Gejmeri regrutovani da ubiju

Ti gejmeri pilotirali su bespilotnim letelicama - dronovima - i gađali "lošeljude" u Pakistanu. Međutim, civilne žrtve iliti "kolateralna šteta" koju sunjihovi napadi prouzrokovali ostavila ih je sa psihološkim traumama.

O njima, kao i o ljudskim posledicama napretka tehnologije u modernom ratovanju govori dokumetarac "Dron", koji je objavljen na sajtu britanskog"Gardijana".

"Sedeli smo u bunkerima u smenama od po skoro 12 sati. Sva svetla, osim onih sa monitora, su uglavnom bila ugašena. Sećam se da sam gledaovenčanje... Mislim, to su bili ljudi koji su uživali, slavili nečijevenčanje, ali neko na tom venčanju je bio loša osoba. Dobili smo naređenjada im oduzmemo živote. Samo uperi i klikni", kaže Brendon Brajant, bivši pripadnik vojske SAD koji je upravljao dronovima.

P.V. Singer, autor knjige "Wired for war" navodi da je uvek postojala povezanost između svetova rata i zabave

"To nazivam fenomenom 'militejmenta'. Vojni svet sada zapravo uzima oruđe izsveta zabave kako bi obavili svoj posao. Vojska je uložila sredstva ustvaranje video igre koje bi im pomogle u regrutovanju tih ljudi", navodi Singer.

Iz vojske SAD kažu da čine sve kako bi shvatili šta čini najboljeg kandidataza upravljanje bespilotnom letelicom. Misi Kamings, bivši vojni pilot i član udruženja profesora areounatike sa MIT-a, smatra da upravo gejmeri čineodgovrajuću grupu.

"Oni imaju set veština koji je važan i koji naglašava set veština onih kojiupravljaju dronovima. Tako da kad pričam sa nekim o tome ja kažem da nampiloti više nisu potrebni, kažem da nam je potrebna 'osveta štrebera'", navodi Kamings.

Kako se navodi, psiholozi u eksperimentima već decenijama pokazuju da što je neko udaljenij od svoje mete to on deluje oštrije. Pukovnik Lorens Vilkirson ističe da kada ste u Nevadi "osoba koju ubijate je udaljena 3,000 milja i vidiljiva je samo kao 'bugsplat', što je izraz koji video operateri koriste.

To kaže i Majkl Has, bivši pripadnik vojske SAD koji je upravljao dronovima, koji navodi da nikad ne znaš koga ubijaš.

"Nikada ne vidiš lice te osobe, samo siluetu i tako je lako nemati tu vrstu empatije za nečiji ljudski život. Tako je lako ne smatrati ih ljudima... Tako su samo teroristi", navodi Has.

Sve to izgleda kao loš roman naučne fantastike, ukoliko dehumanizujemo rat šta nas sprečava da pošaljemo grupu automatona da zbriše čitavu populaciju neke zemlje, navodi Brendon Brajant.

"Ljudi misle da je to kao uključivanje prekidača. U ratu si, nisi, jesi, nisi, jesi. Ali i kad se taj prekidač isključi, ti si i dalje tamo. Svima koji su imali neke psihičke probleme rečeno je da ćute i rade svoj posao.

Ukoliko bi neko poželeo da priča sa nekim terapeutom bilo bi mu rečeno da će mu bezbednosna dozvola biti oduzeta. Bilo je dozvoljeno samo pričati sa sveštenikom. On bi ti reka od da je sve to deo Božijeg plana".