Slučaj "Šešelj" – brojevi, datumi, činjenice

Sud u Hagu je protiv jednog od osnivača Srpske radikalne stranke i njenog prvog i jedinog predsednika podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Prvobitna optužnica je podignuta 14. februara 2003. godine, a iako se već deset dana kasnije našao iza rešetaka operativna optužnica je objavljena tek 7. decembra 2014. godine.

Dobrovoljna predaja, koja je verovatno iznenadila i samo Tužilaštvo, nije donela očekivano brz početak procesa. Prvi put pred sudskim većem se pojavio dve i po godine po dolasku u Hag, a suđenje je zvanično započelo 7. novembra 2007.

Optužnica

Šešelj se tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti za progone, deportacije, ubistva, mučenja, bezobzirno razarenje, uništavanje ili nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, kao i za pljačkanje javne ili privatne imovine.

Prema navodima optužnice, on je planirao, naredio, podsticao, počinio i na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje tih zločina. Navodi se da je Šešelj zagovarao politiku ujedinjenja “svih srpskih zemalja” u homogenu srpsku državu, o kojoj je govorio kao o "Velikoj Srbiji".

Ta država je uključivala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

“Počinjenje” u optužnici uključuje učešće Vosjilava Šešelja u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) čija je svrha bila je da se većina Hrvata, Muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni iz delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH), kao i iz pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji. U optužnici se navodi da je UZP nastao pre 1. avgusta 1991. i trajao je najmanje do decembra 1995. U njemu je učestvovalo više lica, između ostalih, Slobodan Milošević (bivši predsednik Srbije), i drugi visoki politički i vojni funkcioneri Srbije. Šešelj je učestvovao u UZP do septembra 1993. kada je došao u sukob sa Miloševićem.

Navodi se da je, delujući sam i u dogovoru s drugim učesnicima UZP-a, Šešelj učestvovao u regrutovanju, osnivanju, finansiranju, snabdevanju, pružanju podrške i u rukovođenju srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS, i/ili Srpskim četničkim pokretom.

Takođe se tereti da je učestvovao u planiranju i pripremama za preuzimanje vlasti u gradovima i selima u Hrvatskoj i u brojnim opštinama u Bosni i Hercegovini, kao i za kasnije prisilno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa tih područja. Učestvovao je u pružanju finansijske, materijalne, logističke i političke podrške od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva potrebne za takvo preuzimanje vlasti.

Tereti se da je, uz pomoć Slobodana Miloševića, sakupljao sredstva za podršku ostvarenju cilja UZP-a. Osim toga, tereti se da je regrutovao srpske dobrovoljce povezane sa SRS i indoktrinirao ih svojom ekstremnom nacionalističkom retorikom kako bi učestvovali u prisilnom uklanjanju nesrpskog stanovništva sa ciljnih područja putem činjenja zločina iz optužnice na posebno nasilan i brutalan način.

Konačno, u optužnici se navodi da je, putem govora mržnje, podsticao srpske snage da vrše zločine, ohrabrivao stvaranje homogene “Velike Srbije” putem nasilja, te je na taj način učestvovao u širenju ratne propagande i raspirivanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu. Zločini koji se navode u optužnici uključuju, između ostalih:

• Deportaciju ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa velikih područja BiH, Hrvatske i Srbije;
• Ubistvo mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, uključujući žene i starije osobe, kao i namerno uništavanje domova, druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva u opštini Vukovar u Hrvatskoj, i opštinama Zvornik, “šire područje Sarajeva”, Mostar i Nevesinje u BiH;
• Mučenje, premlaćivanje, pljačkanje, seksualno zlostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova za hrvatske, muslimanske i druge nesrpske civile od strane srpskih vojnika prilikom zarobljavanja i u zatočeničkim objektima;
• Direktno i javno omalovažavanje hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima, putem govora mržnje, a na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

Suđenje

Suđenje je počelo 27. novembra 2006. bez prisustva Vojislava Šešelja koji od 10. novembra štrajkovao glađu i odbijao da se pojavi pred sudom.

Istoga dana, Pretresno veće je izdalo nalog kojim je okončalo samozastupanje optuženog i dodelilo mu branioca da vodi njegovu odbranu.

Tužilaštvo je iznelo svoju uvodnu reč 27. i 28. novembra 2006.

• Dana 1. decembra 2006, u svetlu zdravstvenog stanja optuženog, Pretresno veće je naložilo da se odgodi nastavak suđenja do daljnjeg obaveštenja.
• Dana 6. decembra 2006, Pretresno veće je naložilo holandskim vlastima da osiguraju medicinske usluge s ciljem zaštite zdravlja i dobrobiti optuženog i da bi se izbegao gubitak života.
• Dana 7. decembra 2006, Šešelj je podneo žalbu na odluku o nametnutom braniocu, a 8. decembra 2006, Žalbeno veće je izdalo odluku kojom je “poništilo početak pretresnog postupka u ovom predmetu i naložilo ponovni početak suđenja” kada Vojislav Šešelj bude “u stanju da u potpunosti učestvuje u postupku kao optuženi koji sam sebe zastupa.”

Suđenje je ponovo počelo 7. novembra 2007. s uvodnim rečima tužilaštva. Izvođenje dokaza odbrane počelo je 11. decembra 2007.

• Dana 11. februara 2009, Pretresno veće je većinom glasova (uz protivno mišljenje sudije Antonettija) donelo odluku kojom je prihvatilo zahtev tužilaštva da se postupak odgodi zbog navodnog zastrašivanja svedoka tužilaštva.
• Dana 24. novembra 2009, Veće je odobrilo zahtev optuženog za preispitivanje odluke o odgodi i naložilo da se suđenje nastavi 12. januara 2010.

Tužilaštvo je završilo s iznošenjem svojih dokaza 13. januara 2010.

• Dana 4. maja 2011, Pretresno veće je donelo usmenu odluku u skladu s pravilom 98bis i odbacilo zahtev optuženog za donošenje oslobađajuće presude. Sudija Antonetti je priložio suprotno mišljenje.

Odbrana nije iznosila dokaze. Strane u postupku su iznele svoje završne reči od 5. do 20. marta 2012.

• Dana 9. jula 2013, Vojislav Šešelj je podnio zahtev kojim je tražio izuzeće sudije Frederika Harhoffa na osnovu pisma koje je sudija napisao 6. juna 2013. Dana 28. avgusta 2013, Sudija Harhoff je izuzet iz postupanja u ovom predmetu odlukom posebno imenovanog veća koje je zaključilo da je on pokazao neprihvatljiv utisak pristrasnosti u prilog osuđujućoj presudi.
• Dana 31. oktobra 2013, sudija Mandiaye Niang je zamenio sudiju Harhoffa u Veću koje rešava u ovom predmetu.

Nakon toga, 13. decembra 2013, Pretresno veće u novom sastavu naložilo je da se postupak nastavi čim se sudija Niang završi s upoznavanjem sa spisom.

Dana 6. novembra 2014, Pretresno veće je naložilo, proprio motu, privremeno puštanje Vojislava Šešelja na slobodu iz humanitarnih razloga zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Optuženi je prebačen u Srbiju 12. novembra 2014.