UN: Razlaz zbog Sirije

Zagovornici rezolucije, koja nije usvojena, tvrdili su da su Rusija i Kina ugrozile ulogu Saveta bezbednosti, i da podržavaju krvavu vladavinu predsednika Bašara al-Asada.

Posle oštrih reakcija na samoj sednici Saveta bezbednosti, snažnu osudu su izrekli u Evropskoj uniji (v. Eštonova: Žalimo zbog veta), ali i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2011. godinu Tavakul Karman iz Jemena (v. „Rusija i Kina odgovorne za masakr“).

U Pekingu i Moskvi uporno podsećaju na prethodna iskustva zloupotrebljavanja nedovoljno jasnih odredaba u pojedinim rezolucijama. Šef ruske diplomatije tvrdi da „histerične reakcije“ nekih država pokazuju da su sve adute dale na jednu stranu - opoziciju. Rusija je nastavila diplomatsku ofanzivu, posetom šefa diplomatije Damasku.

Ipak, glavna pitanja ostala su bez odgovora u Palati nacija u Nujorku.

Da li su UN izgubile svoju vodeću ulogu u svetu?

Da li je kasno da se Sirija vrati s ivice građanskog rata?

Posle najžešćih napada vojske na grad Homs (žarište demonstracija), posle povlačenja američkih građana iz Sirije, i preokret (pristanak na pregovore predsednika Bašara al-Asada i opozicije) nastao tokom posete Sergeja Lavrova, B92.net pokušava da pruži širu sliku i što približnije prikaže razloge svih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da glasaju „za“ ili „protiv“ njenog usvajanja, odnosno da se uzdrže od glasanja.

Nacrt Rezolucije o Siriji

Damask: Žestoki sukobi u predgraðu (Beta/LCC - 05.02.2012.)

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je na sednici održanoj 4. februara 2012. godine raspravljao o usvajanju Nacrta Rezolucije kojom je trebalo da se osudi „teško i sistematsko kršenje ljudskih prava“ u Sirijskoj Arapskoj Republici. Ono se odvija tokom 11 meseci, od kada su marta 2011. godine građani počeli da organizuju proteste i zahtevaju ostavku predsednika Sirije Bašara al-Asada.

Nacrt Rezolucije sastavile su države-članice Lige Arapskih Država. Sirija je članica te organizacije, ali je njeno članstvo suspendovano od novembra 2011. godine.

Neusvojenom Rezolucijom je trebalo da se institucije te države zvanično upozore na akcije koje bi članice UN mogle da preduzmu protiv vlade koju predvodi presednik Bašar al-Asad, ukoliko se u toj zemlji nastavi niz događaja - protesta protiv vlasti i oružanih sukoba, u kojima učestvuju snage bezbednosti Sirije s jedne strane, i odmetnuti vojnici, policajci, službenici bezbednosti i građani, s druge strane.

Nacrt Rezolucije je predviđao da uputi zahtev vlastima u Damasku da bez odlaganja prestanu da koriste silu protiv civila i da dopuste slobodu javne reči, mirnog okupljanja i drugih osnovnih ljudskih prava. Bio je predviđen i poziv za puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika i uhapšenih mirnih demonstranata.

Rezolucija, koju je na Savet bezbednosti doneo predstavnik Kraljevine Maroko, potvrdila bi neophodnost mirnog rešavanja krize, pozvala na politički proces koji bi predvodili Sirijci, i u taj proces bili uključeni svi delovi društva i opozicioni politički pokreti, čime bi se pokazale legitimne želje i namere stanovnika Sirije, u atmosferi bez straha i ekstremizma. Tekstom Rezolucije je bilo predviđeno da se 30 dana od njenog usvajanja primene odredbe Člana 41 Povelje OUN-a:

„Savet bezbednosti može da odluči koje mere bez korišćenja oružanih snaga treba primeniti da bi njegove odluke bile efikasne, i može da pozove Članice Ujedinjenih nacija da primene te mere. Ona mogu da podrazumevaju delimičan ili potpuni prekid ekonomskih odnosa, i prekid u železničkim, pomorskim, vazdušnim, poštanskim, telegrafskim, radijskim i drugim načinima komunikacije, i prekid diplomatskih odnosa.“

Na sednici SB UN je Nacrt Rezolucije, koji je imao punu podršku predstavnika Evropske unije, odbačen.

