Hronologija uvreda proroka Muhameda

Prikazivanje filma „Muslimanska nevinost“, koji je ovih dana bio povod za demonstracije muslimana širom sveta koje su odnole i ljudske živote, nije prvo vređanje muslimana i proroka Muhameda koje kroz istoriju doseže do ranog srednjeg veka.

Izvor:
Scena iz filma &Nevinost muslimana& (YT Screenshot)
Scena iz filma "Nevinost muslimana" (YT Screenshot)

Još pre tačno 13 vekova, nakon što se islam proširio na evropski kontinent 711. godine, dešavale su se provokacije sa crtanjem, slikanjem i graviranjem imaginarnog lika poslanika Muhammeda, kao što čine umetnici sa likom Isusa i njegove majke Marije, navodi agencija Anadolija u hronologiji sačinjejoj tim povodom.

U najpoznatijim delima nacionalnih književnosti u zapadnim zemljama, prorok Muhammed se često naziva „Mahomet“, što bi na starofrancuskom jeziku značilo „divlji čovek“, navodi Anadolija.

Napominje se da je još u prvom srednjovekovnom prevodu islamske svete knjige Kuran na latinski jezik, sredinom 12. veka, koji se i danas čuva u biblioteci u Parizu, na naslovnoj strani crtež „Mahometa“ prikazanog u ljudsko-životinjskom liku.

Bokačo ga je naslikao „divljeg“, sa golubom na ramenu, čime je, kako se navodi, poručio da je on „lažni prorok“, a ta slika se takodje čuva u Francuskoj nacionalnoj biblioteci.

Slični crteži i dela razlitih umetnika mogu se naći u Muzeju lepih umetnosti u San Francisku, njujorškoj Javnoj biblioteci, u Crkvi majke Marije u Dendermondeu u Belgiji i u Nacionalnoj galeriji Viktoria u Australiji. Najpoznatiji portret “Mahometa” dao je veliki evropski pesnik Dante Algieri u svom ‘Infernu” gde je on naslikan rasporenih prsa i u, kako se navodi, ogavnom stanju. Takav “Mahomet” bio je motiv brojnim evropskim slikarima - Gustavu Doreu, Botičeliju i Salvadoru Daliju.

U javnosti su ostale poznate karikature s likom Muhameda u danskom magazinu “Jiland posten” (Jyllands-Posten), koji je objavio 12 uvredljivih karikatura Alahovog poslanika 2005. godine, što je tada, takodje, bio povod za proteste širom sveta sa smrtnim ishodima.

Podseća se da su taj list, kao iI autor karikatura Kurt Vestergard (Westergaard) proteklih godina nekoliko puta bili meta napada. Karikature su objavili vodeći listovi širom Zapadne Evrope, a najuvredljivijom se smatra ona na kojoj je Muhamed sa bombom na turbanu.

Slučaj romana „Satanski stihovi“ Salmana Ruždija izazvao je snažan talas demonstracija u muslimanskom svetu. Na Ruždija je bačena fatva sa porukom smaknuća, pa se on, evo, već četiri decenije skriva u Velikoj Britaniji.

Broji se i film „Fitna", holandskog ultra-desničara i parlamentarca Gerta Vildera koji u svojim uvodnim kadrovima prikazuje primerak Kurana, a potom i napad na SAD 11. septembra 2001.

U martu 2011. godine, pastor iz Floride (SAD) Terri Džons organizovao je spaljivanje Kurana, što je izazvalo nasilje u Avganistu u kojem je poginulo 12 osoba, a potom se proširilo i na čitav svet. To, medjutim, pastora nije sprečilo da još jednom spali svetu muslimansku knjigu.

Takodje, u 201. epizodi popularne američke satirične animirane serije “Saut park”, jedan od likova je i prorok Muhammed, a autori te serije Met Ston i Teri Parker bili su na udaru kritika u muslimanskom svetu.

Dodaje se i da je holandski producent Teo Van Gog napravio kratki film "Submišion" (Pokornost), koji je uvredio muslimane zbog autorovog podrugljivog prikaza žena u islamu. Epilog se dogodio u novembru 2004. godine kada je holandski tinejdžer marokanskog porekla ubio producenta Van Goga.

U jedan od slučajeva, koji Anadolija ne pominje, mogao bi se uvrstiti i protest muslimana u Srbiji zbog objavljivanja knjige "Mač Medine" američke autorke Šeri Džons. Nakon što je čuvena američka izdavačka kuća Rendom haus, 2008. godine odbila da je objavi zbog straha od odmazde radikalnih muslimana, knjiga je svoju svetsku premijeru doživela u Srbiji.

Vlasnik izdavačke kuće "Beobuk" Aleksandar Jasić našao se na udaru Islamske zajednice u Srbiji i muftije Muamera Zukorlića koji je tražio da se knjiga povuče iz prodavnica.

Knjiga je, inače, priča o najmlaldjoj i najvoljenijoj prorokovj ženi Ajši.

Info

Od novinara do nadničara. Prekarizacija rada i života

Knjiga "Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život" sadrži rezultate empirijskog istraživanja obavljenog 2015. godine na uzorku od 1.110 zaposlenih i nezaposlenih novinara i 619 zaposlenih i nezaposlenih fizičkih radnika. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi kako prekarizacija novinara i medijskih radnika utiče na javno informisanje građana Srbije.

Tema dana utorak 26.01. 10:02 Komentara: 1

Devet bitnih svetskih tema koje nikoga ne interesuju

Iz komplikovanih razloga neke priče koje su danas tu, a sutra ne dominiraju medijima, dok su važne priče potpuno zanemarene i ne dobijaju dovoljno pažnje, piše „Independent", navodeći devet svetskih kriza koje su u toku, a koje bi u 2016. morale da dobiju više pažnje.

Tema dana utorak 5.01. 12:56 Komentara: 7

Ispod vesti: Godina botova i internet ratova

Posmatrajući posao moderatora u 2015. može se reći da ga je obeležla navala botova koji su postali konstanta. ’Ratovanje’ i propagiranje određene političke stranke ili strane u sukobima je postalo toliko očigledno u prethodnoj godini da je osnovna na ideja ’botovanja’ potpuno obesmišljena.

Tema dana četvrtak 31.12. 13:15 Komentara: 190

Govori političara: sam svoj autor ili "profi" rukopis

Izgleda da su mi napisali isti govor kao Vladanu, neću da ga čitam, rekao je pre neki dan premijer Aleksandar Vučić, misleći na obraćanje predsednika Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladana Atanasijevića na konferenciji o sivoj ekonomiji.

Tema dana petak 25.12. 13:31 Komentara: 1

Gašić na "dvogodišnjoj pauzi"?

Premijer Aleksandar Vučić odlučio je da Bratislav Gašić više neće biti ministar odbrane, ali su i on i sâm ministar najavili Gašićev povratak u javni život. Vučić je rekao da je Gašić njegov odani prijatelj, koji je dobro radio svoj posao, kao i da se nada da će se on ponovo baviti javnim poslom za "godinu ili dve".

Tema dana utorak 8.12. 13:33 Komentara: 139

Nekada Nesvrstani, Gadafi i kamile, danas OEBS

"Još od samita Pokreta nesvrstanih nije bilo većeg skupa", rečenica je koja se poslednjih godina čuje kad je Beograd domaćin nekog međunarodnog skupa. Ova rečenica čula se kad je u Beogradu održan Treći samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Ista rečenicu ponavlja se i ovih dana kad je srpska prestonica domaćin Ministarske konferencije Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Tema dana sreda 2.12. 23:03 Komentara: 3
strana 1 od 90 idi na stranu