Poglavari dve najveće hrišćanske crkve razgovaraće o progonu hrišćana na Bliskom istoku i u drugim delovima sveta i potpisati zajedničku deklaraciju, najavljeno je ranije iz Vatikana i Moskve.
"Havana je izabrana kako bi mesto susreta bilo što neutralnije i kako bi se izbegli polemisanje o mogućim evropskim destinacijama, katoličkim ili pravoslavnim zemljama. Iako se potencira priča o istorijskom susretu, teško je oteti se utisku da je sastanak traljavo smešten u formu usputne destinacije, predviđeno vreme razgovora je dva sata, jedva dovoljno da se popije kafa", ocenjuje za B92.net profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu Slobodan Sadžakov.
Iako se dve struje u hrišćanstvu i dalje duboko sukobljavaju po određenim pitanjima, kao što je situacija u Ukrajini, pored svih ostalih nesuglasica u shvatanju hrišćanstva, jedna stvar ih će ih okupiti na jednom mestu – nasilje usmereno na hrišćane na Srednjem Istoku.
“Iako postoje veliki problemi u odnosima dve crkve, zaštita hrišćana od genocida na Srednjem istoku je izazov koji zahteva zajedničke napore. Egzodus hrišćana iz Srednjeg istoka i sa područja severa Afrike je katastrofa za ceo svet“, rekao je portparol Ruske pravoslavne crkve Vladimir Legoida.
Nedavno objavljene studije Karitasa, navode da je islamistički motivisan terorizam najveća pretnja za crkvu, a broj stradalih hrišćana se gotovo udvostručio od 2014. do 2015. godine, sa broja od 4.344 do preko 7.000 poginulih.
Papa Franja je već upisao svoje mesto u istoriji, odlukama da se sastane sa konstantinopoljskim partijarhom Vartolomejem, kao i rešenošću da otvoreno razgovara sa katoličkim protestantima, a u decembru je pozvao na “krvni ekumenizam“.
“Bog ne pravi razliku između onih koji pate. Često nazivam to ekumenizmom po krvi. Sve naše zajednice pate zbog nepravde i slepe mržnje koju đavo pušta sa uzice", rekao je papa.
I Ruska pravoslavna crkva je u proteklim godinama napravila određene pomake ka ublažavanju stavova prema protestantima, međutim, od momenta ruske aneksije Krima više od 1.100 religijskih zajednica, koje je ukrajinski zakon omogućavao, na tom poluostrvu su stavljene na listu zabranjenih.
"Očigledno je da se i velike crkve pridružuju debati o gorućim problemima savremenog sveta, ali je izbor centralne teme povezan s tim što je oko te teme najlakše ostvariti saglasje dve crkve, za razliku od drugih pitanja, kao što su viševekovne napetosti u vezi sa raskolom, a u bližoj prošlosti i razlike u stavovima prema događanjima u Ukrajini", kaže Sadžakov.
Kao godina kada su uspostavljeni prvi ozbiljniji kontakti i kada se došlo do ideje da crkveni poglavari treba da se sastanu pominje se 1996. godina. Do toga dolazi 20 godina kasnije.
"U pogledu susreta, papa Franja je bio mnogo neformalniji i poručio patrijarhu da je spreman na sastanak u bilo koje vreme. Crkvene diplomatije su uskladile termine, ali je sasvim sigurno da je politika, posredno ili neposredno, prisutna kada je reč o radu velikih crkava. Podsetimo da je u Rusiji odnos države i crkve prilično intenzivan, patrijarh je podržao intervenciju u Siriji...", dodaje Sadžakov.
Analitičar Džim Dejvis ističe da će patrijarh Kiril nastupiti i kao diplomata koji zagovara interese Rusije, kao i da je to neophodno jer je Moskva shvatila "da joj ne cvetaju ruže" u "dubokoj međunarodnoj izolaciji".