Za usvajanje Nacrta Rezolucije su glasali predstavnici 9 država: Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Gvatemale, Francuske, Kolumbije, Maroka, Nemačke, Pakistana, Portugalije, Sjedinjenih Američkih Država i Togoa.

Protiv usvajanja Nacrta su glasale dve države: Ruska Federacija i Narodna Republika Kina.

Od glasanja su se uzdržali predstavnici četiri države: Brazila, Indije, Libana i Južnoafričke Republike.

Kao dve Stalne članice Saveta bezbednosti, Kina i Rusija su svojim glasom „protiv“ u suštini iskoristile pravo da na usvajanje Rezolucije stave veto, i time onemogućile usvajanje dokumenta.

Rusija: „Sukob političkih pristupa“

Konsultacije: Pakistanski i ruski ambasador u UN (Beta - 24.01.2012.)

Stalni predstavnik Ruske Federacije u UN Vitalij Čurkin (Виталий Иванович Чуркин) je uoči sednice SB UN upozorio da njegova zemlja zastupa stav da Nacrt Rezolucije ne odslikava stvarnu situaciju u Siriji, i da bi njeno usvajanje moglo da pošalje „neujednačen signal stranama u Siriji“.

„Ruska Federacija ne može da se saglasi sa optužujućim tonom protiv Damaska, niti sa ultimativnom pretnjom sankcija ukoliko se kriza ne razreši mirno.“

Kolaps vlade predsednika Bašara al-Asada mogao bi da izazove sukobe, destabilizuje region i pokrene uništenje Bliskog istoka.

„Situacija se ne može razmatrati odvojeno od iskustava iz Libije,“ naglasio je ambasador Vitalij Čurkin, navodeći da je poštovanje rezolucija SB UN počelo da se vidi kao model za buduće delovanje Severnotalantskog saveza (NATO). zato je važno uvideti kako se taj model primenjuje. - Zahtev za primirje se pretvorio u građanski rat; humanitarne, društvene i vojne posledice su se prelile van granica Libije. Embargo na uvoz oružja se pretvorio u pomorsku blokadu zapadnog primorja Libije. „Takve modele treba treba isključiti iz globalne prakse,“ ocenjuje Vitalij Čurkin.

Ruski diplomata i njegov tim u UN-u su nekoliko časova uoči početka zasedanja SB UN ukazali na neke delove rezolucije koji Rusija smatra neodređenim ili nedorečenim. Izaslanici Moskve i Pekinga su tokom zasedanja objašnjavali da tekst dokumenta koji treba da usvoji SB UN nije dovoljno izričit i da zato ostavlja prostor da se „na mala vrata“ omogući vojna intervencija u Siriji, dok se u isto vreme favorizuju opozicione snage u političkom i vojnom smislu.

Vitalij Èurkin: Obraæanje Savetu bezbednosti (Beta - 24.01.2012.)

Konkretnije, ambasador Vitalij Čurkin je istakao da je Zapad propustio da u Rezoluciju ugradi predloge poput jasnog odvajanja političke opozicije od naoružanih grupa ekstremista, za koje Rusija tvrdi da dobijaju pomoć, podršku i oružje iz inostranstva.

Ruski diplomata takođe navodi da su pobunjeničke snage u Siriji u nekoliko navrata koristile povlačenje vojnih i policijskih snaga da bi zauzele prethodno izgubljene ili da bi osvojile nove položaje.

