Oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, a jedan od glavnih uzroka je nepravilna ishrana. Neka svetska istraživanja pokazuju da su, ako se jedu riba, orasi, maslinovo ulje, voće, povrće i proizvodi od integralnog brašna, veće šanse za duži i zdraviji život. Pravilna i zdrava ishrana sastoji se u tome da se obavezno jedu sve namirnice iz piramide ishrane.
Oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, a jedan od glavnih uzroka je nepravilna ishrana. Neka svetska istraživanja pokazuju da su, ako se jedu riba, orasi, maslinovo ulje, voće, povrće i proizvodi od integralnog brašna, veće šanse za duži i zdraviji život. Pravilna i zdrava ishrana sastoji se u tome da se obavezno jedu sve namirnice iz piramide ishrane.
Oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, a jedan od glavnih uzroka je nepravilna ishrana.
Obeležavajući Svetski dan zdrave hrane, stručnjaci Instituta Batut savetovali su Beograđane kako da promene loše navike i da počnu da se hrane zdravo. Da bi se izbegla gojaznost, najbitnije je jesti redovno i obavezno doručkovati.
Neka svetska istraživanja pokazuju da su, ako se jedu riba, orasi, maslinovo ulje, voće, povrće i proizvodi od integralnog brašna, veće šanse za duži i zdraviji život. Pravilna i zdrava ishrana sastoji se u tome da se obavezno jedu sve namirnice iz piramide ishrane.
"Treba da se obrati pažnja na to da se namirnice pripreme na odgovarajući način, da se izbegava pohovano, prženo, da to više bude bareno, dinstano, kuvano, opet ne prekuvano, da se koristi ulje umereno", kaže Jelena Kašanin, specijalista higijene Instituta Batut.
Malo vremena, a puno obaveza – objašnjenje je većine građana zašto jedu kad stignu i bilo šta što im padne pod ruku. Nepravilna ishrana utiče loše na zdravlje, ali većina smatra da zdrava hrana oduzima puno vremena, a i novca.
"Kod nas je taj problem što više vlada kult mesa nego ribe. Prilično je teško uvesti ribu u ishranu naših ljudi da to bude u toku nedelje dva do tri puta", objašnjava Jelena Kašanin.
Mladi su oni koji se najčešće hrane brzom hranom. Stručnjaci kažu da su zabrinuti jer istraživanja pokazuju da oko 10 odsto dece od sedam do 10 godina ima problem sa viškom kilograma, što je preduslov da kao stariji imaju problem sa dijabetesom ili kardiovaskularnim oboljenjima.
Prema istraživanjima 54 odsto stanovništva u Srbiji, ima problem sa predgojaznosti i gojaznosti, pri čemu je 37 odsto odraslih predgojazno, dok 16 odsto njih ima gojaznost kao dijagnozu. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma.
Kod dece od 7 do 10 godina 10 odsto njih je gojazno, madju decom od 11 do 14 godina procenat je duplo manji, a najmanje problema sa viškom kilograma imaju deca od 15 do 19 godina, njih 1,4 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da je među gojaznom decom više dečaka nego devojčica. Gojaznost u detinjstvu preduslov je da kao stariji imaju problem sa dijabetesom ili kardiovaskularnim oboljenjima.
I sami možete izračinati da li vaša težina ugrožava vaše zdravlje. Formula izračunavanja takozvanog BMI-a je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat, a visina se izražava u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje, ako je između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o ekscesivnoj gojaznosti.
Kod nas prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi ima 15,8, a ekscesivnu gojaznost ima 1,1 odsto stanovnika. Najviše gojaznih je u Vojvodini.
kliknite na ime emisije i preslušajte je ne napuštajući ovu stranicu ili kliknite na ikonicu i slušajte u novom prozoru
Investitori se plaše vraćanja nacionalizmu 4. oktobar 2006. Fič, jedna od tri vodeće svetske kreditne agencije koje procenjuju političke i ekonomske rizike investiranja u neku zemlju, saopštila je da je kreditini rejting Srbije BB minus i da je najveća opasnost za investicionu budućnost Srbije obnova nacionalističkih snaga. Nove članice sporo troše pomoć EU 22. septembar 2006. EU upozorila nove članice iz centralne i istočne Evrope da presporo troše milijarde evra pomoći. Taj novac je ključan za njihov ekonomski rast. Nove članice, njih deset, mahom bivše komunističke zemlje, potrošile su samo 26,2 odsto regionalne razvojne pomoći planirane za period 2004-2006, saopštila je Evropska komisija. "To nije katastrofa, ali jeste upozorenje", rekla je evropska komesarka za budžet Dalija Gribauskaite i ukazala na Poljsku i Češku koje imaju posebne teškoće sa korišćenjem pomoći EU. "Radikalno uništavanje Srbije" 21. septembar 2006. Slovenački list Finance danas objavljuje komentar pod naslovom "Radikalno uništavanje Srbije", u kome na pitanje da li bi strani investitori u Srbiji, a Slovenija je jedan od pet najvećih, trebalo da se boje mogućeg dolaska na vlast Srpske radikalne stranke. Od knjige do farme 13. septembar 2006. U selu Grguru nedaleko od Blaca izgrađena je jedna od najsavremenih farmi krava-muzara. Vlasnik farme, 38-godišnji Jovan Stojadinović, sa sestrama i majkom je napustio kuršumlijsko selo blizu administrativne granice s Kosovom, gde nisu imali ni minimum uslova za život, i od puste livade napravili farmu nastala mukotrpnim višegodišnjim radom. . Priča Ljiljane Danilović. Agonija zbog bolesti gojaznosti 12. septembar 2006. Porodica Ivane Zelić, teške 200 kilograma, poziva sve koji mogu da pomognu njihovoj kćerki oboleloj od elefantijaze. Ko odgovara na poslanička pitanja 31. avgust 2006. Poslanici Skupštine, u teoriji, mogu da kontrolišu rad premijera i njegovih ministara postavljanjem poslaničkih pitanja. U praksi, takva kontrola rada izvršne vlasti često ne funkcioniše, makar tako tvrde pojedini poslanici opozicije. Poslanici vladajuće koalicije, pak, nemaju takvih iskustava. Izveštava Suzana Trninić.
Ohrid Mayor Aleksandar Petreski sent a letter to Belgrade Mayor Dragan Đilas, expressing deep regret over the death of a tourist from Belgrade....
Dalje
pretraži po celom b92.net
English
i slušajte u novom prozoru
