome nije sudilo, dok se, uprkos zabuni koja se pojavila na društvenim mrežama, u skupštinskoj sali i pojedinim medijima, ni pred sudijama Međunarodnog krivičnog suda nije govorilo o zločinima koji obuhvataju krivično delo genocida na prostoru Evrope, kao ni o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti na teritoriji bivše Jugoslavije uopšte.

Kako su za B92.net potvrdili pravni stručnjaci, da je u predlogu izmena reč "Međunarodnog" napisana malim slovom, onda bi se taj član mogao tumačiti šire, i podrazumevati i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, ICTY), ad-hok sud sa sedištem u Hagu koji je u javnosti poznatiji kao Haški tribinual.

Taj sud je 2015. godine doneo svoju prvu pravosnažnu presudu za genocid u Srebrenici, osudivši Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na doživotni zatvor.

Takođe, pred Međunarodnim sudom pravde, na koji se ova izmena ne odnosi, presudom iz 2007. godine je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

Ipak, kako sada stoji u predlogu izmena i dopuna, ovaj član se odnosi samo na presude Međunarodnog krivičnog suda, koji je osnovan Rimskim statutom 2002. godine i koji se spominjao proteklih dana nakon što je Rusija "izašla" iz njegovog delovanja, tako što je odlučila da nakon 14 godina ipak ne ratifikuje Statut.

MSK, takođe sa sedištem u Hagu, nadležan je za suđenje za međunarodna krivična dela među kojima jesu genocid, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, ali su dosadašnje istrage otvarane isključivo za zločine u afričkim zemljama.

To da negiranje genocida u Srebrenici neće biti krivično delo nije htela da potvrdi ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, ali u svom odgovoru na novinarsko pitanje, uz osmeh, nije želela ni da demantuje.

Ministarka je, nakon izjave da Srbija ovim zakonskim izmenama ispunjava obaveze prema evropskim dokumentima i odluci Saveta EU, precizirala da se radi o zločinima koji su potvrđeni pred srpskim sudovima i MSK, onim koji je osnovan Rimskim statutom.

Na novinarsko pitanje da li to znači da se "negacija Srebrenica se neće kažnjavati" rekla da "to nije rekla", već da je "precizirala na koje odluke se tačno odnose ove izmene i dopune". Takođe, nakon novinarske konstatacije da je MSK doneo samo jednu odluku i to u slučaju Konga, rekla da to "ne znači da neće donositi odluke u budućnosti".

Istovremeno, amandmane na ovu predloženu izmenu Krivičnog zakonika podnele su poslaničke grupe LSV i DSS u Narodnoj skupštini, ali u različitom kontekstu. Poslanici SRS su se takođe usprotivili ovom predlogu, a nosili su i bedževe sa natpisom "U Srebrenici se nije desio genocid".

Dok LSV smatra neophodnim da odredbe Predloga krivičnog zakonika u vezi sa priznavanjem genocida budu proširenje na sve međunarodne sudove, uključujući i Haški tribunal, poslanici DSS su zatražili brisanje stava predloga zakonika o genocidu.

U obrazloženju je navedeno da se time omogućava da bude kažnjen svako ko samo izrazi sumnju u to da genocid nije izvršen.

Zanimljivo je da ovim dopunama nije predviđeno kažnjavanje negiranja Holokausta tokom Drugog svetskog rata, što je regulisano u nekim drugim državama. Njih ukupno 16 je eksplicitno ili implicitno proglasilo negiranje Holokausta nelegalnim. Razlog za to je, između ostalog, i to što genocid nad Jevrejima nije tako okarakterisan nijednom sudskom presudom.

Takođe, ne odnosi se ni na genocid nad Jermenima koji je podigao dosta prašine u Nemačkoj i Turskoj nedavno. Početkom juna ove godine u Bundestagu je doneta rezolucija po kojoj je turski zločin nad Jermenima iz 1915. i 1916. proglašen genocidom, a tako ga nazivaju neke druge zemlje, SAD, kao i zvaničnici EU. Iako je bilo predloga, srpski parlament se nije izjašnjavao o ovom pitanju. Advokat Branislav Tapušković u razgovoru za B92.net kaže da je njegovo duboko uverenje da se ovakva zakonska rešenja donose zbog pritisaka iz Brisela.

"U pitanju su pritisci Evropske unije, kako bi se ovde napravila atmosfera da bi mogao da odgovara ako god komentariše stvari presuđene u Hagu", kaže Tapušković.

On navodi da ovo posredno ima veze i sa Srebrenicom, i da se izmene donose u trenutku kada "mnogi pišu o tome da tamo nije bilo genocida".