Ambasador Ruske Federacije podseća da je Rezolucija sličnog sadržaja u SB UN usvojena pre više meseci, a da Rusiju optužuju da je sada „prepisala“ deo te rezolucije koju je, kao i sada, sastavila Arapska liga:

„U stvari, te odredbe su usvojene pre više meseci, a od tada se situacija promenila,“ naglašava ambasador Rusije, podsećajući na rezoluciju usvojenu u novembru 2011. godine. „Ne postoji pravilo da Savet bezbednosti mora da ponavlja zapise iz rezolucija koje su usvojile druge organizacije. Nije to ni Kur'an ni Biblija, a mi možemo da izrazimo svoje viđenje tekstova usvojenih mesecima ranije,“ kaže Vitalij Čurkin.

Ruska Federacija je vlasti Sirije pozvala: na bržu primenu započetih reformi; da oslobodi ljude koji nisu počinili zločine (privedene demonstrante); da započne dijalog s opozicijom; da više sarađuje s Ligom arapskih država.

„Ne postoji alternativa dijalogu“, jasno poručuje ambasador Vitalij Čurkin: „Ako opozicija veruje da zakoni zemlje nisu savršeni, mora da se odazovu pozivu vlade da o njima diskutuju,“ poručuje ruski diplomata.

„Da su kolege u Savetu prihvatile logiku usmerenu ka pravom pomirenju, Ruska Federacija bi nastavila da razrađuje rusko-kineski nacrt, koji sadržao ključni koncept rešenja“, zaključio je Vitalij Čurkin.

Posle glasanja: Vitalij Èurkin pred kamerama (Beta)

Kada je glasanjem Nacrt bio odbačen (v. Veto Kine i Rusije na smenu Asada), ambasador Vitalij Čurkin je branio stav Rusije sledećim rečima:

„Mi nismo zagovornici režima Bašara al-Asada,“ naglašavajući da je nasilje neprihvatljivo, ali i da deo opozicionih snaga čak i ne pokušava da sakrije svoj ekstremizam, i da čeka pomoć iz inostranstva.

Ruski diplomata je dalje tvrdio da opozicija deluje van zakonskih okvira i da ubija ljude koji i dalje poštuju zakon, navodeći da će Ruska Federacija nastaviti da sarađuje sa, kako je naveo, „patriotskim“ opozicionim grupama koje se protive stranoj intervenciji.

Mnogi Sirijci ne zahtevaju brzu promenu vlasti, već žele postepene promene, koje su počele da se primenjuju. Najbolji način za izlazak iz krize je odbijanje konfrontacije i okupljanje sukobljenih strana oko političkog procesa koji će oblikovati sami Sirijci.

Ambasador Vitalij Čurkin je u SB UN objasnio da problem nije nastao zbog nerazumevanje oko upotrebe nekih reči, nego je reč o „sukobu političkih pristupa“, podsetivši da je Rusija, uz učešće Kine, pripremila nacrt rezolucije koji je sadržao odredbe o poštovanju suvereniteta i nemešanju u unutrašnje poslove, jedinstvo naroda Sirije, i poziv na ravnopravan dijalog usmeren ka postizanju mira, kroz reforme društveno-ekonomskog života zemlje.

Dodatno obrazloženje odluke Rusije ubrzo je dao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov (v. Lavrov izneo razloge za ruski veto).

Kina: Poziv za uspostavljanje reda

Li Baodong: Nemešanje u unutrašnje poslove (Beta - 04.02.2012.)

Odluku da glasa protiv rezolucije, koju su predložile Liga arapskih država (جامعة الدول العربية) i Evropska unija (EU), predstavnici Narodne Republike Kine brane izražavanjem želje da se u toj zemlji, pre svega, ponovo uspostave mir i red.

Izveštavajući o sednici SB UN, kineska glasila podsećaju da je delegacija Ruske Federacije u svetskoj organizaciji nacija nekoliko časova uoči sednice ponudila izmene i dopune rezolucije čija je „namera da se reše dva osnovna problema“.

Prva je bila uklanjanje odredbi o nametanju uslova za počinjanje dijaloga - ostavka predsednika Bašara al-Asada, a druga - ujednačavanje mera za uticanje i na vladu i na naoružane grupe koje se bore protiv vlade u Damasku.

Tako je kineski ambasador tokom sednice SB UN izrazio „žaljenje što su ignorisani amandmani Rusije“.

