Ko se još seća "Aleksinog zakona"?

Da su Vlada Srbije i parlament sposobni da brzo reaguju pokazala je ekspresna izmena Krivičnog zakonika oktobra 2014. kad je odlazak na strana ratišta postalo krivično delo.

Nepune tri nedelje prošlo je od momenta kad je neko od ministara kandidovao tu temu u javnosti do momenta kad je parlament, uz retko zabeleženo jedinstvo vlasti i opozicije, tu incijativu pretočio u slovo zakona. Kad neku temu kandiduju građani i istaknu potrebu donošenja nekog zakona, ta efikasnost nestaje. Jedinstvo vladajućih i opozicionih struktura se seli u sferu razumevanja da je to ozbiljan problem o kojem je potreno razgovarati, ali po pravilu praksa i delovanje izostaju.

O potrebi da se donese “Aleksin zakon” koji bi za cilj imao da spreči vršnjačko nasilje govori se već gotovo četiri godine. Četiri godine nakon smrti četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića iz Niša koji se ubio jer niko nije sprečio višemesečnu fizičku i psihičku torture koju je preživljavao od svojih vršnjaka, počelo je pisanje nacrta “Aleksinog zakona”. Ali taj posao na sebe, kao u i nekoliko ranijih slučajeva, nije preuzela država, već građani.

Sve zasluge roditeljima, državi ni hvala

Gotovo tri godine prošlo je od stravičnog zločina u Starim Ledincima kod Novog Sada kad je ubijena osmogodišnja Marija Jovanović, pa dok nije usvojen Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima - u javnosti poznat kao "Marijin zakon".

"Tamarin zakon", odnosno izmene Zakona o zaštiti od požara, usvojen je u februaru 2015, takođe skoro tri godine nakon što je šestoro mladih poginulo u požaru u diskoteci "Kontrast".

Gotovo dve godine je bilo potrebo da Srbija dobije "Zojin zakon" koji reguliše lečenje dece obolele od retkih bolesti, a pre usvajanja čak nekoliko puta poslanici ga nisu uvrstili ni u dnevni red sednice parlamenta.

Za usvajanje "Tijaninog zakon" kojim je policija obavezna da u potragu za nestalom osobom krene odmah po prijavi, bilo je potrebno "samo" godinu dana od tragedije i ubistva Tijane Jurić.

Svi ovi zakoni usvojeni su zahvaljujući upornosti roditelja dece koja su stradala.

Koliko ćemo čekati na “Aleksin zakon”?

Nereagovanje države na problem vršnjačkog nasilja tim pre čudi jer smrt Alekse Jovanovića nije niti usamljen, niti poslednji slučaj smrti nekog deteta jer su ga vršnjaci maltretirali.

Anđela Todorović imala je četrnaest godina. Prošle godine skočila je sa petog sprata nedovršenog hotela "Zvezda 2" u Vrnjačkoj Banji. Dobijala je uvredljivih poruka koje su išle dotle da su joj vršnjaci poručivali da bi joj bilo najbolje da se ubije.

Roberto Stojanović iz Niša ispisao je svog sina zbog maltretiranja upravo iz škole koju je pohađao i Aleksa Jovanović. Kako je ispričao, na ovaj korak se odlučio kad ga je sam sin podsetio na Aleksinu sudbinu.

Sve ovo, kao ni četvorogodišnji apeli Aleksinih roditelja, državni nije bilo dovoljno. Nakon što je tema pre nekoliko nedelja ponovo vraćena u centar pažnje javnosti, konkretan potez došao je od Dragane Ćorić, docentkinje i profesorke Pravnog fakulteta, jednog od osnivača i predsednice Udruženja “Roditelj”.

Kako je za poratal mojnovisad.com nedavno obajsnila "Aleksin zakon" bi bio skup propisa koje je potrebno promeniti. Njena procena je da se radi o četiri do pet propisa.

"Izmene bi trebalo da budu u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o socijalnoj zaštiti, a možda bi trebalo da dođe i do izmena i u Krivičnom zakonu, prvenstveno zbog uvođenja novih sankcija i kazni. Takođe treba da se menja i deo Zakona o srednjoj školi, protokoli za postupanje u slučajevima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja"

Početak decembra je tu, nema sumnje da će nacrt "Aleksinog zakona" uskoro biti spreman.

Da bi došao pred poslanike potrebno je pokrenuti narodnu inicijativu i za sedam dana prikupiti 30.000 potpisa građana. A može i brže, da ga podnese bilo koji poslanik, da vlast i opozicija ponovo pokažu saglasnost, razumevanje, da se ne ponovi kao sa "Zojinim zakonim" da ne bude uvršten ni u dnevni red.

Koliko brzo sve ovo može da se uradi zavisiće i od toga koliki bude pritisak javnosti.

“Ja samo želim da ovo bude poslednji zakon i poslednja promena zakona koju ćemo nazivati imenom nekog mrtvog deteta", rekla je Ćorić.

Pitanje koje bi trebalo postaviti poslanicima jeste da li i oni žele da ovo bude poslednji zakon koji će nositi ime nekog mrtvog deteta.

Autor: Branislav Grković