CG: 7 godina nezavisnosti - život lošiji, identitet u senci
| Sibina Kratovac
21. maja obeležava se sedam godina od obnove crnogorske nezavisnosti, kada su se na referendumu građani izjašnjavali hoće li živeti u samostalnoj državi ili u zajednici sa Srbijom. Sedam godina nakon obnove državnosti, identitetske podele su sve slabije, a građane umesto nacionalnih brinu egzistencijalni problemi.
Bez obzira da li su građani Crne Gore 21. maja 2006. godine glasali za nezavisnost države ili za zajednicu sa Srbijom, manje - više niko ne može biti zadovoljan aktuelnim društvenim i ekonomskim stanjem u državi. Prethodnih sedam godina problemi su se nagomilavali, a vlast nakon referenduma nije ni pokušala da se suoči sa dotadašnjim nasleđem, kaže profesor Svetozar Jovićević, a prenosi Radio Slobona Evropa.
S jedne strane, ako se nezavisnost Crne Gore posmatra emotivno i ako se uzmu u obzir okolnosti u kojima se održavao referendum koji je okončan mirno, zadovoljstvo postoji. Međutim to nije dovoljno, kaže profesor Jovićević.
Pad životnog standarda, prema mišljenju profesora Svetozara Jovićevića, ključni je razlog zbog kojeg su splasnule identitetske podele u Crnoj Gori. Ako Vlada nastavi da puni rupe u budžetu uvođenjem novih taksa i poreza, ekonomija će još jače gurnuti nacionalna pitanja u drugi plan, smatra Jovićević.
"Nacionalne teme u Crnoj Gori se ne bi isplatile ni kada bi živeli bolje, a kamoli u ovakvoj situaciji. Njih u drugi plan potiskuje sve lošiji život i kako situcija bude teža, ljudima će identiteske razlike biti sve manje važne", tvrdi Jovićević.
Iako je uoči obnove nezavisnosti premijer Milo Đukanović tvrdio da za četiri godine u Crnoj Gori neće biti nijednog nezaposlenog, sedam godina kasnije stopa nezaposlenosti prema državnoj statistici je oko 20 odsto, odnosno 49 hiljada radno aktivnih građana je bez posla.
Prema podacima "Monstata", prosečna plata je za sedam godina sa 248 porasla na 485 evra, ali se minimalna potrošačka korpa sa 263 povećala na 806 evra.
Umesto privlačenja stranih investitora, Vlada je u međuvremenu počela da im iz budžeta plaća garancije i nudi milione da napuste državu, po čemu je Crna Gora jedinstven primer. Zaduženost države sada je 51,12 odsto bruto nacionalnog proizvoda, dok je godinu nakon nezavisnosti bila 32,4.
Zbog toga je, prema mišljenju jednog od čelnika nekadašnjeg Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Branka Lukovca, logično da se pažnja građana sve više usmerava ka egzistencijalnim problemima.
Kako navodi crnogorski portal "Vijesti", i Lukovac očekuje dodatni pad identitetskih tenzija. On smatra da je snižavanju nacionalnih tenzija doprinela i promena vlasti u Srbiji, čime su prestala prepucavanja Podgorice i Beograda.
"Suprotno očekivanjima, sadašnja vlast u Srbiji čini konkretne korake da prihvati nove realnosti i sa državama nastalim iz ranije zajedničke države gradi bolje odnose na načelima međusobnog uvažavanja i ravnopravnosti. Nadajmo se da će to biti stabilna, strateška orijentacija, a ne pitanje taktičkog prilagođavanja radi postizanja nekih kratkoročnih ciljeva", navodi Lukovac.
Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije različito su ocenili sedam godina crnogorske nezavisnosti - od stavova da ima razloga za zadovoljstvo, do ocena da nisu ispunjena očekivanja, posebno u oblasti ekonomije i vladavine prava.
Premijer Milo Đukanović izjavio je da je zadovoljan ostvarenim u prvih sedam godina crnogorske nezavisnosti, ne sporeći da je moglo još više i bolje. On je naveo da je globalna ekonomska kriza ostavila posledice i na privredno stanje u Crnoj Gori, dodajući da je, s druge strane, ostvaren značajan napredak na planu evropskih i evroatlanskih integracija.
"Crna Gora je u kratkom roku prešla važne deonice na putu ka EU i NATO i zadobila respektabilno poverenje investitora", istakao je Đukanović. On je rekao da je očekivao da će se više postići na planu bržeg prevladavanja političkih razlika u Crnoj Gori, dodajući da se nada da će i na tom planu u narednom periodu doći do poboljšanja u cilju bolje zajedničke budućnosti.
U Socijaldemokratskoj partiji, manjoj članici vladajuće koalicije, ističu da dosadašnji rezultati jasno pokazuju da su građani Crne Gore napravili pravi izbor glasajući za obnovu nezavisnosti pre sedam godina. "Ono što karakteriše protekli period je snažan napredak u evropskim i evroatlanskim integracijama u kojima smo trenutno lider u regionu. I pored toga što nismo imali razvijene administrativne ili diplomatske kapacitete, pokazali smo da marljivim radom i ulaganjem ogromnog truda možemo postati zemlja za primer kad je u pitanju ispunjavanje naših evropskih obaveza", kazao je portparol SDP-a Mirko Stanić u izjavi medijima.
Predstavnici opozicija, s druge strane, ocenili su da je Crna Gora postala partijska država, nezavisna od Srbije, ali ne od kriminogenih struktura. Funkcioner Demokratskog fronta Goran Danilović rekao je da ima mnogo razloga za nezadovljstvo trenutnim stanjem u Crnoj Gori.
"Mnogo je više propalog i ruiniranog nego izgrađenog. Previše je socijalnih slučajeva, a malo demokratije. Ako se poredimo sa drugima - zaostajemo", istakao je on.
I Profesor Svetozar Jovićević ocenjuje da građani imaju mnogo razloga da budu nezadovoljni aktuelnim stanjem, a da pri tom državna elita zanemaruje element trajno održive državne strukture koju profesor Jovićević vidi u vladavini prava.
"Standard građana je loš, nezaposlenost je velika, zloupotrebe vlasti ogromne, institucije manje - više potpuno nerazvijene, ne možete se pouzdati u nezavisan i pravedan sud. I ono što je, na žalost, i najvažnije, jeste to što se ne shvata da trajno održiva državna struktura u Crnoj Gori može počivati samo na tome da ta država bude pravedna, demokratska, pravična, prosperitetna sa podjednakim šansama svima onima, bez obzira kako se ko emotivno oseća prema toj državi. Bez toga nema napretka", zaključuje Jovićević.