„Kina podržava predloge za izmenu koje je podnela Rusije,“ izjavio je Li Baodong.

Stalni predstvanik NR Kine u Ujedinjenim nacijama Li Baodong je objasnio da su potrebne „dodatne konsultacije“ pre nego što Savet bezbednosti UN (SB UN) osudi vladu u Siriji

„Navaljivati s glasanjem kada su strane ozbiljno podeljene oko tog pitanja neće pomoći održavanju jedinstva i autoriteta Saveta bezbednosti ni pomoći rešavanju pitanja,“ objasnio je kineski ambasador u UN.

Zvanični Peking veruje da je vreme da počne politički proces, u kojem će učestvovati sve političke struje i koji će predvoditi sami Sirijici, a koji bi se vodio u miru.

Stalni predstvanik NR Kine u Ujedinjenim nacijama Li Baodong je to pred Savetom obezbednosti objasnio ovim rečima:

„Međunarodna zajednica bi trebalo da [Siriji] obezbedi konstruktivnu pomoć procesu koji će predvoditi Sirijci, a koja će u isto vreme poštovati njen suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost. Delovanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da bude u skladu s Poveljom UN-a. On treba da pomogne smirivanju napetosti, promoviše politički dijalog, rešava sukobe i očuva bezbednost regiona Bliskog istoka, umesto da stvari komplikuje.“

Ovom prilikom, NR Kina je manje-više stajala po strani i za veći deo aktivnosti davala podršku Rusiji.

(Ne)jedinstvo Saveta bezbednosti

Bašar Džafar u Savetu bezbednosti (Beta - 04.02.2012.)

Rasprava o Nacrtu Rezolucije je trajala kratko. Tokom sednice koja je trajala 85 minuta, posle protokolarnog uvoda, iznošenje argumenata je bilo brzo i jezgrovito. Pre svega, delegacija Rusije je najavila svoje protivljenje, tako da su predstavnici drugih država imali malo manevarskog prostora.

Relativno malo pažnje je posvećeno nastupu stalnog predstavnika Sirije u Ujedinjenim nacijama Bašara Džafarija, koji je govor diplomata o Siriji ocenio kao agresivan, što je samo potvrdilo njegovo ranije mišljenje: da je Sirija postala meta ne zbog zabrinutosti oko humanitarne situacije, nego zbog predrasuda u pojedinim državama Zapada zbog „nezavisne političke pozicije“ njegove zemlje.

Navodeći imena uglednih Sirijaca, među kojima su i dekani vodećih univerziteta, ubijenih rukom - kako je rekao - „oružanih terorističkih grupa“, ambasador Sirije je podsetio da su pobunjeni te grupe ubile oko 800 ljudi, i da su im meta državne ustanove Sirije.

„Uprkos tim zločinima, pojedine države poriču postojanje takvih terorističkih grupa, dok istovremeno u svojim prestonicama goste njihove vođe, iako su baš te zemlje ozloglašene za kršenje ljudskih prava - Vijetnam, Laos, Kambodža, Alžir, Irak, Avganistan i Libija - da pomenem samo neke.“

Želju naroda za promenama su zloupotrebili članovi „spoljne opozicije“, utabavajući put za stranu intervenciju. Ambasador Bašar Džafar navodi da „poštena opozicija“ u zemlji ne prihvata mešanje stranih država u unutrašnje poslove, dok za države koje zagovaraju intervenciju tvrdi da deluju „van okvira multilateralizma“. Ne navodeći ime države na koju misli (Sjedinjene Američke Države), ambasador Sirije je podsetio da je jedna od tih država preko 50 puta koristila veto da bi zaštitila Izrael, pretvarajući se da ne vidi „masakr“ nad Palestincima.

Siriji su neophodne reforme, priznaje ambasador Džafar, i ona pokušava da ih izvede, objašnjava stalni predstavnik Sirije u UN i navodi da su brojne mere u interesu reformi preduzete, i da se one ne mogu ignorisati, uprkos pritiscima spolja. Osim toga, ni jedna druga zemlja ne može da bude više zainteresovana za održavanje bezbednosti svojih građana od same Sirije.