"Biće veoma važno šta će papa i patrijarh reći o temi nazvanoj "destrukcija hrišćana na Srednjem istoku". Kiril će sa sobom u Moskvu odneti značajnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. On očajnički želi pomoć Vatikana, u želji da se Moskva pozicionira kao jedini odbrambeni mehanizam za hrišćane u Siriji. Moskva bi da iskoristi papu kao lobistu za svoje planove u Siriji. Uglavnom, Moskva želi da joj moć Vatikana bude dostupna gde god se pojave zajednički interesi", ističe Dejvis.
Iako se u svetskim medijima često govori da je ovo istorijski susret, Ekonomist se pozabavio istorijom i utvrdio da je Kiril "tek" 16. ruski patrijarh i da se "po važnosti" nalazi iza vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, koji je 270. po redu.
Čak se ističe da je funkcija pravoslavnog poglavara značajnija od papske, s obzirom na to da je papa Franja u istoriju ušao kao 266. lider Rimokatoličke crkve.
Taj stav ne deli beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
"Ovo je susret od milenijumskog značaja. Očekujem početak nečeg novog, intenzivnijeg dijaloga sa slovenskom pravoslavnom crkvom, što je od velikog značaja jer su se upravo Sloveni na neki način podelili na katolike i pravoslavce. To dobija na značaju kad se zna u kakvim istorijskim uslovima su Rusi bili hristijanizirani", kaže Hočevar.
Dolazak pape u Srbiju je tema koja se s vremena na vreme stavlja na dnevni red, ali se, kao i sve, zaboravi za dan ili dva. Možda zato što je taj trenutak i dalje veoma daleko, ali...
"Susret najjačeg patrijarha unutar pravoslavnih autokefalnih crkava i pape nužno pokreće jači dijalog između Rima i svih autokeflnih crkva, tako i sa SPC koja je bliska moskovskom patrijarhu. Sabor autokefalnih prvoslavnih crkava znači veće zajedništvo, samim tim i veće dogovore sa svetom stolicom, što otvara mogućnost da papa uskoro poseti Srbiju", istakao je Hočevar.
Srpski patrijarh kaže da je "svaki kontakt poželjan" i pozdravio je dijalog.
"Svaki kontakt i dijalog je poželjan, moglo bi se reći i očekivan...Bilo je normalno da se taj susret dogodi i dobro je što do njega dolazi", rekao je patrijarh Irinej.
Postoje mišljenja da se iza naziva teme razgovora krije namera da verski lideri probaju da uspostave dogovor o odbrani hrišćanstva, ali donošenje odluke o nekakvom "krstaškom ratu" svakako ne bi trebalo očekivati. Bar ne u ovoj fazi novog razvijanja odnosa.
"Postoje različite geostrateške i geopolitičke konotacije susreta pape i patrijarha, ali je trenutno teško reći šta će doneti taj susret, svakako, za obične vernike veoma malo. Povremeno velike crkve posežu za idejama ekumenizma, ali je to više "nakašljavanje" i govor koji ne donosi ništa više od neobaveznih i već viđenih fraza. Velike crkve su ogromni organizmi, cinici bi rekli multinacionalne kompanije, sa uhodanim trasama, interesima i teško je da se tu išta može promeniti u narednom periodu", zaključuje Sadžakov.
Ipak, čini se da je trenutak nikad bolji za nekakav "veliki" dogovor koji bi mogao da donese značajne posledice po čitav svet. Ruska pravoslavna crkva nije želela da izgradi odnose poverenja sa papom Jovanom Pavlom II, bar zbog njegovog poljskog porekla.
Otopljavanje je stiglo za vakta Benedikta XVI, a povrh svega vrata je konačno otvorila činjenica da je papa Franja iz države koja se ne nalazi u Evropi. Kako god i šta god se mislilo, animozotet Rusije i Evrope nije lako prevazići.
Ono što je definitivno sigurno, o pravim i stvarnim razlozima za sastanak dvojice hrišćanskih lidera javnost može da bude saglasna i oni stižu iz naziva dogovorene teme.
Ishodi će biti predstavljeni, pitanje je u kom obliku i na koji način, međutim činjenica je da dve crkve okupljaju milione ljudi čije sudbine, u ovom i ovakvom svetu, ne izgledaju nimalo pozitivno.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 40
Pogledaj komentare