Njujork tajms: Krim nije Kosovo

U tekstu pod naslovom "Suverenitet protiv samouprave -€“ Krim rasplamsao dilemu" list navodi da je sukob u Ukrajini oživeo vekovima dugu debatu o međusobnom odnosu prava na samoopredeljene i teritorijalnog integriteta država.

Sukob na Krimu, po oceni američkog dnevnika, teško se može smatrati paralelom za kosovsku epizodu, posebno kad ruske trupe okupiraju poluostrvo, uoči referenduma, 16. marta o odvajanju Krima od Ukrajine i ponovnom pripajanju Rusiji. Drugo, iako su SAD vojno intervenisale ne Kosovu one to nisu učinile da bi teritoriju uzele za sebe.

Njujork tajms navodi da prihvatanje prava na otcepljenje pojedinih regiona često zavisi od okolnosti i dodaje da su SAD imale različite stavove prema pokušajima otcepljena u bližoj prošlosti - Čečenija - ne, Istočni Timor - da, Abhazija - ne, Južni Sudan da, Palestina - previše komplikovano.

To je akutno delikatno pitanje na Zapadu, ocenjuje list i podseća da Britanija želi da zadrži Škotsku, a Španija Kataloniju. Konačno i SAD su rođene u revoluciji, prekinuvši veze sa Londonom bez pristanka nacionalne vlade, na čemu u slučaju Krima sadašnji predsednik SAD Barak Obama insistira.

Specijalista za Rusiju u Međunarodnom institutu za strateške studije Semjuel Čarap smatra da kada je reč o pravu na otcepljenje ni jedna država nije dosledna. On dodaje da je Kosovo presedan na koji se Rusi često pozivaju, pravdajući intervenciju na Krimu. To je kao da kažu "I vi ste uradili isto, šta ste vi bolji ili drugačiji".

Kao drugi primer, ruski zvaničnici spominju Škotsku koja će uskoro glasati o tome da li će ostati u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali Amerikanci primećuju da ni jedna strana sila nije poslala trupe u Edinburg da smene lokalnu vlast i organziuju izjašnjavanje.

Lažnim poređenjem sa situacijom na Kosovu, Kremlj, kako tvrde američki zvaničnici, pokušava da invaziju i otimanje teritorije učini legitimnim. "To su jabuke i kruške", kaže Bendžamin Rods zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost, dodajući da se ne može ignorisati kontekst - sve se dešava neposredno nakon ugrožvanja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta što nije pogodno okruženje za izjašnjavanje građana.

List piše da je pitanje suvereniteta posebno škakljivo za predsednike SAD od vremena hladnog rata. I sama Ukrajina je proizvod rascepa bivseg ŠSR, a sa separatizmima se suočilo i više država nastalih nakon raspada -€“ Rusija - Čečenija, Gruzija -€“ Abhazija i Južna Osetija, Azerbejdžan -€“ Nagorno Karabah, Moldavija -€“ Pridnjestrovlje.

Analizirajući koncept samoopredeljenja list navodi da je Rusija u Čečeniji vodila dva svirepa rata od 90-ih kako bi se sprečio pokušaj separatizma koji sada podržava na Krimu. Podrškom sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu u ratu protiv pobunjenika Rusija je takođe htela da pokaže da državni suverenitet ne treba da se krši, ali je sada u sličaju Ukrajine taj argument okrenut naopačke, dodaje se.

List navodi da rascepkavanje na manje i često disfunkcionalne celine nije ograničeno samo na prostor bivšeg ŠSR. U septembru na primer Škotska održava referendum o secesiji sa čime se London pomirio, u novembru Katalonija planira izjašnjavanje o nezavisnsoti od Španije iako Madrid to smatra nelegalnim. Kvebek je imao neuspele referendume o nezavisnsoti od Kanade 1980. i 1995. a razmišlja se i o novom. Ali, Kosovo je slučaj koji je duboko podelio Evropu.

"Nismo na to nikada gledali kao na presedan, ali bilo je zemlja koje su na to tako gledale i to i dalje čine", kaže Džejms Parđu nekadašnji američki specijalni izaslanik za Balkan. Jedan od glavnih pravnika u administraciji predsednika Džordza Buša, Džon Belinger III kaže da su SAD veoma brižljivo isticale da je Kosovo jedinstven slučaj - "sui generis" i da ne postavlja presedan koji bi se mogao primeniti bilo gde drugo.

Upravo tako Kremlj sada gleda na stvari, piše Njujork tajms i dodaje da se Rusija pozvala na primer Kosova kada je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.

Dmitri Sajms iz vašingtonskog Centra za nacionalne interese slaže se sa argumentima Moskve i kaže da je "Kosovo je u velikoj meri legitimni presedan". "Nezavisnost (Kosova) je ostvarena uprkos snažnom protivljenu legitimne, demokratske i suštinski prozapadno orijentisane srpske vlade. Sa druge strane novoj prozapadnoj vladi u Kijevu nedostaje legitimitet jer je došla na vlast svrgavanjem demokratski izabranog predsednika", navodi on.

Obamina adminsitarcij smatra, međutim, da se ta dva slučaja ne mogu porediti. Srbija je, kaže zavničnik Bele kuće, izgubila legitimitet i pravo da vlada Kosovom svojim nasilnim obračunom. Uprkos ruskim tvrdnjama, nezavisnih dokaza o takvoj kampanji protiv ruskog stanovništva na Krimu nema ili su sporadični. Nema represije ili zločcina protiv čovečnosti koje je valda u Kijevu počinila protiv građana Krima, nema gubitka legitimiteta, kaže Rods.