Tokom trajanja krize, Sirija se trudila da zaštiti svoj narod i da pruža sve javne usluge uprkos merama koje su protiv nje preduzete, a koje štete interesima naroda Sirije i životu stanovnika. Time se pokazuje da je izražavanje zabrinutosti zbog humanitarnih potreba samo izgovor za intervenciju, ocenjuje ambasador Džafar.

„Nemešanje u unutrašnje poslove država je ugrađeno u Povelju Ujedinjenih nacija. Zato, pozivanje na vlade nasiljem jeste kršenje međunarodnog prava,“ kaže ambasador Sirije u UN, i zaključuje da je mešanje poslužilo kao ohrabrenje ektremističkim grupama da nastave s uništavanjem.

Na meti Zapada

Žerar Aro: Francuska uz Arpasku ligu (beta - 04.02.2012.)

Najveći deo stavova predstavnika zemalja-članica SB UN izrečen je posle glasanja.

Tako je preovladao osuđujući ton predstavnika zapadnih država, pre svega saveznika SAD u svetu, koji imaju predstavnike u Savetu bezbednosti UN.

Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine u UN Ivan Barbalić urgirao je na hitni prekid nasilja i brzo izvođenje reformi koje traže stanovnici Sirije. Uz poziv da svi osumnjičeni za zločine protiv čovečnosti budu obavezno izvedeni pred lice pravde, ambasador BiH je zatražio oslobađanje pristupa posmatračima za ljudska prava i humanitarnim radnicima.

Glas „za“ je odbranio ocenom da je Rezolucija mogla biti korisna za narod Sirije, ali i za mir i bezbednost u regionu.

Stalni predstavnik Francuske u UN Žerar Aro (Gérard Araud) je naveo primer više hiljada izbeglica iz u Libanu i u pograničnom pojasu u Siriji kao „užasan rezultat delovanja vlade Sirije od marta“ 2011. godine. Podsećajući da su mnoge države odbile da osude nasilno ponašanje sirijskih snaga bezbednosti, ambasador Aro je podsetio da je njegova zemlja bila „neumorno angažovana“ na stvaranju odgovora SB UN.

„Ovaj veto nas neće zaustaviti,“ odlučan je bio ambasador Francuske: „Nikakav veto ne može dati carté blanche vlastima Sirije.“

„Brutalno slamanje“ onih koji u Siriji legitimno pozivaju na poštovanje svojih prava mora biti zaustavljeno, i mora započeti „inkluzivni politički proces“. Francuski diplomata tvrdi da je uprkos načinjenim diplomatskim naporima, Sirija je ostala gluva na pozive, i zato je bila potrebna ujedinjena akcija sveta. SB UN je od maja 2011. godine pripremao „slanje poruke vlastima Sirije“, deo toga je i usvajanje predsedničke izjave od 3. avgusta 2011. godine u kojom se poziva na momentalni prekid nasilja.

Stalnio predstavnik Francuske u UN podseća da je njegova zemlja bila zainteresovana za davanje „jedinstevnog odgovora“, tako da je Pariz odustao od traženja sankcija, iako ih je smatrao neophodnim.

„Nema sumnje u to šta je značio veto na ovaj tekst [Rezolucije],“ jasan je bio ambasador Žerar Aro - reč je „vetu iz principa - to je nebriga legitimnih interesa [ljudi] u Siriji. To nije podrška pokretu za demokratiju.

Francuska je zemlja koja tradicionalno ima jake veze sa susednim Libanom pa, posredno, i sa Sirijom koja ima značajan uticaj na događaje u Libanu. Zato je stalni predstavnik Francuske u UN Žerar Aro, uz poziv „na kraj krvoprolića“, obećao da će njegova zemlja nastaviti napore ka tome da se u Siriji poštuju prava i pohvalio hrabrost građana i građanki koji nastavljaju borbu za svoju slobodu, a to je i obaveza Saveta bezbednosti - da garantuje poštovanje prava. Stalni predstavnik Portugalije u UN Žoze Felipe Moraes Kabral (José Felipe Moraes Cabral) je rekao da uporno kršenje ljudskih prava u Siriji mora da se odmah zaustavi, i da oni odgovorni za njega moraju biti kažnjeni.

