Venecija pred izborom: "nezavisnost ili smrt”

Na fasadama i krovovima Italije, između Kanala Grande u Veneciji i Julijinog balkona u Veroni, uskoro bi mogla da se pojavi nova zastava, drugačija od trobojke koja predstavlja zvanični Rim. Oko 3,8 miliona stanovnika sa pravom glasa u regiji Veneto – koja obuhvata sedam provincija: Belunu, Padovu, Rovigo, Trevizo, Veneciju, Veronu i Vičencu – pozvano je da počev od prekjuče na četvorodnevnom referendumu odluči da li će se na kartama Evrope ponovo pojaviti ime Republike Venecije, a na jarbolima zastava mletačkog lava. Paralelno, birači odlučuju i o budućem članstvu novoproklamovane države u EU i u NATO-u. Da li će se većina izjasniti za otcepljenje, znaće se u četvrtak 21. marta. Tada će biti saopšteni rezultati glasanja – istog dana kada Venecijanska komisija Saveta Evrope treba zvanično da saopšti da je referendum na Krimu bio nelegalan.

Organizatori venecijanskog referenduma, iza kojih stoji separatistički nastrojena Liga za sever, kažu da nema mesta sumnji u ishod glasanja koje se sprovodi s motom „Nezavisnost ili smrt”. Prema njihovim procenama, dve trećine Venecijanaca sa pravom glasa – oko 65 odsto od 3,8 miliona birača – glasaće za otcepljenje od Rima, napuštanje EU i NATO-a.

Kakve će reakcije uslediti tim povodom iz Brisela i iz Rima, za sada nije nagovešteno. Vlada u Rimu je saopštila da nema osnove čak ni za rasprave o „privatnoj inicijativi (referendumu) koja ima vašarski, a ne politički karakter”.

Brisel ne komentariše sprovođenje plebiscita, baš kao ni vodeći evropski mediji. U većini zemalja EU venecijanski referendum je prećutan. Jedino je u Velikoj Britaniji i u delovima Austrije tema otcepljenja Venecije od Rima naišla na zasluženi publicitet.

Britanski listovi poput „Dejli telegrafa” i „Indipendenta” uporedili su istup Venecijanaca sa najavljenim referendumom u Škotskoj. U Austriji su samo mediji u pokrajinama Tirol i Forarlberg izvestili o početku plebiscita.

Tirolci odavno priželjkuju da se Južni Tirol otcepi od Italije i vrati u sastav „celovitog Tirola”. Ističu da je Južni Tirol nasilno pripojen Italiji po svršetku Prvog svetskog rata, a da je i danas većinsko, austrijsko stanovništvo prepolovljeno – raseljavanjem i progonima u epohi Musolinija, to jest da je njihov većinski status relativisan posle Drugog svetskog rata „organizovanim doseljavanjem” Sicilijanaca i Sardinjana u Dolomite.

Forarlberžani su sedamdesetih godina pokušali da sprovedu referendum o otcepljenju od Austrije i potonjem pripajanju Švajcarskoj, ali je inicijativa sprečena od zvaničnog Beča. Tadašnji kancelar Austrije Bruno Krajski je pred TV kamerama izjavio da je jedino vojska nadležna da komentariše eventualno otcepljenje pokrajine od matice države. Plebiscit, proglašen državnom aferom, završio je kompromisom – kao „mali referendum”, što će reći neobavezujući plebiscit, a uzgred je „tesna” većina od nekoliko procenata bila za ostanak u alpskoj republici.

Pri pomenu legalnosti i legitimnosti venecijanskog referenduma, organizatori ukazuju na to da je regionalni parlament još 2006. godine izglasao zakon koji omogućava održavanje referenduma, a legitimnost, kao takva, proizlazi i iz činjenice da je Venecija pre jednog i po veka pristupila Italiji – na osnovu rezultata tada sprovedenog referenduma.

„Ako je Rim tada prihvatio volju našeg naroda izraženu plebiscitom, zašto ovu, predstojeću unapred proglašava neustavnom”, javno je postavio pitanje venecijanski politički lider i pristalica referenduma Federiko Kaner.

U stavovima evropskih političara i zvaničnog Rima preovlađuje „briga” za ekonomski opstanak eventualno samostalne regije Veneto, pa se sa obe strane, podudarno, poručuje da bi osamostaljenje vodilo u stečaj.

Venecijanska pokrajinska vlada i pristalice otcepljenja vide stvari drugačije. Kažu da dve trećine članica EU broji manje od deset miliona stanovnika, a među komšijama su suverena Austrija sa osam miliona stanovnika, odnosno nezavisna Slovenija sa jedva dva.

Đanluka Buzato, nazvan „ocem referenduma” dodaje da pokrajina Veneto godišnje uplaćuje na račune Rima oko 70 milijardi evra, dok za kamate državnih dugova Italije plaća evropskim kreditorima oko devet milijardi evra.

U proglasu organizatora referenduma ukazuje se na pravo naroda da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti, što je definisano u Njujorškom paktu o građanskim i političkim pravima iz 1967. godine.