Sabina Glasovac: Dobri odnosi sa srpskom manjinom u Zadru

Saborska zastupnica SDP-a Sabina Glasovac, koju su pratioci parlamentarnih rasprava zapamtili po direktnosti, upućenosti i elokventnosti, posebno se istakla u maratonskoj raspravi o ostavci ministra-plagijatora Pave Barišića. SDP-ove boje u Saboru brani i u ime Zadra i Zadarske županije, sredine sklonije HDZ-u; rođena Našičanka, u taj je grad došla studirati, pa je sada profesorka engleskoga i nemačkoga, koja među piscima posebno ceni Krležu i Selimovića. Na predstojećim lokalnim izborima ukrstiće koplje za gradonačelničku poziciju s Božidarom Kalmetom, jednim od najkompromitujućih hrvatskih političara. Kakvi su vas ideali još pre 18 godina, dok ste studirali, naterali da se učlanite u SDP i jeste li ih u međuvremenu, u bespućima stranačkog života, pogubili?

Borba za studentska prava bila je prva poveznica nekolicine mojih kolega i mene s Forumom mladih SDP-a, kojemu sam kasnije pristupila. Tada je naš interes bio poboljšati perspektive ljudi naše generacije. Danas to gledam kao mladenački bunt i ideale koje, verovali ili ne, još nisam izgubila.

Deklarište se kao levičarka, ali mnogi današnji SDP ne doživljavaju kao levu stranku. Kako se nosite s takvim kritikama?

Pravda, solidarnost, socijalna osetljivost, ljudske slobode, pravo na različitost, zaštita prava i uvažavanje svih manjina. To su vrednosti u koje verujem, to je moj način života. Mislim da je SDP stranka koja ih i teorijski i praktično najviše zagovara. Zato sam tu.

Kandidatkinja ste za gradonačelnicu Zadra, a protivkandidat će vam najverovatnije biti Kalmeta, iza kojeg se godinama vuku afere i koji bi se uskoro mogao naći pred sudom.

SDP-u uopšte nije važno ko će nam u Zadru biti protivkandidat, jer ćemo se prema svima postaviti jednako. Više puta smo od gradonačelnika Kalmete zahtevali ostavku, pogotovo u svetlu dvu optužnica za ozbiljna kaznena dela. S ljudske strane, jasno mi je da je on u teškoj situaciji, jer je činjenica da je nakon podizanja optužnica izložen velikom pritisku i da je grad postao talac njegove sadašnjosti i vrlo neizvesne budućnosti. U Zadru se tri godine ništa ne događa, a vođenje grada svelo se na održavanje hladnog pogona. Nema nikakve proaktivne politike i vizije, a to naši sugrađani ne zaslužuju.

Ne čini li vam se zanimljivim da afera Saucha ne silazi s naslovnica, a da se Kalmetu baš i ne spominje?

I dalje verujem da kolega Saucha nije kriv, ali verujem i u institucionalnu istragu, za koju se nadam da će brzo biti završena, pa ćemo videti šta se zapravo dogodilo. Činjenica je da su, čim se u javnosti pojavio nalaz Državne revizije, upravo Tomislav Saucha i SDP bili ti koji su od institucija zatražili da se istraga pokrene i stvari rasvetle. Mislim da je to velika razlika između nas i HDZ-a. Saucha je i izišao iz stranke jer ne želi da nas njegov ‘slučaj’ opterećuje. S druge strane Kalmeta je i dalje gradonačelnik, uprkos optužnicama. Nije preduzeo ništa da njegov slučaj ne opterećuje Zadar, da ne opterećuje stranku – i dalje je predsednik županijske organizacije HDZ-a. Stranka to od njega nije ni zahtevala, što dosta govori o nivou tolerancije na moguću korupciju u HDZ-u. Osim toga, verovatno će ponovo biti stranački kandidat za gradonačelnika. Pametnome dosta.

Bili ste među najaktivnijim zastupnicima u saborskoj raspravi o ministru Barišiću i njegovom plagijatu: očekujete li i dalje njegovu smenu?

Uverena sam da ministar Barišić neće dočekati kraj mandata. Nemačke će se institucije očitovati o njegovom plagiranju, a bude li ono tim rešenjem potvrđeno, sigurna sam da će biti smenjen. To će pokazati svu tugu i jad naše vlasti, koja će tako poručiti da ne veruje hrvatskim nego samo stranim institucijama. Znači, mišljenje Odbora za etiku u nauci i visokom obrazovanju, tela koje je Sabor jednoglasno izglasao, Plenkoviću nije relevantno, ali će mu verovatno biti relevantno mišljenje strane institucije. To je jako loša poruka.

Predavali ste u školi, a vaše kolege nastavnici činili su okosnicu kurikularne reforme, koju je HDZ zaustavio i preusmerio: je li time propuštena šansa da promenimo nabolje barem nešto u sistemu obrazovanja?