Očekivano, izrazio žaljenje zbog činjenice da SB UN nije osudio i pokušao da zaustavi nasilnu represiju u Siriji. Cilj Rezolucije je trebalo da bude predupređivanje daljeg krvoprolića, i zato su zemlje Evropske unije (EU) blisko sarađivale na oblikovanju teksta. Portugalija je predstavljala interese EU, koja je bila najvažniji saveznik Arapske lige u stvaranju Rezolucije.

Ambasador Portugalije u UN je zahtevao otvaranje Sirije za prisustvo predstavnike Saveta za ljudska prava (HRC) i humanitarne radnike, podsećajući da su stalnim ograničavanjem kretanja članovima posmatračke misije Arapske lige i humanitarcima vlasti Sirije „poslale negativan signal“.

Ambasador Moraes Kabral je potvrdio formalno poštovanje suvereniteta Sirije, uz poziv na dijalog, jer „nasilje nije odgovor“ na probleme.

Mark lajal Grant: Britanska podrška rezoluciji (Beta - 04.02.2012.)

Stalni predstavnik Velike Britanije u UN Mark Lajal Grant (Mark Lyall Grant) je takođe bio razočaran neusvajanjem Nacrta Rezolucije. Kao stalna članica SB UN, najvažniji saveznik SAD i članica EU, Velika Britanija je jedna od najvidljivijih protivnika predsednika Sirije Bašara al-Asada.

Podsećajući da je od usvajanja predsedničke izjave avgusta 2011. godine stradalo oko 3.000 ljudi, i da se situacija usložnjava, što se može smatrati zločinom protiv čovečnosti, uz odsustvo bilo kakvih reformi.

Ambasador Britanije je vlasti Sirije optužio za represiju nad svojim narodom, uz jasno pitanje:

„Kako može da bude pravog dijaloga, kada režim poriče prava ljudi na okupljanje i slobodnu reč?“

Usledio je poziv generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu za „koherentnim merama“, jer SB UN već dovoljno kasni sa snažnom akcijom: Britanci veruju da treba uvesti sankcije, ali „manjina u Savetu“ im se protivi.

Pokušavajući da održi jedinstvo SB UN, delegacija Britanije je dogovarala pojedinosti rezolucije, odustala od sankcija, čak je pozvala i obe strane da se odreknu nasilja, i predložila unošenje klauzule o Članu 41 Povelje UN, koji navodi izričito nenasilne korake, ali „jezik teksta i dalje nije bio prihvatljiv“. Britanska delegacija ne shvata šta je to u tekstu bilo neprihvatljivo Kini i Rusiji

Ambasador Lajal Grant podseća nanapore nekih država da bilateralnim odnosima ubede vlasti Sirije da promene kurs, ali ni to u Damasku nije poštovano. Odgovornost je pala na one države koje su blokirale Rezoluciju da Siriju ubede da otpočne reforme, inače će doći vreme za „oštrije delovanje, koje je ovaj put sprečeno.

Suzan Rajs: SAD su zgaðene odlukom Rusije i Kine (Beta 04.02.2012.)

Stalna predstavnica Sjedinjenih Američkih Država u UN Suzan Rajs (Susan Rice) otvoreno je izrazila bes zbog ozbiljnog kršenja ljudskih prava i rastuće pretnje da se napetost u Siriji prelije van njenih granica i ugrozi međunarodnu bezbednost.

Osuđujući veto Kine i Rusije, ambasadorka SAD je otkrila da su dve zemlje „izuzetno razvodnile tekst u kojem se čak ni ne pominju sankcije“, za koje njena zemlja misli da treba da se uvedu: trgovinske sankcije treba da budu usmerene, a embargo na uvoz oružja treba da sačuva stanovnike od primene sile.

