| |
|
|
Zemunski klan izbliza (1) - Milorad Luković Legija |
| 20. mart 2003. |
TV B92 započela je serijal posvećen najvažnijim protagonistima zemunskog klana. Među onima koji su uhapšeni u velikoj akciji policije posle ubistva premijera Zorana Đinđića, ima dosta osoba koje su evidentirane u takozvanoj Beloj knjizi o pojedincima i grupama koje se bave organizovanim kriminalom. U ovoj knjizi pominju se osobe sa spiska ljudi koji je objavila Vlada Srbije, a za kojima se intenzivno traga ovih dana. Ipak, među njima nema nekadašnjeg komandanta Crvenih beretki Milorada Lukovića Legije.
 |
Tridesetšestogodišnji Milorad Ulemek Luković, jedan od vođa kriminalne grupe, koju policija sumnjiči za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druge zločine počinjene u poslednjih nekoliko godina rođen je u Novom Beogradu, odakle je, prema pisanju pojedinih medija, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, posle pljačke «Elanove» prodavnice sportske opreme pobegao u London. Luković se potom priključio Legiji stranaca, gde je stekao čin narednika. U policiji nismo dobili zvaničnu potvrdu da li je Legija imao kriminalni dosije pre odlaska iz zemlje i pristupanju , odnosno da li je bio umešan u još neke zločine.
Kako pišu «Večernje novosti», Luković se početkom 1992. godine sreo sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i policijskim oficirom Radovanom Stojičićem Badžom i sa njima organizuje odbranu srpskog naroda u Krajini. U Erdutu je obučavao i trenirao srpske borce, ali i Arkanove "tigrove". Sa njima je obišao mnoga ratišta - Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu...
Tadašnji šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić, ubrzo ga je pozvao da se priključi novoformiranoj jedinici DB - "crvenim beretkama", gde je za kratko vreme . Ubrzo je postao zamenik Franku Simatoviću Frenkiju, komandantu Jedinice za specijalne operacije, a kasnije ga je novi šef Službe državne bezbednosti Radomir Marković postavio za komandanta ove jedinice. Prema pisanju medija, i bivši predsednik Jugoslavije je imao poverenje u Legiju.
5. oktobra 2000. godine Legija je sa svojim «crvenim beretkama» definitivno napustio Slobodana Miloševića, ne želeći tog dana da ulazi u sukob sa narodom na ulici. Dan ranije, sklopio je usmeni pakt o nenapadanju sa Zoranom Đinđićem, obećavši da njegovi ljudi neće intervenisati, ako demonstranti ne budu pucali na policiju i napadali kasarne.
Njegovo ime ponovo se pojavilo u javnosti kada je počelo suđenje optuženima za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Iako su i Vuk Drašković i advokati ubijenih upozoravali da je Legija organizator ubistva, on se na suđenju pojavio samo kao svedok.
4. maja 2001. godine Luković je zapalio poznatu kulsku diskoteku "Tvrđava", zbog čega je odložena proslava Dana specijalnih policijskih jedinica. Istraga je utvrdila da je Luković sa trojicom "beretki" šenlučio i pucao, a vatra je progutala "Tvrđavu" vrednu 150.000 evra.
Sledeći incident dogodio se 15. juna 2001. godine u beogradskom klubu "Stupica", gde je rođendan proslavljala pevačica Svetlana - Ceca Ražnatović. Tom prilikom, Luković je priveden pod sumnjom da je napao i ometao u vršenju službene dužnosti vodnika policije Ivana Maksimovića. Posle tri dana, Luković je pušten iz pritvora. Dan posle puštanja, Legija je podneo MUP Srbije zahtev za sporazumni raskid odnosa. Njegov zahtev je odmah usvojen.
Ni posle više od godinu i po dana od ova dva incidenta, nema zvaničnih informacija da li je podignuta optužnica protiv Legije. Početkom ove godine, vlasnik firme «Difens roud» Ljubiša Buha Čume, koji se u policijskoj «Beloj Knjizi» pominje i kao vođa surčinske kriminalne grupe, optužio je Legiju da stoji iza akcije miniranja njegovog preduzeća, ali i za ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolica 25. avgusta 2000. godine, atentat na Vuka Draškovića u Budvi, avgusta 2000. godine, kao i za otmice Miroslava Miskovića, vlasnika "Delte", Milije Babovića, vlasnika "Verano motorsa".
Zbog Lukovićevog učešća u ratnim operacijama u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, pojedini mediji objavljivali su informacije da je za Lukovića zainteresovan i Haški tribunal za ratne zločine, ali tako nešto nikad nije i zvanično potvrđeno.
Vlada Srbije u svom saopštenju od 12. marta imenovala je članove Zemunskog klana. MUP Srbije moli sve građane koji primete nekog od imenovanih ili imaju informacije od značaja za istragu, da se jave na telefone 011 762 760 ili 011 35 47 200.
Postojeći komentari (7)
| Pošaljite komentar
|
Biografije uhapšenih: Jovica Stanišić, Franko Simatović
21. mart 2003.
U seriji hapšenja koja je usledila nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, privedeni su i bivši šef Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović Frenki. Ovu informaciju je prošle nedelje Televiziji B92 potvrdio potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović, ali od tada nema novih informacija o tome da li su nekadašnja prva dva čoveka obaveštajne službe puštena na slobodu ili su i dalje u pritvoru. Televizija B92 danas objavljuje njihove biografije.