Kurikularna reforma, koja je krenulo odozdo i koju su kreirali ljudi koji se svakodnevno susreću s problemima pa najbolje znaju što u sistemu valja promijeniti, bila je, usudit ću se reći, nešto najznačajnije što se u Hrvatskoj pokrenulo u posljednjih 26 godina. Smatram da je to bila jedina reforma koja je uspela podstaknuti entuzijazam u počesto uspavanom nastavničkom i obrazovnom korpusu, među ljudima koji rade iznimno težak i odgovoran posao za vrlo male plaće i koji su već pomalo umorni. Uspelo ih se pokrenuti i probuditi u njima nadu da je promena moguća: okupio se snažan ljudski potencijal stručnjaka koji su poverovali da se događa nešto jako dobro. No proces promjene najednom je zaustavljen iz ideoloških i interesnih razloga, samo je presječen, a da se tim ljudima nitko nije zahvalio i objasnio im zašto moraju prestati raditi svoj posao. Proces je zaustavljen, a nije se ponudila neka nova vizija obrazovnog sistema. Budućnost kurikularne reforme, s obzirom na to kako je započela i koja ju je energija vodila prema cilju koji je trebao donijeti iskorak u području u kojem već desetak godina kasnimo za modernim zemljama i potrebama Hrvatske, sada je vrlo upitna. Mislim da smo se odrekli ulaganja u budućnost obrazovanja i u ono što je najvrednije, a to su mladi ljudi. Znam da će vladajući insistirati na tezi da se reforma zapravo nastavlja, ali bojim se da je velika šansa zasvagda izgubljena i da ova Vlada neće napraviti ništa novo, pa će naša deca i dalje biti osuđena na programe iz devedesetih, na zastarele metode poučavanja i ocenjivanja, na nedostatak izbornih predmeta i na osrednje strukovno obrazovanje, neusklađeno s tržištem rada.

Nedostatak školskog predmeta koji bi se bavio građanskim vaspitanje pokazuje rezultate, pa po nedavno provedenom istraživanju ispada da polovica srednjoškolaca smatra da je homoseksualnost bolest. Jeste li odustali od borbe za uvođenje građanskog obrazovanja u škole?

Nismo odustali. Za vreme SDP-ove Vlade tražili smo modele kako takvo vaspitanje uvesti u škole, pazeći pritom da učenike ne opteretimo novim predmetom. U dobar deo škola građansko smo uveli eksperimentalno i kao međupredmetnu temu, a kroz kurikularnu reformu trebalo mu je pronaći značajno mesto. Sada od toga nema ničega.

Mislite li da je veronauci mesto u državnim školama?

Ja sam veronauku pohađala izvan škole. Išla sam u crkvu kao i cela moja generacija i ne mogu reći da smo time nešto izgubili ili propustili. Religija treba imati nekakav prostor i u obrazovnom sistemu, ali nisam sigurna da to mora biti na način na koji se danas provodi u nastavnom planu i programu.

Treba li dakle revidirati Vatikanske ugovore?

Mislim da su stvorene sve predispozicije da se oni revidiraju.

SDP ima novog predsednika. Vas se percipiralo kao blisku suradnicu Zorana Milanovića i Ranka Ostojića, pa nas zanima kako vidite unutarstranačke frakcijske borbe: hoće li doći do profilacije na levoj stranačkoj sceni i želi li to SDP uopšte?

Slažem se da bi se SDP na neki način trebao repozicionirati, da bi valjalo osvežiti stranački program koji u osnovi jest dobar, ali se mora prilagoditi novim društvenim okolnostima. Ključno je pojačati saradnju s mnogim društvenim čimbenicima koji nisu u stranci. To je ljudski potencijal koji može doneti jačanju socijaldemokratskih ideja i pronaći rešenja kojima bi se te ideje sprovele u delo. Tu je velik posao pred nama i kroz rad Saveta SDP-a i kroz reorganizacije stranačke infrastrukture, ali i kroz društveni dijalog. Nisam u novom vodstvu stranke, nisam se kandidovala ni za Predsedništvo ni za Glavni odbor SDP-a. Nastojaći pomoći da ljudima koji veruju u nas i kojima smo slamka spasa u ovim lošim trendovima i događajima vratimo nadu u stranku i zajedno gradimo drugačije društvo.

Mnogi građani srpske nacionalnosti i dalje svoj glas daju SDP-u. Mislite li da bi ga Srbi u Zadru i vama trebali dati na predstojećim izborima i iz kojih razloga?

Zadar vidim kao grad kulturne raznolikosti, u kojem je 14 nacionalnih manjina. Manjinske grupe su prepoznatljive u društvenom životu, a srpska nacionalna manjina zasigurno je najznačajnija manjinska zajednica u Zadru. Želim da se saradnja s manjinama poboljša davanjem i finansijske i svake druge podrške. Imamo Koordinaciju veća nacionalnih manjina, koja nema svoje predstavnike u Gradskom veću, ali oni učestvuju na sednicama. Mislim da je to važno i da su nacionalne manjine bogatstvo grada koje treba negovati.

To lepo zvuči, ali je problem u tome što su građani srpske nacionalnosti još uvek u zapećku, pa i krivicom SDP-a koji je dao nemali obol izostanku stambenog zbrinjavanja, neobnavljanju infrastrukture u selima sa srpskim stanovništvom i još mnogo čemu. Nameravate li to promeniti, barem na loklanom nivou?