Stanovnici Sirije sada ne vide ko podržava njihovu težnju za slobodom i demokratijom, ali se vidi ko podržava „očajne, surove diktatore“, koji će morati da odgovaraju.

Primećujući da su kritike protiv vlasti Sirije ujednačene zahvaljujući međunarodnim i bliskoistočnim zemljama, ambasadorka Rajs je tvrdila da „svakoga dana slabe argumenti protiv snažnog delovanja Saveta“.

„Današnji tekst nije nije bio o Libiji ni o vojnoj intervenciji (...) Tu tvrdnju su postavili oni koji bi radije da prodaju oružje sirijskom režimu, nego da stanu uz narod te zemlje“, bila je direktna američka ambasadorka.

Nestor Osorio: Podrška rezoluciji (Beta - 04.02.2012.)

Stalni predstavnik Kolumbije u UN Nestor Osorio (Néstor Osorio) je glas delegacije svoje zemlje „za“ rezoluciju obrazložio uverenjem da je reč o „idealnim merama da bi vlasti Sirije odmah zaustavile ofanzivu protiv civila“.

Vlasti Sirije nisu ispunile osnovnu ulogu - da svoje građane zaštite od nasilja. Uprkos očekivanom političkom dijalogu za rešavanje sukoba, ambasador Kolumbije je podsetio da se o Rezoluciji razgovaralo i pregovaralo tokom više meseci.

Ipak, bilo je jasno da će najvažniji saveznik SAD u Južnoj Americi pružiti bezrezervnu podršku delegaciji koju predvodi Suzan Rajs.

Peter Vitig: Nemaèka podrška Arapskoj ligi

Stalni izaslanik Savezne republike Nemačke u UN Peter Vitig (Peter Wittig) podseća da su se od prvoga dana vlasti Sirije odlučile na krvavo gušenje demonstracija koje su uglavnom bile i ostale mirne i nenasilne: njihovi učesnici traže poštovanje osnovnih prava, a kao odgovor su dobili „ubistva i nestanke“.

„Nećemo stajati mirno i posmatrati kako se čine zverstva“, naglasio je nemački diplomata uz ocenu da će vlasti biti smatrane odgovornima. Budućnost je jedino moguća kroz održiv, inkluzivan politički dijalog. Nemačka će, prema potrebi, nastaviti da zagovara uvođenje sankcija, a poruka narodu Sirije je da Nemačka neće odustati od podrške.

Nemački ambasador u UN je vlasti Sirije, pre svega, pozvao da oslobode političke zatvorenike i druge uhapšene ljude, među njima i demonstrante. Podsećajući da se već mesecima zvaničnom Damasku šalju pozivi da zaustave represivni aparat, ambasador Peter Vitig je izrazio žaljenje što 15-člano telo nije dalo jedinstven glas za osudu kršenja ljudskih prava i nepoštovanja međunarodnog prava. Ocena ambasadora je da je Sirija načinila sledeći korak ka građanskom ratu, uz pretnju miru i bezbednosti sveta.

Uzdržani: Manjkavosti rezolucije

Uzdržani od glasanja: Savet bezbednosti UN (Beta - 04.02.2012.)

Stalni predstavnik Indije u UN Hardip Sing Puri (Hardeep Singh Puri) je podsetio kolege u SB UN na značaj Sirije na Bliskom istoku, uz zabrinutost zbog neprihvatljivog razvoja događaja.

Države moraju da poštuju kritiku i zahteve svojih građana, ali moraju i da sačuvaju bezbednost svih građana od disidentskih grupa koje koriste nasilje. Uz ocenu da je „konstruktivni dijalog jedini put napred“, ambasador Indije je bio prvi osim Rusa i Kineza koji je skrenuo pažnju na to da u sukobu postoji nekontrolisana sila - odmetnuti naoružani građani. Toj grupi je uputio poziv da odustane od oružane pobune i počne pregovore s vlastima.

On je otkrio da je Indija svojim kanalima i ranije pozivala vlasti Sirije da pokažu uzdržanost od nasilja i poslušaju glas naroda.