Biografije uhapšenih - Mlađan Mićić Pacov
20. mart 2003.
Mlađan Mićić Pacov je jedan od prvih sa liste osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, koji je uhapšen 15. marta u akciji srpske policije. Televizija B92 objavila je izvode iz njegove kriminalne biografije.
Zemunski klan izbliza (3) - Dejan Milenković Bagzi
20. mart 2003.
Najvećoj policijskoj poteri u Srbiji u poslednjoj deceniji, još uvek izmiče i Dejan Milenković, zvani Bagzi, koji je u februaru sumnjičen za pokušaj atentata na premijera Zorana Đinđića. Televizija B92 objavljuje i njegovu biografiju.
Zemunski klan izbliza (2) - Dušan Spasojević Šiptar
20. mart 2003.
Televizija B92 nastavlja sa objavljivanjem podataka o kriminalnim aktivnostima članova grupe, koju je Vlada Republike Srbije osumnjičila da stoji iza atentata na premijera Zorana Đinđića. Iako se među nekoliko stotina privedenih u poslednjih nekoliko dana, nalazi i nekoliko osoba sa spiska od 20 imena koji je objavila republička vlada, među uhapšenima još nema vođa takozvane “zemunske” grupe Dušana Spasojevića, zvanog Šiptar i Mileta Lukovića, zvanog Kum..
Srbija posle Đinđića
13. mart 2003.
BBC News Online pokušava da odgovore na ključna pitanja sa kojima se Srbija suočava nakon smrti premijera Zorana Đinđića
Šta gledamo, a šta nam se događa
7. mart 2003.
Jedna od stvari koju sam kristalno jasno zapamtio sa časova hemije iz sedmog osnovne bila je duboko iskrena replika nastavnice Ane Č. na pitanje iz prve klupe da li joj se dopada tada aktuelna ‘Klinika Švarcvald’. Uz kratak odgovor da seriju ne gleda jer nema vremena usledila je i njena interpretacija večne istine koja bi više odgovarala tematici obrađivanoj na časovima domaćinstva: “Znate, deco, nema loših serija. Za neke imate vremena, a za neke ne. Danas je tako, morate da se odlučite.” Bilo je to vreme poslednjih sezona ‘Dinastije’ i ‘Sokolovog grebena’, ali i ‘Zakona u Los Anđelesu’, ‘Poroka Majamija’, ‘Kriminalističkih priča’ i, nešto ranije, čuvene ‘Gangsterske hronike’. Naravno i mnogih drugih TV serijala, najvećim delom nastalih u zemljama engleskog govornog područja... Piše Vlada Tupanjac.
Svetski Socijalni Forum ili Svetski Ekonomski Forum?
6. mart 2003.
Andrej Grubačić, istoričar i društveni kritičar iz Beograda, boravio je na Svetskom Socijalnom Forumu u Porto Alegreu. Ovogodišnji Forum je okupio više od 100 000 ljudi, tematizujući dva problema: život posle kapitalizma i borbu protiv rata, ili, preciznije, mobilizaciju protiv rata u Iraku.
Ekstremizam u Srbiji
5. mart 2003.
U Beogradu je 5.marta održan okrugli sto posvećen ekstremizmu u Srbiji, u organizaciji Foruma za međunarodne odnose i Fondacije Fridrih Ebert. Učesnicima skupa obratio se i Dr. Vladimir Ilić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i direktor zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.
Intervju sa Matijasom Helmanom
4. mart 2003.
Pre deset godina, 22. 2. 1993. Savet bezbednosti usvojio je Rezoluciju 808 kojom je doneta odluka o uspostavljanju Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ova, u domaćim medijima skromno propraćena godišnjica, kao i decenija od slučaja “Štrpci” (27.03.1993), bili su povod da zamolimo Matijasa Helmana, koordinatora Haškog Tribunala za informisanje u Srbiji i Crnoj Gori, da se za B 92 osvrne na neka od najnovijih dešavanja vezanih za odnose sa Tribunalom.
Globalna levica (2.deo)
4. mart 2003.
Tekst Andreja Grubačića "Global Left: a Survey of European Social Movements" čiji vam srpski prevod predstavljamo, objavljen je u januarskom broju američkog časopisa "Z". Z magazin se smatra najkvalitetnijim radikalno-levičarskim časopisom u SAD. Internet izdanje se nalazi na adresi www.zmag.org.
Globalna levica (1.deo)
3. mart 2003.
Tekst Andreja Grubačića "Global Left: a Survey of European Social Movements" čiji vam srpski prevod predstavljamo, objavljen je u januarskom broju američkog časopisa "Z". Z magazin se smatra najkvalitetnijim radikalno-levičarskim časopisom u SAD. Internet izdanje se nalazi na adresi www.zmag.org.
Automobili iz vremena Broza
1. mart 2003.
Vredni, skupi i luksuzni primerci iz vremena prastare Jugoslavije predstavljaju i danas samo san mnogih ljubitelja oldtajmera u celom svetu. Iako je Jugoslavija nestala oni i dalje svedoče o vremenu koje je prošlo. Zajedno sa državom nestali su i predsednici koji vole ovakve automobile o čemu svedoči namera da se oni prodaju. Piše Snežana Stefanović
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