Da, govorim li iz perspektive zadarskog SDP-a. Imamo dobru saradnju s predstavnicima srpske nacionalne manjine. Brojni su i članovi stranke te nacionalnosti, premda mi je to smešno isticati s obzirom na to da ljude ne delimo prema nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti. Oni učestvuju u stranačkom radu i tretirani su kao i svi drugi, uvažava ih se i ima sluha za njihove probleme. Kada SDP preuzme vlast u Zadru, takve ćemo odnose preneti i na funkcionisanje grada, kako za Srbe tako i za ostale nacionalne manjine.

Konkretno, gde je bio zadarski SDP kada je HDZ-ova vlast raščišćavala ostatke kuća srpskih građana, koje su 1990-ih minirane pod zaštitom države?

Zadarski SDP nikada nije prećutao neprimerne izjave i postupke, ne samo gradonačelnika Kalmete nego i prethodnoga, Zvonimira Vrančića. Opozicija smo i govoriti možemo, ali nismo u mogućnosti delovati konkretno, kao što to može vlast. Verujem da ćemo to promeniti u junu, a potom probleme o kojima govorite rešavati na drugačiji način – zajedno.

Određujete se kao feministkinja: s obzirom na to da je malo žena u Saboru, zalažete li se za ispunjavanje stranačkih kvota ili mislite da bi žene trebalo više motivisati da se aktivnije uključe u stranački život?

Mislim da u strankama ima dovoljno kvalitetnih žena i da bi se na svim listama trebale poštivati zakonom propisane kvote. I da, dok ne postignemo određene standarde u stranačkoj svijesti i ne shvatimo zašto je važno ne odricati se više od 50 posto izbornog potencijala, što čine žene u ovoj zemlji, zalagat ću se za mehanizme koji obvezuju stranke da poštuju zakonom propisane norme i standarde.

I sami ste bili izloženi seksizmu, kada ste trpeli neprimerna dobacivanja kolega iz Gradske skupštine Zadra: je li to nastavljeno i u Saboru?

Doživljavala sam neugodnosti i kao žena i kao SDP-ovka. Uz spomenute verbalne ispade, nekih su mi davnih godina gađali auto jajima, bušili gume… bilo je toga. Danas je seksizma manje, ali nije nestao. Nažalost, i to je dio politike ili cena koja se plaća kada se politikom bavite u Hrvatskoj. Stoga je iznimno važno boriti se protiv nasilja i omalovažavanja bilo koga po bilo kojoj osnovi, neovisno o tome je li riječ o ženi, pripadniku LGBT zajednice, nacionalnoj manjini ili političkom neistomišljeniku. Nema tu bitnih razlika. Sve je to ista borba. Borba za pravo na slobodu mišljenja, stava, izbora. Borba za jednakopravnost i za ljudsko dostojanstvo.

Hrvatska se predsednica pohvalila porastom tolerancije u društvu svega nekoliko dana nakon napada na LGBT zajednicu, nedugo nakon antisrpskog mitinga u centru Zagreba i niza sličnih događaja. Takođe, kaže da je zaustavila podjele: šta vi mislite o njenim tvrdnjama?

Ne samo da mislim da podele u društvu nisu zaustavljene, nego se KolindaGrabar-Kitarović vrlo često ponaša kao predsednica samo jednog dela, a ne svih građana Hrvatske. Ona je vrlo subjektivna i tolerantna kada napadi na ljudske slobode i sužavanje prostora tolerancije dolaze iz desnih krugova kojima sama pripada. Ćutanje ključnih političkih poluga u slučajevima kada se putem napada npr. na LGBT zajednicu zapravo napada pravo na različitost, kada se ne poštuju institucije i kada se ugrožava nečija sloboda, jako je neugodna. Ukratko, tolerancija nije nešto s čime bismo se u Hrvatskoj mogli pohvaliti.

Veliki medijski prostor nedavno je, iz prilično nejasnih razloga, dobila jedna od šezdesetak hiljada hrvatskih organizacija, koja bi nam, nezadovoljna pisanjem ‘Novosti’, zabranila rad. Kako to komentarišete?

Takve zahteve smatram nedopustivim, ali oni nisu neočekivani. Pošto se uspelo ugasiti brojne neprofitne medije i vrlo jasno u Saboru iskazati krajnje negativan stav o radu Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva, nakon što je izveden žestok napad na domaću kinematografiju… mislim da je napad na ‘Novosti’ samo prirodan sled pomno planiranog i nimalo bezazlenog projekta. Napadaju se i guše uređivačke politike, umetničke i druge slobode koje ne odgovaraju desnim krugovima koji bi hrvatskom medijskom, kulturnom i civilnom prostoru propisivali šta je primerno a što neprimjreno ponašanje, šta se sme misliti i pisati a šta ne sme. Već neko vreme zvoni na uzbunu. Želimo li živeti u slobodnom, modernom i civiliziranom društvu, ovakvim pojavama moramo se oštro suprotstaviti.