Zbog toga što Nacrt Rezolucije nije rešio problem sankcija, niti podjednako osudio strane u sukobu, niti vodi ka dijalogu, Indija je odlučila da ne podrži tekst i uzrdži se od glasanja.

Stalni predstavnik Libana u UN Navaf Salam (نواف سلام‎) naglasio je da je njegova zelja, kao prvi sused Sirije, izuzetno zabrinuta za teritorijalni integritet i održavanje suvereniteta Sirije, baš koliko i za bezbednost njenih stanovnika.

Zbog trajne podrške Hezbolahu (Božjoj partiji), koja u Libanu ima odlučujuću ulogu u podeli vlasti, nije bilo ni moguće očekivati da će libanski ambasador glasati za Rezoluciju. Umesto toga, izaslanik iz Bejruta je bio uzdržan.

Marija Luisa Ribeiro Vioti: Brazil je bio uzdržan (Foto: John Vergari/CC-BY-3.0)

Stalna predstavnica Brazila u UN Marija Luisa Ribeiro Vioti (Maria Luiza Ribeiro Viotti) navela je da su predstavnici njene zemlje u više navrata zvaničnom Damasku stavljale do znanja da su zabrinute za stanje u toj zemlji.

Uz poziv da se humanitarcima omogućidelovanje u zemlji, ambasadorka Brazila je izrazila nameru svoje zemlje da kroz svoje predsedavanje Savetu za ljudska prava izdejstvuje pravedno i pošteno ocenjivanje stanja ljudskih prava, uz punu saradnju same Sirije.

ambasadorka Brazila je uvažila činjenicu da se uložio napor u tekst rezolucije, ali ne i dovoljno vremena da se se obezbedi dovoljno snažna podrška pre iznošenja Nacrta pred Savet.

„Izuzetno je važno da Savet bezednosti bude u stanju da deluje s pažnjom govori jednim glasom. Trebalo je više vremena da se premoste razlike,“ kaže ambasadorka Marija Luisa Ribeiro Vioti.

Uz podršku zemljama Arapske lige za konstruktivnu ulogu koju su odigrale, računajući i slanje posmatračke misije, delegacija Brazila je odlučila da se uzdrži od glasanja, uz napomenu da ostaje zagovornik mirnog rešenja krize. Takav stav se očekivao od Brazila, koji kao članica grupe BRICS (države u brzom razvoju: Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), sve češće deluju uz međusobnu saglasnost. Stalni predstavnik Južnoafričke republike u UN Baso Sangu (Baso Sangqu) osudio je veliki broj ljudskih žrtava, uz poziv Damasku da omogući delovanje agencija UN-a za humanitarne poslove i ljudska prava, u skladu s međunarodnim i humanitarnim pravom.

Ambasador Baso Sangu je pozvao vlasti i opoziciju da otpočnu dijalog čiji cilj treba da bude mir, a rešenje da obuhvati i političke reforme, reformu pravosuđa u kojem će se poštovati ljudska prava, i društveno-ekonomski razvoj u skladu s mogućnostima i potrebama naroda Sirije. To rešenje mora da očuva jedinstvo, suvernitet i teritorijalni integritet Sirije, zemlje koja je sastavni deo jednačine za rešenje problema na Bliskom istoku.

Svaka akcija Saveta sve to mora da ima u vidu, jer su ranije rezolucije bile zloupotrebljavane, a njihova primena je išla mnogo dalje od mandata, podseća ambasador Južne Afrike.

Južnoafrički diplomata je izrazio brigu zbog pokušaja nametanja kaznenih mera protiv Sirije, verujući da bi to bio „preludijum za druge akcije“.

savet bezbednosti ne sme da bude oruđe u bilo čijim rukama da bi ostvario svoje planove za promenu vlasti.

Kao jedna od država BRICS - koje očigledno utvrđuju i svoje političke, a ne samo ekonomske pozicije - delegacija Južne Afrike je odlučila se uzdrži od glasanja za Rezoluciju.