Nekada Nesvrstani, Gadafi i kamile, danas OEBS

Iako Pokret nesvrstanih više nema toliki politički značaj kao nekada, uzimanje tih samita kao repera kako bi se istakao značaj i veličina nekih događaja je i logična. Srbija i Beograd su jedini u svetu gde je samit nesvrstanih održan tri puta: 1961. kada je Pokret nesvrstanih i osnova, 1989. i 2011. kad je u Beogradu obeležena 50. godišnjica postojanja.

I ne samo to, prva konferencija Pokreta nesvrstanih koja je održana septembra 1961. godine nije imala samo politički značaj za tadašnju Jugoslaviju, već i za sam grad Beograd. Život grada bio je podređen tom događaju.

Šta je Beograd dobio?

Na prvoj konferenciji prestonica je ugostila delegacija šefova država i vlada 25 zemlje učesnice, ali i oko 850 novinara iz celog sveta. Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Avganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.

Beograd se veoma ozbiljno pripremao za doček.

Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje. Ostaće upamćeno i to da su se na Terazijama i drugim trgovima pojavile prve svetleće reklame.

Tih prvih septembarskh dana 1961. godine, tokom trajanja Samita, i Kalemegdan je bio noću osvetljen, kako bi gosti u potpunosti uživali u siluetama beogradske tvrđave.

U Pionirskom parku, preko puta tadašnje Savezne narodne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, u kojoj se održavala Konferencija, uređena je "aleja nacija". Na panoima duž aleje ispisani su bili podaci i infrormacije o zemljama učesnicama.

Prvog dana šestodnevne Konferencije građani su stajali u špaliru dugom nekoliko kilometara i prostor preko puta zgrade Savezne narodne skupštine bio je ispunjen do poslednjeg mesta.

Te 1961. godine, a povodom prvog Samita nesvrstanih Beograd je dobio i Park prijateljstva. Na inicijativu i predlog Pokreta mladih gorana Beograda prvo stablo posadio je predsednik te organizacije. U vreme samita nesvrstanih, visoki gosti zajedno sa domaćinom Josipom Brozom Titom zasadili su 28 stabala i formirali aleju koja predstavlja “kičmu” parka. Poslednje veliko sađenje u Parku prijateljstva bilo je septembra 1989. godine, ovog puta za vreme Devetog samita nesvrstanih.

Gadafi u centru pažnje

Foto: Getty Images

Pred pad Berlinskog zida 1989. godine, raspad Varšavskog ugovora i završetak "hladnog rata" Beograd je po drugi put bio domaćin Samita nesvrstanih. Za razliku od prvog, koji je održan u tadašnjoj Saveznoj Skupštini, ovaj Samit je održan u centru "Sava".

Nesvrstani su već izgubli značaj u svetskoj politici, a prema mnogima Samit će ostati upamćen po tadašnjem predsedniku Libije Muameru el-Gadafiju.

Gadafi je doveo šest kamila i dva arapska ata i doneo svoj šareni, arabeskni šator koji mu je poslužio umesto hotelskog apartmana. Beogradom se pronela glasina da će šator biti razapet u Dobanovcima. Ipak na kraju je završio u dvorištu libijske rezidencije na Dedinju.

Pravi spektakl se odigrao 4. septembra na ulazu u Sava centar. Gadafi je stigao uz kašnjenje od gotovo jednog sata. Obezbeđenje je pustilo malobrojne koji su imali propusnice. Ostali su hteli da upadnu silom, pa i pukovnikove "Amazonke", obučene po modi komandosa.

Na govornicu je Gadafi izašao u nacionalnoj nošnji bele boje, ogrnut dugačkim belim plaštom preko oba ramena, sa kožnim jelekom i crnim fesom na glavi. Do mikrofona ga je pratilo 11 telohranitelja - šest muškaraca u radničkim odelima i pet žena, od kojih dve u maskirnim uniformama i sa crvenim beretkama.

Na treće okupljanje nesvrstanih povodom obeležavanja 50 godina postojanja Pokreta u Beograd su došli zvaničnici više od 100 država. Tokom dva dana održani su skupovi u Domu Narodone skupštine i Palati pravde, a sam skup nije ostavio neki veći trag i znača. Srbija danas ima status posmatrača u Pokretu nesvrstanih.

Ministarskom savetu, koji počnje u četvrtak u Beogradu, prisustvovaće 44 ministara inostranih poslova zemalja članice OEBS, kao i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Akreditovano je 1.700 ljudi i više od 500 novinara iz više od 120 redakcija. Po prvi put je i Beogradska arena pretvorena u kongresni centar. Ovim skupom će Srbija praktično završiti predsedavanjem OEBS-om.